Cilj ovog topica je da se na miran i civilizovan nacin diskutuje o vojnim, politickim i ekonomskim sukobima Sjedinjenih Americkih Drzava i onih zemalja koje imaju tu nesrecu da su trenutno u sukobu sa jedinom svetskom supersilom.
Svečano obećavam da ću se ponašati civilizovano, čak i kada se drugi budu ponašali necivilizovano, nedisciplinovano, glupavo, nelogično, sramotno, licemerno, lažljivo, bedno, itd.
Za pocetak, razvoj situacije u Pakistanu: Islamabad uputio oshtar protest zbog americhkog napada na pokrajinu Severni Vaziristan, u kojem su Amerikanci ubili 20 civila, i ranili josh 25.
Za početak, sever i severozapad Pakistana graniči se u najvećem delu sa Afganistanom. U Afganistanu se nalazi veliki broj terorističkih kampova, odmetnika, terorista i drugog življa. Ta država bila je (a možda i dalje jeste) utočište najtraženijeg svetskog teroriste, o čijoj krivici postoji široka saglasnost (možda zbog video traka na kojima je priznavao svoje učešće) u velikom delu svetske civilizacije. Pored toga, tamo deluju različite terorističke jedinice koje se prebacuju u Pakistan. Američka i pakistanska vlada imale su prećutni (možda i pisani) sporazum po kome se Mušaraf nije mešao u aktivnosti američke vojske, čak ih je u prvom periodu 'rata protiv terorizma' značajno vojno podržavao, tako što je hapsio teroriste diljem Pakistana.
U tom smislu, činjenica da je Islamabad uputio 'oštar protest' zbog vojne akcije strane zemlje na njenoj teritoriji, jasno ukazuje da se ne radi o vojnoj agresiji, već o aktu koji se sprovodi u nekim (širim) okvirima saradnje. Pakistan potpada među deset vojno najsnažnijih država i ima nuklearno oružje.
Treba pratiti i razvoj krize u J. Americi: Evo Morales je izbacio americkog ambasadora iz ove zemlje, s njim se solidarisao i Chavez; USA su uzvratile na isti nacin. Americka politika negiranja slobodne volje gradjana Juzne Amerike i pokushaja da se uspostave marionetski rezimi koji bi radili u korist SAD, a protiv svoje zemlje, nastavlja se. No ipak, Juzna Amerika je crvenija nego ikad, bash zbog imperijalistickog nastupa SAD.
Nije pošteno reći da američka politika negira 'slobodnu volju građana Južne Amerike', imajući u vidu da 'bastioni slobode' i 'demokratske gromade' tog regiona ne održavaju slobodne i demokratske izbore na kojima bi se mogla pokazati 'slobodna volja'. Osim toga, različitim aktima Čavez je suštinski ukinuo osnovne temelje balansirane države, preuzimajući zakonodavnu vlast u svoje ruke i dalje povezujući izvršnu. Takvim postupcima, po kriterijumima moderne ustavnosti, Čavez je uspostavio diktaturu. Iako je na vlast prvi put došao na demokratskim izborima, dalja izborna aktivnost ne ukazuje na bilo čiju slobodnu volju, osim Čavezovu.
Kada je u pitanju Kuba, koja je možda u najvećem sukobu sa SAD, njen lider došao je na vlast kombinacijom revolucije (koju je sproveo Fidel Castro) i političkog nasleđivanja (raspodela državne vlasti za vreme života). U državi se izbori ne održavaju, sva vlast skoncentrisana je u rukama predsednika, opoziciji je zabranjeno delovanje a građanske i političke slobode ne postoje.
Što se Moralesa tiče, moram priznati da nisam upoznat sa njegovim post-izbornim delovanjem na planu suzbijanja demokratskih institucija i izbornog sistema - on se uglavnom postvetio borbi protiv kapitalizma i nacionalizaciji. Ja volim taj narod u Južnoj Americi i žao mi je što biva upropašćen socijalističkim tekovinama koje ih dovode u začarani krug vojnih pučeva, revolucionarnih pokreta, hunti, ukidanja ljudskih prava, ukidanja svojine i slično.
_________
Što se tiče SAD, ta država nije delilac božanske pravde na planeti Zemlji, već zaštitnik sopstvenih interesa. Na sreću (po meni), ta zemlja ispunjava neke osnovne pretpostavke i poštuje neke osnovne principe zahvaljujući kojima je njen angažman u svetu doneo više kapitalizma i više demokratije u sve delove sveta. Ti principi su balansiran državni sistem, moderan ustav, demokratski izbori, načelo podele vlasti, snažna sudska vlast, sloboda građana, sloboda poslovanja i svi derivati ovih prvih par principa.
Kada se pominju sukobi sa ostatkom sveta, iako je američka sila često primenjivana suprotno civilizacijskim standardima, u najvećem broju slučajeva ona je upotrebljena da bi se zaštitile ove osnovne vrednosti - neki noviji primeri su intervencija na Kosovu, u Bosni, u Somaliji, angažman oko Izraela i Tajvana i slično.
