51 replies to this topic

[istvan001]

U okviru "reformskog seta" pravosudnih zakona u skupštinsku proceduru je ušao i nacrt Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kojim se određuje broj i teritorija sudova i zužilaštava.
Javnost se uglavnom bavila rešenjima iz ostalih zakona iz "seta" (Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova itd.), statusom sudija, reizborom a vrlo malo se obraćala pažnja na ovaj zakon.

Nacrt novog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava unosi niz promena veoma značajnih za svakodnevni život građana.

U Beogradu prestaju sa radom treći, četrvti i peti sud kao i opštinski sudovi u Mladenovcu, Obrenovcu, Lazarevcu i Sopotu a postojaće prvi osnovni sud(za teritoriju grada) i drugi osnovni sud(za prigradske opštine).


U APV prestaju sa radom opštinski sudovi Ada,Alibunar, Apatin, Bač.Palanka, Bač.Topola, Bela Crkva, Bečej ,Vrbas, Inđija , Kanjiža,Kovin ,Kovačica,Kula,N.Bečej, N.Kneževac,Odžaci ,Ruma , Senta, S.Pazova, Temerin, Titel,Šid.

Nastavljaju sa radom osnovni(do sada opštinski) sudovi u N.Sadu, Somboru, S.Mitrovici, Subotici, Kikindi, Vršcu, Zrenjaninu i Pančevu.

U centralnoj Srbiji prestaju sa rodom 52 opštinska suda a nastavljaju da rade od dosadašnjih opštinskih sudova, sada kao osnovni sudovi u Šapcu, Loznici, Valjevu, Kragujevcu, Jagodini, Paraćinu, Smederevu, Požarevcu, Boru, Zaječaru, Negotinu, Užicu, Požegi, Prijepolju, N. Pazaru, Kraljevu, Čačku, Kruševcu, Prokuplju, Nišu, Leskovcu, Vranju, Pirotu.

Nova teritorijalna organizacija sudstva će verovatno značiti izvesnu uštedu državi ali relativno malu, jer u sudstvu radi oko 10 000 zaposlenih od ukupno preko 200 000 zaposlenih u državnom/paradržavnom sektoru, dok će građanima iz manjih mesta to proizvesti dodatne troškove jer će morati da putuju u sedište najbližeg osnovnog suda.

[fender_bender]

U okviru "reformskog seta" pravosudnih zakona u skupštinsku proceduru je ušao i nacrt Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kojim se određuje broj i teritorija sudova i zužilaštava.
Javnost se uglavnom bavila rešenjima iz ostalih zakona iz "seta" (Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova itd.), statusom sudija, reizborom a vrlo malo se obraćala pažnja na ovaj zakon.

Nacrt novog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava unosi niz promena veoma značajnih za svakodnevni život građana.

U Beogradu prestaju sa radom treći, četrvti i peti sud kao i opštinski sudovi u Mladenovcu, Obrenovcu, Lazarevcu i Sopotu a postojaće prvi osnovni sud(za teritoriju grada) i drugi osnovni sud(za prigradske opštine).


U APV prestaju sa radom opštinski sudovi Ada,Alibunar, Apatin, Bač.Palanka, Bač.Topola, Bela Crkva, Bečej ,Vrbas, Inđija , Kanjiža,Kovin ,Kovačica,Kula,N.Bečej, N.Kneževac,Odžaci ,Ruma , Senta, S.Pazova, Temerin, Titel,Šid.

Nastavljaju sa radom osnovni(do sada opštinski) sudovi u N.Sadu, Somboru, S.Mitrovici, Subotici, Kikindi, Vršcu, Zrenjaninu i Pančevu.

U centralnoj Srbiji prestaju sa rodom 52 opštinska suda a nastavljaju da rade od dosadašnjih opštinskih sudova, sada kao osnovni sudovi u Šapcu, Loznici, Valjevu, Kragujevcu, Jagodini, Paraćinu, Smederevu, Požarevcu, Boru, Zaječaru, Negotinu, Užicu, Požegi, Prijepolju, N. Pazaru, Kraljevu, Čačku, Kruševcu, Prokuplju, Nišu, Leskovcu, Vranju, Pirotu.

Nova teritorijalna organizacija sudstva će verovatno značiti izvesnu uštedu državi ali relativno malu, jer u sudstvu radi oko 10 000 zaposlenih od ukupno preko 200 000 zaposlenih u državnom/paradržavnom sektoru, dok će građanima iz manjih mesta to proizvesti dodatne troškove jer će morati da putuju u sedište najbližeg osnovnog suda.

Zao mi ovog topika: vazniji je izbor Obame i stranacke rasprave, nego nesto ovako bitno. Steta sto si ovo postavio na Drustvo, trebalo je da stoji na Politici. A svima za nauk, da je ovako nesto vaznije od bilo cega sto sada stoji na Politici, pa i Kosova.


Neko je opet obavio par studijskih putovanja, prepisao par zakona onako kako mali Djokica zamislja da se ulazi u Evropu - i rezultat je ne smem ni da mislim kakav.

Kratkorocno, to ce biti zastoj of najmanje godinu dana i alibi za lose stanje i neazurnost: da se kladimo da ce standardni odgovor na svako pitanje biti: ''sta vam pada na pamet, pa mi smo u reorganizaciji''..

Dugorocno, ne smem ni da pomislim. A tom istom sto je (pre)pisao zakon nimalo nije zasmetalo dto, na primer, u sudstvu nije sprovedena lustracija...

[Giacomo]

......
Dugorocno, ne smem ni da pomislim. A tom istom sto je (pre)pisao zakon nimalo nije zasmetalo dto, na primer, u sudstvu nije sprovedena lustracija...

Neko spolja pogura malo nasa kolica koja su pala duboko u provaliju i preporuci nam da kucu pocnemo da gradimo od temelja. A onda se javi tzv. ''Drustvo sudija Srbije'' (citaj druzina vecito izabranih i nedodirljivih) da se pobuni. Toj (sudskoj) druzini uvek nesto smeta. Te male plate sudijama (jer jos vise nikad nije dosta), te uslovi rada, te (ne)zavisnost sudstva, te mnogo predmeta.
Ovo poslednje je zaista problem. Decenijama nisu nista radili, ili su od placenih 8 sati radili samo u vrh glave 2-3 sata, ili su razvlacili predmete kao zvakacu gumu a po nalogu parajlija, lokalnih vlastodrzaca. Sad im se nagomilalo. Mora da se radi. To je najveci problem za ucmale lenstine kojima se izgleda zadrmale fotelje pa sad ni predlozeni zakoni nevaljaju. Ni meni ne bi valjale da sam na njihovom mestu. A nisam.
Ja sam obican gradjanin koji oko sebe svakodnevno posmatra stradanja ostecenih i opljackanih sugradjana koji nemaju para ni da prezive a kamoli da se sude. A kad bi svi imali para da se sude, bogami bi mnoge sudije morale kroz prozor. Jer da je to ''Drustvo sudija'' negde u normalnoj zemlji zapada tamo bi mogli samo u berbu na poljoprivrednim dobrima. U Srbiji su oni nedodirljivi, ili barem tako misle.
Dosta su jadni gradjani njih pozdravljali na ulici sa (izuzetnim) postovanjem dok su im se oni smejali bukvalno u lice. Da je Kafka ziv o nasem pravosudju bi imao da pise tomove knjiga. Ako bi i on to umeo da opise.

[Vincenzo]

Cenim da ce plan biti sproveden isto onako efikasno kao u slucaju osnivanja apelacionih sudova. Odgadjana je ta prica iz godine u godinu, a sada vise niko o tome i ne prica. Dolazimo u situaciju da se glede pravosudja pisu svakakvi zakoni koji ne odgovaraju realnosti, zbog cega su u praksi nesprovodivi.
Nisam upucen u celu pricu, ali mi nije jasno gde ce biti sediste tih osnovnih sudova. S'obzirom na neefikasnost pravosudja i broj sporova koji su u toku, trebace im barem zgrada velicine PC Usce za grad Beograd, da smeste sve zaposlene, organizuju sve sudnice i naprave dovoljno prostora za stranke.

[Rastko]

Ovo je rešenje koje pravi korak unapred.

Prvo, sadašnji sistem pravosuđa u Srbiji užasno je neefikasan, a broj sudija po predmetu ukazuje na to da imenovanje novih sudija samo po sebi, neće rešiti problem. Primera radi, u Engleskoj i Velsu funkcioniše oko 210 okružnih sudova koji opslužuju oko 55 mil. stanovnika - svaki oko 250,000. Pre ove reforme (u ovom trenutku) svaki sud opslužuje oko 70-80,000 građana što je užasno neekonomično.

Drugo, organizuju se osnovni i viši sudovi po logičnim okruzima, tako da vreme putovanja do osnovnog ili višeg suda od najudaljenijeg mesta ne traje duže od 30-45 minuta, što ne menja stvari u bitnom delu; ne isključuje se mogućnost organizacije suđenja van zgrade suda, što u slučaju naročite potrebe može zadovoljiti potrebe života.

Treće, imaćemo bolje vertikalno strukturirano pravosuđe - u skladu sa standardima koji važe u EU. Ako nam je već cilj da pristupimo EU, onda je logično uspostaviti sistem pravosuđa koji em je logičan, em lako prepoznatljiv u očima investitora.

Ali istina - ključno je da sistem bude efikasan.

[Vincenzo]

Reci mi samo, posto si daleko upuceniji od mene, da li mislis da drzava ima kapaciteta, resursa, infrastrukture za sporovodjenje ovakvoe reforme?

[Rastko]

Reci mi samo, posto si daleko upuceniji od mene, da li mislis da drzava ima kapaciteta, resursa, infrastrukture za sporovodjenje ovakvoe reforme?

Ako resurse podelimo na tri - ljudi, keš, vreme; ljudi ima dovoljno (mada ne tako puno kvalitetnih), keša ima (program pomaže EU i WB ili IMF), a vremena za državu uvek ima.

Kada su konkretni vremenski okviri u pitanju, ovo je nastavak implementacije platforme koja je usvojena za vreme Stojkovića (2006) i tada se predviđalo da nakon usvajanja novog Ustava reforma bude okončana u "dugoročnom periodu" koji su oni zaokružili na 4-5 godina. Sledom te logike, može se očekivati da ova reforma može biti sprovedena do 2013/2014.

Kada je u pitanju novac, ove godine je za cilj rekonfiguracije pravosuđa i investicione rashode za jačanje kapaciteta tih novih sudova izdvojeno oko 2,3 milijarde dinara (budžet pre rebalansa + NIP). Na to dolaze i strani novci.

Da zaključim - mislim da država ima kapaciteta i mislim da bi ovo, pored reforme propisa o svojini nad zemljištem, morali biti zakonodavni prioriteti narednih 3-4-5 godina.

[kapetanm]

Nije sve bas crno belo. Dobro je sto konacno dobijamo osnovne i vise sudove, ali opet, po meni , oni prvi bi u prvom stepenu trebalo da sude sve predmete, a ne opet uz izuzetke.
Sto se pretrpanosti predmetima tice, ima tu svega. Niko ne shvata sud olako kao nas narod. Poznajem coveka iz jednog manjeg grada u Srbiji, tacnije sela pored njega , koji protiv sina ima oko 70 tuzbi, dok sin ima samo oko 40. U praksi to izgleda ovako- unuk igra fudbal u dvoristu, razbije dedi prozor, ovaj presavije tabak i tuzi njegovog oca. I , u tom malom sudu, jedan sudija samo njih mora da opsluzuje, a gde su ostali, i koliko takvih ima kod nas. Resenje bi bilo podizanje sudskih taksi, pa da se svi dobro zamisle.
I dalje ce biti politizacije sudstva, setimo se samo izbora sudija Ustavnog suda, pa kad su njih stranke birale, kako li ce tek ove

[Rastko]

Nije sve bas crno belo. Dobro je sto konacno dobijamo osnovne i vise sudove, ali opet, po meni , oni prvi bi u prvom stepenu trebalo da sude sve predmete, a ne opet uz izuzetke.
Sto se pretrpanosti predmetima tice, ima tu svega. Niko ne shvata sud olako kao nas narod. Poznajem coveka iz jednog manjeg grada u Srbiji, tacnije sela pored njega , koji protiv sina ima oko 70 tuzbi, dok sin ima samo oko 40. U praksi to izgleda ovako- unuk igra fudbal u dvoristu, razbije dedi prozor, ovaj presavije tabak i tuzi njegovog oca. I , u tom malom sudu, jedan sudija samo njih mora da opsluzuje, a gde su ostali, i koliko takvih ima kod nas. Resenje bi bilo podizanje sudskih taksi, pa da se svi dobro zamisle.
I dalje ce biti politizacije sudstva, setimo se samo izbora sudija Ustavnog suda, pa kad su njih stranke birale, kako li ce tek ove

Kao što građani olako shvataju sudove, tako ih olako shvata i privreda, pa umesto da bira arbitražu (koja je postala moguć i značajno racionalniji i efikasniji forum za rešavanje sporova čak i u Srbiji) opredeljuje se za sudove. Naše sudije (čast izuzecima) nisu tako lako savladale ni sporove o međama - i očekivanje da bi oni mogli da rešavaju spor koji uključuje tumačenje ugovora o prodaji društvenog kapitala (privatizacija) ili pak kompleksne jv ugovore, apsolutno je neosnovano.

Zbog toga i dalje ima smisla da postoje sudovi posebne nadležnosti.

Što se ludih građana tiče, to se rešava na dva nivoa - u Engleskoj sudac u jednom danu rešava predmet vrednosti do 5,000 funti. Kod nas bi trebalo staviti prag na nekih 200k dinara (minimum) i te postupke rešavati u danu. Za sporove veće vrednosti napraviti taksu kod koje će se tužilac debelo zapitati da li želi na sud.

Osim toga, kod nas sudovi sprovode kompleksan izvršni postupak umesto da se organizuje public-private enforcement sličniji sistemu neposrednog izvršenja (hipoteke). Dobijem klauzulu pravosnažnosti i idem u banku kao čovek da mi preusmere tvoje zarade, depozite i ostalo, ako imaš; ako nemaš, da ti se upišem na svakoj stvari koja se registruje. Ako imaš kompaniju, lepo ti se izvršim na udelu/akcijama. I doviđenja.

[istvan001]

Ovo je rešenje koje pravi korak unapred.

Prvo, sadašnji sistem pravosuđa u Srbiji užasno je neefikasan, a broj sudija po predmetu ukazuje na to da imenovanje novih sudija samo po sebi, neće rešiti problem. Primera radi, u Engleskoj i Velsu funkcioniše oko 210 okružnih sudova koji opslužuju oko 55 mil. stanovnika - svaki oko 250,000. Pre ove reforme (u ovom trenutku) svaki sud opslužuje oko 70-80,000 građana što je užasno neekonomično.

Drugo, organizuju se osnovni i viši sudovi po logičnim okruzima, tako da vreme putovanja do osnovnog ili višeg suda od najudaljenijeg mesta ne traje duže od 30-45 minuta, što ne menja stvari u bitnom delu; ne isključuje se mogućnost organizacije suđenja van zgrade suda, što u slučaju naročite potrebe može zadovoljiti potrebe života.

Treće, imaćemo bolje vertikalno strukturirano pravosuđe - u skladu sa standardima koji važe u EU. Ako nam je već cilj da pristupimo EU, onda je logično uspostaviti sistem pravosuđa koji em je logičan, em lako prepoznatljiv u očima investitora.

Ali istina - ključno je da sistem bude efikasan.

Taj primer UK i sličnih država se često pominje kao argument kada se zagovara uklanjanje navodnog "viška" sudstva.Zaboravlja se da UK ima potpuno drugačiji sistem, anglosaksonski i da veliki broj sudskih poslova koje po našem zakonodavstvu rade sudovi ne obavljaju sudovi nego razni parasudski organi.Zbog toga bi radi poređenja morali da u broj od 210 okružnih sudova u UK uvrstimo i te organe/ustanove.

Broj stanovnika nije odlučujući kriterijum nego broj predmeta.Srbija po broju predmeta prednjači, i u odnosu na broj stanovnika ima najviše predmeta u građanskoj materiji u Evropi posle Austrije.Međutim u Austriji, samo oko 30% predmeta dolazi do faze presuđenja, znači reč je predmetima koji su manje složeni i gde ne dolazi do suđenja u pravom smislu nego se to završi priznanjem tužbenog zahteva, povlačenjem tužbe, poravnanjem.U Srbiji oko 70% predmeta dođe do faze presuđenja, znači po broju predmeta koji se zaista sude i gde se izvode dokazi mi smo daleko prvi.
Reč je naravno o godišnjem prilivu novih predmeta bez zaostalih starih predmeta iz prošlih godina, na primer 2007 godine Srbija je imala 750 000 predmeta u građanskoj materiji.
Predmeta bi bilo i više nego visoke sudske takse sprečavaju mnoge manje imućne ljude da se sude.

Nedavno mi je sudski izvršitelj iz jednog opštinskog suda, u ne tako velikom mestu(koje po nacrtu zakona ne treba da ima osnovni/opštinski sud), pokazao zaveden predmet u upisniku pod brojem 14 000 i nešto, znači da su već sredinom godine imali priliv od preko 14 000 predmeta a gde je mesec decembar i kraj godine.Taj sud ima 7-8 sudija i oko 30 zaposlenih, od toga 2 ili 3 izvršitelja.Sem izvršnih predmeta u tim sudovima ima još materija-parnična, krivična, vanparnična, i sasvim je moguće da sud ima i preko 20 000 predmeta, možda i više, što znači da 1 sudija sudi oko 2000-3000 predmeta.
Uopšte ne verujem da sudija u UK dobija 2000 predmeta u rad godišnje.

Ti izvršni predmeti uglavnom potiču iz parnice, gde neko nekoga tuži za dug, pa kada se okonča parnica, dužnik neće/ne može da plati dug pa se sprovodi izvršni postupak.Znači da taj ogromni broj izvršnih predmeta potiče iz velikog broja parnica ili iz izvršenja na osnovu verodostojne isprave-gde predmet počinje kao izvršenje, ako dužnik ospori potraživanje onda pređe u parnicu(što se takođe često dešava).
A taj sud i nije najgori na primer tamo je situacija mnogo bolja nego u 4 opštinskom sudu u Beogradu koji je nadležan za izvršni postupak za ceo Beograd(grad bez opština Mladenovac i slično) gde je najblaže rečeno haos i gde se zbog ogromnog broja predmeta ne zna ni ko pije ni ko plaća.

Po novoj "sistematizaciji" taj 4 opštinski sud neće ni postojati već će sve to biti u prvom.

Samo se pitam, šta planiraju sa tolikim predmetima i ko će njih da rešava kada se planira smanjenje sudija i činovnika i ukidanje oko 74 opštinska suda(koji inače rade izvšni postupak).

Lepo je što naši ljudi iz ministarstva putuju po Evropi i prenose nam njihova iskustva, ali bi bilo lepo i da skoknu malo do nekog opštinskog suda da malo pogledaju šta se tamo radi i da li su na nas primenjiva ta iskustva.

Sve to lepo zvuči u teoriji, bolja vertikalna hijerarhija sudstva i slično, ali praktikanti u pravnoj struci znaju da će to vrlo loše funkcionisati u Srbiji ili neće ni biti uopšte primenjeno.Manje izvršilaca znači i manje završenih predmeta, i to će sve biti sporije.

[istvan001]

Naše sudije (čast izuzecima) nisu tako lako savladale ni sporove o međama - i očekivanje da bi oni mogli da rešavaju spor koji uključuje tumačenje ugovora o prodaji društvenog kapitala (privatizacija) ili pak kompleksne jv ugovore, apsolutno je neosnovano.

Obična parnica oko neke male parcele ili smetanja poseda je po pravilu složeniji od sporova iz privatizacije.U ovim "običnim" parnicama treba utvrditi činjenična pitanja, saslušavati svedoke, izvoditi veštaka na lice mesta itd.U sporu oko privatizacije, uglavnom odlučuju pismeni dokazi, jednostavno se pregledaju papiri i odluči o pravnim pitanjima jer je činjenično stanje uglavnom nesporno ili fiksirano u pismenim dokazima.U "običnim" parnicama po pravilu je prvo sporno činjenično stanje koje prvo treba utvrditi pa onda rešavati pravna pitanja.

Zbog toga i dalje ima smisla da postoje sudovi posebne nadležnosti.

Mislim da bi bilo jednostavnije da sudovi budu jednoobrazni, a da postoje specijalizovana odeljenja u okviru njih za privredne sporove.Ratne zločine i organizovani kriminal sude odeljenja Okružnog suda u Beogradu.
Prekršajni sudovi ne treba da postoje, to je čisto rasipanje resursa to su šablonske odluke i to mogu da odrade sudijski pripravnici u sudovima opšte nadležnosti.Za ozbiljnije prekršaje tu je stručni saradnik koji ima pravosudni ispit, a ako je baš nešto složeno onda okrivljeni može uputiti žalbu sudiji osnovnog/opštinskog suda.Inače je značajan deo prekršajnih predmeta preuzela policija, pa organi za prekršaje imaju malo predmeta.

Sada gledaju da nam ukinu većinu opštinskih sudova koji imaju gomile predmeta i gde se zaista sprovode prava suđenja a organe za prekršaje pretvaraju u sudove za prekršaje.To nisu prave sudije i sudovi, jer se njihov rad svodi na popunjavanje obrazaca i šablonskih rešenja.

Da su hteli da uštede ukinuli bi organe za prekršaje i spojili ih sa prvostepenim sudovima opšte nadležnosti.

Što se ludih građana tiče, to se rešava na dva nivoa - u Engleskoj sudac u jednom danu rešava predmet vrednosti do 5,000 funti.

Koliko ja poznajem uporedno pravo, to nigde ne postoji, da predaš tužbu i istog dana dobiješ presudu.
Mislim da je to deo bajki o zapadnom pravosuđu.
Reč je verovatno o nečem drugom.
I u našem zakonodavstvu pravilo je da se glavna rasprava održi na jednom ročištu, znači samo suđenje treba da se održi za jedan dan.Naravno posle proteka roka tuženom za odgovor na tužbu, a nakon donošenja presude tuženi ima rok za žalbu.Tek onda, ako tuženi uredno primi tužbu i ne odgovori na nju, sud može doneti presudu na osnovu propuštanja i ako tuženi ne izjavi žalbu onda se postupak završava.To je najpovoljniji i najbrži scenario a to ne može biti kraće od 2 meseca.

Kod nas bi trebalo staviti prag na nekih 200k dinara (minimum) i te postupke rešavati u danu.

Već postoji nešto slično, postupak u sporovima male vrednosti(100 000 dinara) je kraći i rokovi za žalbu su kraći.Sudovi relativno uspešno rešavaju te sporove i tu nema nekih većih problema.
Da li će granica spora male vrednosti biti 100 000 dinara ili 200 000 dinara to se ionako često menja.

Za sporove veće vrednosti napraviti taksu kod koje će se tužilac debelo zapitati da li želi na sud

.
Ne može se parnica bilo koje vrednosti u Srbiji rešiti za 1 dan.Tuženom mora da bude uredno dostavljena tužba, mora da se vrati povratnica iz pošte , onda mora da ima rok za odgovor na tužbu itd.To je neki minimum procesnih prava.Da li bi ti nekoga osudio da plati iznos do 200 000 dinara(2500 evra) a da on nije ni primio tužbu niti zna da je tužen?
Nije to neko izmislio u Srbiji nego su to neka opšta načela u uporednom procesnom pravu.Ne postoji "srpsko pravo" postoji kontinentalni i anglosaksonski sistem, a Srbija je deo germanskog ogranka kontinentalnog sistema, i to tradicionalno već 200 godina a to je bilo isto i u vreme socijalizma.Uglavnom su procesni zakoni slični kao i u Nemačkoj, Austriji itd-još danas se primenjuju pojedini delovi Srpskog Građanskog Zakonika iz 1844 koji je prepisan Austrijski Građanski Zakonik(reč je o materijalnom pravu gde su inače razlike mnogo veće nego kod procesnog) .


Sudske takse u Srbiji su prilično visoke i to sprečava mnoge ljude da se sude, na primer sada je mnogo manje predmeta nego 80-tih i 90-tih kada su takse bile simbolične.

Poenta sudstva nije da se odredi enormna taksa i da to ljude demotiviše da idu na sud.Ako tako gledamo, onda nam je dovoljan jedan sud i minimalna taksa od 10 000 evra i neće se niko sem tajkuna suditi.

Osim toga, kod nas sudovi sprovode kompleksan izvršni postupak umesto da se organizuje public-private enforcement sličniji sistemu neposrednog izvršenja (hipoteke). Dobijem klauzulu pravosnažnosti i idem u banku kao čovek da mi preusmere tvoje zarade, depozite i ostalo, ako imaš; ako nemaš, da ti se upišem na svakoj stvari koja se registruje. Ako imaš kompaniju, lepo ti se izvršim na udelu/akcijama. I doviđenja.

Izvršni postupak u Srbiji nije mnogo kompleksniji od sličnih postupaka u drugim državama.Sve je to isto, naši zakoni su prepisani strani zakoni i ništa više, niko u Srbiji nije izmislio toplu vodu.

Ti i ovde možeš elegantno sa klauzulom pravosnažnosti i rešenjem o izvršenju otići u banku i skinuti pare sa računa dužnika.Samo je problem što dužnik uglavnom nema račun a ako ga ima on je po pravilu prazan.
Kod nas bi public-private enforcement brzo bankrotirao.Kod nas se izvršenje uglavnom vrši popisom i prodajom pokretnih stvari dužnika ili ako poverilac ima sreće izvršenjem na plati/penziji.

Da li će dužnik imati para na računu, nepokretnosti za hipoteku to uopšte ne zavisi od sudstva.

Edited by istvan001, 11 November 2008 - 18:12.

[Giacomo]

Nije sve bas crno belo. Dobro je sto konacno dobijamo osnovne i vise sudove, ali opet, po meni , oni prvi bi u prvom stepenu trebalo da sude sve predmete, a ne opet uz izuzetke.
Sto se pretrpanosti predmetima tice, ima tu svega. Niko ne shvata sud olako kao nas narod. Poznajem coveka iz jednog manjeg grada u Srbiji, tacnije sela pored njega , koji protiv sina ima oko 70 tuzbi, dok sin ima samo oko 40. U praksi to izgleda ovako- unuk igra fudbal u dvoristu, razbije dedi prozor, ovaj presavije tabak i tuzi njegovog oca. I , u tom malom sudu, jedan sudija samo njih mora da opsluzuje, a gde su ostali, i koliko takvih ima kod nas. Resenje bi bilo podizanje sudskih taksi, pa da se svi dobro zamisle.I dalje ce biti politizacije sudstva, setimo se samo izbora sudija Ustavnog suda, pa kad su njih stranke birale, kako li ce tek ove

I ja kazem da nije sve tako crno belo nego da je jos crnje. Onaj ko navodi ovakve primere (razbijanje dedinog prozora) mora da ili radi u pravosudju ili ima neke svoje druge razloge. Prica kako se narod sudi za sve i svasta ne pije vodu jer je u narodu vise onih koji nemaju para ni da plate pisanje tuzbe pa stoga i odustaju. A kad bi svi imali sredstava da se sude tek onda bi bilo frke.
Vecina predmeta je ozbiljne prirode, postoje sporovi od vise miliona odstetnog zahteva ali oni ne izlaze u javnost. Zbog cega to znaju sudije i predsednici suda pred cijim bezobraznim ocima se ti predmeti nalaze. Kazem bezobraznim jer u nasem sudstvu vlada jedan surovi bezobrazluk. Nedodirljivi i dozivotno postavljeni delioci (ne)pravde se ne boje ni Boga a kamoli zakonodavne vlasti.
Njima je lakse da kukaju na (ne((za)visnost/male plate/uslove rada/narod koji se sudi za sve i svasta.... U stvarnosti radi se o mnogim bezobraznim lenstinama koji su do svojih fotelja dosli ko zna kako. Mi znamo samo za Kragujevacki pravni i Indeksovce a koliko ''Indeksovaca'' ima to Bog sveti zna.
Zato kad cujem kako jedan sudija mora samo tuzibabe da opsluzuje meni vaistinu padne muka. Nikoga oni ne opsluzuju. N-i-k-o-g-a! Vecina njih opsluzuje sebe i svoje ljude inace nam se drzava ne bi nalazila pred medjunarodnim sudom bas zbog ''opsluzivanja'' nekih ''malih sudova''. Jadnici oni.
Srbiji nedostaje celicna metla za jedno VELIKO ciscenje sudstva od oloscha. Kako to rade i planiraju da rade ne zanima me. Lustracija, sad i odmah! To je to.

Edited by Giacomo, 11 November 2008 - 18:19.

[istvan001]

Onaj ko navodi ovakve primere (razbijanje dedinog prozora) mora da ili radi u pravosudju ili ima neke svoje druge razloge. Prica kako se narod sudi za sve i svasta ne pije vodu jer je u narodu vise onih koji nemaju para ni da plate pisanje tuzbe pa stoga i odustaju. A kad bi svi imali sredstava da se sude tek onda bi bilo frke.

Svi predmeti su ozbiljni i moraju da se zakonito rade.Postoje banalni primeri raznih tužbi ali to su izuzeci.
I spor oko nečije vrlo male parcele od pola ara je ozbiljan jer je u pitanju nečija imovina.Nije bitno što se to nekome može učiniti beznačajnim i da li vredi 1000 dinara ili 1000 000 evra.

Cilj pravosuđa je da ljudi svoje probleme(ako tako moraju) rešavaju pred sudom, bolje na taj način nego nekim vanpravnim sredstvima.
Zato su neracionalne ideje da se nekim ogromnim taksama ljudima stavi još veći namet i da se time ljudi odbiju od suđenja.Svi ti problemi će i dalje postojati, samo će ljudi tražiti drugi način van suda da ih reše, a to obično nije ni dogovor ni neko civilizovano rešenje.
U krajnjoj liniji, sve će se to vratiti sudstvu kroz krivične/prekršajne predmete kada počnu da rade sekirice i slični "vansudski argumenti".

Zbog cega to znaju sudije i predsednici suda pred cijim bezobraznim ocima se ti predmeti nalaze. Kazem bezobraznim jer u nasem sudstvu vlada jedan surovi bezobrazluk. Nedodirljivi i dozivotno postavljeni delioci (ne)pravde se ne boje ni Boga a kamoli zakonodavne vlasti.
Njima je lakse da kukaju na (ne((za)visnost/male plate/uslove rada/narod koji se sudi za sve i svasta....

Među sudijama ima svakakvih ljudi i poštenih i nepoštenih i okorelih kriminalaca.Potrebna je selekcija.
Ovo što sada rade ne vodi nikakvoj selekciji, već će Visoki savet sudstva morati za par meseci da izvrši selekciju, ko ostaje a ko ide.
Po svoj prilici, ljudi iz manjih mesta će posle ukidanja njihovih sudova biti u većem procentu razrešeni.To i nije neki kriterijum.
Sudije okružnih sudova će preći u apelacione sudove, sudije opštinskih sudova u većim mestima će preći u okružne sudove(inače su u istim zgradama po pravilu).Izvisiće sudije iz ukinutih sudova.Njih će prebacivati u veća mesta ili ostavljati bez posla.

O izboru nekih mlađih sudija nema ni govora.Prepoloviće broj sadašnjih sudija, a u takvoj situaciji neki značajniji broj novih ne može da bude izabran.Probraće između sadašnjih sudija one koji ostaju a tu i nije neki veliki izbor.

[kapetanm]

I ja kazem da nije sve tako crno belo nego da je jos crnje. Onaj ko navodi ovakve primere (razbijanje dedinog prozora) mora da ili radi u pravosudju ili ima neke svoje druge razloge. Prica kako se narod sudi za sve i svasta ne pije vodu jer je u narodu vise onih koji nemaju para ni da plate pisanje tuzbe pa stoga i odustaju. A kad bi svi imali sredstava da se sude tek onda bi bilo frke.
Vecina predmeta je ozbiljne prirode, postoje sporovi od vise miliona odstetnog zahteva ali oni ne izlaze u javnost. Zbog cega to znaju sudije i predsednici suda pred cijim bezobraznim ocima se ti predmeti nalaze. Kazem bezobraznim jer u nasem sudstvu vlada jedan surovi bezobrazluk. Nedodirljivi i dozivotno postavljeni delioci (ne)pravde se ne boje ni Boga a kamoli zakonodavne vlasti.
Njima je lakse da kukaju na (ne((za)visnost/male plate/uslove rada/narod koji se sudi za sve i svasta.... U stvarnosti radi se o mnogim bezobraznim lenstinama koji su do svojih fotelja dosli ko zna kako. Mi znamo samo za Kragujevacki pravni i Indeksovce a koliko ''Indeksovaca'' ima to Bog sveti zna.
Zato kad cujem kako jedan sudija mora samo tuzibabe da opsluzuje meni vaistinu padne muka. Nikoga oni ne opsluzuju. N-i-k-o-g-a! Vecina njih opsluzuje sebe i svoje ljude inace nam se drzava ne bi nalazila pred medjunarodnim sudom bas zbog ''opsluzivanja'' nekih ''malih sudova''. Jadnici oni.
Srbiji nedostaje celicna metla za jedno VELIKO ciscenje sudstva od oloscha. Kako to rade i planiraju da rade ne zanima me. Lustracija, sad i odmah! To je to.

Primer koji sam naveo zaista postoji, rec je o mestu u Macvi, bogatom kraju. Sad bas, nisam za to da ti navodim ime i prezime, a ima ih jos, koliko znam, otprilike u svakom gastarbajterskom selu.
Sudovi ne odgovaraju zakonodavnoj vlasti, inace bi bili skupstinski odbor, a ne organ koji vrsi sudsku vlast, nezavisan od izvrsne i zakonodavne.
Malo ti je pausalna ocena strucnosti i postenja sudija. kako si ti zamislio celicnu metlu ? Jel ono- istorija pocinje od sada ?

[Giacomo]

Svi predmeti su ozbiljni i moraju da se zakonito rade.Postoje banalni primeri raznih tužbi ali to su izuzeci.
I spor oko nečije vrlo male parcele od pola ara je ozbiljan jer je u pitanju nečija imovina.Nije bitno što se to nekome može učiniti beznačajnim i da li vredi 1000 dinara ili 1000 000 evra.

Cilj pravosuđa je da ljudi svoje probleme(ako tako moraju) rešavaju pred sudom, bolje na taj način nego nekim vanpravnim sredstvima.
Zato su neracionalne ideje da se nekim ogromnim taksama ljudima stavi još veći namet i da se time ljudi odbiju od suđenja.Svi ti problemi će i dalje postojati, samo će ljudi tražiti drugi način van suda da ih reše, a to obično nije ni dogovor ni neko civilizovano rešenje.
U krajnjoj liniji, sve će se to vratiti sudstvu kroz krivične/prekršajne predmete kada počnu da rade sekirice i slični "vansudski argumenti".

Među sudijama ima svakakvih ljudi i poštenih i nepoštenih i okorelih kriminalaca.Potrebna je selekcija.
Ovo što sada rade ne vodi nikakvoj selekciji, već će Visoki savet sudstva morati za par meseci da izvrši selekciju, ko ostaje a ko ide.
Po svoj prilici, ljudi iz manjih mesta će posle ukidanja njihovih sudova biti u većem procentu razrešeni.To i nije neki kriterijum.
Sudije okružnih sudova će preći u apelacione sudove, sudije opštinskih sudova u većim mestima će preći u okružne sudove(inače su u istim zgradama po pravilu).Izvisiće sudije iz ukinutih sudova.Njih će prebacivati u veća mesta ili ostavljati bez posla.

O izboru nekih mlađih sudija nema ni govora.Prepoloviće broj sadašnjih sudija, a u takvoj situaciji neki značajniji broj novih ne može da bude izabran.Probraće između sadašnjih sudija one koji ostaju a tu i nije neki veliki izbor.

I ja kazem da je svaki predmet jako vazan i da razvlacenje postupaka samo uteruje gnev i gnevljivost ljudima. I protiv sam nametanja taksi koje ionako osteceni ljudi ne mogu da placaju. Mene samo cudi da do sada neki osteceni gradjani nisu krenuli da uzimaju pravdu u svoje ruke. Bice da krimosi izaberu zrtvu za koju znaju da ona nece uzimati pravdu u svoje ruke. U tome su majstori.
Ne samo medju sudijama, nego i medju njihovim predpostavljenim, predsednicima suda, ima olosa. Advokatska komora bi trebala da se potrudi da spreci pristup advokaturi losim sudijama koji ce se razbezati u advokaturu odakle i dalje mogu da rade sta hoce i kako su navikli.
Nemam tacno uvida u planove reformi sudstva, mozda postoji i neka tajna agenda po tom pitanju, ali opet ponavljam, ne zanima me KAKO ce se reforme izvrsiti, mene zanima da se one dogode kako tako jer je bolje ista nego nista.
Mlade sudije tesko da imaju sanse jer je kod nas ''iskustvo'' ukorenjeno dok tamo gde ne struji sveza krv nema zivota. Po meni bi mogli da raspuste sve sudije i zatvore sve sudove pa da sve ponovo ispocetka organizuju jer ovako kako je trulo je do dna.
Sto se broja sudija tice znam samo da imamo vise pravnika nego Francuska a nemamo pravne drzave. I u tome je glavni problem.