321 replies to this topic

[ironside]

Jeste,posredno. jer bez dobrog poznavanja gravitologije nema kotrolisane fuije.

 

Tu ćemo se donekle i složiti, jer za svaki takav praktični izum potreban je fizikalni model iza kojeg, opet, stoji matematika.

Svejedno, Hawkingov doprinos teorijskoj fizici, pa onda i našem razumijevanju prirode univerzuma je nemjerljiv. A kako kaže Schrodinger, prave dimenzije će biti vidljive (mjerljive, zapravo) tek za nekoliko generacija.

A možda i prije.

[darth bane]

limatske promem

Tu ćemo se donekle i složiti, jer za svaki takav praktični izum potreban je fizikalni model iza kojeg, opet, stoji matematika.

Svejedno, Hawkingov doprinos teorijskoj fizici, pa onda i našem razumijevanju prirode univerzuma je nemjerljiv. A kako kaže Schrodinger, prave dimenzije će biti vidljive (mjerljive, zapravo) tek za nekoliko generacija.

A možda i prije.

 

A vezano za klimatske promene? Kaze da je Trumpova odluka zapecatila sudbinu covecanstva.

[Bertrand]

Kada je Aubrey de Grey poceo da se bavi biologijom starenja mnogi su ga osporavali jer se prethodno bavio vjestackom inteligencijom i softverskim inzenjeringom. Kritike su vremenom utihnule, ali Aubrey ne miruje i u slobodno vrijeme kao matematicar amater uspijeva da se pozabavi izuzetno slozenim problemima u matematici uz minimalnu pomoc racunara

 

https://www.quantama...ician-20180417/

Edited by Bertrand, 20 April 2018 - 17:48.

[bohumilo]

 uz minimalnu pomoc racunara

 

Nema potrbe biti stidljiv oko toga, upotreba racunara u matematickom istrazivanju je sasvim legitimna i pozeljna (mada razumem da su mnogi matematicari konzervativni po tom pitanju)...

Edited by bohumilo, 21 April 2018 - 10:25.

[Bertrand]

Nema potrbe biti stidljiv oko toga, upotreba racunara u matematickom istrazivanju je sasvim legitimna i pozeljna (mada razumem da su mnogi matematicari konzervativni po tom pitanju)...

 

Naravno,  ali u ovom slucaju se radi o minimalnoj pomoci racunara, ne o konzervatizmu matematicara kada je u pitanju pomoc racunara. Svakako da ima i toga medju matematicarima, medjutim mozemo takodje reci da i danas ozbiljno teski problemi mogu da se rijese sa papirom i olovkom.

[zoran59]

Nema potrbe biti stidljiv oko toga, upotreba racunara u matematickom istrazivanju je sasvim legitimna i pozeljna (mada razumem da su mnogi matematicari konzervativni po tom pitanju)...

Naravno,  ali u ovom slucaju se radi o minimalnoj pomoci racunara, ne o konzervatizmu matematicara kada je u pitanju pomoc racunara. Svakako da ima i toga medju matematicarima, medjutim mozemo takodje reci da i danas ozbiljno teski problemi mogu da se rijese sa papirom i olovkom.

 

Ovo je silno zanimljivo, treba da ide i na posebnu temu koja se bavi AI.

 

Problem je sto treba da se resi dilema izmedju logike (a racunari su svakako logicni, dakle ako je A=B a B=C, A=C) i filozofije/etike i slicnoga.

Racunari su brzi i efikasniji, nema sumnje. Medjutim, svaki racunar je pametan onoliko (ili ima takvu "filozofiju") kao i onaj/oni koji su ga programirali.

Zato je moguce da Deep Blue pobedi Kasparova u sahu. U sahu postoji ogroman broj kombinacija ali jeste konacan i predvidiv.

 

To je logoka i moguce je da se programira.

 

Medjutim, teoretski, recimo da imam kucu i volim da zivim, a za zivot su potrebni uslovi. Opet teoretski, koprive proizvode vise kiseonika nego cvece. Jebiga, cvece mirise a koprive me peku pa vise volim cvece a racunar kaze da su koprive efikasnije za kvalitet zivota. Sta da radim?

Uostalom, jeste da bez kiseonika ne mogu - ali, nakon "praga zadovoljenja" - da li je potrebno cim vise ili je dosta minimum?

 

Nije to bas tako jednostavno...

[bohumilo]

Racunari su brzi i efikasniji, nema sumnje. Medjutim, svaki racunar je pametan onoliko (ili ima takvu "filozofiju") kao i onaj/oni koji su ga programirali.

Zato je moguce da Deep Blue pobedi Kasparova u sahu. U sahu postoji ogroman broj kombinacija ali jeste konacan i predvidiv.

 

Ovo nije vise tacno. Tacno je, na primer, da su sahovski programi 90ih i 2000ih koristili ljudsku pamet uz veliku kompjutersku brzinu, tj. imali su od strane coveka definisanu npr. heuristiku (funkciju za ocenjivanje stanja na tabli), algoritme za pretrazivanje prostora stanja itd, dok su danasnji programi (npr. Alpha Zero koji je sam naucio da igra sah, bez gladanja makar jedne ljudske partije, ili Alpha Go koji igra...ahm...Go) u stanju da sami smisle novu heuristiku koju joj niko nije zadao niti je smislio, tj. npr. novu strategiju u igri (koju onda ljudi mogu da nauce od kompjutera i da primenjuju u igri covek protiv coveka, kao sto je slucaj u Go-u u prethodne dve godine). Slicno, programi koji se koriste za prepoznavanje predmeta (ili lica) smisljaju nove (i, za racunar, bolje) "osobine" po kojima mogu da razliku osobu A od osobe B ili slona od misa koje mi ne znamo i nemamo imena za njih...

Edited by bohumilo, 22 April 2018 - 12:04.

[Schrodinger]

Ovo nije vise tacno. Tacno je, na primer, da su sahovski programi 90ih i 2000ih koristili ljudsku pamet uz veliku kompjutersku brzinu, tj. imali su od strane coveka definisanu npr. heuristiku (funkciju za ocenjivanje stanja na tabli), algoritme za pretrazivanje prostora stanja itd, dok su danasnji programi (npr. Alpha Zero koji je sam naucio da igra sah, bez gladanja makar jedne ljudske partije, ili Alpha Go koji igra...ahm...Go) u stanju da sami smisle novu heuristiku koju joj niko nije zadao niti je smislio, tj. npr. novu strategiju u igri (koju onda ljudi mogu da nauce od kompjutera i da primenjuju u igri covek protiv coveka, kao sto je slucaj u Go-u u prethodne dve godine). Slicno, programi koji se koriste za prepoznavanje predmeta (ili lica) smisljaju nove (i, za racunar, bolje) "osobine" po kojima mogu da razliku osobu A od osobe B ili slona od misa koje mi ne znamo i nemamo imena za njih...

To ipak nije kvalitativni, vec vise kvantitativni pomak, jer i one algoritme koje mi koristimo za kognitivne funkcije je evolucija "izumela" u nekom trenutku (i za neke cak mozemo da utvrdimo kada ih je tacno izumela), koristeci vec postojece hardverske "module". Isto kao sto programeri koriste jezike visokog nivoa u koje su po defaultu ugradjeni brojni algoritmi koji "asistiraju" u programiranju, i tako je bilo oduvek ili bar od 1960-tih naovamo. U tom smislu sto mi nemamo naziv za neke algoritme ili heuristike je irelevantno, nazivi su samo odraz antropocentrizma. Sustinski, hijerarhija programa je ostala ista, mada je dodato vise spratova citavoj gradjevini i mi mozda ne uocavamo sve spratove, ali je globalna arhitektura i dalje ista. 

 

Pravo pitanje jeste moze li vestacka inteligencija proizaci iz sasvim drugacijeg pristupa, recimo potpuno ne-supervizirane digitalne evolucije, kao u A-life eksperimentima, samo daleko duze i detaljnije...

[bohumilo]

To ipak nije kvalitativni, vec vise kvantitativni pomak, jer i one algoritme koje mi koristimo za kognitivne funkcije je evolucija "izumela" u nekom trenutku (i za neke cak mozemo da utvrdimo kada ih je tacno izumela), koristeci vec postojece hardverske "module". Isto kao sto programeri koriste jezike visokog nivoa u koje su po defaultu ugradjeni brojni algoritmi koji "asistiraju" u programiranju, i tako je bilo oduvek ili bar od 1960-tih naovamo. U tom smislu sto mi nemamo naziv za neke algoritme ili heuristike je irelevantno, nazivi su samo odraz antropocentrizma. Sustinski, hijerarhija programa je ostala ista, mada je dodato vise spratova citavoj gradjevini i mi mozda ne uocavamo sve spratove, ali je globalna arhitektura i dalje ista.

Ok, pitanje da li je nesto kvalitatativna ili kvantitativna razlika takodje zavisi od konteksta. Ovde sam govorio u terminima "manje ili vise pametno", a svakako se moze reci da je covek pametniji od simpanze, iako se, iz konteksta iz kojeg ti govoris, i tu radi "samo" o kvantitativnoj razlici. Dalje, kada bi simpanza uspeo da napravi neki autonomni sistem koji otkrije npr. zakon gravitacije kao algoritam za predvidjanje pomracenja Sunca ili za pravljenje pristojno tacne vremenske prognoze (algoritam koji je, ocigledno, simpanzama nepoznat (to sto nemaju ime za njega je samo trivijalna posledica ovoga)), ja bih svakako bio spreman da kazem da je taj sistem pametniji od simpanze u predvidjanju vremna, i da u njemu ima neke informacije koje nema u majmunskom "programeru"...

Edited by bohumilo, 24 April 2018 - 15:40.

[red pill]

To ipak nije kvalitativni, vec vise kvantitativni pomak, jer i one algoritme koje mi koristimo za kognitivne funkcije je evolucija "izumela" u nekom trenutku (i za neke cak mozemo da utvrdimo kada ih je tacno izumela), koristeci vec postojece hardverske "module". Isto kao sto programeri koriste jezike visokog nivoa u koje su po defaultu ugradjeni brojni algoritmi koji "asistiraju" u programiranju, i tako je bilo oduvek ili bar od 1960-tih naovamo. U tom smislu sto mi nemamo naziv za neke algoritme ili heuristike je irelevantno, nazivi su samo odraz antropocentrizma. Sustinski, hijerarhija programa je ostala ista, mada je dodato vise spratova citavoj gradjevini i mi mozda ne uocavamo sve spratove, ali je globalna arhitektura i dalje ista. 

 

Pravo pitanje jeste moze li vestacka inteligencija proizaci iz sasvim drugacijeg pristupa, recimo potpuno ne-supervizirane digitalne evolucije, kao u A-life eksperimentima, samo daleko duze i detaljnije...

Problem je sto imamo autonomna AI vozila koja ubijaju ljude, i da li ta jaka AI (Strong AI) koju predvidjas moze da ne funcionise ispravno poput coveka u psihozi ili sizofreniji. Ako bi takva AI bila svesna svoga okruzenja, sta bi sem konvencionalnog programiranja moglo da je spreci da ne bude namerno maliciozna?

Edited by red pill, 25 April 2018 - 08:32.

[McLeod]

http://www.newsweek....ets-903253.html

 

Stize novi exoplanet boom

 

A pre neki dan sam naleteo i na ovaj video koji lepo opisuje nas galakticki komsiluk

[Schrodinger]

Pa sad kad krenu da stizu podaci sa GAIA satelita, ocekujem zaista velika iznenadjenja 

[McLeod]

http://www.sciencema...shape-milky-way

 

Je l' mozes posto si tu cisto da uporedis tess i gaia sa ovim sto imamo na Zemlji? Znam da je uvek bolje kada gledas iz svemira jer ti ne smeta atmosfera (izmedju ostalog) ali me zanima nesto drugo, sto nisam mogao da nadjem nigde - koliko je veci ugao Tess od svega sto imamo do sad, odnosno koliko ce planeta moci da bude detektovano tranzit metodom?

Znam da je ona jako ogranicena trenutno, jer moramo da budemo u ravni da to vidimo, i ko zna koliko planeta nam je do sada za malo promaklo oko ovih zvezda koje smo vec skenirali.

[Schrodinger]

http://www.sciencema...shape-milky-way

 

Je l' mozes posto si tu cisto da uporedis tess i gaia sa ovim sto imamo na Zemlji? Znam da je uvek bolje kada gledas iz svemira jer ti ne smeta atmosfera (izmedju ostalog) ali me zanima nesto drugo, sto nisam mogao da nadjem nigde - koliko je veci ugao Tess od svega sto imamo do sad, odnosno koliko ce planeta moci da bude detektovano tranzit metodom?

Znam da je ona jako ogranicena trenutno, jer moramo da budemo u ravni da to vidimo, i ko zna koliko planeta nam je do sada za malo promaklo oko ovih zvezda koje smo vec skenirali.

Pa vidi, to zavisi od neceg sto ne znamo unapred, tj. da li je raspodela ravni orbita slucajna ili ne. Nisam se detaljno bavio time, ali znam da je bilo ljudi koji su sugerisali da momenti viseg reda, npr. plimne sile od galaktickog diska isl. uzrokuju anizotropiju ("pravilnost") u koncentraciji ravni planeta, pa onda ima vise sanse da ih vidimo nego da je to samo random raspodela prostornih uglova iz kojih se vide tranziti. 

 

U krajnjoj liniji, koliko pre desetak godina niko nije ocekivao ni u najludjim snovima da ce biti otkriveno toliko tranzitujucih planeta. Secam se kad su prve tri otkrivene, to je bila velika senzacija. A sad ih ima 2800 ili tako nesto. TESS bi trebalo da otkrije, po nekim radikalnijim procenama i do 36000 novih, mada je verovatnije da ce broj biti oko polovine, s tim sto mnogi objekti na granici vidljivosti ce biti potvrdjeni i detaljnije izucavani sa Zemlje, "normalnim" teleskopima, odnosno onim sa uskim vidnim poljem. Iskreno, ni meni nije sasvim jasno kako su oni zamislili to ogromno vidno polje TESS-a sa duzim ekspozicijama. Pretpostavljam da je za stabilnost toga bilo potrebno dve-tri generacije mikrokontrolera i ostale elektronike u poredjenju sa ranijim uredjajima... 

[McLeod]

Da, nije mi to palo na pamet uopste ja sam shvatio da ce to omoguciti sam polozaj letelice i dizajn, ali kad si tu sto da lupam glavu i nagadjam kad mogu da pitam sta ocekujes od Gaia-e, kad zavirimo iza prasine?