111 replies to this topic

[king louie]

Sadrzaj takvih reklama je diktiran radnjom

Meni se sve čini da "sadržaj takvih reklama" ponekad navede scenaristu i da prilagodi radnju kad treba. Ali OK, Ford je imao dugogodišnji ugovor s nekim studijima (mislim da je MGM) o korištenju njihovih auta, pa ništa ne smeta. Oldtimer ko oldtimer, jaka stvar.

[Hromi Daba]

...Po današnjim kriterijumima jedan Milivoj Jugin, Svetolik Mitić* ili Zaharije Trnavčević ne bi nikada došli na televiziju jer je danas važnije kako izgleda nego da li mu se veruje...

Cijim kriterijumima ... TV stanica ili publike? Mislim da gresis, televizija bira talking heads, a publika ih prihvata ili ne. Jedan od kriterijuma koji publika koristi je i taj da li instinktivno veruje osobi koju vidi na ekranu. Verovanje u smislu prihvatanja verodostojnosti prezentiranih cinjenica nikad nije figurisalo, jer niko od gledalaca nema vremena da ih proverava i na osnovu toga formira poverenje. Sto uostalom i nije funkcija televizije. Onog trenutka kad si drugome delegirao zadovoljavanje svoje potrebe da budes informisan, otvorio si se prema mogucnosti manipulaciji ... sto su nadlezne osobe koje su prihvatile da te informisu o tvom trosku odavno ustanovile (rat Amerike i Spanije anyone?)

BTW, ne razumem po kom kriterijumu si birao lica koja ces da nabrojis kao primere osoba kojima se "verovalo" ... Jugin je bio strucni konsultant, Zaharije je bio poljoprivredni novinar dosta dobrog izgleda za balkanske estetske kriterijume i tip emisije koju je vodio, Svetolik Mitic tesko da je bio udarno TV lice - ali, sto je najvaznije, svi oni su citali vesti koje su prvo bivale odobrene na nadleznom mestu.

[Hromi Daba]

opet moram da naglasim da je, po meni, vaspitanje to sto promovise takav nacin zivota, ove reklame po medijima i tako dalje dolaze tek kasnije kao posledica.
deca se danas vec od osnovne skole uce da moraju da urade domaci sto brze i sto povrsnije da bi mogli da idu da se igraju, deci je od osnovne skole igra gledanje tv-a ili igranje igrica na kompjuteru, roditeljima je mnogo lakse da ukljuce tv ili kompjuter nego da sednu da im citaju price, nastavnicima je mnogo lakse da ih puste da prepisuju nego da sami uloze trud da im nesto sto je malo teze, lepo objasne.
e, jos u tom uzrastu pocinje prica o tome kako se ukljucivanje mozga ne isplati.

Mislilm da se televiziji u ovakvim razgovorima daje nepotrebno veliki znacaj. Ljudi gledaju ono sto zele da gledaju i veruju ono sto zele da veruju ... ne formiraju misljenje na osnovu onoga sto im TV kaze, nego gledaju one emisije koje potvrdjuju njihovo prethodno formirano misljenje. Ja ako sam konzervativac, gledacu televiziju poznatu po konzervativnom misljenju. Ne vidim kakve to veze ima sa citanjem prica, objasnjavanjem sadrzaja ili "kvalitetnom" televizijom. Ne volim tu podelu na kvalitetnu i nekvalitetnu televiziju ... sve ima svoju publiku - od Springera, pa do Kolbertovog izvestaja. Zamisli TV na kome se prikazuju samo kvalitetni sadrzaji ... posle mesec dana gledanja ostaje ti samo da uzmes pistolj i ispalis sebi metak u glavu. Pa Leteci Cirkus se i proslavio (izmedju ostalog) svojim ismevanjem "ozbiljne" televizije.

[Sleepers]

Ako pričamo o profesionalizmu u novinarstvu prvo moramo da vidimo da li uopšte može profesionalac da dođe do izražaja, a na kraju i da (pre)živi od svog profesionalizma.

Na Balkanu vrlo tesko, ukoliko zeli ostati beskompromisan jer u tom slucaju cesto treba policijsku zastitu. Inace, ima na nasim prostorima kvalitetnih novinara i nisu izumrla vrsta, samo sto nisu estradne zvijezde. Jedan od najboljih novinara u Hrvatskoj je Boris Pavelic koji pise za Novi List, koji je i inace (usprkos reklamama) ozbiljna novina. Kad sam spominjala TV komercijalu, primarno sam se osvrtala na voditelje Dnevnika, a ne na reportere koji uglavnom vrhunski obavljaju svoj posao i pod cijenu zivota, a sto bas i nema veze sa light zabavnim emisijama. Hajdemo malo na cinjenice:

Štoviše, ako izuzmemo specifični primjer Italije - u kojoj je mafija u posljednjih 30 godina ubila čak deset novinara koji su se usudili pisati o Cosa nostri, ‘Ndrangheti i Camorri - posljednji slučaj ubojstva novinara u EU-u registriran je još 1996., kad je Veronica Guerin, novinarka irskog lista Sunday Independent, nakon serije napisa o narkopodzemlju likvidirana u svome automobilu dok je čekala zeleno svjetlo na semaforu: za njezino ubojstvo sudilo se trojici dilera, od kojih je jedan osuđen na doživotni zatvor. Više od polovine lani poginulih novinara stradalo je u Iraku (47), dok ih je još 25 oteto. U posljednjih pet godina u toj su zemlji poginula ukupno 153 novinara te 54 člana pomoćnog osoblja, čime je Irak postao apsolutno najpogubnije odredište za novinare. U „pogubne zemlje“ Reporteri bez granica još ubrajaju Pakistan, Rusiju, Iran, Šri Lanku, Palestinu, Filipine, Kolumbiju, Meksiko, Bangladeš, Zimbabve i još neke afričke države, za pojave medijske cenzure i utamničenja novinara tvrde da su najalarmantniji u Kini, dok u Zapadnoj Europi ukazuju tek na privođenja i pretraživanja stanova novinara u Francuskoj, Njemačkoj i Italiji, kao i na sudske progone osobito onih novinara koji pišu o korupciji i bogaćenju vladajućih elita.

i jos nesto, a ovo je vazno za nase prostore,

Lani je u svijetu ubijeno 86 novinara i fotoreportera, ali nijedan od tih slučajeva nije se dogodio u zemljama Europske unije. U Europi novinare ubijaju samo u bivšem SSSR-u i u bivšoj Jugoslaviji

link

Prema tome, molim vas nemojte olako donositi sudove koji su najblaze receno, pretjerani.

Radio su ionako samo džinglovi i ništa drugo.

Postoji xx internet radio stanica diljem svijeta koje emitiraju iskljucivo jazz ili klasiku i sve to bez ijedne reklame. U sklopu HRT-a postoji 3. radijski program koji 24 sata dnevno emitira iskljucivo klasicnu glazbu, radio-drame i emisije o filozofiji, kulturi i znanosti, bez ijedne reklame. Potrebno je samo malo truda i garantiram ti da ces pronaci nesto po tvom ukusu.

e pa izvinite, ali za to ja ne bih krivila (samo) soumejkera, nego upravo one kojima ta vrsta 'informacija' odgovara, sto ce reci- vecinu.

Pa samo o tome se radi. RTL televizija ne emitira identican program u Njemackoj i Hrvatskoj; kod kuce se daleko vise trude jer je vecina zahtjevnija, pa je i program prilagodjen ukusu publike, koji je u Hrvatskoj na mnogo nizem nivou. Ne treba pritom zaboraviti da smo prilicno dugo vremena gledali ono sto je nudjeno bez mogucnosti da okrenemo kanal jer drugih nije bilo, pa je trenutna poplava zutila po mom misljenju prolazni trend. Vrlo je jednostavno; sto je populacija obrazovanija i standard viši, ukusi su profinjeniji i zahtjevniji, a samim tim i potraznja za kvalitetnim medijima veca. Osnovni problem drzavne TV, uz koju je vecina nas odrasla (a cak i nije bila toliko losa, bar kad su u pitanju apoliticne emisije; ja se npr. sjecam onog Branka Kockice) je taj sto nema govora o slobodi medija, nego drzava odredjuje programski sadrzaj. I ocito je da je takvo stanje mnogima odgovaralo jer danas kad imaju mogucnost izbora, jednostavno ne znaju pronaci sadrzaj koji im odgovara.

Sad ko je prvi počeo, neznam ni da li je bitno.

Ma zna se tko je prvi poceo. Zlocesti McDonald's sa svojim hamburgerima, pa je zato vecina americke populacije danas debela; ali ovo je ipak šala. Nisu ljudi zrtve brze hrane koju im je netko od ne-ljudi podmetnuo da se truju, nego vecina ljudi prosto voli tu hranu i to nema nikakve veze s TV reklamama. TV reklame su prilagodjene ljudima, a ne obrnuto. Nije reklama nastala pojavom TV-a, radija, niti medijima opcenito. Reklama, ako ju promatramo u sirem kontekstu, se pojavila istog trena kad i prva toljaga izradjena ljudskom rukom. Onda se ponosni vlasnik prosetao po pecini, pa je isto pozelio i prvi komsija. Zapravo, sve se moze tumaciti kao reklama. U HR rijecniku odnedavno postoji sinonim za reklamu - oglašavanje. Dakle, tvrtka oglašava svoj proizvod; glasno daje svima do znanja da ima hit proizvod.
S druge strane, ljudi svakodnevno oglašavaju svoj statusni simbol noseci dizajnerska odijela, skupocjene satove, itd. Oni pritom salju svima oko sebe poruku da su bogati, uspjesni i sposobni. Mi kao promatraci takodjer procjenjujemo; cista i sredjena osoba nam ulijeva vise povjerenja od ulicnog klosara kojeg se bojimo jer nam svojim prnjama oglašava svoj status i potencijalnu opasnost od kradje. Kod udvaranja smo generalno majstori u samo-reklamiranju; trudimo se istaknuti svoje najbolje osobine u svakom pogledu, a neizrecena poruka je "ja sam najbolji/a izbor za tebe, nemoj odabrati druge nego mene. Kad apliciramo za neki posao, reklamiramo svoje sposobnosti, itd. U svakom segmentu ljudskog zivota, a neovisno o bilo kojem mediju, mi svakodnevno, gotovo svake minute, reklamiramo sebe ili nesto sto nam prija, a sto usmenom predajom preporucujemo drugima. Sustina je dakle da nisu mediji pokvarili ljude, nego su ljudi dobili ono sto su htjeli i sto im je u prirodi. A po procjenama sociologa, TV reklame nikad nisu imale velik utjecaj na populaciju; i danas je naime usmena predaja (ili ako hocete, trach) definitivno najutjecajnija (anti)reklama. Postoji na tu temu odlicna knjiga " The Tipping Point: How Little things Can Make a Big Difference", autor Malcolm Gladwell koji se izmedju ostaloga bavi zanimljivom tezom sirenja nekog trenda poput virusa, a o cemu je cini mi se, vec povrsno bilo rijeci i ranije. Danas vise nije sporno tko je izmislio reklame. Mediji samo prate ono sto bi se ionako, kao sto uostalom i jeste dok nisu postojali, dogadjalo i bez njih.

Edited by Ziza, 02 December 2008 - 17:19.

[Looney Tunes]

Mislilm da se televiziji u ovakvim razgovorima daje nepotrebno veliki znacaj. Ljudi gledaju ono sto zele da gledaju i veruju ono sto zele da veruju ... ne formiraju misljenje na osnovu onoga sto im TV kaze, nego gledaju one emisije koje potvrdjuju njihovo prethodno formirano misljenje. Ja ako sam konzervativac, gledacu televiziju poznatu po konzervativnom misljenju. Ne vidim kakve to veze ima sa citanjem prica, objasnjavanjem sadrzaja ili "kvalitetnom" televizijom. Ne volim tu podelu na kvalitetnu i nekvalitetnu televiziju ... sve ima svoju publiku - od Springera, pa do Kolbertovog izvestaja. Zamisli TV na kome se prikazuju samo kvalitetni sadrzaji ... posle mesec dana gledanja ostaje ti samo da uzmes pistolj i ispalis sebi metak u glavu. Pa Leteci Cirkus se i proslavio (izmedju ostalog) svojim ismevanjem "ozbiljne" televizije.

Toliko je primjera koji kazu da nisi u pravu kad potcjenjujes moc televizije da ih je nepotrebno nabrajati. Mi ovdje govorimo o sirokim narodnim masama a ne pojedincima koji imaju formirane stavove i ukuse. To vrijedi i za USA, a da ne govorimo o Balkanu.

[Sleepers]

Toliko je primjera koji kazu da nisi u pravu kad potcjenjujes moc televizije da ih je nepotrebno nabrajati.

Moc televizije nije upitna, ali ljudska vrsta nije skrojena prema televizijskom programu, nego obrnuto.

[Hromi Daba]

Toliko je primjera koji kazu da nisi u pravu kad potcjenjujes moc televizije da ih je nepotrebno nabrajati.

Potrebno je, jer bez toga tvoja recenica ne znaci mnogo. Formiranje uverenja je komplikovan proces u kome je TV samo jedan od manje vaznih faktora. Da li ce osoba biti konzervativna ili liberalna daleko vise zavisi od karaktera, obrazovanja i vaspitanja nego od uticaja informativnih emisija. Tv moze eventualno da eskalira emocionalnu reakciju vec formiranog politickog stava, ali sama taj stav ne moze da formira.

[Looney Tunes]

Moc televizije nije upitna, ali ljudska vrsta nije skrojena prema televizijskom programu, nego obrnuto.

Vjecita dilema sta je starije: kokos ili jaje

[Looney Tunes]

Potrebno je, jer bez toga tvoja recenica ne znaci mnogo. Formiranje uverenja je komplikovan proces u kome je TV samo jedan od manje vaznih faktora. Da li ce osoba biti konzervativna ili liberalna daleko vise zavisi od karaktera, obrazovanja i vaspitanja nego od uticaja informativnih emisija. Tv moze eventualno da eskalira emocionalnu reakciju vec formiranog politickog stava, ali sama taj stav ne moze da formira.

Znas vrlo dobro o cemu govorim, tj. kolika je uloga televizijskih kampanja u formiranju javnog misljenja. U prvom redu tu mislim na politiku i, narocito, ratove devedesetih kod nas, i americke ratove na bliskom istoku. Selektivni prikaz jedne strane, jedne istine. Da ne govorim o vrsti muzike koju, ajmo sad ne pricati o nasem balkanskom turbo-folku, ali jednom MTV-u npr. Da vi cete reci, ljudi su vec bili spremni na to, samo je to trebalo da se izvuce iz njih. Hmmm.

[Sleepers]

Vjecita dilema sta je starije: kokos ili jaje

Apsolutno nije, samo si malo daj vremena i baci pogled na moj prethodni post koji je iznad tvog.

[Hill Bill]

...
Ne bih ovdje trpala amaterizam. Postoje amateri koji vrlo kvalitetno rade to sto rade.
...

Da ne ostane nesporazum, o amaterizmu mislim isto u smislu entuzijazma o kojem je i Fender pisao. Samo što diletantizam podrazumevam u (sada već pomalo) arhaičnom značenju sinonima amaterizma. Znam, danas je diletantizam amaterizam na lošem glasu, čak ne i samo amaterizam. A i amaterizam već pomalo gubi dobar glas kao i sve ostalo što je van rituala zarađivanja i trošenja tipičnog podanika moderne skupljačke kulture. Uloga reklamokratije je baš u tipizaciji tog modernog divljaka, njegovoj standardizaciji i eliminaciji svake individualnosti stvaranjem simulacije da ima (nikad veću!) mogućnost izbora. A zapravo jedini izbor je:

... Power Off dugme. Nemojte da gledate gluposti, pa vas nece ni smarati.

Indi, ti i ja ćemo ionako uskoro na Power Off. Možda ti malo ranije, ja malo kasnije. Ali neće svi, kao što neće svi isključiti ni televizor. Daba, ti, ja ... odrasli smo u svetu bez reklama (tačnije gde se reklamirao samo jedan, politički proizvod) izgradili (kakotako) stavove, skepsu i cinizam kao odbrambeni mehanizam. Mlađe generacije nisu te sreće; njih nije zakačila neka druga sreća koja je zakačila nas, ali zato ih ova sreća bije od pelena. I tako, tako ...

... Tako se stvara konzument onih "pravih" reklama. A, tako se profiliše i potrošač i građanin i glasač.

Kažu da se taj potrošač rodi kao čovek. Dobro, kao beba, mali čovek. Kažu da se rodi sa svim saznanjima sveta, a onda ga zvizne po glavi i sve zaboravi. Reklamokratija je taj , samo se malo zaneo pa nume bre da stane ili promaši. Krenulo ga. (Ovo izgleda malo kao rebus, ali protumačićeš ti to lako )

[nickie]

Vjecita dilema sta je starije: kokos ili jaje

dileme nema: ljudi su stariji od televizije.

sem toga, na te ljude na koje tv moze da ima (tako veliki) uticaj bi isto tako mogla da utice i knjiga, religija ili bilo sta drugo.

[Sleepers]

Da ne ostane nesporazum, o amaterizmu mislim isto u smislu entuzijazma o kojem je i Fender pisao. Samo što diletantizam podrazumevam u (sada već pomalo) arhaičnom značenju sinonima amaterizma. Znam, danas je diletantizam amaterizam na lošem glasu, čak ne i samo amaterizam.

Tvoj problem nije samo u tome sto si star (ako jesi) nego i u tome sto preskaces postove. Hajde smogni to malo snage, pa procitaj sve od tvog zadnjeg posta.

A zapravo jedini izbor je:Indi, ti i ja ćemo ionako uskoro na Power Off.

Ne znam zasto gajim nadu da Indy nece tako skoro u "Off" ni po kojem pitanju, a osobito ne kad se opcenito radi o ljudskoj prirodi i nacinu na koji se danas tretira kao devalvacija drustva prouzrocena medijskiim utjecajima, tj. kolicinama reklama i slicnih gluposti. To danas zaista puše samo neinformirani starci.

[Hromi Daba]

Znas vrlo dobro o cemu govorim, tj. kolika je uloga televizijskih kampanja u formiranju javnog misljenja. U prvom redu tu mislim na politiku i, narocito, ratove devedesetih kod nas, i americke ratove na bliskom istoku. Selektivni prikaz jedne strane, jedne istine. Da ne govorim o vrsti muzike koju, ajmo sad ne pricati o nasem balkanskom turbo-folku, ali jednom MTV-u npr. Da vi cete reci, ljudi su vec bili spremni na to, samo je to trebalo da se izvuce iz njih. Hmmm.

Znam vrlo dobro o cemu govoris i moje misljenje, bazirano na nekim knjigama koje sam citao, je da je u pitanju mit. Americko-Spanski rat je proizvod Hersta, ali do njega nikad ne bi doslo da nije bio potreban politicarima. Isto vazi i za ratove kod nas, ili Americke ratove bilo gde. Sto se tice naseg turbo-folka, mislim da se uloga medija prenaglasava da bi se umanjio sopstveni osecaj krivica. Secas li se "izdajnicke" televizje Yutel, mozda? Bila je dostupna, ali ne i gledana. Citav splet okolnosti je doveo do toga da javnost u Srbiji stane tako jako iza Milosevica, ali (po mom misljenju) pored nacionalnog ustrojstva drzave, najbitnija je bila zelja sirokog pucantva da se, ako treba i na silu, odrzi drzava koju nioko osim njih nije zeleo, pa makar i bez Slovenije, sto je kasnije evoluiralu u zelju da se "odmetnici" kazne najstrasnije. To nije imalo nikakve veze sa televizijom.

To takodje ne moze da se poredi sa reklamnim kampanjama gde je u biti potrosacu potpuno svejedno da li ce kupiti ove ili one patike, pa lepo upakovana reklama moze da pomogne u opredeljenju. A cak i tu, pritisak okoline je mnogo bitniji od same reklame (zelja za pripadanjem). Ili MTV ... zelis li reci da je MTV formirao potrebu ljudi da slusaju rap muziku, ili je potreba ljudi da slusaju rap muziku naterala MTV da je ukljuci u svoju ponudu?

Lako je odgovornost za sve prebaciti na medije i oprati ruke ... bojim se da je to samo jos jedno fast-food resenije prilicno jednom instant vremenu u kome zivimo.

[fender_bender]

Samo što diletantizam podrazumevam u (sada već pomalo) arhaičnom značenju sinonima amaterizma. Znam, danas je diletantizam amaterizam na lošem glasu, čak ne i samo amaterizam. A i amaterizam već pomalo gubi dobar glas kao i sve ostalo što je van rituala zarađivanja i trošenja tipičnog podanika moderne skupljačke kulture. Uloga reklamokratije je baš u tipizaciji tog modernog divljaka, njegovoj standardizaciji i eliminaciji svake individualnosti stvaranjem simulacije da ima (nikad veću!) mogućnost izbora.

Ja sam i poceo sa ''definicijom'' profesionalizma kao nuznog zla za odrzavanje zivota vrste. Po defaultu usmeren na tehnicko/tehnolosko on retko dolazi u moralnu dilemu; Sper je na sudjenju u Nirnbergu to opisao kao ''fenomen nekriticke povezanosti tehnicara sa svojim zadatkom'' - mozda odlican pandan reklamokratiji onako kako ste je ovde koristili. Ili - nesposobnosti da se sagledaju posledice svojih dela i ponesu moralne konsekvence.


Amaterizam, s druge strane je, kako sada stvari stoje, po meni jedini nacin da se sacuva - individualnost jedinke. Iz nje sve polazi. I u njoj se sve zavrsava. A taj, da ga tako nazovem, razvijeni amaterizam, podrazumeva postojanje jedinke ekonomski dovoljno samostalne da moze i ima vremena da se posveti - amaterisanju. To nas vraca na moju tvrdnju da je, mozda, buducnost novinarstva u mrezi amatera cije je postojanje omoguceno tehnoloskim razvojem, Internetom na primer. I dalje, da ce se iz te milionske mreze da pojave - autoriteti - pandani nekadasnjim velikim reporterima. I ciji ce autoritet da bude izlozen nepostednijoj kritici nego ikada do sada. A koji ce opet, biti nezavisniji nego sto je ''klasican'' novinar ikada bio. Pogledajte Wikipediju: nije toliko napredak broj ljudi koji se njome sluzi, koliko je napredak broj ljudi koji ucestvuje u njenom stvaranju. Teoretski, za par godina, svako ce imati prilike da izdaje sopstvene ''novine''. I to, po prirodi stvari, mora da iznedri - kvalitet. I da taj kvalitet bude vrednovan nezavisno od trzista u danasnjem smislu reci.