Jump to content


Photo
- - - - -

Epilepsija


  • Please log in to reply
180 replies to this topic

#1 tarantulica

tarantulica
  • Members
  • 61 posts

Posted 30 November 2008 - 20:15

Šta je to epilepsija?

1. Uvod ili “...stavimo strah pod kontrolu znanja...”



Mnogi misle da su napadi najveći problem u epilepsiji. Naravno, napadi jesu problem i cilj lečenja je da ih potpuno sprečimo, ako je ikako moguće. Ali ukoliko ste vi osoba sa epilepsijom, član porodice ili roditelj deteta sa epilepsijom, šta je to što čini vaš svakodnevni život tako teškim. Da li su to napadi? Ili je to briga o tome kakvu štetu može naneti sledeći napad? Da li neprestano mislite o tome šta će se sledeće desiti? 
Epileptički napad traje nekoliko minuta ili manje. Strah od sledećeg napada može da traje doživotno. “...stavimo strah 
pod kontrolu znanja..”

Mnogi misle da su napadi najveći problem u epilepsiji. Naravno, napadi jesu problem i cilj lečenja 
je da ih potpuno sprečimo, ako je ikako moguće. Ali ukoliko ste vi osoba sa epilepsijom, član porodice ili roditelj deteta sa epilepsijom, šta je to što čini vaš svakodnevni život tako teškim...
 
  
  
Šta je epilepsija?

Mozak je izuzetno složena struktura i sastoji se od miliona nervnih ćelija - neurona. Neuroni su među sobom povezani nervnim produžecima i dodiruju se međusobno preko specifičnog spoja koji se zove sinapsa. Procenjuje se da u ljudskom mozgu postoji 15 000 000 000 000 000 sinapsi (da, dobro ste pročitali: broj 15 i još 15 nula). Neuroni, njihovi produžeci i spojevi čine nedokučivo komplikovanu mrežu. Ljudski mozak je najsloženija struktura u univerzumu. Aktivnost neurona je obično dobro organizovana jer oni poseduju mehanizme za samoregulaciju. Neuroni u mozgu su zaduženi za mnoge funkcije, kao što su na primer svest, budnost, pokretljivost, hodanje i govor. 

Epileptični napad se javlja zbog iznenadne, prekomerne i nenormalne aktivnosti nervnih ćelija. Mnogi ljudi imaju jedan napad u nekom trenutku u svom životu, ali to ne čini epilepsiju. O epilepsiji se govori ako neko ima tendenciju ka ponavljanju napada zbog unutrašnje osobine nervnog sistema. Znači, tek napadi koji se ponavljaju čine epilepsiju. Jedan napad nije epilepsija. 

Epilepsija nema jednostavno objašnjenje i često nije lako navesti konkretni razlog zašto je neko dobio epileptični napad i zašto se napadi ponavljaju. Epilepsija pogađa različite ljude na različite načine. 
Definicija epilepsije

Reč “epilepsija” je grčkog porekla i znači “ščepati, iznenada zgrabiti”. Epilepsija je zajednički naziv za veliku grupu anatomskih ili funkcionalnih poremećaja mozga koji se ispoljavaju ponavljajućim napadima. Epileptični napad liči na unutrašnju električnu oluju. Iznenada, obično bez najave, veliki broj moždanih ćelija nekontrolisano šalje impulse i stvara se “električna moždana oluja”. Ova “oluja” remeti funkcije mozga i ispoljava se u vidu napada. To je posledica nenormalne, prekomerne aktivnosti moždanih ćelija. 

Znači... 
...epileptični napad se javlja zbog iznenadne, prekomerne i nenormalne aktivnosti nervnih ćelija.
Šta izaziva epilepsiju?

Svaki mozak ima kapacitet da reaguje epileptičnim napadom u specifičnim uslovima. Ali u većini mozgova se spontano ne događaju napadi i za njih se kaže da imaju "visok prag" tj. otporni su za napade. Ljudi se međusobno razlikuju, a isto tako se razlikuju i njihov prag, tj. otpornost prema napadima. Kao i ostale razlike među pojedincima, i ova otpornost uglavnom zavisi od genetskih faktora. Osobe sa "niskim pragom" mogu da dobiju epileptični napad spontano, bez ikakvog povoda. Nekada se sklonost ka napadima javlja familijarno, i tada napade ima više članova porodice. Genetika epilepsije nije jednostavna. Kod određenih osoba postojeći prag za napade može da se snizi ako je mozak pretrpeo povredu ili ako je izložen neobičnim stimulacijama (kao što je treperava svetlost u diskoteci). Ukoliko je povreda mozga ozbiljna i teška (bez obzira da li je to posledica saobraćajne nesreće, infekcije, porođajne traume, tumora ili šloga), epilepsija se može razviti kao posledica čak i kod ljudi koji prirodno imaju “visok prag”. Mnoge osobe povezuju početak epilepsije sa određenim, nekada i minimalnim događajima, kao što su duvanje u lice, ili emotivno uzbuđenje, iznenađenje ili velika radost. U ovakvim slučajevima značajnu ulogu ima porodična sklonost ka napadima. 
Istorijat

Epilepsija je bila prisutna u ljudskom rodu od prvih dana njegovog postojanja. Epilepsija se u pisanom obliku, prvi put spominje još u starom Vavilonu u Hamurabijevom zakoniku. Tim zakonikom se regulišu pravila o ženidbi ljudi sa epilepsijom i o vrednosti njihovog svedočenja na sudu. U antičko doba epilepsiju su smatrali "svetom bolešću" i natprirodnim fenomenom.

U kasnijim epohama uglavnom je povezivana s demonima i mistificirana je zbog dramatične slike napada. Smatralo se da su ljudi koji boluju od epilepsije opsednuti zlim duhovima i đavolom. 

Temelj savremenom konceptu epilepsije je dao 1875. godine engleski neurolog Džon Hjulins Džekson. On je objasnio epilepsiju kao poremećaj nervnog sistema koji nastaje zbog iznenadnog, preteranog pražnjenja moždanog nervnog sistema. 
Vekovima se epilepsija lečila vradžbinama i bajanjem, kao i drugim čudnim, nekada i opasanim metodama. Sredinom XIX veka se pojavljuju lekovi koji su imali neki uticaj na sprečavanje epileptičnih napada, a 1912 se uvodi fenobarbiton u lečenje epilepsije. 
Druga polovina XX veka je u znaku velikog napredovanja u shvatanju epilepsije, novih dijagnostičkih mogućnosti i uvođenja većeg broja efikasnih lekova. Krajem veka se posebna pažnja posvećuje psihosocijalnom aspektu epilepsije, i uvodi termin "Kvalitet života" kao merilo celokupnog pristupa osobama sa epilepsijom. 
Epidemiologija

Epilepsija može da pogodi bilo koga i ne postoje polne, rasne, profesionalne, geografske razlike. Procenjuje se da 4 do 8 na 1000 osoba ima aktivnu epilepsiju. Pet procenata opšte populacije će imati bar jedan epileptični napad u toku svog života. 60-80% svih osoba sa epilepsijom uz odgovarajuće lečenje, neće imati napade. Ostali će imati takozvanu rezistentnu epilepsiju, i kod njih lečenje može samo da smanji učestalost napada. 75% napada počinje kod osoba mlađih od 20 godina. Epilepsija se može povući, i tada, pod kontrolom, lekovi mogu uspešno da se ukinu. Epilepsija je najčešći neurološki poremećaj koji pogađa ljude svih uzrasta. Prevalencija je 0,5% (1 na 200). To znači da u Srbiji (na 10.000.000 osoba) ima 50.000 ljudi sa epilepsijom.

Svako može da dobije epilepsiju, bez obzira na uzrast, rasu i socijalni status. Epilepsija se najčešće pojavljuje u detinjstvu ili ranoj adolescenciji, ili kod starijih od 65 godina.



2. Klasifikacija - vrste epilepsije i napada

Jedna od glavnih karakteristika epilepsije jeste njena raznorodnost. 
Za razumevanje ove oblasti neophodno je jasno razlikovati epileptični napad od epilepsije. Za postavljanje dijagnoze epilepsije potrebno je da se epileptični napadi ponavljaju, tj. potrebna su bar dva neprovocirana napada. Pored tipa napada, kod epilepsije se procenjuju i mnoge druge osobine: postojanje poznate etiologije, učestalost napada, vreme pojave prvog napada, reagovanje napada na lekove, pojava i drugih smetnji (mentalna zaostalost, problemi u govoru...), EEG nalaz...
 
  
  Epileptični napad

Epileptični napad je zajednički imenitelj svih epilepsija. Ima svoj početak, trajanje i kraj. Postoje događanja koja mu prethode i koja slede po završetku napada. Nekada se dešava u određeno doba dana ili noći, za vreme spavanja, u toku buđenja, ili u budnosti. Nekada su napadi vezani za određene, često vrlo specifične situacije. Po izgledu, epileptični napadi se razlikuju. Postoji širok spektar napada, od "blagih" napada, koji se jedva primete, često i ne zapažaju od posmatrača ili same osobe, pa do "velikog napada", ranije zvanog Grand mal, napada koji je dugi niz vekova bio jedini prepoznatljivi znak epilepsije.
Epilepsija

Za postavljanje dijagnoze epilepsije potrebno je da se epileptični napadi ponavljaju, tj. potrebna su bar dva neprovocirana napada. Pored tipa napada, kod epilepsije se procenjuju i mnoge druge osobine: postojanje poznate etiologije, učestalost napada, vreme pojave prvog napada, reagovanje napada na lekove, pojava i drugih smetnji (mentalna zaostalost, problemi u govoru...), EEG nalaz i dr. Sagledavanjem svih ovih karakteristika može se preciznije reći o kom tipu epilepsije se radi (dijagnostikovanje epileptičnog sindroma). To znači, da se tada sigurnije može odrediti tip lečenja, izabrati najbolji lek, ali i prognozirati uspešnost lečenja i tok bolesti. 
Podela epileptičnih napada

Postoji preko 30 tipova epileptičnih napada, od veoma blagih, tako da se teško i primete, do upečatljivo markantnih.
Najčešći su sledeći epileptični napadi:
Tonično klonični napad
Apsans napad
Mioklonični napad
Jednostavni parcijalni napad
Kompleksni parcijalni napad

Napadima mogu da prethode izvesne smetnje (aura, prodromi). Svi napadi mogu da se jave samostalno, ili u kombinacijama. Često konkretni napad nema jasne karakteristike jednog tipa, već ima pojedine karakteristike različitih napada. Napad nekada može da počne sa karakteristikama jednog tipa, a da potom preraste u drugi tip napada (prerastanje parcijalnih u tonično klonični napad, tzv “generalizacija”). Neki epileptični napadi su karakteristični za određene epileptične sindrome, a kod nekih epilepsija se viđa i više različitih tipova napada. 
Aura

Neki epileptični napadi počinju sa predznakom. Aura na latinskom znači vetrić, povetarac i nekada se javlja kod ljudi koji samo što nisu dobili napad. Obično se opisuje kao nelagodnost u stomaku koja se polako penje ka grlu, traje nekoliko sekudni i prethodi tonično kloničnom napadu. Postoje i drugi opisi aure, i vrlo su raznoliki, ali im je zajedničko da se javljaju vrlo kratko pred sam napad, i kod iste osobe se uglavnom javljaju na isti način. Aura je u stvari sam početak napada, i pretstavlja parcijalni napad koji se generalizuje. 
Tonično klinični napad

Tonično klinični napad (ranije nazivan Grand mal napad) spada u generalizovane napade. Napad se obično sastoji iz više faza. 
(1) Prva, tonična faza, počinje iznenadnim gubitkom svesti i grčem svih mišića tela. Tada je lice u grču, oči poluotvorene sa očnim jabučicama uperenim naviše. Vilice su u početku ukočene, poluotvorene a ubrzo dolazi do stezanja vilica i tada obično dolazi i do ugriza jezika. Ekstremiteti su ispruženi i ukočeni. Zbog stezanja mišića grkljana može se javiti i krik, koji traje 2 do 12 sec. Za vreme ove faze, zbog grča disajne muskulature nema pokreta disanja. Cela prva, tonična faza napada traje 10 do 20 sekundi. 
(2) Druga, klonična faza nadovezuje se na prvu fazu, trzajevima svih mišića. Trzajevi nastaju zbog naizmenične smene jake zategnutosti i opuštanja mišića. Trzajevi su ritmični i u početku brzi ali malih amplituda, da bi postepeno postajali sve sporiji, ali sve većih amplituda. Očni kapci podrhtavaju, ekstremiteti se trzaju, disajni mišići dovode do čujnog krkljanja ili isprekidanog krika. Vilice se stežu i opuštaju u istom ritmu i može da dođe do ugriza jezika. Mišići jezika svojim grčevima mogu da pljuvačku pretvore u penu, a ukoliko postoji i ugriz jezika, pena postaje krvava. Ova faza traje 20 do 30 sekundi. 
(3) Faza iscrpljena nadovezuje se na kloničku fazu. Trzajevi prethodne faze postepeno prestaju dolazi do opuštanja mišića, disanje se uspostavlja, ali je u početku otežano, čujno. Može doći do popuštanja sfinktera i umokravanja. Pacijent je bez svesti, ali postepeno počinje da reaguje, spontano se pokreće. Ova faza traje 1 do 5 minuta, a zatim nastupa postepeni oporavak sa postepenim dolaženjem k svesti. Obavezni znaci napada: gubitak svesti, tonusni generalizovani spazam, generalizovani klonusni trzajevi, karakteristična hronološka evolucija, i vegetativne promene. Neobavezni znaci: ugriz jezika, popuštanje sfinktera. 
 
Apsans napad (Petit mal, fr. – pti mal)

Apsans napad (raniji naziv Petit mal – pti mal). Apsans napad se odlikuje naglim početkom i završetkom u vidu prekida svesti i ispadom drugih mentalnih funkcija, uz minimalne motorne znake. Osoba sa ovim tipom napada iznenada i naglo prekida aktivnost i u bukvalnom smislu je odsutna u toku čitavog napada. Oči su okrenute malo naviše, pogled je prazan i ukočen, kao da gledaju u prazno. Može postojati sitno treptanje. Ne dolazi do pada, obično se zadrži položaj u kome je osoba bila na početku napada. K svesti se dolazi naglo, nastavlja se započeta aktivnost. Sama osoba nije svesna napada (o napadu obično sazna po reakcijama prisutnih, što može da deluje zbunjujuće). Napadi obično remete uobičajenu aktivnost, tim više, ukoliko su duži. Sam napad traje od 6 do 25 sekundi, najčešće 8 do 15 sekundi. Postoje i kraći napadi, ali se oni teže klinički primećuju (jasno se vide na EEG snimanju). U toku napada osoba ne reaguje na pozive, ali pri kraju napada poziv po imenu može da prekine napad. Pored tipičnog apsans napada postoje i atipični apsansi sa manje naglim početkom i završetkom ili prisutnim i motornim ispoljavanjem, u smislu promene položaja tela (laganim spuštanjem, sedanjem, okretanjem glave..) ili izraženijim treptanjem sa trzajevima cele glave, ili automatskim (nesvesnim) radnjama ruku, lica.. 
Mioklonični napad.

Bilateralni mioklonus je glavna karakteristika ovog tipa napada, a u stvari predstavlja iznenadni, kratkotrajni nevoljni pokret u vidu trzaja. Obično zahvata mišiće obe strane, najuočljiviji je na ekstremitetima. Svest je očuvana i osoba je svesna napada. Ako nešto drži u ruci, obično predmeti ispadaju iz ruku, i tada izgleda kao da ih osoba baca. Često se ovi napadi javljaju u jutarnjim satima, u prvom satu posle buđenja. Pored epileptičkog mioklonusa postoje i drugi tipovi, a precizno određivanje tipa mioklonusa radi se EEG registracijom. 
Jednostavni parcijalni napad

Samo ime kaže da su ovo napadi koji zahvataju samo jedan deo organizma (tj. potiču iz jednog dela mozga). Zavisno od toga, koja funkcija je zahvaćena, napadi mogu da budu motorni (u vidu ukočenosti, podrhtavanja ili trzajeva jednog dela tela), ili somatosenzitivni (u vidu trnjenja, bridenja, bockanja, strujanja, žarenja, paljenja, ali i kao gubitak osećaja u jednom delu tela). Parcijalni napadi mogu da imaju i druge karakteristike, nekada vrlo neobične, kao što su na primer: okretanje glave i pogleda u jednu stranu, ispuštanje neobičnih glasova, doživljavanje neobičnih zvukova (zviždanje, kucanje, muzički tonovi) osećanje neobičnih, nekada izrazito neprijatnih mirisa (miris na upaljenu gumu), doživljavanje neobičnih ukusa u ustima (ukus peska, metalni ukus..). Motorni, ali i somatosenzorni napadi obično počinju u jednom delu tela, mogu da se tu zadrže tokom celog trajanja napada, ali mogu i da se šire na ceo region, čitav ekstremitet, ili da zahvate i drugi ekstremitet i lice iste strane (Džeksonov marš, nazvan po lekaru koji je prvi opisao ovakav tip širenja parcijalnog napada). Jednostavni parcijalni napad može da se završi kao takav, ali može da preraste u složeni parcijalni napad ili da se generalizuje, kada dolazi do gubitka svesti i nastupanje klasičnog tonično-kloničnog napada. 
Složeni parcijalni napad

Ovaj tip napada se ranije nazivao "psihomotorni napad" i "temporalni epileptični napad". Klinički ovaj tip napada se ispoljava na različite načine, ali neke karakteristike su uvek prisutne. Uvek postoji izmenjeno stanje svesti (ne u kvantitativnom smislu – znači ne u smislu pospanosti, kome, već u smislu smanjene svesnosti tj. osoba nije svesna radnji koje vrši - otuda i naziv "automatizmi" za ovaj tip napada). Često postoji nesećanje za sam događaj. Pojavljuju se pokreti i radnje koje se ponavljaju bez svrhe. Ovi automatizmi mogu biti u vidu mljackanja, oblizivanja, žvakanja, coktanja jezikom, gutanja i retko pljuvanja (alimentarni automatizmi). Pokreti mimične muskulature sa izmenama različitih izraza lica, ili zauzimanja određenog položaja celog tela. Pokreti ekstremiteta u vidu četkanja odeće, čačkanja po kosi, grebanja po licu, pljeskanje rukama, trljanje po butinama, otkopčavanje dugmadi, preturanje po džepovima, privlačenje predmeta ili pridržavanje za druge osobe, skidanje delova odeće (kravate, šala, šešira) retko se nastavlja do potpunog svlačenja. Kretanje u toku složenog parcijalnog napada može da bude u smislu nastavljanja koračanja koje je postojalo i pre napada, ili počinje sa napadom, i tada osoba sa ovim tipom napada može da se kreće sa obilaženjem prepreka, ali i da udara u njih. Može da se kreće praveći krugove, ili čak da trči. Nekada osobe sa ovim tipom napada mogu da nastave da voze bicikl ili automobil i tada predstavljaju veliku opasnost za sebe i druge. 
Ovaj tip napada se završava postepeno, a može, s druge strane, da preraste u generalizovni konvuzivni napad (kaže se da je nastupila sekundarna generalizacija). 
Epileptični status

Epileptični napad koji traje neobično drugo, ili serija epileptičnih napada između kojih osoba ne dolazi k svesti zove se epileptični status. Epileptični status je ozbiljno stanje i zahteva hitno lečenje. 
Ostali tipovi epileptičkih napada

Postoje i drugi tipovi napada, uglavnom su ređi i obično imaju karakteristike različitih napada. Nekada su ovi napadi potpuno atipični, pa čak i takvi da se ne prepoznaju kao epileptični događaj. 
Podela epilepsija (epileptičnih sindroma)

Epilepsije se grubo mogu podeliti na dve grupe. 
Idiopatske epilepsije
Kod ovih epilepsija se ne zna uzrok ali se pretpostavlja da su najbitniji nasledni faktori. Obično nema drugih oštećenja. Idiopatske epilepsije uglavnom dobro reaguju na antiepileptične lekove.
Simptomatske epilepsije
Ove epilepsije su posledica nekog prepoznatljivog uzroka, (strukturalna moždana lezija nastala pri porođaju ili kasnije)
Kod simptomatskih epilepsija lečenje se može usmeriti u dva pravca:
- Na sprečavanje napada, uglavnom lekovima koji sprečavaju napade (antiepileptici)
- Na lečenje samog uzroka koji je doveo do pojave epilepsije

Postoje i druge podele epilepsija. Uzimajući u razmatranje uzrast kada se epileptični napadi javljaju, mogu se razmatrati epilepsije u dečjem i odraslom uzrastu. I dalje, ima specifičnih vrsta epilepsija za svaki period detinjstva, kao što i u različitim godinama odraslog života određene vrste epilepsija dominiraju. 
Tako, na primer, idiopatske epilepsije se uglavnom javljaju u detinjstvu i ranoj adolescenciji. 
S druge strane, simptomatske epilepsije, kao posledica porođajne traume mozga, javljaju se u ranom detinjstvu, a kao posledica moždanog udara ili alkoholizma u kasnim decenijama života. 
Epileptični sindromi

Kao dodatak klasifikacije napada, postoji i poseban sistem klasifikacije epileptičkih sindroma. Epileptični sindromi se određuje na osnovu kliničkih karakteristika, uzrasta prvog napada, porodične istorije epilepsije, vrsta epileptičkih napada, postojanje udruženih neuroloških znakova, EEG specifičnosti itd. 
Postavljanje dijagnoze epileptičkog sindroma omogućava doktoru da precizno predvidi tok bolesti i prognozu, obezbedi genetski savet, i izabere odgovarajuću terapiju. 
Epileptički sindromi su jasno i precizno definisane epilepsije. Obuhvataju samo jedan deo svih epilepsija, tj. ne mogu sve epilepsije da se svrstaju u neki od epileptičkih sindrom.



3. Postavljanje dijagnoze epilepsije

Postavljanja tačne dijagnoze epileptičkog napada i epilepsije je od neprocenjivog značaja.
Potrebno je prvo odgovoriti na pitanje da li se uopšte u konkretnom slučaju radi o epilepsiji. Ukoliko je ovaj odgovor pozitivan, postavlja se sledeće pitanje: o kojoj vrsti epilepsije je reč. 
Što je preciznije postavljena dijagnoza, to je lakše odrediti najbolji vid lečenja. 
   
Postavljanje dijagnoze epilepsije je komplikovana procedura, i nekada je potrebno dosta vremena i strpljenja. Nekada se konačna dijagnoza postavlja vremenom, na osnovu toka bolesti, tj. na osnovu pojavljivanja eventualnih ponovnih napada. Nekada je reakcija na specifični lek od presudnog značaja za postavljanje dijagnoze. U svakom slučaju, budite strpljivi i imajte poverenja u vašeg lekara.
 
  
  Anamneza

Prvi korak pri postavljanju dijagnoze je uzimanje anamneze (podaci koje sama osoba, njegovi najbliži, ili očevici daju lekaru). “Anamenza je pola dijagnoze” je izraz koji lekari stalno imaju na umu i odnosi se upravo na precizno i detaljno prikupljanje ovih podataka. U slučaju epilepsije anamneza je i više od pola dijagnoze. Nekada su precizni podaci koje dajete lekaru dovoljni da se posumnja da se radi o epilepsiji i da se dalje ispitivanje usmeri u odgovarajućem pravcu. Zato uvek treba biti spreman da se detaljno opiše sam napad i što preciznije odgovori na sva pitanja koje lekar postavlja. 
Kada dođete do lekara, obično je napad prošao, ne postoje drugi znaci koji se mogu otkriti pregledom, te je značaj anamneze presudan. Lekari obično postavljaju seriju pitanja koja se odnose na sam događaj (napad, krizu svesti).
Tada je potrebno da detaljno opišete sam napad. I tu odmah nastaje prvi problem. Često osoba koja doživi napad izgubi svest na samom početku napada i po dolasku k svesti, kad napad prođe, ne seća se ničega. U tom slučaju, opise daje neko ko je video napad. Zbog preciznih odgovora, najbolje je da sam očevidac bude prisutan pri uzimanju anamneze, da može “iz prve ruke” da opiše sve detalje koje lekar traži. 
Pitanja koja se obično postavljaju a tiču se samog napada mogu da se odnose na: 
Postojanje prodroma (neobičnosti koje prethode napadu, satima ili danima)
Okolnosti u kojima se napad dogodio (budnost-spavanje, na javnom mestu, u opasnoj situaciji…)
Najave napada (aure), 
Početak napada, 
Dinamika napada (sled događaja koji se dešavaju u toku samog napada)
• stanje svesti, 
• izgled pogleda (oči otvorene, pogled u prazno, “okrenut” pogled, kapci čvrsto stegnuti…)
• način disanja (zastoj u disanju, otežano disanje, “krkljanje”, normalno disanje..)
• završetak i oporavak (postepen, produžen, sa pospanošću ili nemirom, brz, gotovo trenutan)
Postojanje drugih karakteristika, kao što su trzajevi ili grčevi mišića, ukočenost vilica, pojave pljuvačke ili “pene” na usnama, sa ili bez primesa krvi, postojanje ugriza jezika usne ili obraza, da li je bilo popuštanja sfinktera. 

Naravno, tu su i pitanja koja se ne odnose direktno na sam napad, ali svakako imaju značaja pri postavljanju dijagnoze. 
Postojanje provokacije napada. Postoji li išta u skorijoj prošlosti što je moglo da dovede do epileptičkog napada. Obično se insistira na nekoliko najčešćih provokativnih momenata, a to su: neredovno uzimanje lekova koji su ranije već određeni; uzimanje nekih psihoaktivnih supstanci, koje nisu prepisane od strane lekara; uzimanje većih količina alkohola; nedovoljno spavanja; psihički i fizički premor. Za određene, osetljive osobe koje imaju specijalne vrste epilepsije, mogu postojati i specifični “okidači”. Među njima su najčešći: treperava svetlost (fenomen stroboskopa, koji se često koristi u disko klubovima), ali i kupanje toplom vodom, čitanje, iznenađenje itd. 
Druge, aktuelne bolesti (febrilnost, tj povišena telesna temperatura bilo kog razloga, postojanje crevnih infekcija tj. proliva, visokog krvnog pritiska i drugih srčanih smetnji, šećerne bolesti itd. )
Lična anamneza (odnosi se na sve ranije bolesti i stanja koje je posmatrana osoba imala). Nekada ovi podaci moraju da idu u detalje i u daleku prošlost, nekada da obuhvati i samo rođenje. Ovde se posebno insistira na postojanju povreda glave, infektivne bolesti mozga i moždanih opni, postojanje febrilnih konvulzija u detinjstvu itd.
Porodična anamneza (odnosi se na postojanje sličnih stanja u bližoj i daljoj 
porodici). Ovi podaci su od značaja za procenu uticaja genetskih faktora na pojavu epilepsije. 
Pregled

Drugi korak pri postavljanju dijagnoze čini pregled. Ovde se podrazumeva opšti fizikalni pregled, i posebni, neurološki pregled. 
Opšti pregled podrazumeva procenu opšteg stanja zdravlja i svodi se na traganje za nekim prikrivenim znacima prateće bolesti. Neurološki pregled ima svoje specifičnosti, i takođe traga za postojanjem eventualnih nenormalnosti nervnog sistema. Kod većine idiopatskih epilepsija neurološki nalaz je normalan, a kod nekih simptomatskih epilepsija otkrivaju se znaci nenormalnosti nervnog sistema koji mogu ukazivati na uzrok same epilepsije. 
EEG 

EEG je skraćenica koja se odnosi na elektoencefalograf, aparat koji snima spontanu električnu aktivnost mozga. Elektroencefalogram je snimak dobijen ovakvom procedurom. Snimak može biti na papiru (kod starijih aparata) ili na ekranu monitora. Priprema za snimanje podrazumeva čistu kosu bez kozmetičkih preparata (bez gela ili laka za kosu). Stavljanje elektroda na kožu glave je od izuzetne važnosti, jer je potrebno da električni otpor bude što manji, pa se elektrode kvase običnim rastvorom soli. Nekada su sve elektrode ugrađene u elastičnu kapu, što olakšava postavljanje, i tada se umesto rastvora soli, elektrode oblažu specijalnim gelom, koji je po izgledu sličan običnom gelu za kosu. 
Pošto se uz pomoć snažnih pojačivača signala registruje spontana moždana aktivnost, tokom EEG snimanja nema nikakvog zračenja, procedura je bezbolna i potpuno bezopasna. Može se primenjivati i kod osetljivih pacijenata kao što su mala deca i trudnice. Takođe se može ponavljati koliko god puta je to potrebno, ili se može obaviti produžena registracija (holter EEG) ili čak monitoring (u specijalnim ustanovama, neprekidno EEG snimanje i po više dana). 
U toku snimanja je potrebna saradnja pacijenta, što je nekada teško izvodljivo kad su mala deca u pitanju. Tada je bolje snimanje uraditi u spavanju, kada se uz pripreme, neposredno po stavljanju elektroda dete uspava. U toku standardnog snimanja, obično se zahteva od pacijenata jednostavne radnje, kao što je otvaranje i zatvaranje očiju, ili duboko disanje od nekoliko minuta. Ovo se radi jer se u ovakvim trenucima neki oblici epilepsije jasnije vide na snimku. Takođe se koristi i stroboskop, tj lampa sa treperavom svetlošću. Sama procedura snimanja obično traje 20 do 30 minuta.
Potrebno je naglasiti da EEG daje informaciju o moždanoj aktivnosti samo u toku snimanja. Samo ako se vide talasi koji su tipični za epilepsiju, EEG je od značaja za dijagnozu. “Negativan” EEG nalaz nikako ne isključuje postojanje epilepsije, već ukazuje samo da nije bilo znakova epilepsije za vreme snimanja. 
Ostala Ispitivanja (CT I NMR…)

Mnoga druga ispitivanja mogu da obezbede neophodne informacije za postavljanje dijagnoze, ali ni jedno od njih ne može da bude presudna niti je konačna. 
Analize krvi i mokraće, EKG, pregled očnog lekara i lekara drugih specijalnosti obezbeđuju dodatne podatke o zdravlju, ali ni jedan od ovih pregleda ne daje konačnu dijagnozu epilepsije, niti je može isključiti. 
Kompjuterizovana tomografija (CT, Skener) i Magnetna nuklearna rezonanca (NMR) mozga mogu da pokažu strukturu mozga i da otkriju morfološke promene (urođene malformacije mozga , tumor, šlog) ako one postoje. Sve idiopatske i neke simptomatske epilepsije imaju normalne nalaze na CT-u i NMR-u. 

Postavljanje dijagnoze epilepsije je komplikovana procedura, i nekada je potrebno dosta vremena i strpljenja. Nekada se konačna dijagnoza postavlja vremenom, na osnovu toka bolesti, tj. na osnovu pojavljivanja eventualnih ponovnih napada. Nekada je reakcija na specifični lek od presudnog značaja za postavljanje dijagnoze. U svakom slučaju, budite strpljivi i imajte poverenja u vašeg lekara.

#2 tarantulica

tarantulica
  • Members
  • 61 posts

Posted 30 November 2008 - 20:26

Pokrenula sam ovu temu (i to dva puta, slučajno, te molim modove da jednu izbrišu), jer bih volela da znam da li neko od vas ima sličan problem.

Naime, epilepsiju nemam, barem tako kaže EEG, MR, CT, iako sam početkom godine imala dva kolapsa, a prisutni su rekli da sam imala sve simptome epilepsije. Mesecima sam "visila" kod neurologa, čak sam išla i kod neuropsihijatra, i svi nalazi su mi bili uredni. Niko nije mogao da mi objasni o čemu se radi, šta je dovelo do toga. Od tada nemam nikakvih problema. Prepisani su epileptici, zatim antidepresivi (?!) i bensedini, iako nikada do tada nisam imala problema sa depresijom, anksioznošću niti bilo čime sličnim. Lekove sam ubrzo prestala da uzimam, jer su izazivali vrtoglavicu, mučninu, pa čak i gubitak svesti. :ph34r:  

Nakon toga sam ponovo otišla kod neurologa koji mi je ukinuo lekove, jer očigledno epilepsiju nemam, i rekao mi je da je u pitanju stres i neredovna ishrana.

Ipak, zabrinuta sam, jer se plašim da mi se opet nešto slično ne desi.

Ako neko ima iskustva sa sličnim simptomima, neka napiše kako se to kod njega manifestovalo - da znam na čemu sam.

Hvala.

#3 vladan

vladan
  • Members
  • 23,779 posts

Posted 30 November 2008 - 20:36

Cemu onaj ogroman uvodni post, prepisan odnekud?

#4 tarantulica

tarantulica
  • Members
  • 61 posts

Posted 30 November 2008 - 21:28

Cemu onaj ogroman uvodni post, prepisan odnekud?



Prepisan je, ne bih ja znala tako stručno to da objasnim.


Mada, to nije poenta ove teme, zar ne?

#5 vladan

vladan
  • Members
  • 23,779 posts

Posted 30 November 2008 - 22:36

Ali ja i dalje ne razumem sta je poanta.

#6 tarantulica

tarantulica
  • Members
  • 61 posts

Posted 30 November 2008 - 22:46

Ali ja i dalje ne razumem sta je poanta.

Kao što sam i napisala, volela bih da se javi neko sa sličnim problemom, da razmenimo iskustva. Prosto, bez ikakve filozofije.

Bless ya!

 

#7 qmedic

qmedic
  • Members
  • 1,144 posts

Posted 01 December 2008 - 04:19

Ali ja i dalje ne razumem sta je poanta.

http://mojlekar.net/...2...1&topic=5.0

Vladane, taman sam hteo PP da vas molim da ovo pogledate, kad ovde ista tema.

Ako nije problem, molim komentar, a ja ću gospodina uputiti da to ovde prati.

Naravno od naših lekara će pogledati i prof. Lević

#8 tarantulica

tarantulica
  • Members
  • 61 posts

Posted 01 December 2008 - 06:23

http://mojlekar.net/...2...1&topic=5.0

Vladane, taman sam hteo PP da vas molim da ovo pogledate, kad ovde ista tema.

Ako nije problem, molim komentar, a ja ću gospodina uputiti da to ovde prati.

Naravno od naših lekara će pogledati i prof. Lević

Pogledala sam i hvala ti qmedic.


Stvar je u tome da ja ništa od ovih simptoma nemam, glava me boli jednom godišnje (ok, to ne mora ništa da znači), nije mi dijagnostikovanan epilepsija, kao što rekoh, svi nalazi su mi uredni i od tada nemam napade.

Ipak, uplašena sam i to jako. Na lekove loše reagujem (kada sam popila Zoloft koji je "dizač" + taj antiepileptik + bensedin, deknula sam u pretsoblju i čak i sada imam ožiljak na obrazu, a da ne kažem da sam 3 dana od samo jedne doze bila  :ph34r: ).

Pošto sam nakon toga čitala knjige vezane za tu temu, pa sve moguće sajtove na koje sam mogla da naiđem, nemam ni jedan simptom koji bi mogao da ukazuje da imam epilepsiju, mada su napadi govorili suprotno.

Volela bih kada bi neko stručan mogao da mi malo pojasni simptome, jer ih ja kao laik možda nisam dobro opisala i protumačila.

E da, jedino što sam osećala dan pre napada je neka vrsta dezorijentisanosti i konfuzije, ali s obzirom da imam nizak krvni pritisak (nisam anemična, EKG nalaz mi je uredan), pripisala sam to tome.

Unapred hvala.

#9 vladan

vladan
  • Members
  • 23,779 posts

Posted 01 December 2008 - 13:48

http://mojlekar.net/...2...1&topic=5.0

Vladane, taman sam hteo PP da vas molim da ovo pogledate, kad ovde ista tema.

Ako nije problem, molim komentar, a ja ću gospodina uputiti da to ovde prati.

Naravno od naših lekara će pogledati i prof. Lević

Procitao sam pismo sa drugog foruma; to je moja najuza specijalnost - neurohirurgija.
Na osnovu napisanog mislim da se radi o tzv. kasnoj posttraumatskoj epilepsiji.
Ako se izuzmu sami epilepticni napadi, stanje je sasvim bezopasno.
Leci se antiepilepticima - lekovima koje propisuje neurolog. Najveci broj tih napada kod vecine pacijenata vrlo se uspesno drzi pod kontrolom lekovima i nikakvo dalje lecenje nije potrebno, ali je obavezno dozivotno uzimanje lekova.
U malom broj slucajeva, usprkos isprobanim razlicitim antiepilepticima i njihovim kombinacijama, napade nije moguce drzati pod kontrolom (ponavljaju se). Inace, u principu, epilepsija se leci samo jednim lekom, a tek po preporuci neurologa - epileptologa i nekim kombinacijama lekova.
U slucaju kad traumatsku epilepsiju nije moguce kontrolisati lekovima, dolazi u obzir hirurska intervencija - uklanjanje dela mozdane kore za koji se nedvosmisleno utvrdi da je epileptogeni fokus.
Prema mojim saznanjima u Srbiji ni jedan centar nije opremljen za tu vrstu dijagnostike, niti je bilo koji od neurohirurga obucen za savremeno hirursko lecenje epilepsije.
Inace, prof. dr Zvonko Levic, koji je sada u penziji, ali radi privatno, izvanredan je neurolog; davno, ranih sedamdesetih meni je bio asistent na predmetu koji se tada zvao neuropsihijatrija.

#10 qmedic

qmedic
  • Members
  • 1,144 posts

Posted 01 December 2008 - 14:09

Procitao sam pismo sa drugog foruma; to je moja najuza specijalnost - neurohirurgija.
Na osnovu napisanog mislim da se radi o tzv. kasnoj posttraumatskoj epilepsiji.
Ako se izuzmu sami epilepticni napadi, stanje je sasvim bezopasno.
Leci se antiepilepticima - lekovima koje propisuje neurolog. Najveci broj tih napada kod vecine pacijenata vrlo se uspesno drzi pod kontrolom lekovima i nikakvo dalje lecenje nije potrebno, ali je obavezno dozivotno uzimanje lekova.
U malom broj slucajeva, usprkos isprobanim razlicitim antiepilepticima i njihovim kombinacijama, napade nije moguce drzati pod kontrolom (ponavljaju se). Inace, u principu, epilepsija se leci samo jednim lekom, a tek po preporuci neurologa - epileptologa i nekim kombinacijama lekova.
U slucaju kad traumatsku epilepsiju nije moguce kontrolisati lekovima, dolazi u obzir hirurska intervencija - uklanjanje dela mozdane kore za koji se nedvosmisleno utvrdi da je epileptogeni fokus.
Prema mojim saznanjima u Srbiji ni jedan centar nije opremljen za tu vrstu dijagnostike, niti je bilo koji od neurohirurga obucen za savremeno hirursko lecenje epilepsije.
Inace, prof. dr Zvonko Levic, koji je sada u penziji, ali radi privatno, izvanredan je neurolog; davno, ranih sedamdesetih meni je bio asistent na predmetu koji se tada zvao neuropsihijatrija.

Hvala Vladane, nadam se da ne zamerate da ovo kopiram ispod pitanja na drugom forumu?

#11 vladan

vladan
  • Members
  • 23,779 posts

Posted 01 December 2008 - 15:19

Hvala Vladane, nadam se da ne zamerate da ovo kopiram ispod pitanja na drugom forumu?

Slobodno, naravno.

#12 John Finn's Wife

John Finn's Wife
  • Members
  • 3,218 posts

Posted 02 December 2008 - 00:03

Stvar je u tome da ja ništa od ovih simptoma nemam, glava me boli jednom godišnje (ok, to ne mora ništa da znači), nije mi dijagnostikovanan epilepsija, kao što rekoh, svi nalazi su mi uredni i od tada nemam napade.

Pošto sam nakon toga čitala knjige vezane za tu temu, pa sve moguće sajtove na koje sam mogla da naiđem, nemam ni jedan simptom koji bi mogao da ukazuje da imam epilepsiju, mada su napadi govorili suprotno.

Pa ako si bila na snimanju EEG-om, skenerom i magnetnom rezonancom, i ako je lekar ucinio sve potrebne preglede i procedure, i zakljucio da je nemas, verovatno ce biti da zaista i nemas epilepsiju.
A kako su izgledali ti kolapsi? I ko je opisivao napade?
Neka me ispravi neko od prisutnih medicinara, mislim da na epi napad moze nalikovati hipoglikemijski "napad" (ili kako se to vec zove), zatim tome slicne mogu biti i neke forme neurotskih reakcija, a takodje moze se desiti reakcija gotovo identicna epilepticnom napadu ukoliko si izlozena stroboskopskom svetlu (u diskotekama).

#13 vladan

vladan
  • Members
  • 23,779 posts

Posted 02 December 2008 - 12:18

Procena da li neko ima epilepsiju ili ne vrlo je teska, i nju bi, nakon celokupne obrade, trebalo da da neurolog - epileptolog.
Pozitivan EEG potvrdjuje bolest, ali ga negativan ne iskljucuje.
CT i MRI mogu da govore ponekad nesto o uzrocima epilepsije, ali ne i da presudno potvrde ili iskljuce dijagnozu.
Osim klasicnog, "velikog" epilepticnog napada, sa grcevima, gubitkom svesti, ugrizom usne ili jezika i nesvesnim umokravanjem, postoje i razlicite druge forme epilepsije, koje se mnogo teze dijagnostikuju.
Samo kao interesantna ilustracija: Negde krajem XIX ili pocetkom XX veka opisan je slucaj jednog Engleza sa temporalnom epilepsijom, koji je u napadu koji je dugo trajao (status epilepticus) kupio brodsku kartu za Indiju, spakovao se, ukrcao na brod, putovao ka Indiji i u Adenu, kad mu je prestao napad, osvestio se i upitao: "Sta cu ja ovde?" Slucaj je opisan u literaturi i mnogi udzbenici neurologije ga pominju.

Edited by vladan, 02 December 2008 - 12:20.


#14 John Finn's Wife

John Finn's Wife
  • Members
  • 3,218 posts

Posted 02 December 2008 - 12:57

Procena da li neko ima epilepsiju ili ne vrlo je teska, i nju bi, nakon celokupne obrade, trebalo da da neurolog - epileptolog.
Pozitivan EEG potvrdjuje bolest, ali ga negativan ne iskljucuje.

Naravno, to sam i rekla samo drugim rečima. Zaključuje se na osnovu velikog broja podataka, i to sa određenom verovatnoćom, uz neophodne dalje kontrole.
Ono što sam napisala je što iz iskustva poznajem osobe koje imaju epilepsiju bez grand mal napada, već se kod jedne osobe manifestuje glavoboljama, a kod druge grčevima u licu. Takođe znam i one koje su imale napade koji "imitiraju" grand mal, ispostavilo se naime kasnije, na osnovu dužeg posmatranja i ostatka anamneze, da se radilo o drugim uzrocima.

Samo kao interesantna ilustracija: Negde krajem XIX ili pocetkom XX veka opisan je slucaj jednog Engleza sa temporalnom epilepsijom, koji je u napadu koji je dugo trajao (status epilepticus) kupio brodsku kartu za Indiju, spakovao se, ukrcao na brod, putovao ka Indiji i u Adenu, kad mu je prestao napad, osvestio se i upitao: "Sta cu ja ovde?" Slucaj je opisan u literaturi i mnogi udzbenici neurologije ga pominju.

To je pretpostavljam takvo stanje o kome je Dostojevski pisao.

Edited by John Finn's Wife, 02 December 2008 - 12:57.


#15 vladan

vladan
  • Members
  • 23,779 posts

Posted 02 December 2008 - 13:00

Dostojevski je sam bio temporalni epilepticar.