Na temu nasleđa i genetike zaista neću da se mešam, pametni ljudi, načnici istraživali, to nije moj fah. Ali ajmo malo da pogledamo to - generacije samoubica - iz drugog ugla, tj. ugla vaspitanja.
Deca, pogotovo u ranom detinjstvu, uče i po uzoru na model. Neću da dužim, toliko je lako zaključiti. Čini mi se da je neko to već pomenuo.
Osim toga, roditelj koji je pokušao ili izvršio samoubistvo je tek posebna priča. Suicid i/ili pokušaj je indikator neke ozbiljnije patologije. A roditelj koji pati od neke ozbiljnije mentalne bolesti, pogotovo u najranijem detinjstvu (prvim mesecima života bebe) ne može ali nikako da bude dobar roditelj. Ako ni jedan drugi razlog ne pije vodu, onda zato što nije u stanju da pravilno protumači signale koje dete šalje i adekvatno mu zadovolji osnovne potrebe.
U dodatku idu i poruke koje on sam šalje detetu a koje dete zbunjuju i stvaraju osnovu za neku finu, lepu (jeste, ironična sam) mentalnu bolest, da ne kažem psihotični fenomenčić. Ako ste ikada imali prilike da se susretnete sa osobom koja je psihotična, paranoidna ili nešto slično tome - koliko ste tačno bili zbunjeni dok niste saznali šta je u pitanju. A i to ste (osim ako vam neko nije rekao) provalili na osnovu iskustva. A na osnovu čega da beba provali, kad tog iskustva nema?
Tako da nevezano za genetsko nasleđe, sve i da ga nema uopšte, opet su šanse da samoubice odgaje nove samoubice sasvim realne i ma koliko to tužno i loše bilo - sasvim logične.
edit: dok ja formulišem šta sam htela reći...
Edited by Leonina, 16 April 2008 - 20:50.
