Jump to content


Photo
- - - - -

Chlamidia?


  • Please log in to reply
15 replies to this topic

#1 zvoncica2

zvoncica2
  • Members
  • 19 posts

Posted 17 June 2008 - 14:16

Zar je moguce da sam je dobila sada kada postoje tolike zastite???Cak mi nije jasno ni kada sam je dobila jer nisam imala nikakve simptome da je imam!!!Zanima me sta ona radi organizmu i kako se drazava na suprotni pol( muskarca).Strasno sam se uplasila isramota me je kao da imam u najmanju ruku sifilis!!!Inace nemam cak ni pojacan sekret, a odakle mi se ovo izleglo pojma nemam.....Hvala svima koji su spremni da mi odgovore

#2 bubika

bubika
  • Members
  • 115 posts

Posted 17 June 2008 - 20:00

Mnogo korisnik informacija mozes naci na www.21dan.com :ph34r:

#3 qmedic

qmedic
  • Members
  • 1,144 posts

Posted 17 June 2008 - 20:55

Molim vas da imate u vidu da ja nisam lekar. Verovatno će Vladan imati mnogo više da kaže.

Sasvim slučajno sam pre više od 15 godina kao tehničko lice učestvovao u osnivanju Centra za lečenje steriliteta. Sećam se da je Hlamidija bila sa 100% zastupljena kod parova koji su se kod nas lečili. Bila je u "nadležnosti" mikrobiologa.

Ništa strašno. Čak smo je u šali nazivali idealna kontracepcija, jer nije davala nikakve simptome niti je pravila probleme.
Koliko se sećam, osnovni problem koji izaziva je začepljenje tuba. Naravno, odmah treba pristupiti lečenju koje je najčešće uspešno posle prve ture antibiotika. Tada je lek izbora bio Viziren, 10 dana 2 x dnevno. Izlečenje 100%.

Ne znam da li se posle 15 godina "prilagodila" pa je najbolje uraditi antibiogram.

Preporučijem vam da posle terapije, pažljivo, da se ne uvredi, tražite od lekara da uradi ispitivanje i na mikoplazme i ureaplazme. Možete reći da ste negde čitali da se to radi u paketu.

Jedan od najuglednijih mikrobiologa koji se tada u SFRJ bavio ovim problemom je prof. Milena Nedeljković. Danas je u penziji, ali još prima pacijente u okviru "Uromedike" /uromedica.org/

Što se tiče vaše nedoumice kako ste je i kad dobili. Mislim da seksualni kontakt nije jedini način, a kako god, mogli ste se inficirati i pre više godina.

#4 zvoncica2

zvoncica2
  • Members
  • 19 posts

Posted 18 June 2008 - 13:25

Mnogo korisnik informacija mozes naci na www.21dan.com :)

Hvala :ph34r:

#5 zvoncica2

zvoncica2
  • Members
  • 19 posts

Posted 18 June 2008 - 13:36

Molim vas da imate u vidu da ja nisam lekar. Verovatno će Vladan imati mnogo više da kaže.

Sasvim slučajno sam pre više od 15 godina kao tehničko lice učestvovao u osnivanju Centra za lečenje steriliteta. Sećam se da je Hlamidija bila sa 100% zastupljena kod parova koji su se kod nas lečili. Bila je u "nadležnosti" mikrobiologa.

Ništa strašno. Čak smo je u šali nazivali idealna kontracepcija, jer nije davala nikakve simptome niti je pravila probleme.
Koliko se sećam, osnovni problem koji izaziva je začepljenje tuba. Naravno, odmah treba pristupiti lečenju koje je najčešće uspešno posle prve ture antibiotika. Tada je lek izbora bio Viziren, 10 dana 2 x dnevno. Izlečenje 100%.

Ne znam da li se posle 15 godina "prilagodila" pa je najbolje uraditi antibiogram.

Preporučijem vam da posle terapije, pažljivo, da se ne uvredi, tražite od lekara da uradi ispitivanje i na mikoplazme i ureaplazme. Možete reći da ste negde čitali da se to radi u paketu.

Jedan od najuglednijih mikrobiologa koji se tada u SFRJ bavio ovim problemom je prof. Milena Nedeljković. Danas je u penziji, ali još prima pacijente u okviru "Uromedike" /uromedica.org/

Što se tiče vaše nedoumice kako ste je i kad dobili. Mislim da seksualni kontakt nije jedini način, a kako god, mogli ste se inficirati i pre više godina.

Hvala na odgovoru...
Igrom slucaja sam operisana 97' u Beogradu na Zvezdari, obe tube su mi bile zacepljene-inace lekari su tada kostatovali da je od cestih upala jer su nalazi sa citologije bili dobri ,tj nije bilo chlamidije niti bilo koje druge bakterije koja je mogla da zacepi kanale!!!Zato sam sada u panici sta se izdesavalo u medjuvremenu?Jer sam se navodno lecila od steriliteta kad ono evo je ona-chlamidija!I da to niko ne uzima kao mogucnost sto ja ne ostajem u dr. stanju???
Zanima me sta ona moze da uradi tj da poremeti kod muskarca kome sam je verovatno prenela, jer se on vec oduzeo od straha kao i vecina muskaraca( cast izuzetcima)!!!Ako nesto znate po tom pitanju bila bi vam jako zahvalna na odgovoru :ph34r:

#6 IO

IO
  • Members
  • 780 posts

Posted 18 June 2008 - 17:06

Hvala na odgovoru...
Igrom slucaja sam operisana 97' u Beogradu na Zvezdari, obe tube su mi bile zacepljene-inace lekari su tada kostatovali da je od cestih upala jer su nalazi sa citologije bili dobri ,tj nije bilo chlamidije niti bilo koje druge bakterije koja je mogla da zacepi kanale!!!Zato sam sada u panici sta se izdesavalo u medjuvremenu?Jer sam se navodno lecila od steriliteta kad ono evo je ona-chlamidija!I da to niko ne uzima kao mogucnost sto ja ne ostajem u dr. stanju???
Zanima me sta ona moze da uradi tj da poremeti kod muskarca kome sam je verovatno prenela, jer se on vec oduzeo od straha kao i vecina muskaraca( cast izuzetcima)!!!Ako nesto znate po tom pitanju bila bi vam jako zahvalna na odgovoru :ph34r:



Ukratko infekcija kod muskarca dovodi do zapaljenja uretre u oko 50% slucajeva. Simptomi su peckanje kod mokrenja, zatim neobican sekret iz penisa (koji je svetliji i manje viskozan nego u slucaju gonoreje), zatim otok mosnica. U slucaju da se ne leci moguce je da se hlamidija prenese do testisa gde izaziva upalu epididimisa, koja u retkim slucajevima vodi do steriliteta ako se ne leci u roku od 6-8 nedelja. Hlamidija se pominje kao jedan od potencijalnih uzroka prostatitisa, mada uloga hlamidije kod prostatitisa jos uvek nije u potpunosti rasvetljena.

Jos jedna stvar hlamidija se moze preneti i vaginalnim ali i oralnim seksom.

U svakom slucaju, ako mi dozvolis, ja nisam lekar niti imam licna iskustva sa ovom bakterijom, uprkos tome sto nas ima ovde sa solidnim medicinskim znanjem, najbolje bi bilo da se posavetujes sa lekarom specijalistom jer oni svakako bolje znaju sa kakvim se slucajevima srecu u svakodnevnoj praksi. Ovo sto ti ja govorim je vezano za moje znanje mikrobiologije, qmedic se ocigledno bavio ovim problemima tako da je ono sto on zna jos relevantinije, ali mislim da je lekar specijalista svakako najbolje resenje.

#7 qmedic

qmedic
  • Members
  • 1,144 posts

Posted 18 June 2008 - 18:37

Izvinjavam se zbog grešaka u tekstu, nisam stigao da uradim ispravke. Treba imati u vidu da je star skoro 20 godina. Verovatno ima i nekih novih ocena.


Prof. dr sci. Milena Nedeljković Prof. dr sci. Marina Bujko
INFEKCIJA POLNIH ORGANA I MOGUĆNOST RAĐANJA

Problem za koji interesovanje stalno raste, kako među lekarima, tako i ljudima koji nisu zdravstveni radnici, jeste nemogućnost rađanja.
Demografski tokovi u našoj zemlji, pokazuju da se broj porođaja povećavao u periodu 19471958. godine. Međutim, sedamdesetih godina zapaža se porast broja neplodnih parova, što se objašnjava na sledećin nači: znatno se promenilo polno ponašanje mladih ljudi (naročito žena) u smislu ranijeg stupanja u polne odnose, čestih predbračnih seksualnih odnosa i porasta broja partnera.
Najznačajnije nepoželjne posledice toga se ogledaju u porastu broja polnih bolesti, odnosno infekcija polnih organa.
Sva dosadašnja istraživanja koja se odnose na nemogućnost rađanja i u nas i u svetu, jasno ukazuju na to da na porast broja neplodnih parova, najviše utiču infekcije polnih organa, a uslovi radne i životne sredine u tome imaju dodatnu ulogu.
Infekcije polnih organa žena i muškaraca mogu da budu praćene određenim znacima i simptomima ili su bez njih; to znači da odsustvo znakova i simptoma ne isključuje prisustvo neke infekcije polnih organa. Zbog toga je u ispitivanju uzroka neplodnosti neophodno uključiti mikrobiološki pregled, koji treba da ukaže na eventualno prisustvo infekcije polnih organa. To se odnosi na oba partnera.
Čak i u slučajevima kada postoje simptomi i znaci takvog oboljenja, potrebno je pomoću bakterioloških, virusoloških i parazitoloških analiza, utvrditi koji je infektivni agens odgovoran za dato oboljenje. To zbog toga, što ima mnogo manje simptoma i znakova koji nisu karakteristični za određenu infekciju, nego onih koji to jesu.
Infekcije polnih organa muškarca i žena mogu biti izazvane bakterijama, virusima i parazitima. Bakteriološki pregled će omogućiti ne samo da se otkrije bakterija koja izaziva bolest, već i da se na osnovu antibiograma preduzme odgovarajuće lečenje. Bakteriološka ispitivanja u vezi infekcija polnih organa oba partnera treba da omoguće otkrivanje prisustva različitih vrsta aerobnih i anaerobnih bakterija.
Posebno mesto među bakterijama zauzima hlamidija, koja se kao obavezni intraćelijski parazit razmnožava isključivo u živim ćelijama, što uslovljava kor išćenje posebnih dijagnostičkih postupaka u otkrivanju infekcija izazvanih ovim mikroorganizmom.
U Americi i skandinavskim zemljama smatraju ga najčešćim prouzrokovačem bračne neplodnosti.
U muškaraca hlamidija prouzrokuje negonoroični uretritis u više od 50% slučajeva. Hlamidija prodire u mušku uretru u toku seksualnog odnosa sa inficiranim partnerom. Simptomi uretritisa izazvanog hlamidijom javljaju se nakon inkubacionog perioda od 7 do 14 dana, obično posle polnog odnosa sa novim partnerom. Infekcija se manifestuje peckanjem pri mokrenju i pojavom sluzavog gnojnog iscetka.
Kod ženske populacije mlađe od 30 godina utvrđeno je prisustvo ovog mikroorganizma u 25% slučajeva bračne neplodnosti. Infekcija hlamidijom najčešće protiče bez simptoma. Lako probadanje u donjem delu trbuha slično menstrualnim tegobama, kao i pojava sekreta, retko će koju ženu navesti na pomisao da je inficirana polno prenosivom bolešću. Infekcija hlamidijom donjih partija genitalnog sistema može se proširiti u više partije i tako dovesti do začepljenja tuba, što predstavlja jedan od faktora bračne neplodnosti.
Bakterio loška dijagnostika infekcije polnih organa koje izaziva hlamidija, zasniva se na dokazivanju ovog uzročnika u kliničkom uzorku metodama izolacije i identifikacije kao i određivanjem atihlamidijalnih antitela (1§M i 1j>S) u serumu. Ova dijagnostika je moguća samo u visoko specijalizovanim ustanovama (laboratorijama).
U našim uslovima je moguće otkriti infekciju polnih organa, koju izaziva hlamidija primenom najsavremenijih laboratorijskih metoda.
Mikoplazme su najsitniji živi ćelijski mikroorganizmi koji se za razliku od bakterija, a slično virusima karatkerišu nedostatkom ćelijskog zida.
Mikoplazmatske infekcije urogenitalnog trakta prouzrokuju Musor1a8ta ćotnš i 1Jgear1a8ta igsaNisit. Utvrđeno je da se M. ćopiš$ češće izoluje iz ženskog genitalnog trakta, a V. igeaNIsšp kod muškaraca.
Kod žena se infekcija manifestuje cervicitisom, salpingitisom, a dovode se u vezu i sa spontanim pobačajem, prevremenim porođajem, komplikacijama u puerperijumu i najzad neplodnošću.
Kod muškaraca TJ. š°ea1Šsšp izaziva. negonoroični uretritis. Prvi simptomi su pojava obilnog ili oskudnog sekreta, koji je često prisutan ujutru u vidu jedne kapi. Od subjektivnih simptoma javlja se svrab, osećaj peckanja i žarenja u uretri, kao i pečenje pri mokrenju. Kod nekih bolesnika postoje samo subjektivne tegobe bez sekreta.
Ispitivanja su pokazala da se TJ. igea1Msšp može pripojiti za spermatozoide, koji zbog toga gube pokretljivost i vitalnost, što dovodi do smanjenja oplodne moći muškaraca. Osim toga pri seksualnom kontaktu spermatozoidi sa atheziranim mikoplazmama dospevaju u genitalni trakt žene, gde se opet mogu pripojiti na ćelije genitalnog trakta i tako uticati na plodnost.
Negonoreični uretritis prouzrokovan mikoplazmama može kod nelečenih ili neadekvatno lečenih osoba poprimIti hroničan tok. Treba istaći da se samo na osnovu simtomatologije ne mogu sa sigurnošću međusobno razlikovati uretritisi prouzrokovani mikoplazmama od drugih mikrobnih uretritisa, posebno hlamidijalnog. Zbog toga je neophodna laboratorijska dijagnostika. Mikrobiološka dijagnoza infekcije polnih organa mikoplazmama se postavlja na osnovu izolacije i identifikacije iz uzorka sa polnih organa, kao i određivanjem titra antimikoplazmatskih antitela u serumu bolesnika.

Parazitološke analize se odnose pre svega na otkrivanje prisustva Tpsćotopab uadšaŠa (izaziva V grupu vaginalnog sekreta) i gljivica (SapsJMa koja izaziva VI grupu vaginalnog sekreta).
Virusne infekcije polnih organa predstavljaju oboljenja koja se teže dijagnostikuju (otkrivaju). Virusološki pregledi se mogu raditi samo u visoko specijalizovanim ustanovama (laboratorijama). U našim uslovima je moguće otkriti infekciju polnih organa žena, odnosno muškaraca, koju izaziva Negrek 81r1eh virus, kao i Su1ote8a1sšgi8. Uskoro će to biti moguće i za Nitaš rarPota virus.
U virusološke preglede se pored uzoraka sa polnih organa, uključuje i krv (za serološke analize).
U poslednjih 20 godina kako u svetu, tako i u nas, javljaju se češće nego ranije, infekcije polnih organa koje izaziva Negrek b1tr1eh virus (genitalni herpes). Ovaj virus (tip 1) poznat je kao uzročnik groznice (bolni mehurići u predelu oko usana ili nosa), dok tip 2 ovog virusa češće izaziva genitalni herpes u muškaraca ili žena. U 1/2 do 1/3 slučajeva izostaje karakteristična simptomatologija (to se posebno odnosi na žene), pa se tzv. genitalni herpes otkriva tek virusološkim pregledom (najčešće na grliću materice).
Infekcija grlića materice, nezavisno od vrste mikroorganizma koji je izaziva, ima poseban značaj u vezi sa rađanjem, pa zato tom delu polnih organa žena treba posvetiti posebnu pažnju u dijagnostici infekcije. Za razliku od genitalnog herpesa koji je u određenom broju inficiranih praćen različitim simptomima i znacima (bolni mehurići na polnim organima koji se javljaju u sdređenim vremenskim intervalima, uz crvenilo i otok), infekcija Su1ote§a1oU1gi8oš je obično bez simptoma i znakova. Zato treba uraditi virusološki pregled grlića materice žene i polnih organa muškarca.
Humani papilloma virus može da izazove pojavu karakterističnih bradavica na polnim organima muškaraca ili žena, a može da bude prisutan i u odsustvu takvih promena (naročito na grliću materice, pa je zato potrebno uraditi virusološki pregled).

Poznato je da se virusne infekcije teško leče. Za sada je u tom pogledu situacija povoljnija u vezi sa genitalnim herpesom, koji se može lečiti asuskmgot. Navedena čin»enica, međutim, ne umanjuje značaj otkrivanja uzročnika infekcije.

Dr sci. med Spomenka Petrović
IMUNOLOŠKI ASPEKTI STERILITETA

Posle posete lekarima različitih specijal nosti, jednoga dana supružnici od ginekologa dobijaju uput za imunologa sa naznakom "Molim A5A test!". S obzirom da ova skraćenica nije mnogo poznata, pacijenti vrlo često mole objašnjenje od imunologa kome se javljaju. Ovo je prilika da se značenje ovog testa pojasni.
Poznato je da je čovečji organizam u stanju da se bori protiv svih stranih agenasa sa kojima dolazi u kontakt, a koji su nepoznati njegovom odbrambenom sistemu (imunološkom aparatu). U prvom redu imunološki aparat reaguje na strane belančevine i, boreći se protiv njih, aktivira različite ćelijske mehanizme. Kao posledica te aktivacije stvaraju se antitela (takođe belančevinaste prirode) koje sada predstavljaju oružje koje organizam upotrebljava prilikom ponovnog susreta sa tim istim (stranim) agensima (antigenima).
Čovečja sperma sadrži 30 različitih antigena, koji su, ili vezani za spermatozoide, ili su u sastavu semene tečnosti. Svi ovi antigeni mogu pod određenim uslovima da izazovu stvaranje antitela.
Kod najvećeg broja žena spermatozoidi ne izazivaju nikakav imunološki odgovor (stvaranje antitela). Međutim kod jednog malog broja dolazi do reakcije organizma. Još uvek ne postoji tačno objašnjenje zašto neke žene reaguju na ovakav način. S obzirom na dosadašnje iskustvo može se reći da se antitela češće javljaju kod osoba koje su imale česte bakterijske infekcije i zapaljenske procese genitalnih puteva. Kako su duž genitalnog trakta smešteni neki delovi imunološkog aparata, uz pomažuće delovanje pomenutih patoloških stanja, prisutni spermatozoidi sa svojim antigenima bivaju prepoznati kao strani pa se na njih stvaraju antitela. Ova antitela mogu da se stvore na licu mesta (lokalno) i onda ih nalazimo u cervikalnom sekretu, ili se produkuju preko tzv. centralnih mehanizama kada ih nalazimo u serumu (krvi). Kako je cervikalni sekret filtrat krvi u njemu se mogu naći antitela stvorena i na jedan i na drugi način. Prilikom svakog ponovnog dolaska spermatozoida u genitalni trakt žene, antitela koja se nalaze u cervikalnom sekretu blokiraju spermatozoide na taj način što se vezuju za antigene koji se na njima nalaze.
Prisustvo antispermatozoidnih antitela u spermi i krvi muškarca zahteva drugačije objašnjenje. Naime, spermatozoidi sazrevaju u doba kada je imunološki aparat već davno završio sa prepoznavanjem antigena sopstvenog organizma i samim tim na njih ne stvara antitela (tolerancija na sopstveno). U normalnim okolnostima, sve dok su spermatozoidi unutar genitalnog trakta nema ni antitela. Međutim, zapaljenski procesi genitalnog trakta, hirurška oštećenja, traume, kao i različiti tumori, mogu da spreče normalan prolaz spermatozoida kroz genitalni trakt i da ovi izađu u okolno tkivo. S obzirom da je odbrambeni sistem sada prvi put došao u kontakt sa spermatozodinim antigenima on ih prepoznaje kao strane i protiv njih stvara antitela (autoantitela). Ta antitela mogu da se nađu u krvi, nešto manje u semenoj tečnosti, kao i vezana za same spermatozoide. Vezivanje za spermatozoide je krajnji cilj autoantitela, jer na taj način oni (spermatozoidi) bivaju blokirani.
Dakle, antitela bilo da se nađu u genitalnom traktu žene, ili u genitalnom traktu muškarca imaju isti efekat na.spermatozoide: smanjuju ili čak potpuno sprečavaju njihovu pokretljivost. Antitela mogu da budu različite prirode, pa tako imaju različiti efekat na spermatozoide: ili ih slepljuju u gomilice (anglutinate), ili im potpuno uništavaju pokretljivost (imobilišu ih) ili ih čak ubijaju (toksični efekat). Različitim laboratorijrkim metodama svi ovi tipovi antitela mogu da se otkriju i da se odredi njihova količina. Tada govorimo o visini titra antitela, odnosno u kome razblaženju seruma (krvi) cervikalnog sekreta ili semene tečnosti se ona još uvek nalaze. Brojna istraživanja su pokazala da se ntispermatozoidna antitela mogu naći i u osoba koje imaju potomstvo ali u vrlo malom broju (niskom titru). Zato prilikom tumačenja rezultata treba uzeti u obzir sledeće kriterijume: može se govoriti o imunološkoj osnovi infertiliteta, ako je titar antitela veći od 1:32, a bračni sterilitet traje duže od tri godine.
Prisustvo antitela u titru većem od 1:32 zahteva određenu terapiju. Kod žena se preporučuje kondom terapija u trajanju od šest meseci. Prvi kontakt (bez zaštite) posle ovog perioda treba da bude u vreme ovulacije. Iskustvo je pokazalo da je ovaj vid terapije veoma uspešan. U slučajevima pojave autoantitela u muškarca, prvenstveno treba lečiti osnovno oboljenje zbog koga je došlo do stvaranja antitela. Pored toga preporučuje se i terapija kortikosteroidima, kao sredstvima koja slabe imunološki odgovor. Međutim, ovaj vid terapije mora da bude pod kontrolom stručnjaka koji imaju veliko iskustvo na tom polju, jer terapija kortikosteroidima (hormoni nadbubrežne žlezde) može da ima i neželjene efekte.
Da zaključimo: u sklopu procedure ispitivanja steriliteta treba obavezno ispitati prisustvo antispermatozoidnih antitela. Međutim njihovo postojanje nije tako često (prema našim iskustvima i iskustvima drugih autora), a kada se nađu, uz odgovarajuću terapiju mogu se i ukloniti.

Tekst Dr Spomenke Petrović sam dodao s obzirom da ste pominjali operaciju 1997. godine.

#8 IO

IO
  • Members
  • 780 posts

Posted 18 June 2008 - 18:48

Izvinjavam se zbog grešaka u tekstu, nisam stigao da uradim ispravke. Treba imati u vidu da je star skoro 20 godina. Verovatno ima i nekih novih ocena.


Hlamidija se danas u svetu kod genitalnih uzoraka najsigurnije otkriva metodama molekularne dijagnostike takozvanim testovima amplifikacije nukleinskih kiselina kao sto su PCR koristeci prajmere specificne na hlamidiju, i manje znacajne testove kao sto je amplifikacija posredstvom transkripcije, kao i upotrebom DNA strand displacement assay (SDA). Najjednostavniji je naravno PCR, a pretpostavljam da barem u Beogradu postoji neka laboratorija koja radi taj test na hlamidiju.
Princip je relativno prost, koristeci tzv kit izoluju se totalna celijska DNK (znaci i bakterijska) i onda se amplifikju odredjeni regioni koji su prisutni iskljucivo u DNK bakterije a nisu prisutni u DNK coveka. Ako dobijete pozitivan signal znaci da 99,9% imate hlamidiju. Ovaj metod je mnogo osetljiviji od testova u kulturi.

Testovi u kulturi koje vi pominjete gotovo da su potisnuti sto se genitalnih uzoraka tice zato sto su manje senzitivni, otkrivaju svega od 60-80% slucajeva kod asimptomaticnih zena, a cesto daju i lazno pozitivne rezultate. Sto se tice negenitalnih uzoraka kultura je za sada jedini odobren esej.

#9 zvoncica2

zvoncica2
  • Members
  • 19 posts

Posted 18 June 2008 - 19:32

Izvinjavam se zbog grešaka u tekstu, nisam stigao da uradim ispravke. Treba imati u vidu da je star skoro 20 godina. Verovatno ima i nekih novih ocena.


Prof. dr sci. Milena Nedeljković Prof. dr sci. Marina Bujko
INFEKCIJA POLNIH ORGANA I MOGUĆNOST RAĐANJA

Problem za koji interesovanje stalno raste, kako među lekarima, tako i ljudima koji nisu zdravstveni radnici, jeste nemogućnost rađanja.
Demografski tokovi u našoj zemlji, pokazuju da se broj porođaja povećavao u periodu 19471958. godine. Međutim, sedamdesetih godina zapaža se porast broja neplodnih parova, što se objašnjava na sledećin nači: znatno se promenilo polno ponašanje mladih ljudi (naročito žena) u smislu ranijeg stupanja u polne odnose, čestih predbračnih seksualnih odnosa i porasta broja partnera.
Najznačajnije nepoželjne posledice toga se ogledaju u porastu broja polnih bolesti, odnosno infekcija polnih organa.
Sva dosadašnja istraživanja koja se odnose na nemogućnost rađanja i u nas i u svetu, jasno ukazuju na to da na porast broja neplodnih parova, najviše utiču infekcije polnih organa, a uslovi radne i životne sredine u tome imaju dodatnu ulogu.
Infekcije polnih organa žena i muškaraca mogu da budu praćene određenim znacima i simptomima ili su bez njih; to znači da odsustvo znakova i simptoma ne isključuje prisustvo neke infekcije polnih organa. Zbog toga je u ispitivanju uzroka neplodnosti neophodno uključiti mikrobiološki pregled, koji treba da ukaže na eventualno prisustvo infekcije polnih organa. To se odnosi na oba partnera.
Čak i u slučajevima kada postoje simptomi i znaci takvog oboljenja, potrebno je pomoću bakterioloških, virusoloških i parazitoloških analiza, utvrditi koji je infektivni agens odgovoran za dato oboljenje. To zbog toga, što ima mnogo manje simptoma i znakova koji nisu karakteristični za određenu infekciju, nego onih koji to jesu.
Infekcije polnih organa muškarca i žena mogu biti izazvane bakterijama, virusima i parazitima. Bakteriološki pregled će omogućiti ne samo da se otkrije bakterija koja izaziva bolest, već i da se na osnovu antibiograma preduzme odgovarajuće lečenje. Bakteriološka ispitivanja u vezi infekcija polnih organa oba partnera treba da omoguće otkrivanje prisustva različitih vrsta aerobnih i anaerobnih bakterija.
Posebno mesto među bakterijama zauzima hlamidija, koja se kao obavezni intraćelijski parazit razmnožava isključivo u živim ćelijama, što uslovljava kor išćenje posebnih dijagnostičkih postupaka u otkrivanju infekcija izazvanih ovim mikroorganizmom.
U Americi i skandinavskim zemljama smatraju ga najčešćim prouzrokovačem bračne neplodnosti.
U muškaraca hlamidija prouzrokuje negonoroični uretritis u više od 50% slučajeva. Hlamidija prodire u mušku uretru u toku seksualnog odnosa sa inficiranim partnerom. Simptomi uretritisa izazvanog hlamidijom javljaju se nakon inkubacionog perioda od 7 do 14 dana, obično posle polnog odnosa sa novim partnerom. Infekcija se manifestuje peckanjem pri mokrenju i pojavom sluzavog gnojnog iscetka.
Kod ženske populacije mlađe od 30 godina utvrđeno je prisustvo ovog mikroorganizma u 25% slučajeva bračne neplodnosti. Infekcija hlamidijom najčešće protiče bez simptoma. Lako probadanje u donjem delu trbuha slično menstrualnim tegobama, kao i pojava sekreta, retko će koju ženu navesti na pomisao da je inficirana polno prenosivom bolešću. Infekcija hlamidijom donjih partija genitalnog sistema može se proširiti u više partije i tako dovesti do začepljenja tuba, što predstavlja jedan od faktora bračne neplodnosti.
Bakterio loška dijagnostika infekcije polnih organa koje izaziva hlamidija, zasniva se na dokazivanju ovog uzročnika u kliničkom uzorku metodama izolacije i identifikacije kao i određivanjem atihlamidijalnih antitela (1§M i 1j>S) u serumu. Ova dijagnostika je moguća samo u visoko specijalizovanim ustanovama (laboratorijama).
U našim uslovima je moguće otkriti infekciju polnih organa, koju izaziva hlamidija primenom najsavremenijih laboratorijskih metoda.
Mikoplazme su najsitniji živi ćelijski mikroorganizmi koji se za razliku od bakterija, a slično virusima karatkerišu nedostatkom ćelijskog zida.
Mikoplazmatske infekcije urogenitalnog trakta prouzrokuju Musor1a8ta ćotnš i 1Jgear1a8ta igsaNisit. Utvrđeno je da se M. ćopiš$ češće izoluje iz ženskog genitalnog trakta, a V. igeaNIsšp kod muškaraca.
Kod žena se infekcija manifestuje cervicitisom, salpingitisom, a dovode se u vezu i sa spontanim pobačajem, prevremenim porođajem, komplikacijama u puerperijumu i najzad neplodnošću.
Kod muškaraca TJ. š°ea1Šsšp izaziva. negonoroični uretritis. Prvi simptomi su pojava obilnog ili oskudnog sekreta, koji je često prisutan ujutru u vidu jedne kapi. Od subjektivnih simptoma javlja se svrab, osećaj peckanja i žarenja u uretri, kao i pečenje pri mokrenju. Kod nekih bolesnika postoje samo subjektivne tegobe bez sekreta.
Ispitivanja su pokazala da se TJ. igea1Msšp može pripojiti za spermatozoide, koji zbog toga gube pokretljivost i vitalnost, što dovodi do smanjenja oplodne moći muškaraca. Osim toga pri seksualnom kontaktu spermatozoidi sa atheziranim mikoplazmama dospevaju u genitalni trakt žene, gde se opet mogu pripojiti na ćelije genitalnog trakta i tako uticati na plodnost.
Negonoreični uretritis prouzrokovan mikoplazmama može kod nelečenih ili neadekvatno lečenih osoba poprimIti hroničan tok. Treba istaći da se samo na osnovu simtomatologije ne mogu sa sigurnošću međusobno razlikovati uretritisi prouzrokovani mikoplazmama od drugih mikrobnih uretritisa, posebno hlamidijalnog. Zbog toga je neophodna laboratorijska dijagnostika. Mikrobiološka dijagnoza infekcije polnih organa mikoplazmama se postavlja na osnovu izolacije i identifikacije iz uzorka sa polnih organa, kao i određivanjem titra antimikoplazmatskih antitela u serumu bolesnika.

Parazitološke analize se odnose pre svega na otkrivanje prisustva Tpsćotopab uadšaŠa (izaziva V grupu vaginalnog sekreta) i gljivica (SapsJMa koja izaziva VI grupu vaginalnog sekreta).
Virusne infekcije polnih organa predstavljaju oboljenja koja se teže dijagnostikuju (otkrivaju). Virusološki pregledi se mogu raditi samo u visoko specijalizovanim ustanovama (laboratorijama). U našim uslovima je moguće otkriti infekciju polnih organa žena, odnosno muškaraca, koju izaziva Negrek 81r1eh virus, kao i Su1ote8a1sšgi8. Uskoro će to biti moguće i za Nitaš rarPota virus.
U virusološke preglede se pored uzoraka sa polnih organa, uključuje i krv (za serološke analize).
U poslednjih 20 godina kako u svetu, tako i u nas, javljaju se češće nego ranije, infekcije polnih organa koje izaziva Negrek b1tr1eh virus (genitalni herpes). Ovaj virus (tip 1) poznat je kao uzročnik groznice (bolni mehurići u predelu oko usana ili nosa), dok tip 2 ovog virusa češće izaziva genitalni herpes u muškaraca ili žena. U 1/2 do 1/3 slučajeva izostaje karakteristična simptomatologija (to se posebno odnosi na žene), pa se tzv. genitalni herpes otkriva tek virusološkim pregledom (najčešće na grliću materice).
Infekcija grlića materice, nezavisno od vrste mikroorganizma koji je izaziva, ima poseban značaj u vezi sa rađanjem, pa zato tom delu polnih organa žena treba posvetiti posebnu pažnju u dijagnostici infekcije. Za razliku od genitalnog herpesa koji je u određenom broju inficiranih praćen različitim simptomima i znacima (bolni mehurići na polnim organima koji se javljaju u sdređenim vremenskim intervalima, uz crvenilo i otok), infekcija Su1ote§a1oU1gi8oš je obično bez simptoma i znakova. Zato treba uraditi virusološki pregled grlića materice žene i polnih organa muškarca.
Humani papilloma virus može da izazove pojavu karakterističnih bradavica na polnim organima muškaraca ili žena, a može da bude prisutan i u odsustvu takvih promena (naročito na grliću materice, pa je zato potrebno uraditi virusološki pregled).

Poznato je da se virusne infekcije teško leče. Za sada je u tom pogledu situacija povoljnija u vezi sa genitalnim herpesom, koji se može lečiti asuskmgot. Navedena čin»enica, međutim, ne umanjuje značaj otkrivanja uzročnika infekcije.

Dr sci. med Spomenka Petrović
IMUNOLOŠKI ASPEKTI STERILITETA

Posle posete lekarima različitih specijal nosti, jednoga dana supružnici od ginekologa dobijaju uput za imunologa sa naznakom "Molim A5A test!". S obzirom da ova skraćenica nije mnogo poznata, pacijenti vrlo često mole objašnjenje od imunologa kome se javljaju. Ovo je prilika da se značenje ovog testa pojasni.
Poznato je da je čovečji organizam u stanju da se bori protiv svih stranih agenasa sa kojima dolazi u kontakt, a koji su nepoznati njegovom odbrambenom sistemu (imunološkom aparatu). U prvom redu imunološki aparat reaguje na strane belančevine i, boreći se protiv njih, aktivira različite ćelijske mehanizme. Kao posledica te aktivacije stvaraju se antitela (takođe belančevinaste prirode) koje sada predstavljaju oružje koje organizam upotrebljava prilikom ponovnog susreta sa tim istim (stranim) agensima (antigenima).
Čovečja sperma sadrži 30 različitih antigena, koji su, ili vezani za spermatozoide, ili su u sastavu semene tečnosti. Svi ovi antigeni mogu pod određenim uslovima da izazovu stvaranje antitela.
Kod najvećeg broja žena spermatozoidi ne izazivaju nikakav imunološki odgovor (stvaranje antitela). Međutim kod jednog malog broja dolazi do reakcije organizma. Još uvek ne postoji tačno objašnjenje zašto neke žene reaguju na ovakav način. S obzirom na dosadašnje iskustvo može se reći da se antitela češće javljaju kod osoba koje su imale česte bakterijske infekcije i zapaljenske procese genitalnih puteva. Kako su duž genitalnog trakta smešteni neki delovi imunološkog aparata, uz pomažuće delovanje pomenutih patoloških stanja, prisutni spermatozoidi sa svojim antigenima bivaju prepoznati kao strani pa se na njih stvaraju antitela. Ova antitela mogu da se stvore na licu mesta (lokalno) i onda ih nalazimo u cervikalnom sekretu, ili se produkuju preko tzv. centralnih mehanizama kada ih nalazimo u serumu (krvi). Kako je cervikalni sekret filtrat krvi u njemu se mogu naći antitela stvorena i na jedan i na drugi način. Prilikom svakog ponovnog dolaska spermatozoida u genitalni trakt žene, antitela koja se nalaze u cervikalnom sekretu blokiraju spermatozoide na taj način što se vezuju za antigene koji se na njima nalaze.
Prisustvo antispermatozoidnih antitela u spermi i krvi muškarca zahteva drugačije objašnjenje. Naime, spermatozoidi sazrevaju u doba kada je imunološki aparat već davno završio sa prepoznavanjem antigena sopstvenog organizma i samim tim na njih ne stvara antitela (tolerancija na sopstveno). U normalnim okolnostima, sve dok su spermatozoidi unutar genitalnog trakta nema ni antitela. Međutim, zapaljenski procesi genitalnog trakta, hirurška oštećenja, traume, kao i različiti tumori, mogu da spreče normalan prolaz spermatozoida kroz genitalni trakt i da ovi izađu u okolno tkivo. S obzirom da je odbrambeni sistem sada prvi put došao u kontakt sa spermatozodinim antigenima on ih prepoznaje kao strane i protiv njih stvara antitela (autoantitela). Ta antitela mogu da se nađu u krvi, nešto manje u semenoj tečnosti, kao i vezana za same spermatozoide. Vezivanje za spermatozoide je krajnji cilj autoantitela, jer na taj način oni (spermatozoidi) bivaju blokirani.
Dakle, antitela bilo da se nađu u genitalnom traktu žene, ili u genitalnom traktu muškarca imaju isti efekat na.spermatozoide: smanjuju ili čak potpuno sprečavaju njihovu pokretljivost. Antitela mogu da budu različite prirode, pa tako imaju različiti efekat na spermatozoide: ili ih slepljuju u gomilice (anglutinate), ili im potpuno uništavaju pokretljivost (imobilišu ih) ili ih čak ubijaju (toksični efekat). Različitim laboratorijrkim metodama svi ovi tipovi antitela mogu da se otkriju i da se odredi njihova količina. Tada govorimo o visini titra antitela, odnosno u kome razblaženju seruma (krvi) cervikalnog sekreta ili semene tečnosti se ona još uvek nalaze. Brojna istraživanja su pokazala da se ntispermatozoidna antitela mogu naći i u osoba koje imaju potomstvo ali u vrlo malom broju (niskom titru). Zato prilikom tumačenja rezultata treba uzeti u obzir sledeće kriterijume: može se govoriti o imunološkoj osnovi infertiliteta, ako je titar antitela veći od 1:32, a bračni sterilitet traje duže od tri godine.
Prisustvo antitela u titru većem od 1:32 zahteva određenu terapiju. Kod žena se preporučuje kondom terapija u trajanju od šest meseci. Prvi kontakt (bez zaštite) posle ovog perioda treba da bude u vreme ovulacije. Iskustvo je pokazalo da je ovaj vid terapije veoma uspešan. U slučajevima pojave autoantitela u muškarca, prvenstveno treba lečiti osnovno oboljenje zbog koga je došlo do stvaranja antitela. Pored toga preporučuje se i terapija kortikosteroidima, kao sredstvima koja slabe imunološki odgovor. Međutim, ovaj vid terapije mora da bude pod kontrolom stručnjaka koji imaju veliko iskustvo na tom polju, jer terapija kortikosteroidima (hormoni nadbubrežne žlezde) može da ima i neželjene efekte.
Da zaključimo: u sklopu procedure ispitivanja steriliteta treba obavezno ispitati prisustvo antispermatozoidnih antitela. Međutim njihovo postojanje nije tako često (prema našim iskustvima i iskustvima drugih autora), a kada se nađu, uz odgovarajuću terapiju mogu se i ukloniti.

Tekst Dr Spomenke Petrović sam dodao s obzirom da ste pominjali operaciju 1997. godine.

Mnogo Vam hvala na ovako opsirnom objasnjenju

#10 zvoncica2

zvoncica2
  • Members
  • 19 posts

Posted 18 June 2008 - 20:19

Hlamidija se danas u svetu kod genitalnih uzoraka najsigurnije otkriva metodama molekularne dijagnostike takozvanim testovima amplifikacije nukleinskih kiselina kao sto su PCR koristeci prajmere specificne na hlamidiju, i manje znacajne testove kao sto je amplifikacija posredstvom transkripcije, kao i upotrebom DNA strand displacement assay (SDA). Najjednostavniji je naravno PCR, a pretpostavljam da barem u Beogradu postoji neka laboratorija koja radi taj test na hlamidiju.
Princip je relativno prost, koristeci tzv kit izoluju se totalna celijska DNK (znaci i bakterijska) i onda se amplifikju odredjeni regioni koji su prisutni iskljucivo u DNK bakterije a nisu prisutni u DNK coveka. Ako dobijete pozitivan signal znaci da 99,9% imate hlamidiju. Ovaj metod je mnogo osetljiviji od testova u kulturi.

Testovi u kulturi koje vi pominjete gotovo da su potisnuti sto se genitalnih uzoraka tice zato sto su manje senzitivni, otkrivaju svega od 60-80% slucajeva kod asimptomaticnih zena, a cesto daju i lazno pozitivne rezultate. Sto se tice negenitalnih uzoraka kultura je za sada jedini odobren esej.

Hvala na odgovoru, mada mi ovi strucni izrazi bas neidu....ako vam nije problem da mi to malo pojasnite
Hvala

#11 IO

IO
  • Members
  • 780 posts

Posted 19 June 2008 - 00:14

Hvala na odgovoru, mada mi ovi strucni izrazi bas neidu....ako vam nije problem da mi to malo pojasnite
Hvala


Nemoj molim te da mi persiras, lepse mi zvuci kad mi ljudi ne persiraju, a i ne postujes me vam je malim slovom :ph34r: Sala mala

A sad ozbiljno. Krenucu od onog sto ti je qmedic rekao pa cu nadam se vrlo prosto uspeti da objasnim ono sto sam hteo da kazem

Bakterio loška dijagnostika infekcije polnih organa koje izaziva hlamidija, zasniva se na dokazivanju ovog uzročnika u kliničkom uzorku metodama izolacije i identifikacije kao i određivanjem atihlamidijalnih antitela (1§M i 1j>S) u serumu. Ova dijagnostika je moguća samo u visoko specijalizovanim ustanovama (laboratorijama).


"Metodi izolacije i identifikacije" su u principu (pojednostavljeno) uzme se bris, pozeljno da se zahvati i neka celija posto su hlamidije obligatni intracelularni paraziti sto u prevodu na srpski znaci mogu da zive jedino unutar celije i onda se taj uzorak da tako vrlo prosto kazem zaseje na odgovarajucu podlogu (sta god to bilo) na kojoj bakterija moze da raste a zatim se koristi odredjena boja prosto da kazem koja ce specificno da oboji tu bakteriju i ako se pojave karakteristicne "sare" znaci bakterija je tu, inficirana si.

Osetljiviji metod je ovo drugo a to je "odredjivanje atihlamidijalnih antitela u serumu" a to znaci na srpskom posto je hlamidija parazit tvoj organizam se bori protiv nje, a bori se kao i u svakoj drugoj imunoj rekaciji stvaranjem antitela, koja su specificna na tu bakteriju i ta antitela se mogu posmatrati kao jedinstvena u tvom organizmu. I onda ti se uzme serum i uradi se test koji ce identifikovati ta jedinstvena antitela. Ako dobijes pozitivni rezultat zarazena si.

I treci mozda i najosetljiviji metod je PCR, to znaci posto je kao sto sam ti rekao posto hlamidija zivi u celiji domacina, sa naglaskom na ovom zivi ona mora da ima DNK(nosilac geneticke informacije), jer svaki zivi organizam ima DNK sa izuzetkom nekih vrsta virusa(npr. retrovirusa koji imaju RNK) i priona koji bi bili posebna prica. Znaci mora da ima DNK. Intuitivno ti je jasno da se ta DNK mora biti dosta razlicita od ljudske jer hlamidija je dosta razlicita od coveka a razlika je u genima a geni su zapisani u DNK. E sad u tvom uzorku koji ti laborant uzme nalaze se odredjeni broj tvojih celija i ako si inficirana u njima se nalazi hlamidija. Onda u laboratoriji za testiranje se izoluje sveukupna DNK koja se nalazi u celiji a to znaci i tvoja (humana) DNK posto su i tvoje celije zive i bakterijska DNK. E posto je bakterijska dosta razlicita od covekove a tacno se zna sastav i jedne i druge ( to konkretno znaci redosled nukeleotida koje ih cine, ili sekvenca, DNK mozes da zamislis kao jedan lanac sastavljen od 4 slova A, T, C, G) moguce je pronaci dosta mesta na kojima se one razlikuju. I onda se amplifikuju(umnoze) ta mesta koja imaju odredjeni sastav koji je prisutan u bakterijiskoj DNK a ne u covekovoj i ako dobijes pozitivan signal znaci inficirana si. Pozitivan signal znaci da si umnozila tj. amplifikovala odredjeni region na DNK, sto se vidi kad uzmes jedan zelatin koji ima rupice pa onda stavis produkt te tvoje rekacije u te rupice i pustis da taj produkt putuje neko vreme izmedju dve elektrode (posto je DNK negativna putovace ka pozitivnoj elektrodi), onda taj gel stavis pod ajde da kazem UV lampu i ako sija nesto na odredjenoj poziciji u tom zelatin (gelu) to znaci uspela si da umnozis taj region DNK. Ako ne sija nista, nisi uspela. Ono sto treba da zapamtis je da je ovaj test mnogo osetljiviji od drugih narocito od onog prvog u kulturi. 99% infekcija se otkriva, protiv recimo 60-80% kod zena bez simptoma. Takodje je i vrlo jednostavan i jeftin, mada nisam siguran da te u Beogradu ne bi odrali za tako nesto jer ih nema previse koji to rade a i zvuci onako bau bau.

Eto nadam se da sam sada razjasnio sta sam hteo da kazem ako nisam pitaj ponovo pa cu pokusati.

P.S For the record, ne toliko bitno cisto da se ne pomisli da DNK sija pod UV svetlom gel sadrzi neku fluorescentnu boju koja se ugradjuje izmedju dva lanca DNK.

EDIT

Evo malog clanka na engelskom koji bas na jednostavan nacin objasnjava testove za hlamidiju :

* Nucleic acid amplification tests (NAAT). These tests find the genetic material (DNA) of chlamydia bacteria. These tests are the most sensitive tests available. This means they are very accurate and that they are very unlikely to have false-positive test results. A polymerase chain reaction (PCR) test is an example of a nucleic acid amplification test. This test can also be done on a urine sample.
* Nucleic acid hybridization tests (DNA probe test). A probe test also finds chlamydia DNA. A probe test is very accurate but is not as sensitive as nucleic acid amplification tests.
* Enzyme-linked immunosorbent assay (ELISA, EIA). This common, quick test finds substances (chlamydia antigens) that trigger the immune system to fight chlamydia infection.
* Direct fluorescent antibody test (DFA). This common, quick test also finds chlamydia antigens.
* Chlamydia culture. A culture is a special cup that allows the chlamydia bacteria to grow. This test is more expensive and the results take longer (5 to 7 days) than the other tests. The culture must be done in a lab. The chlamydia culture test may be done when child sexual abuse is suspected or when treatment for infection has not worked.


Edited by IO, 19 June 2008 - 01:08.


#12 zvoncica2

zvoncica2
  • Members
  • 19 posts

Posted 19 June 2008 - 13:08

Nemoj molim te da mi persiras, lepse mi zvuci kad mi ljudi ne persiraju, a i ne postujes me vam je malim slovom :D Sala mala

A sad ozbiljno. Krenucu od onog sto ti je qmedic rekao pa cu nadam se vrlo prosto uspeti da objasnim ono sto sam hteo da kazem



"Metodi izolacije i identifikacije" su u principu (pojednostavljeno) uzme se bris, pozeljno da se zahvati i neka celija posto su hlamidije obligatni intracelularni paraziti sto u prevodu na srpski znaci mogu da zive jedino unutar celije i onda se taj uzorak da tako vrlo prosto kazem zaseje na odgovarajucu podlogu (sta god to bilo) na kojoj bakterija moze da raste a zatim se koristi odredjena boja prosto da kazem koja ce specificno da oboji tu bakteriju i ako se pojave karakteristicne "sare" znaci bakterija je tu, inficirana si.

Osetljiviji metod je ovo drugo a to je "odredjivanje atihlamidijalnih antitela u serumu" a to znaci na srpskom posto je hlamidija parazit tvoj organizam se bori protiv nje, a bori se kao i u svakoj drugoj imunoj rekaciji stvaranjem antitela, koja su specificna na tu bakteriju i ta antitela se mogu posmatrati kao jedinstvena u tvom organizmu. I onda ti se uzme serum i uradi se test koji ce identifikovati ta jedinstvena antitela. Ako dobijes pozitivni rezultat zarazena si.

I treci mozda i najosetljiviji metod je PCR, to znaci posto je kao sto sam ti rekao posto hlamidija zivi u celiji domacina, sa naglaskom na ovom zivi ona mora da ima DNK(nosilac geneticke informacije), jer svaki zivi organizam ima DNK sa izuzetkom nekih vrsta virusa(npr. retrovirusa koji imaju RNK) i priona koji bi bili posebna prica. Znaci mora da ima DNK. Intuitivno ti je jasno da se ta DNK mora biti dosta razlicita od ljudske jer hlamidija je dosta razlicita od coveka a razlika je u genima a geni su zapisani u DNK. E sad u tvom uzorku koji ti laborant uzme nalaze se odredjeni broj tvojih celija i ako si inficirana u njima se nalazi hlamidija. Onda u laboratoriji za testiranje se izoluje sveukupna DNK koja se nalazi u celiji a to znaci i tvoja (humana) DNK posto su i tvoje celije zive i bakterijska DNK. E posto je bakterijska dosta razlicita od covekove a tacno se zna sastav i jedne i druge ( to konkretno znaci redosled nukeleotida koje ih cine, ili sekvenca, DNK mozes da zamislis kao jedan lanac sastavljen od 4 slova A, T, C, G) moguce je pronaci dosta mesta na kojima se one razlikuju. I onda se amplifikuju(umnoze) ta mesta koja imaju odredjeni sastav koji je prisutan u bakterijiskoj DNK a ne u covekovoj i ako dobijes pozitivan signal znaci inficirana si. Pozitivan signal znaci da si umnozila tj. amplifikovala odredjeni region na DNK, sto se vidi kad uzmes jedan zelatin koji ima rupice pa onda stavis produkt te tvoje rekacije u te rupice i pustis da taj produkt putuje neko vreme izmedju dve elektrode (posto je DNK negativna putovace ka pozitivnoj elektrodi), onda taj gel stavis pod ajde da kazem UV lampu i ako sija nesto na odredjenoj poziciji u tom zelatin (gelu) to znaci uspela si da umnozis taj region DNK. Ako ne sija nista, nisi uspela. Ono sto treba da zapamtis je da je ovaj test mnogo osetljiviji od drugih narocito od onog prvog u kulturi. 99% infekcija se otkriva, protiv recimo 60-80% kod zena bez simptoma. Takodje je i vrlo jednostavan i jeftin, mada nisam siguran da te u Beogradu ne bi odrali za tako nesto jer ih nema previse koji to rade a i zvuci onako bau bau.

Eto nadam se da sam sada razjasnio sta sam hteo da kazem ako nisam pitaj ponovo pa cu pokusati.

P.S For the record, ne toliko bitno cisto da se ne pomisli da DNK sija pod UV svetlom gel sadrzi neku fluorescentnu boju koja se ugradjuje izmedju dva lanca DNK.

EDIT

Evo malog clanka na engelskom koji bas na jednostavan nacin objasnjava testove za hlamidiju :

OK da predjemo sa Vas na tebe :ph34r: sala mala
Meni su radili test iz krvi!!!Kazu da je pouzdana metoda,nemam pojma.E sada posto partnera ne mogu ni sekirom da nateram da da bris iz kanala( jer se od toga naravno umire) :D sta da radim?Dali moze i on da uradi test iz krvi i da pocne sa terapijom koju sam i ja dobila.Doxiciclin 10 dana,Ciprocinal 10 dana i Hemomycin 10 dana??Ima da me sterilisu skroz na skroz :)
Pozdrav-izvini na sali

#13 IO

IO
  • Members
  • 780 posts

Posted 19 June 2008 - 23:18

OK da predjemo sa Vas na tebe :ph34r: sala mala
Meni su radili test iz krvi!!!Kazu da je pouzdana metoda,nemam pojma.E sada posto partnera ne mogu ni sekirom da nateram da da bris iz kanala( jer se od toga naravno umire) :D sta da radim?Dali moze i on da uradi test iz krvi i da pocne sa terapijom koju sam i ja dobila.Doxiciclin 10 dana,Ciprocinal 10 dana i Hemomycin 10 dana??Ima da me sterilisu skroz na skroz :)
Pozdrav-izvini na sali



:D Obozavam ljude koji vole da se sale.

Ako su ti radili test iz krvi najverovatnije su ti radili test na antihlamidijska antitela. Gotovo sigurno i tvoj partner moze da uradi isto ali ipak pitaj doktora specijalistu. Takodje, koliko sam ja upoznat za gore pominjani PCR test u slucaju genitalne infekcije trebalo bi da bude dovoljan uzorak urina jer je jako senzitivan. Koliko sam sada uspeo da nadjem na netu test u Beogradu radi HEXAlab(www.hexalab.co.yu), pa mozes da ih zovnes i raspitas se. Inace ovo nije licna preporuka jer o njima ne znam dovoljno. Moguce da ce ti traziti bris ali im objasni situaciju i pitaj da li je moguce dati urin. Koliko ja znam jeste ali opet kazem moguce da iz nekih razloga traze bris.

Sto se samoincijativnog uzimanja antibiotika tice, ja nisam pristalica toga. Prvo moguci su razni sporedni efekti pocev od proliva( jer se poremeti crevna flora), a najopasnije su alergijske reakcije (cula si za alergiju na penicilin). Drugo nepravilnom upotrebom antibiotika moze doci do razvoja rezistentnih bakterija sto je po meni jos veca opasnost. Stoga ja bih se ipak posavetovao sa lekarom.

Pozdrav :D

#14 Paris

Paris
  • Banned
  • 49 posts

Posted 14 August 2008 - 20:09

Preporucite mi nekog ginekologa u Beogradu, pliz pliz pliz

Ali da nije neko ko naplacuje pregled 3000 dinara, i da je po mogucstvu zensko.

#15 porfirijepetrovic

porfirijepetrovic
  • Members
  • 129 posts

Posted 08 August 2009 - 06:30

Takodje, koliko sam ja upoznat za gore pominjani PCR test u slucaju genitalne infekcije trebalo bi da bude dovoljan uzorak urina jer je jako senzitivan. Koliko sam sada uspeo da nadjem na netu test u Beogradu radi HEXAlab(www.hexalab.co.yu), pa mozes da ih zovnes i raspitas se. Inace ovo nije licna preporuka jer o njima ne znam dovoljno. Moguce da ce ti traziti bris ali im objasni situaciju i pitaj da li je moguce dati urin. Koliko ja znam jeste ali opet kazem moguce da iz nekih razloga traze bris.

pogledati www.genetika.rs/seksualno-prenosive-bolesti.html

urin je ok za muškarce ali ženama su urinarni i onaj drugi trakt odvojeni pa je bolje da se analiza radi iz cervikalnog brisa.