1164 replies to this topic

[berti]

NEMI KRICI Ovo je poslednja poruka kragujevačkog đaka pre nego što je odveden na streljanje

Slova krvave bajke nisu ispisana samo u čuvenoj pesmi Desanke Maksimović. Na današnji dan 1941. godine žvrljana su drhtavim rukama na đačkim knjižicama, ličnim kartama i poleđinama koverata.

Pisali su ih ljudi znajući da će biti poslednji pozdrav koji nikada neće moći da izgovore voljenima. Pisala su ih i deca.

"Na ovom mestu upisaće se eventualne promene", iskucao je neko u đačkoj knjižici dečaka sa slike. Neko ko nije ni slutio da će ta eventualna promena biti smrt.

Znajući da će uz bat vojničkih čizama biti odvučen na streljanje, srpski đak je običnom olovkom jedino stigao da napiše "Dragi mama i tata, poslednji put".

Muzej u Kragujevcu čuva na desetine takvih pozdrava. Jedan pripada Radoslavu Simiću."Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez mene" napisao je čovek, verovatno svojoj ćerkici.

Opraštala su se deca od roditelja, rastajali su se roditelji od dece. Jedan očajan otac stigao je jedino ovo da poruči mališanima

Miro, poljubi decu umesto mene. Slušajte mamu deco i čuvajte se. Zbogom zauvek, vaš tata Laza".

Teško je poverovati da je ovakvo zverstvo ljudsko biće moglo da počini drugome.

Još je teže ako znamo da je to učinjeno najmanje 2.400 puta. Toliko je bilo ubijenih. Pre 74 godine streljački vod bez milosti ubio je 40 dece mlađe od 15 godina, ubijen je i 261 srednjoškolac. Nisu poštedeli ni 15 dečaka, čistača obuće.

Nikada ih ne zaboravimo.

"Veliki školski čas"

Kraj spomenika u Šumaricama, povodom 75. godina od tog stradanja, biće izvedena poema Aleksandra B. Lakovića iz Kragujevca "Glasovi neba pod zemljom", u režiji Djordja Milosavljevića. Najavljeno je da će "Velikom školskom času" prisustvovati predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević i ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović. Prisustvovaće i ambasadori Nemačke Aksel Ditman, Kine Li Mančang, Slovačke Dagmar Repčekova, Palestine Mohamen Nabhan, Ukrajine Oleksandar Aleksandrovič, i predstavnici ambasada Francuske, SAD, Izraela, Belorusije i Rusije. "Veliki školski čas" počeće u 11 časova. Prethodno će liturgiju u hramu Svetih kragujevačkih novomučenika u Šumar

cama služiti episkop šumadijski Jovan.

 

[Kinik]

...

 

Ovih dana je bila 60. godisnjica Madjarske nacionalne deokratske i antikomunisticke revolucije, prve narodne antikomunisticke revolucije u istoriji.

 

 

Sve je pocelo pucnjavom protiv mirnih demonstranata koji su zahtevali reforme i slobode.

Zatim je bio stvoren pokret otpora koji je uzeo oruzje i kome su se prikljucili i vojnici.

Da puta su u Budimpestu ulazile sovjetske jedinice i samo zaokupiranost oko Sueckog kanala, sukob izmedju Britanije i Francuske koje su upale u Egipat i USofA, omogucio je da revolucija bude porazena.

 

Normalno, sramna je bila i izdaja JBT, koji se premetnuo 'internacionalizmu i Hruscovu' i sa kojim je usaglasio intervenciju protiv Madjarske.

No kako to biva u istoriji - proslo je samo 33 godine pa se raspala i drljava Ex_Yu, pao Berlinski zid, a nestao i 'lager' i raspala se i seseseserija.

 

Madjarska antikomunisticka revolucija je bila prve gde su neki sovjetski oficiri i vojnici presli na stranu ustanika - 'nacionalne garde'.

 

Normalno, pobeda revolucije je bila nemoguca, no jasno se videlo da je sa jedne strane obicni gradjani, a sa druge komunisticki zlocinci iz drzavnih tajnih sluzbi i strani okupatori. 

 

Madjarska revolucija je bila znacajna, jer je upravo posle nje pocela promena stava evropske levice prema komunizmu i eseseseriji. Sto je utrlo put i kasnijem 'Praskom prolecu' i pokretu 'Solidarnost'.

 

Interesantan je bio govor Jeljcina 1`1.11.92. pred poslanicima madjarske Skupstine.

To treba procitati.

 

edit:

 

tokom Revolucije poginulo je preko 2.500 gradjana, 200 hiljada je otislo u emigraciju, a poginulo je i oko 700 sovjetskih vojnika i oficira.

 

...

Edited by Kinik, 25 October 2016 - 19:12.

[Kinik]

...

 

Malo ko se danas seca da je tokom posete u novembru 1992. B.N. Jelcin, koji se zvanicno izvinio Madjarima za sovjetsku intervenciju 1956. predao madjarskoj strani protokole o tim dogadjajima, ko je i sta cinio tih tragicnih dana, ukljucujuci i Ju.V. Andropova, duhovnog oca i ucitelja putljera. ...

 

...

[alberto.ascari]

Danas je 99. godisnjica Velike oktobarske socijalisticke revolucije, koja se odigrala u novembru a vodio ju je Lenjin, koji se zvao Uljanov. Laz od samog pocetka. Dogadjaj koji je vise od milijarde ljudi poslao iz feudalizma u robovlasnistvo. Da se ne zaboravi i ne ponovi.

[Kinik]

...

 

Kada je '27. godine bila slavljena 10. godisnjica 'revolucije', citav grad je bio ukrasen zastavama, parolama i tribinama, a na Dvorskom trgu je odrzan igrokaz - 'Zauzimanje zimskog dvorca'.

 

Stariji stanovnici grada su pricali da je bilo vise ucesnika 'igrokaza' mego pravih ucesnika 'jurisa'.

 

Sta reci kad je ceo garnizon Petrograda (10-15 hiljada vojnika) objavio svoju 'neutralnost'.

A bilo je svega 2-3 hiljade ucesnika 'jurisa'.

 

No, ti su vrlo brzo stradali u svim mogucim staljinovim cistkama i WW II.

To je mahom bila pijana vojnicka i mornarska rulja - koja je provalila u skladista sa votkom i vinom (u ratno vreme je bila prohibicija) - pa nikakve mere nisu pomogle - nu pucanje, ni paljenje skladista, cak ni zalivanje podrumskih skladista fekalijama.

To je nastavilo da loce do smrta.

 

Uspeh 'revolucije' su umnogome pomogli boljsevicki agitatori koji su u potpunosti razdesili zeleznicu i izazvali vestacki prekid snabdevanja. No, ta zgadija se lose provela u gradjanskom ratu, pa onda opet staljinove cistke, pa onda kao staljinovo toposvko meso / lesevi kojima je zatrpavao nemce.

 

Gubici za 5 godina gradjanskog rata '17-'22g. su iznosili najmanje 13 miliona ljudi, a tehnicka inteligencija je takoreci potpuno bila unistena, tako da je dzugashvili morao da poziva strane inzenjere da bu obnavljaju drzavu, a i vecina njih je zavrsila u Gulagu.

 

Uzas!

I to samo zbog sumanutih ideja jednog manijaka, sifilisticara Uljanova. 

Evo ga '24. pred smrt.

 

 

PS.

Setih se. Tokom nekog stsreta Uljanova sa stranim ambasadorima od svih se samo poslanik Srbije J. Spalajkovic usudio da ga izgrdi i naruzi na pasja usta. Nesto u vezi rumunskog ambasadora koga su sovjeti uhapsili.

 

...

Edited by Kinik, 07 November 2016 - 13:48.

[alberto.ascari]

U senci americkih izbora je 26 godina odkako je pao berlinski zid. Verujem da u Evropi vise nikad necemo doziveti tako nesto ponovo.

[Kinik]

...

 

 

 

 

 

...

[BeIgrade]

Priča o čoveku koji je ’92. ugasio svetlo ispred Skupštine

 

Na Vidovdan 1992. na platou ispred skupštine Jugoslavije okupilo se oko 150.000 građana. Tražila se ostavka Miloševića. Tražilo se raspuštanje skupštine Srbije. 

A onda je kod Skupštine nestalo svetla. Ugasio ga je Jovan Mandić lično. Jedino što je te noći sijalo bilo je 100.000 sveća koje su držali probunjeni građani.

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=11&dd=10&nav_category=12&nav_id=1198090

[Schrodinger]

Sa danom zakasnjenja: 

 

 peacesmall.jpg   156.97KB   11 downloads

 

treba obeleziti okoncanje krvave klanice koju je u potpunosti izazvao nacionalizam. Neki su iz toga (i iz jos krvavije reprize par decenija kasnije) izvukli pouke, nazalost mnogi nisu, a na Balkanu gotovo niko. 

[Kinik]

...

 

Danas se u Ukrajini obelezava dan uspomene na zrtve genocida ukrajinskog naroda - Golodomora '32-'33.g, Golodomora '21-'22.g. kao i Golodomora '46-'47.g.

 

Tokom manifestacija polozeni su venci i cvece kao i sa razanim i psenicnim klasjem pred pomenik zrtvama Golodomora.

 

https://en.wikipedia.../wiki/Holodomor

 

https://en.wikipedia...Robert_Conquest

 

 

...

[berti]

ZLOČIN BEZ KAZNE! Pre 25 godina hrvatski specijalci u Zagrebu svirepo ubili članove porodice Zec!

Pre 25 godina u Poljaničkoj ulici u Zagrebu pripadnici specijalne jedinice MUP Republike Hrvatske, takozvani merčepovci, ubili su članove porodice Zec. Ubice nikada nisu odgovarale za taj zločin, iako su ga priznale nekoliko dana kasnije pred istražnim sudijom. Priznanje je proglašeno nevažećim jer je uzeto bez prisustva advokata.

Porodica Zec je bila imućna srpska porodica u Zagrebu. Mihajlo Zec je bio poznati zagrebački mesar, a njegova supruga Marija je držala kafić. Pretnje porodici Zec su od strane hrvatskih ultradesničara počele još pre raspada SFRJ 1990. godine.

Pet pripadnika rezervnog sastava policije, pod komandom Tomislava Merčepa, upalo je u kuću porodice Zec u Zagrebu u noći 7. decembra 1991. godine.

U dvorištu su ubili oca Mihajla, a suprugu Mariju i 12-godišnju ćerku Aleksandru odvezli na periferiju grada – Sleme, pucali im u potiljak i bacili ih u jamu.

Zločin su preživela deca Dušan i Gordana, koja su bila sakrivena u kući. Nakon počinjenog zločina, decu je njihova baka Bosa odvela u kasarnu JNA, odakle su evakuisani u Banjaluku, gde su i nastavili život.

Siniša Rimac i još četvoro pripadnika tzv. merčepovaca oslobođeni su zbog proceduralnih grešaka tokom istrage – priznanje su dali bez prisustva advokata.

Bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman je Sinišu Rimca, označenog kao izvršioca, odlikovao za ratne zasluge. Tomislav Merčep, uhapšen 2011. godine i optužen za ubistvo porodice Zec, negirao je krivicu.

[Kinik]

...

 

 

Pre 77 godina, 6.XII. '39. eseseserija je zapocela agresiju protiv nezavisne Finske posle provokacije i artiljerisanja sopstvene teritorije, sto je bilo unapred pripremljeno. Unapred je bila spremljena 'crvena vlada' Finske, odstampani propagandni leci, a onda su sovjeti doziveli vrlo neprijatrno iznenadjenje u sudaru sa malenom finskom vojskom i sacicom dobrovoljaca.

 

Gubici su bili veliki, a lose sovjetsko komandovanje dovelo do spektakularnih poraza.

Posebno su se isticale finske skijaske patrole koje us nocu napadale sovjetske nesretnike u rovovima i masovno ih unistavale.

 

 

Prema nekim podacima, ukupni sovjetski gubici - poginuli, smrznuti i sa promrzlinama (amputacijama), ranjeni - do 500 hiljada ljudi. Finska je imala oko 20 hiljada poginulih, do 45 hiljada ranjenih i samo nekoliko desetina zarobljenih. 

 

Od ogromne kolicine zaplenjenog sovjetskog naoruzanja finci su naoruzavali svoje oklopne, artiljerijske i pesadijske jedinice. Sovjeti su izgubili oko 500 tenkova - isto koliko i nemci za prve dve godine ratovanja u Evropi.  

 

Rukovodjenje sovjetskim jedinicama je bilo toliko lose - da su sami priznavali - morali smo da idemo kroz dubok sneg pored uskih puteva koji su bili zakrceni napustenom tehnikom i smrznutim mrtvacima. Kada su marsalu Timosenku ponudili da napise memoare o sovjetsko-finskom ratu, rekao je: istinu mi nece dati da napisem, a da lazem necu!

 

 

Dva kurioziteta - 'Molotovljev koktel je smislio finski kapetan Kuittinen, i zvao se 'koktel za Molotova', no pravo znacenje je bilo u prevodu zagubljeno.

 

 

U tom ratu se proslavio finski snajper Simo Häyhä, sa 500 priznatih unistenih neprijateljskih vojnika. Poznat je bio po tome sto nije koristio 'optiku'.

 

 

Finska je pokazala da se moze ratovati protiv nadmocne sile, pogotovo kad se koristi domaci teren i vreme na koje su bili navikli, a i vojska je bila bolje obucena.

 

Posle WW II rata su morali da zamene teritorije i da pristanu na 'finlandizaciju', no sa raspadom 'imperije zla' - konacno su mogli da odahnu, mada ne gaje nikakav trijumfalizam.

 

Naslednici eseseserije su ostali ista takva sirotinjska, agresorska & zlocinacka zgadija, koju istorija nicemu nije naucila.

 

...

[DonJuan]

[bresson]

[nijesvejedno]