Jump to content


Photo
- - - - -

Ishrana po krvnim grupama i zdravlje


  • Please log in to reply
44 replies to this topic

#1 Cecily

Cecily
  • Members
  • 175 posts

Posted 16 September 2008 - 15:05

Zanima me da li je osnovna teorijska podloga Blood Type Diet (BTD) tačna. Tema je dodirnuta na podforumu “Hrana i kulinarstvo” ali mislim da pitanje više odgovara ovom podforumu i namenjeno je prvenstveno forumašima koji su profesionalno upućeni. Želela bih stručne odgovore na laička pitanja :ph34r:

Dakle, evo kako kao laik razumem teorijsku osnovu BTD-a:
1. Svako pripada jednoj od četiri krvne grupe (0, A, B i AB) i dalje raznim podgrupama (napr. secretor ili non-secretor podgrupi), a koje su nastale evolutivnim razvojem (nulta kao najstarija, a AB tek stotinjak godina stara)
2. Kod većine ljudi krvna grupa se može odrediti i na osnovu drugih telesnih tečnosti (napr. pljuvačke) te oni pripadaju secretor-ima (oko 80% populacije) - krvna grupa je time širi pojam ne samo kao odlika krvi već kao opštija odlika imunološkog sistema.
3. Na nivou krvi razlike izmedju pojedinaca različitih krvnih grupa su u (ne)postojanju i tipu jednog proteina na površini crvenih krvnih zrnaca a koji ima ulogu u odbrani od raznih štetnih materija i mikroorganizama koji su dospeli u krv – treba ih detektovati i polepiti (aglutinirati) u lance i tako zarobljene izbaciti iz organizma.
4. Nulta krvna grupa znači da ovih proteina na crvenim krvnim zrncima nema, a A i B imaju ali različite - medjusobno neprijateljske. Objašnjenje za viševekovno iskustvo da se transfuzijom krvi ponekad postiže poboljšanje za pacijenta, a ponekad može biti fatalno, stiglo je tek sa otkrićem krvnih grupa i njihovog “neprijateljstva”. Tako će crvena krvna zrnca tipa A detektovati transfuzijom dobijena crvena krvna zrnca tipa B kao uljeze i krenuti u njihovu aglutinaciju. Problem je što isto rade i pridošlice B tipa pa kreću na domaće A kao na uljeze, aglutiniraju ih i time slabe organizam domaćina. Ako prevagnu, može doći do smrtonosnog ishoda. Svi smo u školi učili da se zato pri transfuziji prima samo ista krvna grupa. U doba moje osnovne škole učili su nas da neko nulte grupe sme da primi samo od nulte, A od nulte i A, B od nulte i B, a AB od svih - iako se sada u praksi pazi da krv bude baš iste grupe i istih raznih podgrupa.
5. Pojedina hrana sadrži različite proteine pod zajedničkim nazivom lektini (eng. lectin) koja crvena krvna zrnca odredjene krvne grupe detektuju kao uljeze ali i ovi lektini takodje reaguju kontra-napadom, tj. ponašaju se kao crvena krvna zrnca neprijateljske krvne grupe.

Ako je sve ovo prethodno u suštini tačno (ma kako laički banalizovano i uz za suštinu nebitne greške - unapred izvinjenje stručnjacima :)) zaključak bi bio u korist BTD tj. da nije svejedno da li hrana koju unosimo sadrži lektine koji će ući u obračun sa našim crvenim krvnim zrncima, analogno kao pri transfuziji pogrešne krvne grupe. Većina od nas bi na pitanje “da li biste primili krv neodgovarajuće krvne grupe” odgovorila sigurnim “ne, nikako!” (iako se ne sećamo objašnjenja) a na pitanje “da li biste uneli namirnice koje sadrže jedinjenja koja se u vašoj krvi ponašaju slično neodgovarajućoj krvnoj grupi” nemamo odgovor. Zanima me da li je ovo drugo pitanje ispravno, tj. da li zaista nauka (nezavisno od biased autora BTD-a) ima nesumnjive dokaze da namirnice sadrže lektine koji napadaju crvena krvna zrnca odredjenih grupa i podgrupa? Da li se eksperimentima i gledanjem pod mikroskopom uvek potvrdjuje da odredjeni lektin napada crvena krvna zrnca odredjene grupe/podgrupe i onesposobljava ih aglutiniranjem? Ukoliko su odgovori potvrdni onda spisak nepoželjnih namirnica koje je napravio dr D’Adamo mogu napraviti i drugi nezavisno, ili proveriti njegovu tačnost. Spisak je inače za neke namirnice zadivljujuće detaljan (na www.dadamo.com), napr. nije nebitno koja vrsta dinje i pasulja je u pitanju – dok se u prevodima greši ili gube ti detalji. Ono što me zbunjuje u vezi spiska je što su namirnice kategorisane kao dobre, loše ili neutralne. Prethodna teorijska osnova bila bi dovoljna za podelu loše vs ne-loše namirnice ali ne i za treću kategoriju poželjnih namirnica – za to su morali biti korišćeni drugačiji kriterijumi od samog aglutivnog dejstva lektina na crvena krvna zrnca. Takodje me zanima koliko termička obrada hrane utiče na pojedine lektine i njihovu akciju. Koliko otprilike procentualno lektina iz hrane dospe do krvi, gde mogu da naprave neku štetu?

Ono što kao laik vidim kao problem kod BTD nije netačnost teorijske osnove (osim ukoliko svojim postovima stručni forumaši ne izjave suprotno :D) nego precenjivanje obima i značaja negativnog dejstva nekih lektina. Nemam ništa protiv da autor komercijalizuje rezultate istraživanja, ali ukoliko se sve zasniva na proverljivim dokazima. Čini mi se da širenje teorije na napr. razlike u karakteru i temperamentu ljudi različitih krvnih grupa, preporučivanju vrste rekreacije i sl. šteti autoru, banalizuje i vodi “astrologizaciji” možda sasvim ispravne teorije. Na drugom podforumu jedan forumaš-lekar je rekao da za sada nema nezavisnih istraživanja koliko BTD pomaže pacijentima. Ukoliko je teorijska osnova tačna i proverljiva (posmatranjem pod mikrosokopom delovanja pojedinih lektina na različite krvne grupe u laboratorijskim uslovima), onda BTD sigurno olakšava posao imunološkom sistemu. Pitanje je u kog je to obima i ukupnog uticaja na zdravlje, posle kog vremena BTD daje proverljive rezultate i da li u meri da se može nezavisnim analizama pacijenata proveriti (a zaobići placebo efekat). Očekivala bih da je stručna javnost zainteresovana da proveri efekate BTD-a, ukoliko već ne pobija teorijsku osnovu.

#2 Lurker

Lurker
  • Members
  • 594 posts

Posted 17 September 2008 - 09:45

u ocekivanju 'strucnih' odgovora, jel' moze jedan laicki odgovor na vasa strucna pitanja...
btd je zaradila zesce dobru kintu za autora; samo jos jedna u nizu atraktivnih, potpuno nedokazivih teorija (imho, bajki) o 'zdravoj' ishrani, deo vise-bilionske 'weight-loss' industrije. ova knjiga, kao i 99% slicnih proizvoda i usluga svoju popularnost bazira na sledecem psiholoskom triku: nije vasa gojaznost vasa greska - (da ste znali da ne smete da jedete brokoli, a da morate da jedete spanac, danas bi imali normalan bmi).
gojaznost je veliki licni problem, koji ljude sputava u svakodnevnom zivotu na mnogim nivoima - prihvatanje licne odgovornosti za svoje zdravlje i svoju tezinu je za mnoge problematicno. takodje, postoji jos jedan psiholoski momenat, a to je ono: kako tako jedan veliki licni problem moze imati tako jednostavno resenje (manje kalorija i vise vezbanja) - jednostavno, mnogo je lakse poverovati u sve te komplikovane 'teorije', jer, zaboga, nemoguce je da je sve to tako jednostavno i da je moje stanje moja greska... (ovo je slicno onome zasto ljudi veruju u teorije zavere)
cim krene prica o 'zdravoj' ishrani - ljudi kao da izgube zdrav razum. krene se u neka detaljisanja, guglovanje nekih 'istrazivanja' koja su danas 'dokazana' a sutra opovrgnuta. da se razumemo, ja potpuno podrzavam i licno uglavnom praktikujem ono sto svetska zdravstvena organizacija preporucuje (pet vrsta svezeg voca i povrca dnevno, riba bar dva puta nedeljno, nisko-masni mlecni proizvodi, umerene masnoce i sto manje soli, secera i preradjenih namirnica), a ta sitno-boranijska istrazivanja i teorije kacim macku o rep. po mojoj seljackoj, laickoj logici, radije cu potrositi pola sata u dzogingu, plivanju, na biciklu nego na kompjuteru citajuci scare-stories attached to sales-pitches (izd'o me ovde srpski, skroz, znate sta mislim)

#3 Cecily

Cecily
  • Members
  • 175 posts

Posted 17 September 2008 - 16:42

BTD nije dijeta za mršavljenje, bar nemam utisak (koliko sam protrčala kroz www.dadamo.com) da se kao takva reklamira. Ono “diet” iz naziva prevodi se kao ishrana, dakle BTD bi trebalo da bude način ishrane a u cilju psiho-fizičkog boljitka. Čini mi se da je ipak negde pomenuta i regulacija telesne mase ali samo kao moguća nus-pojava i to na dugom štapu. Ako se dobro sećam, logika je da postizanjem psiho-fizičkog sklada (naravno zahvaljujući uskladjenosti BTD sa specifičnom bio-hemijom jedinke :ph34r: ) neće dolaziti do prejedanja pa će se vremenom i težina uskladiti. Ali ovo je tek jedna od usput pomenutih mogućih side-effects.

Mene interesuje ima li i koliko ozbiljne osnove u našoj bio-hemiji za BTD priču. Svojevremeno je jedan od BTD sajtova bio zatrpan referencama na razne naučne radove i istraživanja, za laika naravno veoma stručna i nejasna priča. Zato bih volela digest od profesionalaca.

A što se težine tiče (da sama malo troll-ujem temu :)) slažem se da je tu formula ulaz-izlaz jasna, uz poznate parametre. I slažem se da mnogi vole mistifikaciju da se ne bi suočili sa surovom istinom u vezi svoje gojaznosti. Ali to je neka druga tema...

#4 highlanderka

highlanderka
  • Members
  • 2,713 posts

Posted 17 September 2008 - 18:16

Imala sam u rukama josj ednu knjigu D' Adama, samo sam je prelistala: knjiga sadrzi spisak medicinskih dijagnoza i preporucenu terapiju za svaku dijagnozu kod svakog tipa krvne grupe. U iscekivanju strucnih komentara samo da dodam: moj BMI i O.K. nisam zainteresovana za ovu vrstu ishrane kao nacina za mirshavljenje vec kao sretstva da sacuvam svoju vitalnost sto duze, naravno, uz praktikovanje svega sto se danas smatra zdravim zivotom.

#5 Lurker

Lurker
  • Members
  • 594 posts

Posted 19 September 2008 - 10:29

sta bi? slabo se javaljaju ovi bio-hemicari...
nego, svrnuh na web-sajt, ne krijem svoju odusevljenost (ali samo za money-making potencijal, samo za investitore bez etike).
cenim da je 99% ljudi kupilo knjigu s ciljem da smrsaju... ovo znaju izdavaci, cim je u naslovu dijeta (blood type diet).
pa kad su namakli kintu knjigom, onda otvore web-store da prodaju pilule (po sto dolara po kutiji)... kako ovaj sektor treba regulisati... ufff, uff, samo tako. fda inace nema nadzor nad weight-loss industrijom, pa se valjaju svakakve gluposti bez ikakve kontrole.

pls nemojte licno shvatati moje komentare. moji komentari su generalni.

#6 Cecily

Cecily
  • Members
  • 175 posts

Posted 19 September 2008 - 11:48

nego, svrnuh na web-sajt, ne krijem svoju odusevljenost (ali samo za money-making potencijal, samo za investitore bez etike).
cenim da je 99% ljudi kupilo knjigu s ciljem da smrsaju... ovo znaju izdavaci, cim je u naslovu dijeta (blood type diet).
pa kad su namakli kintu knjigom, onda otvore web-store da prodaju pilule (po sto dolara po kutiji)... kako ovaj sektor treba regulisati... ufff, uff, samo tako. fda inace nema nadzor nad weight-loss industrijom, pa se valjaju svakakve gluposti bez ikakve kontrole.

Pilule? Koliko se sećam BTD ne podrazumeva upotrebu nikakvih pilula, već imate listu namirnica koje je poželjno da koristite u ishrani (oko 80% ako želite da budete compliant), koje su neutralne (oko 20%) i one koje treba izbegavati. Pogledajte http://www.dadamo.co...typeindexer.htm Spisak je mnogo širi od namirnica koje se inače koriste u sada jednoličnoj srpskoj kuhinji – verovatno bi naši korisnici čak obogatili svoju ishranu pre nego osiromašili zbog zabrana.

Meni je sasvim nebitno da li dr D’Adamo komercijalizuje svoja i tudja istraživanja, da li prodaje knjige (btw ne razumem zašto bi neko kupovao knjigu kada na sajtu imate ažurniji spisak, ispravljen i dopunjen u odnosu na zamrznuti iz knjige), da li usput prodaje neke multivitaminske pilule (verovatno ste na to mislili, jedva nadjoh na ovom izmenjenom sajtu pilule koje pominjete), da li mnogo/malo zaradjuje... To je potpuno irelevantno za ovu temu.

Nisam advokat BTD, niti se pridržavam tih preporuka. Zainteresovala sam se zbog osnovne premise cele priče a to je individualizovani pristup. To je novina u odnosu na važeće preporuke zdrave ishrane gde se kroz slikovite piramide svima preporučuje isto, najčešće tzv mediteranska kuhinja, vegeterijanska i sl. Sama sam pre dosta godina postala vegeterijanac shvativši da meni upravo to prija, ali ne očekujem da isto važi i za sve druge – potpuno razumem da neko ne može bez mesa. Inače, baš po BTD ja i jesam “prirodni vegeterijanac”, čak se kaže da moja krvna grupa često sama to otkrije – moj slučaj, pa opet ali ne bih zbog nekoliko sličnih poklapanja sa mojim iskustvom BTD-u dala zeleno svetlo :ph34r:

Ne bih da pogadjam motive drugih zainteresovanih. Meni se ne čini da 99% zainteresovanih očekuje weight-loss od BTD. Rekla bih da većina razmišlja kao highlanderka: “nisam zainteresovana za ovu vrstu ishrane kao nacina za mirshavljenje vec kao sretstva da sacuvam svoju vitalnost sto duze”

pls nemojte licno shvatati moje komentare. moji komentari su generalni.

Ima mnogo popularnih pravih weight-loss dijeta (Atkinsova itd) koje su namenjene mršavljenju – možda da otvorite topic o tome? Tu bi vaše generalne primedbe bile primenjivije. Mene ne iritira što se vezano za neki široko-rasprostranjeni problem (kao ovde za gojaznost) pojavi industrija koja nudi raznorodna rešenja i pomoć. To mi je sasvim prirodno... ali da ne skrećem na tu temu.

#7 jelisaveta

jelisaveta
  • Members
  • 702 posts

Posted 19 September 2008 - 12:36

mozda je ovo slucajnost, ili sam ja izuzetak, ali listajuci knjigu o ishrani po krvnim grupama, procitah da je osobama koje imaju moju krvnu grupu 0+ , meso glavni i neophodan sastojak u ishrani. osnovica ishrane.
na stranu to sto meso nikada nisam volela, meni meso smeta. kada ga jedem osecam se tesko, tromo, vise se znojim. jednostavno mi smeta. a sjajno se osecam kada jedem povrce, voce i ribu.
nisam kompetentna da osporim tu teoriju, ali u mom slucaju je netacna, tako da to nikada necu praktikovati.

#8 Lurker

Lurker
  • Members
  • 594 posts

Posted 19 September 2008 - 12:54

Pogledajte http://www.dadamo.co...typeindexer.htm Spisak je mnogo širi od namirnica koje se inače koriste u sada jednoličnoj srpskoj kuhinji – verovatno bi naši korisnici čak obogatili svoju ishranu pre nego osiromašili zbog zabrana.

hmmm, pa sad, ne mogu da se slozim da bi se ishrana u srbiji obogatila dodavanjem non-native vrsta hrane... (cak mogu reci da sam ostar protivnik dovlacenja osnovne hrane iz dalekih krajeva sveta, mislim da je najbolja sustainable ishrana bazirana na uglavnom lokalnim proizvodima). problem u jednolicnosti nase kuhinje je zatvorena kulinarska kultura, potrebno je malo vise recepata, vestina (dovoljno iz naseg regiona). srbija ima slicnu klimu kao u francuskoj, gajimo otprilike iste osnovne proizvode, pa opet je prosecna ishrana razlicita kao nebo i zemlja.

Meni je sasvim nebitno da li dr D’Adamo komercijalizuje svoja i tudja istraživanja, da li prodaje knjige (btw ne razumem zašto bi neko kupovao knjigu kada na sajtu imate ažurniji spisak, ispravljen i dopunjen u odnosu na zamrznuti iz knjige), da li usput prodaje neke multivitaminske pilule (verovatno ste na to mislili, jedva nadjoh na ovom izmenjenom sajtu pilule koje pominjete), da li mnogo/malo zaradjuje... To je potpuno irelevantno za ovu temu.

niko vise ne kupuje tu knjigu, izdata je odavno, zato su sad informacije dostupne za dz na sajtu, ciji je cilj prodaja pilula (to nije uopste usput). nemam ja nista protiv da ljudi zaradjuju, naprotiv, covek ne radi nista nezakonito - ali mislim da zakon treba da se menja, da industrija supplementa treba da se regulise, pa da na svakom sajtu koji valja pilule, deli savete o tacnoj kombinaciji vrsta kupusa uz pomoc koje se moze smrsati 100 kila za 10 dana, ili savetuje kako uz sveze breskve i magicnu kombinaciju amazonskog bilja mozete vratiti mladalacki izgled svojoj kozi, i sl. treba da stoji kratko upozorenje da nista od toga ne preporucuje svetska zdravstvena organizacija, fda ili slicne drzavne organizacije.

#9 Cecily

Cecily
  • Members
  • 175 posts

Posted 19 September 2008 - 14:51

niko vise ne kupuje tu knjigu, izdata je odavno, zato su sad informacije dostupne za dz na sajtu, ciji je cilj prodaja pilula (to nije uopste usput).

Lurker, BTD nema nikakve veze sa nekim pilulama, da ponovim još jednom :ph34r:

hmmm, pa sad, ne mogu da se slozim da bi se ishrana u srbiji obogatila dodavanjem non-native vrsta hrane... (cak mogu reci da sam ostar protivnik dovlacenja osnovne hrane iz dalekih krajeva sveta, mislim da je najbolja sustainable ishrana bazirana na uglavnom lokalnim proizvodima). problem u jednolicnosti nase kuhinje je zatvorena kulinarska kultura, potrebno je malo vise recepata, vestina (dovoljno iz naseg regiona). srbija ima slicnu klimu kao u francuskoj, gajimo otprilike iste osnovne proizvode, pa opet je prosecna ishrana razlicita kao nebo i zemlja.

Ne vidim da je problem ako i kod nas počnu da se gaje nove vrste povrća i tako obogati ponuda. Mislim na razne vrste zelenolisnatog, mahunastog povrća... da ne nabrajam. Ima ih jako mnogo kojima bi ovdašnja klima sasvim odgovarala a opet su naši poljoprivrednici nemaštoviti pa se drže samo po jedne sorte. Čast izuzecima koji se mogu naći na Kalenić pijaci, gde srećom sve češće nailazim na nekim tezgama nove sorte povrća i voća, ali u malim količinama, tek za probu. Pa i brokoli je do pre nekoliko godina bio "neko čudo iz belog sveta", zapatiće se valjda još nešto tako. Evo baš ovih dana na tezgama vidim i hokaido-bundevu.

Potpuno su mi nelogični otpori širenju poljoprivredne proizvodnje na nove vrste voća, povrća, žitarica i mahunarki. Kao to nije "naše", nije poteklo sa "našeg tla"... Besmisleno, ako se zna da su "naše" paprike, paradajz, kukuruz, kajsije, trešnje i još mnogo toga "našeg" jednom bilo "njihovo" tj. stiglo iz udaljenih krajeva Azije i Amerike (uz eventualne usputne stanice trgovačkih puteva: antički Rim, Persija, zapadna Evropa...) pre manje ili više vekova. Da je kivi ovde stigao iz Kine zajedno sa kajsijama, nekima bi bio jednako drag "naš" kivi. A još je paradoksalnije što su neke namirnice koje su baš native u medjuvremenu zaboravljene pa pobornici "našeg" na napr. proso i heljdu gledaju kao na "stranjske uljeze".

Sa druge strane, takodje mi nije logično odbijanje povrća i češće voća, koje ne može uspevati u ovoj klimi pa se uvozi. Argument je najčešće da to nije raslo na "našem tlu" pa nam ne odgovara kao hrana. Prvo, nismo kao biljke vezani za to tlo, a drugo upravo je ono siromašno nekim bitnim nutritijentima. Selena nema dovoljno u našem tlu, pa ni u ovde gajenim biljkama, tako da ponekad po koji brazilski orah može biti veoma koristan. Smokve rastu i u okolini Beograda, nekih godina (ne i ove) lepo uspeju, sitne su i veoma slatke - ali sigurno da ne sadrže onoliko kalcijuma koliko smokve iz mediteranskih zemalja. Jedini argument protiv uvoza ovakvog voća može biti sam transport, zagadjenje i sl ali to nisu nutritivni razlozi.

Po meni je pravo obogaćivanje ishrane upravo korišćenje što raznovrsnijih vrsta povrća, voća, žitarica, mahunarki i ostalog (alge, začini) i to uz minimalnu termičku obradu, a nasuprot novim receptima i kulinarskim veštinama nad uvek istim sirovinama da bi se dobila samo vizuelna različitost. Od belog pšeničnog brašna, šećera, jaja, sireva i uz još poneki dodatak može se postići vizuelna raznovrsnost ali u suštinu to je sve nad siromašnom osnovom. Džabe tu komplikovanijih novih recepata i kulinarskih veština. Baš je šteta mrcvariti hranu pohovanjem, pasiranjem, prženjem, pečenjem, dinstanjem i ostalim veštinama. Formula bi bila suprotna: minimalna kulinarska obrada nad maksimalno širokim spektrom namirnica.

nemam ja nista protiv da ljudi zaradjuju, naprotiv, covek ne radi nista nezakonito - ali mislim da zakon treba da se menja, da industrija supplementa treba da se regulise, pa da na svakom sajtu koji valja pilule, deli savete o tacnoj kombinaciji vrsta kupusa uz pomoc koje se moze smrsati 100 kila za 10 dana, ili savetuje kako uz sveze breskve i magicnu kombinaciju amazonskog bilja mozete vratiti mladalacki izgled svojoj kozi, i sl. treba da stoji kratko upozorenje da nista od toga ne preporucuje svetska zdravstvena organizacija, fda ili slicne drzavne organizacije.

Ne mislim da neke organizacije (szo, fda ili već koje sve postoje) treba da posebno zaštićuju pojedince od preporuka za negu kože prirodnim sredstvima, recepata i sličnog sadržaja koji se može naći na netu. Što se tiče industrije suplemenata pretpostavljam da je ta oblast regulisana, verovatno nešto blaže od hemijskih lekova, ali sigurno da se opasne materije ne smeju naći u tim suplementima. A da li će se isti reklamirati i prodavati na nekom sajtu ili u prodavnici i apoteci mislim da nije bitno. A tek koliko ko i kako zaradjuje i da li plaća porez, za to mislim da bar u USA postoje efikasne službe.

Svako je sam odgovoran za svoj život i na sopstveno zdravlje može donekle uticati načinom ishrane, vežbom i lifestyle-om. Nekakva posebna upozorenja kojima bi se pomenute organizacije javljale kao autoriteti, zaštitnici ili cenzori (da li maska za lice od sveže breskve uvek daje obećane efekte ili ne, pitanje je sad?) vuče na nepotrebnu, čak štetnu, patronizaciju. Srećom, i neizvodljivo je.

Edited by Cecily, 19 September 2008 - 15:33.


#10 Lurker

Lurker
  • Members
  • 594 posts

Posted 19 September 2008 - 17:10

Lurker, BTD nema nikakve veze sa nekim pilulama, da ponovim još jednom :ph34r:

business case za taj websajt je prodaja pilula (supplements). firma (North American Pharmacal, Inc.) je registrovana kao supplements-trading kompanija. tako da tvrditi da btd nema nikakve veze sa 'nekim' pilulama je potpuno netacno.

Ne vidim da je problem ako i kod nas počnu da se gaje nove vrste povrća i tako obogati ponuda.

ne vidim ni ja. problem koji ja vidim je uvoz voca, povrca i ostalih osnovnih namirnica koje mogu da se proizvode u regionu, npr. ovde u uk u jeku sezone uvoze i avionski transportuju svezu cigaret-boraniju iz kenije. ja sam za to da se ta praksa dodatno taksira zbog zagadjenja izazvanog transportom.

Po meni je pravo obogaćivanje ishrane upravo korišćenje što raznovrsnijih vrsta povrća, voća, žitarica, mahunarki i ostalog (alge, začini) i to uz minimalnu termičku obradu, a nasuprot novim receptima i kulinarskim veštinama nad uvek istim sirovinama da bi se dobila samo vizuelna različitost.

za raznovrsnost, potpisujem. medjutim novi recepti i kulinarske vestine ne znace da neophodno moramo koristiti stvari koje ne mozemo naci u okolini. do pre nekoliko godina, bilo je mozda tesko naci koje zacine u beogradu, ali sada vise ne ni to. nekoriscenje zacina, preterano soljenje, upotreba msg-ja tipa vegeta i zacin c, mrcvarenje povrca (ovo nam je osnovna kulinarska tekovina) i sl. su sve lose kulinarske navike koje se uz nove recepte (uticaje kuhinja celog sveta) i vestine moze znacajno da promeni prosecnu ishranu.

Nekakva posebna upozorenja kojima bi se pomenute organizacije javljale kao autoriteti, zaštitnici ili cenzori (da li maska za lice od sveže breskve uvek daje obećane efekte ili ne, pitanje je sad?) vuče na nepotrebnu, čak štetnu, patronizaciju. Srećom, i neizvodljivo je.

izvodljivo je itekako, pogledajte na vec postojece upozoronje pri dnu sajta kojeg ste citirali. sigurno znate za upozorenja koja postoje na cigaretama, na reklamama za investicione fondove i sl. fda apsolutno ne regulise trziste supplementa, nista od toga sto se prodaje na internetu nije provereno ne-stetno za zdravlje. i ovo je ozbiljan problem.

#11 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 19 September 2008 - 23:54

Ne znam ništa za te lektine, ali mogu sa sigurnošću da ti kažem da Adamo nije u pravu kada kaže da je nilta krvna grupa najstarija. Tako se mislilo pre pronalaska DNK, a onda se saznalo da je nulta krvna grupa mutirana (oštećena) A krvna grupa. Takođe, netačno je da nosioci nulte krvne grupe prirodno jesu osposobljeni da jedu meso. Nulta grupa odlikuje mediterance i dinarce koji prirodno najmanje jedu mesu, jer nemaju potrebe za time. Najviše jedu meso nosioci A2 podgrupe - ugrofinci i mongoli B, jer su na to često primorani nepovolnjim hladnim klimatskim uslovima, i samo jedna grana sa nultom grupom - kromanjonci, koji su obdareni darom za lov.

#12 estel

estel
  • Members
  • 1,078 posts

Posted 26 September 2008 - 21:21

evo sta kaze wiki, uz prilozene reference u clanku:
For example, D'Adamo claims there are many ABO specific lectins in foods.[8] This claim is unsubstantiated by established biochemical research, which has not found differences in how the lectins react with a given human ABO type. In fact, research shows that lectins which are specific for a particular ABO type are not found in foods (except for one or two rare exceptions, e.g. lima bean), and that lectins with ABO specificity are more frequently found in non-food plants or animals.[9][10]

The Nachbar Study[11] has been cited in support of D'Adamo's theories, because it reports that the edible parts of 29 of 88 foods tested, including common salad ingredients, fresh fruits, roasted nuts, and processed cereals were found to possess significant lectin-like activity (as assessed by hemagglutination and bacterial agglutination assays). However, almost all of the 29 foods agglutinated all ABO blood types, and were not ABO blood type specific. Since D'Adamo's theory has to do with lectins in food that are "specific for a certain ABO blood type", this study does not support his claim that there are many ABO specific lectins in foods.

takodje, kaze da nema publikovane klinicke studije koja bi podrazala teoriju...

#13 Cecily

Cecily
  • Members
  • 175 posts

Posted 03 October 2008 - 09:46

evo sta kaze wiki, uz prilozene reference u clanku:
...

Hvala, ali Wikipedia se obično ne smatra dobrim izvorom za stručne teme :ph34r:. U svakom slučaju zanimljivo je da navode da je jedna studija (Nachbar Study) iz daleke 1980 pokazala da u standardnim namirnicama ima komponenti (lektina) koje mogu da izazovu aglutinaciju krvi. Nemam dovoljno vremena ni znanja da potpuno razumem tekst studje. Shvatam da su autori pozvali ostale istraživače da nastave na ovom tragu, postavljajući nova pitanja: da li obrada namirnica i varenje utiču na dezaktivaciju tih lektina i u kojoj meri (neki lektini su nadjeni neizmenjeni u stolici). Šta se po tom pitanju dešavalo od 1980-te?

Manje mi je značajno da li dr D'Adamo greši u hronologiji krvnih grupa, ni da li ima ili ne lektina štetnih baš samo za neke krvne grupe (ABO specific). Više mi je zanimljivo ako u našoj svakodnevnoj hrani ipak ima lektina koji mogu da izazovu štetni efekat aglutinacije krvi bez obzira o kojoj se krvnoj grupi radi. Nadam se da nije u pitanju samo surevnjivost koja sprečava lekare-naučnike za detaljnija istraživanja.

Meni se čini da su osnovne pretpostavke D'Adamo-ve BTD ispravne a to je da je neophodan individualizovani pristup problemima (ma kako njegova realizacija bila nategnuta ili grubo klasifikovana na ABO+(non-)secretor) umesto da smo svi strpani u isti koš. Ako ne za dalekosežne preporuke u vezi zdrave ishrane, naše različite krvne grupe i podgrupe bi ipak mogle biti podloga za specifičnosti bio-hemijskih procesa u pojedinačnom organizmu i možda deo objašnjenja raznih autoimunih bolesti. Do BTD sam i došla kada sam se pre neku godinu zainteresovala za bezglutensku ishranu (moja mama ima simptome autoimunoloških reakcija). Tada sam samo na Internetu mogla nešto o tome saznati, sada već i u Srbiji šareni novinski dodaci pišu o novoustanovljenoj bolesti - celijakiji. Moja mama je tu činjenicu da komponenta obične hrane (gluten iz nekih žitarica) mogu kod nekih ljudi izazvati teške zdravstvene probleme usled neočekivane auto-imunološke reakcije (a koji su do skoro tumačeni i neuspešno lečeni kao druge bolesti) prihvatila tek kada je nedavno pročitala u nekom šarenom ženskom časopisu (autoritet štampanog! :)). Do tada je njoj bilo besmisleno da nekome može da šteti (i to ozbiljno) ono što "čitav svet" jede. Sada se zna da je rešenje lako (ako se uspešno dijagnostikuje - a koliko naših lekara uopšte prati nova saznanja?): potrebno je izbaciti iz ishrane žitarice koje sadrže gluten (pšenica najpre) i zameniti ih sa bez-glutenskim (pirinač, proso, heljda...). Možda je i BTD na tragu nečeg takvog ali se izgleda u stručnom svetu tretira kao "sve ili ništa" pa neke greške u pojedinostima dovode do odbacivanja svega.

#14 mimarinkovic

mimarinkovic
  • Members
  • 12 posts

Posted 02 August 2011 - 20:51

VEZA KRVNA GRUPA - DIJETA


Kakve veze ima raspored šećera koji formiraju krvne gru­pe sa onim što jedemo? Između onoga što jedemo i naše krvi dešava se hemijska reakcija. Ovo nam je poznato zbog sup-stance koja se zove lektin. Lektini su raznoliki proteini široko zastupljeni u hrani. Oni imaju moć aglutinacije (slepljivanja, vezivanja). Kada se pojede neka hrana koja sadrži protein lek-tina koji ne odgovara antigenu određene krvne grupe, lektin „odabira" organ, a organizam počinje sa „slepljivanjem" krvi u tom području kako bi izlovali štetni lektin, što dovodi do ote­žane probave, proizvodnje insulina, usporavanja metabolizma i narušavanja hormonske ravnoteže.

Mnogi koji su čitali o lektinima u Ishrani prema krvnim grupama pitali su me zašto nikada ranije nisu čuli za njiho­vo postojanje. Neki su bili skeptični. Naravno, tvrdili su oni, da su lektini zaista tako bitni lekari opšte prakse i nutricioni-sti bi već objavili njihov značaj. Ti skeptici bili su iznenađeni.




Pročitajte ceo tekst :


Spoiler


Edited by nvukelic, 02 August 2011 - 22:21.
link


#15 Eddard

Eddard
  • Members
  • 3,909 posts

Posted 02 August 2011 - 22:24

Novootvorena tema je spojena sa već postojećom koja se bavi istom problematikom.