61 replies to this topic

[Rahel]

Još jedan spisak lepih želja

Dr Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja Srbije najavio
Set zakona za efikasniju zaštitu životne sredine usvajamo u septembru

Ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije Oliver Dulić najavio je na konferenciji za novinare, održanoj 14.avgusta u Vladi Srbije, da bi u septembru Skupština Srbije trebalo da usvoji set zakona koji će doprineti efikasnijoj zaštiti životne sredine.
Dulić je istakao da su u pripremi još neki propisi iz te oblasti, i podsetio na to da je u proteklih šest meseci Ministarstvo izradilo šest zakona koje bi u septembru republički parlament trebalo da usvoji.
Dulić je precizirao da je reč o zakonima o upravljanju otpadom, o ambalaži i ambalažnom otpadu, o zaštiti od jonizujućeg zračenja, o nuklearnoj sigurnosti, o zaštiti od nejonizujućih zračenja, kao i zakonu o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju.
U toku je izrada podzakonskih akata, što znači da će oblasti otpada i reciklaže, kao i zaštite od zračenja, biti potpuno uređene i usklađene sa važećom regulativom u Evropskoj uniji.
U naredna dva meseca Vladi će na usvajanje biti prosleđeni nacrti zakona o upravljanju hemikalijama i o biocidima, dok će nacrti zakona o zaštiti vazduha, o zaštiti prirode i o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda biti upućeni Vladi do kraja ove godine, naveo je ministar.
Ministar je takođe rekao da je jedan od prioriteta Ministarstva smanjenje zagađenja životne sredine u Pančevu, Boru i Vrbasu.
On je ukazao na to da je obaveza velikih zagađivača da sprovedu donete akcione planove za smanjenje zagađenja životne sredine, kao i rešenja republičke inspekcije, pri čemu će sprovođenje kontrolisati inspektori zaštite životne sredine.
Akcioni plan za poboljšanje stanja životne sredine izrađen je za Rafineriju nafte Pančevo, Petrohemiju Pančevo i Azotaru Pančevo, a u toku je projekat rešavanja zagađenja na jalovištu Kriveljske reke u Boru i sanacija Velikog bačkog kanala koja bi trebalo da bude završena do naredne godine, naveo je Dulić.
Prema njegovim rečima, u toku je sprovođenje projekta iz oblasti zaštite životne sredine iz ugovora Elektroprivrede Srbije i resornog ministarstva koji se odnosi na rekonstrukciju elektrofiltera, sistema za transport i deponovanje pepela i odsumporavanje dimnih gasova.
Dulić je podsetio na to da je formiran Fond za zaštitu životne sredine, koji ima za cilj popravljanje stanja životne sredine u Srbiji, ublažavanje posledica ljudskih aktivnosti i podsticanje nove proizvodnje, koja u potpunosti poštuje principe čistih tehnologija i održivog resursa.
Od oktobra će sve razvijene zemlje koje su zainteresovane da ulažu u čiste tehnologije u Srbiji moći da podnesu projekte Nacionalnom telu za sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola i studije slučaja, rekao je ministar i najavio da će među prvima koji će ulagati na ovaj način u našu zemlju biti Nemačka, Italija i Japan.
Srbija je, kako je podsetio, u oktobru 2007. godine ratifikovala Kjoto protokol, koji se odnosi na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, a ovaj međunarodni akt stupio je u našoj zemlji na snagu u januaru ove godine.
Dulić je dodao da će Ministarstvo u narednom periodu započeti projekat pomoći opštinama Srbije radi otklanjanja posledica klizišta, kao i projekat za otklanjanje posledica poplava u srednjem Banatu.
Istovremeno, Dulić je najavio i izradu zakona o socijalnim stanovima, uz napomenu da bi od marta naredne godine trebalo da počne izgradnja socijalnih stanova, pri čemu je planirano da u Srbiji godišnje bude izgrađeno od 5.000 do 7.000 takvih stanova.
Do kraja ove godine trebalo bi da bude donet i zakon o izgradnji i planiranju, istakao je on i ukazao na to da je sada potrebno 270 dana za izdavanje dozvola za gradnju, dok bi novim propisom taj rok bio znatno skraćen, a svi potrebni papiri bi se dobijali na jednom šalteru.
Prema njegovim rečima, pomenutim dokumentom bi se predvideli izuzetno kratki rokovi za izdavanje neophodnih dozvola za gradnju stambenih kuća površine do 400 kvadratnih metara i seoskih kuća, dok bi za ostale rok od 270 dana bio skraćen za približno 100 dana.
Takođe, on je naglasio da u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja žele da se bespravna gradnja legalizuje, i precizirao da je do sada u Srbiji legalizovano samo 15 odsto bespravno sagrađenih objekata.
U narednom periodu, kako je istakao, Ministarstvo će finansirati izradu prostornih planova za sredine gde to još nije urađeno sa ciljem da se spreče ilegalna gradnja i korupcija, a u planu je i izrada zakona o katastru.
Dulić je istovremeno najavio i izradu zakona o građevinskom zemljištu i zakona o stanovanju, uz ocenu da bi trebalo da bude omogućena određena vrsta restitucije vlasništva nad građevinskim zemljištem.
Istovremeno, ministar je istakao da se nastavlja izgradnja Avalskog tornja, a planirani rok za završetak radova je april 2009. godine.
J.Marčok / Ekološki bilten

[Rahel]

Pročitah danas u TRIPu simpatičan tekst. Bedak je samo što sam morala da ga prekucavam, pa ako ima slovnih grešaka - moje su


Da li ministar za ekologiju treba da ima zelene oči?

Šašavo pitanje iza kojeg se kriju veoma ozbiljne stvari. Hoćemo li upropastiti planetu? Hoćemo li preživeti sopstvenu nepromišljenost? Da li sanjarenje ima smisla kada vam se čini da svi u okolini „hrču li hrču“?

Kada govorimo o zaštiti okoline kao da kažemo: Najrealniji je onaj ko sa optimizmom gleda na budućnost pesimizma.
Šta je potrebno da bismo se konačno posvetili čuvanju majčice Zemlje? Doza saosećanja, dobra volja, upornost, koncentracija, ljubav, nesebičnost i zrno pameti. I eto nas u društvu onih koji osećaju šta je „ekologija duše“. I odmah sve ima smisla!

U stvari, o ekologiji najviše možemo da naučimo od onih kojima je svest o jedinstvu (i povezanosti) svih delića prirode zapisana u genima. Zato vam predstavljamo odlomke jednog pisma – onog koje je indijanski poglavica Sijetl uputio predsedniku SAD (1854) kao odgovor na ponudu da država otkupi njihovu zemlju u zamenu za rezervat:

„...Kako neko može da kupi ili proda nebo, toplinu zemlje. Ta misao je nama strana. Mi ne posedujemo čistoću vazduha i odsjaj u vodi. Ova zemlja je sveta za moj narod. Svaka svetlucava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaka izmaglica u mračnim šumama, svako svetlucanje i svaka zujeća bubica – sveti su u svesti i tradiciji mojeg naroda. Nektar koji teče kroz drveće nosi sećanje na nas... Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisne trave naše su sestre. Jelen, pastuv, veliki orao – svi su oni naša braća. Stene, rosa u travi, toplina ponija i čovek – svi pripadaju istoj porodici... Voda iz reka je i krv naših predaka... Reke su naše sestre – one gase našu žeđ. Ako vam prodamo našu zemlju, morate da se toga setite i da tome naučite svoju decu... Beli čovek se ponaša prema zemlji i nebu kao prema stvarima koje se mogu kupiti, opljačkati i prodati. Njegova pohlepa će jednog dana prožderati zemlju i ostaviti samo pustoš... Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta gde može da se čuje otvaranje lišća u proleće i drhtaj krilca mušice. Šta vredi ljudski život ako čovek ne može da čuje usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Indijanac više voli blago šaputanje povetarca kada se poigrava sa licem močvare, kao i sam miris vetra pročišćenog podnevnom kišom i dahom borovine. Vazduh je dragocen crvenom čoveku jer sve što je živo deli isti dah – životinje, drveće, ljudi... Video sam hiljade bizona kako trunu po preriji ubijeni puškom belog čoveka sa voza. Ne razumem – kako „železni konj“ (voz) može da bude vredniji od bizona koje mi ubijamo samo da bismo se održali u životu. Šta je čovek bez životinje? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike usamljenosti duha jer, sve što se događa životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku. Sve stvari su povezane... Nastavite da prljate sopstveni krevet i jedne noći ćete da se ugušite u sopstvenom smeću... Gde su divljine? Nestale su. Gde je orao? Nema ga više! Kraj je života i početak borbe za opstanak..."


Deklaracija
Univerzalna deklaracija o pravima čoveka (član 51): Svako ljudsko biće ima pravo na održavanje ekološke ravnoteže u svojoj životnoj sredini koju deli sa svim ostalim živim bićima, životinjama i biljkama čiji opstanak, kao garancija ljudskog opstanka, treba da bude osiguran.

[solar]

Udruženje građana „Eko-energija", uz podršku PSD „Železničar-Jelenak" i Triatlon Kluba „Tamiš", organizacijom biciklističke akcije obeležiće „Međunarodni dan bez automobila". Time će Pančevo ući u grupu evropskih i svetskih gradova koji obeležavaju ovu manifestaciju.

Cilj akcije je skretanje pažnje ljudi na prekomerno trošenje energije u saobraćaju, kao i promovisanje zdravih stilova života.

Okupljanje građana koji žele da učestvuju u simboličnoj vožnji bicikala je 22. septembra u 16.30h ispred zgrade Opštine Pančevo, a polazak je planiran za 17h.

Obeležavanje ovog dana započeto je 1995. u nekoliko evropskih gradova, a Francuska je 1998. prva ustanovila „dan bez automobila" na nacionalnom nivou. Od 2000. godine, Evropska komisija je ustanovila „nedelju mobilnosti" kao program, a dan bez automobila kao centralnu manifestaciju u okviru tog programa.

„Eko-energija" poziva građane Pančeva da se odazovu biciklističkoj akciji, ili makar da u ponedeljak, 22. septembra, prošetaju do posla i škole i tako se priključe brojci od preko 100 miliona ljudi u 1500 gradova u evropi i svetu.

U Beogradu: http://www.naslovi.n...tomobila/830168
U Novom Sadu: http://www.nadlanu.c...mID,104968.html

[Rahel]

Poruka povodom Međunarodnog dana očuvanja ozonskog omotača

,,Nemiri na tržištu, ekonomska tendencija opadanja i govor recesije ostavili su kroz vreme istorijski trag na kvalitet životne sredine. U tim momentima, očuvanje planete posmatrano je kao luksuz i teret ekonomskom opravku i razvoju. Ali izvanredna priča o ozonskom omotaču, čije očuvanje danas proslavljamo, pokazuje svoju prirodu potpune legende.
Odlučne multilateralne akcije usmerene ka pretnjama životnoj sredini i izazovima, donose širok spektar pozitivnih doprinosa zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim aspektima.
Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, temelj naših napora u borbi protiv oštećenja osetljivog zaštitnog sloja Zemlje, učestvuje i u borbi protiv klimatskih promena, jer mnoge od hemikalija kontrolisane ovim protokolom doprinose i globalnom zagrevanju.
Isključivanjem iz upotrebe i proizvodnje hlorofluorougljenika (chlorofluorocarbons - CFCs) – nekada uobičajnih u proizvodima kao što su rashladna oprema i uređaji – i sada odlukom o zamrzavanju i ubrzanom isključivanju hlorofluorougljovodonika (hydrochlorofluorocarbons - HCFCs), protokol je obezbedio dva rezultata.
Nadam se da će Vlade zemalja potpisnica primetiti ove rezultate i osetiti podršku da deluju u širokom spektru izazova zaštite životne sredine, i to ne samo u vremenu prosperiteta. Ove akcije mogu da još potpunije uključe prirodnu sinergiju između različitih multilateralnih ugovora u životnoj sredini.
Sledeće godine u Kopenhagenu, Vlade zemalja članica okupiće se na presudnom sastanku Okvirne konvencije UN o promeni klime. Naš cilj mora biti nov i precizan ugovor koji će postaviti svet na put stabilizacije koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi i koji će obezbediti sredstva za adaptaciju zemalja ugroženih klimatskim promenama.
Ovakav ugovor neće samo predstavljati napredak u jednom od najvećih izazova našeg vremena, već će uticati i na smanjenje urbanog zagađenja vazduha, uništavanja šuma, gubitaka u biodiverzitetu i ostalih opasnosti.
Nakon decenija ,,hemijskih napada”, potrebno je dodatnih 50 ili više godina za potpuni oporavak ozonskog omotača.
Kako nas je naučio Montrealski protokol, kada degradiramo životnu sredinu, put ispravljanja negativnih posledica dugotrajan je i nimalo lak. Najjača poruka protokola ipak je da delovanjem ka jednom, istovremeno utičemo i na druge ciljeve. Nastavak progresa, i mogućnost novih međunarodnih ugovora, značajno će doprineti dostizanju Milenijumskih ciljeva razvoja.”.

Izvor: EcoNEC

[Rahel]

Ženska ekološka demokratija

Novosađanka Ruža Helać, predsednica „Vojvođanske zelene inicijative”, tvrdi da je najvažnije da novinari i javnost svaku vest posmatraju s aspekta uticaja na životnu sredinu.
Pomor ribe u Krivaji, pa u jezerima u Bačkoj Topoli i Beloj Crkvi, to je samo deo onoga čime je ovog leta bila okupirana Novosađanka Ruža Helać, predsednica „Vojvođanske zelene inicijative” (VZI). Kampovi, seminari, festivali, ekološki akcidenti, okupljanjenovinara...sve je to i iza i ispred ovog mašinskog inženjera zaposlenog u Izvršnom veću Vojvodine. Godišnji odmor Ruža isključivo troši na to da prkosi zakonu fizike prema kome jedno telo ne može istovremeno da bude na dva mesta.
Pre nego što je osnovala „Inicijativu”, Ruža je bila umetnički rukovodilac u Ekološkom pokretu Vojvodine, a istovremeno se bavila i književnošću. Rezultat toga je sedam pozorišnih predstava za decu s ekološkim temama koje su izvođene i u Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji, kao i mesto potpredsednice Festivala ekološkog pozorišta za decu, koji je ove godine po 14. put održan u Bačkoj Palanci.
Sa grupom entuzijasta Ruža je VZI osnovala 2002. godine kao neformalnu mrežu ekoloških i omladinskih organizacija na teritoriji Vojvodine. U startu je okupila 13 žena različitih profesija: novinarke, pravnice, profesorke...Taj broj je ostao do danas, nisu primani novi članovi, samo saradnici. Zašto isključivo žene?
- Zato što i najgluplji muškarac misli da je pametniji od najpametnije žene. Muškarci nam pomažu, ali nijedan nema pravo glasa, pa tako ne mogu da „kvare”. Da su članovi, oni bi hteli da upravljaju, dok mi negujemo najviši stupanj demokratije. Nema nikakvih predavanja, nego diskusija na određenu temu; nema autoriteta, nego borbe argumenata - kaže naša sagovornica.
Zahvaljujući ovim „zelenim” damama, ekološka udruženja niču po celoj Vojvodini.
- Udružujemo se oko projekata, ukazujemo na probleme i nudimo modele za njihovo rešavanje. U projektu „Zelena patrola” udružili smo se sa Studentskom asocijacijom Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, sa Ekološkim udruženjem „Hrast”radili smo kamp u Krivaji, sa Udruženjem eko-novinara pokrenuli smo kampanju „Svaka vest je ekološka vest”, kao članica međunarodne mreže NGO PipelineNetwork organizujemo konferenciju opanevropskom naftovodu, pokrenuli smo i ekološki časopis „Ekolist”, čiji je glavni urednik Jadranka Marčok, predsednica Ekološkog udruženja „Zeleni krug” iz Bačkog Petrovca... - nabraja Ruža.
Za svaki od ovih projekata mora da se konkuriše kod institucija koje se bave zaštitom životne sredine, odakle strogo namenski stižu skromna sredstva, uvek manje nego što je potrebno. Kada je novac u pitanju, Ruža ima jedan princip za sve - nema honorara. I to obrazlaže:- Da bi se radilo kako treba, jako je važno da svi rade volonterski. Na primer, uEkološkom kampu na Fruškoj gori učestvovalo je deset doktora nauka i nijedan ništa nije naplatio. Delovanje udruženja građana, i ekoloških dakako, podrazumeva društveni angažman izvan radnog vremena. Od 1991. godine aktivna sam u oblasti zaštite životne sredine i nikad nisam uzela honorar. Smatram da ne treba rešavati egzistenciju kroz angažovanje u NVO sektoru. To je uslov za nezavisnost! Ali zato svako ko dođe na naš kamp ili seminar zna da radi nešto korisno za društvo, da dolazi među dobre ljude sa kojima će naučiti nešto novo, da će se dobro provesti i da će sigurno steći neko dugotrajno prijateljstvo. Nije nam cilj da kroz kamp prođe što više ljudi, nego da zadržimo što veći broj aktivista.
Bitno je da novinari i javnost svaku vest posmatraju sa aspekta uticaja na životnu sredinu. Ako se, na primer, objavi da će se graditi fabrika u kojoj će biti zaposleno sto ljudi, prvo pitanje treba da bude: a šta to znači za životnu sredinu? Ne može se sve gledati s ekonomskog i socijalnog aspekta. Mnogi novinari to ne shvataju. Kad smo prepoznali problem mi smo tri godine organizovali seminare za novinare iz raznih medija, tako da su oni na kraju osnovali Udruženje eko-novinara „Ekovest”, čiji je cilj javno zagovaranje i lobiranje za životnu sredinu kroz istraživačko, sistematično i odgovorno novinarstvo - objašnjava naša sagovornica.
Koliko god u ovoj oblasti bila važna edukacija, još je važniji angažman. E, tu mnogo „škripi”. - Imamo vrhunske ekološke stručnjake, koji odlično studentima prenose znanje, ali nisu spremni da se javno zauzmu za neku stvar. Iako znaju u čemu je određen problem, doziraju informacije. Na konferencijama jedini biolozi pričaju drugim biolozima, ekolozi ekolozima i tako ukrug. Neki stručnjaci i inspektori pred kamerama i novinarima iznose poluinformacije vodeći računa o tome da se nikom ne zamere, a kad se kamere isključe odjednom svi znaju sve: i ko je zagađivač, i ko ima interesa, i ko se koliko ugradio...Hipokrizija i nemoral na najvišem nivou! - primećuje predsednica VZI.
Ruža Helać objašnjava cilj dugoročnog projekta „Zelena patrola” koji je pokrenut ovog proleća tokom kampa na Fruškoj gori:
„Kad na teren stignu naši kompetentni stručnjaci, inspektori ne mogu da mute. Nama je to cilj. Imate, recimo, pomor ribe u reci Krivaji. Dođe inspektor i jednostavno kaže - nedostatak kiseonika. Ali to je posledica, a ne uzrok. Inspektor neće da kaže da su tri fabrike na obali Krivaje ispustile svoje neprečišćene otpadne vode, i da je zbog toga uginula riba.
Rada Tamindžić- POLITIKIN Magazin

[Rahel]

,,Očuvanje i unapređenje šuma Ovčarsko-kablarske klisure ”

Turistička organizacija Čačka je od Nacionalnog investicionog plana dobila sredstva za projekat ,,Očuvanje i unapređenje šuma Ovčarsko-kablarske klisure” kojim će se povećati broj odgovarajućih mesta za gnežđenje i odmor šumske sove u ovom delu Srbije.
Šumska sova (eng. Tawny Owl, lat. Strix aluco) je stanovnik evropskih i azijskih poluotvorenih listopadnih i mešovitih šuma sa progalama, šuma uz reke, parkova, većih vrtova sa starim drvećem od nizija pa sve do 4.200 metara nadmorske visine.
U Srbiji je najčešća vrsta sova sa brojnošću od oko 11.000 parova. Najznačajnije populacije šumske sove se nalaze u centralnom delu države, u šumovitim brdsko-planinskim područjima.
Većina šuma u Srbiji je mlada i nema dovoljno starih stabala koja poseduju prirodne duplje u kojima se gnezde ptice i žive razne druge životinjske vrste. Takve šume ostaju bez predatora koji brinu o prenamnožavanju štetnih insekata (gubari, potkornjaci) i glodara (miševi, puhovi, veverice). U praksi je potvrđeno da čovek može relativno lako i jeftino da interveniše u ovakvim situacijama i popravi stanje poremećenog prirodnog balansa kroz pravljenje i postavljanje kutija za gnežđenje ptica.
Terenska istraživanja su pokazala da veliki broj parova šumskih sova u Srbiji ima problem sa pronalaženjem odgovarajućih mesta za gnežđenje i odmor. U tom slučaju sove pokušavaju da se gnezde na tlu (gde postaju žrtve divljih svinja, kuna, lisica, pasa, zmija, ljudi), u otvorenim napuštenim gnezdima velikih ptica (gde im često ispadaju jaja i mladunci) ili na objektima koje je napravio čovek (gde ih čovek uznemirava i ubija).
Šumska sova je redovna gnezdarica Ovčarsko-kablarske klisure. Međutim, pregledom šuma u tom rezervatu je utvrđeno da su sastojine uglavnom mlade i da nedostaju pogodna stara stabla potrebna šumskim sovama.
Turistička organizacija Čačka je od Nacionalnog investicionog plana dobila sredstva za projekat ,,Očuvanje i unapređenje šuma Ovčarsko-kablarske klisure” koji je obuhvatao sledeće faze realizacije: Obilazak terena i utvrđivanje trenutnog stanja kvaliteta šuma i uslova za gnežđenje šumskih sova, Projektovanje i izradu 40 kutija za gnežđenje šumskih sova , Lociranje mesta pogodnih za postavljanje kutija , Postavljanje kutija u okviru zaštićenog područja , Rad sa interesnim grupama (predstavnici mesnih zajednica i zemljoradničkih zadruga, lokalno stanovništvo, bratstva i sestrinstva manastira, šumari, lovci, planinari) , Predstavljanje projekta medijima.
Kutije su napravljene od kvalitetnog drveta, po nacrtu vodećih svetskih stručnjaka za sove. Postavljene u drugoj i trećoj zoni zaštite rezervata vodeći računa da: budu na drvetu na najmanje četiri metra od tla, budu postavljene u svim tipovima šuma (očuvanim, degradiranim, bukovim, hrastovim, mešovitim) , otvor ne bude okrenut ka smeru duvanja najčešćih vetrova, najmanje rastojanje između dve susedne kutije ne bude manje od 500 metara, najmanje rastojanje od kuća, vikendica, planinarskih i drugih staza ne bude manje od 150 metara, budu zastupljene podjednako u svim visinskim zonama rezervata.
Očekivani rezultati projekta su: Stabilna populacija šumskih sova i uspostavljen balans; Jedinstvena mogućnost praćenja životnih funkcija vrlo zanimljive vrste, svojevrstan eksperiment u prirodi i dobar naučno-nastavni poligon; Mogućnost praćenja brojnosti i gradacija šumskih glodara (plena sova) koje je od izuzetnog značaja za moderno šumarstvo i održivo upravljanje šumskim ekosistemima; Markiranje i praćenje kretanja sova kroz duži vremenski period; Obrazovanje interesnih grupa kroz učešće u pojektu; Predstavljanje metoda aktivne zaštite ptica široj populaciji ljudi; Obuka saradnika za potrebe budućih projekata; Biološki, ekološki, etički, estetski, etnološki, kul turološki i turistički bogatija životna sredina
Praćenje uspešnosti naseljavanja kutija će od marta 2009. godine vršiti posebno obučen i osposobljen tim volontera.
Dodatne informacije i galeriju fotografija mozete pronaci na: http://www.wildserbi...umska_sova.html
Milan Ružić - Mentor i vođa projekta

[Rahel]

BEOGRAD, 14. oktobar 2008 - Na sednici održanoj 9. oktobra 2008. Vlada Republike Srbije donela je Uredbu kojom se stavlja pod zaštitu rezervat prirode pod nazivom "Prokop", na predlog resornog Ministarstva, a na osnovu stručne studije kao predloga za zaštitu Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Ovim aktom zaštićena je izvorna šumska zajednica u središnjem delu planinskog masiva Veliki Jastrebac, koja predstavlja zajednicu breze koje grade čiste sastojine ili sastojine breze sa bukvom i fragmenti čiste bukove sastojine, jedinstvena i retka u Srbiji.

Osnovnu prirodnu vrednost Rezervata predstavlja prisustvo breze (Betula verrucosa) na većim površinama, gde ona na pojedinim mestima sačinjava čiste sastojine.

Breza ima široku ekološku amplitudu i rasprostire se u većem delu Evrope, ali u našoj zemlji breza je na južnoj granici svog areala.

Zbog suvih i toplih leta, kod nas je prisutna samo na određenim područjima, pa je autohtona breza značajna za zaštitu na svim svojim nalazištima u Srbiji.

Rezervat "Prokop" ima i naročiti naučni i stručni značaj, jer se u njemu može pratiti proces prirodne sukcesije vegetacije, gde bukva postepeno potiskuje brezu i počinje da preovladava u sastojini. I pored napredovanja bukve, šume breze u rezervatu Prokop su sačuvale svoju strukturu, čime je omogućen njihov dalji opstanаk i razvoj.

Bogat mnogobrojnim vrstama faune, rezervat "Prokop" predstavlja jedinstveno i reprezentativno prirodno dobro.

Uredbom, Rezervat prirode "Prokop" utvrđuje se za zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, odnosno dobro I kategorije, sa režimom prvog stepena zaštite, što znači da Rezervat ima status naučno-istraživačkog i edukativnog dobra. Staranje je povereno JP "Srbijašume".

Betula verrucosa
 img_betula_verrucosa.jpg   2.77KB   51 downloads

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

[Rahel]

Veliki gradovi i zaštita prirode

Veliki gradovi i zaštita prirode BARSELONA, 14. oktobar 2008 - Veliki gradovi sveta morali bi da učine više za zaštitu životinjskog i biljnog sveta, kaže vodeći stručnjak UN za biološku raznolikost.
"Borba za život na zemlji biće dobijena ili izgubljena u velikim gradovima", kaže Ahmed Djoghlaf, izvršni sekretar Konvevcije UN za biološku raznolikost, a preneo je Rojters.
Veliki gradovi pokrivaju samo dva odsto zemljišta na planeti, ali u potrošnji prirodnih bogatstava imaju udeo od 75 odsto. Stanovnici ovih gradova svojom rastućom tražnjom za vodom i hranom utiču na život i prirodu daleko izvan njihovih granica.

Prema statističkim podacima UN, danas polovina svetske populacije živi u urbanim područjima, a do 2050. dve trećine svetskog stanovništva moglo bi da živi u gradovima.

Djoghlaf upozorava da će do sredine ovog veka još 150 gradova dostići veličinu današnjeg Njujorka.

Budući da je dalje širenje velikih gradova danas, pre svega, karakteristično za zemlje u razvoju, u kojima postoji i najveća biološka raznovrsnost, važno je obezbediti da urbani rast ne ide na štetu te raznolikosti, naglašava Djoghlaf.

"Gradovi nisu nekompatibilni sa prirodnim okruženjem" tvrdi ovaj zvaničnik UN na tekućem kongresu Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), koji se od 4. do 15. oktobra održava u Barseloni.

Djoghlaf je apelovao da se više svetskih gradova uključe u ostvarivanje plana, kreiranog prošle godine u Brazilu, kada su se 34 gradonačelnika sporazumela da štite biološku raznolikost, povećavajući površine pod parkovima, sadnjom drveća, korišćenjem obnovljivih goriva i unapređenjem reciklaže otpada.

To će ove gradove učiniti boljim mestom kako za ljude, tako i za biljke i životinje, tvrdi Djoghlaf.

Akcija pošumljavanja u japanskoj Nagoji je, na primer, omogućila da se najviše dnevne temperature u tom gradu snize do četiri stepena Celzijusa.

Gradovi nisu samo "kamenje". Paradoksalno je da mnoge životinje i biljke veoma lepo napreduju u njima. U Minhenu, na primer, ima više ptica nego u okolnim ruralnim oblastima, zato što je intenzivna poljoprivreda naterala ove životinje da sklonište potraže u gradu.

U nekim urbanim regionima Francuske beleži se postojanje divljih veprova, dok lisice opstaju u Londonu.

"Ideja je da se angažuju ljudi", objašnjava Djoghlaf, naglašavajući da sama birokratija neće spasti život na Zemlji. On naročito upozorava na tendenciju ljudi da rasipnički troše - više nego što kapaciteti planete mogu da podnesu.

Izvor: Rojters

[vmechanin]

EVROPSKA NEDELJA ŠUMA
Izvor:B92

Beograd -- Evropska nedelja šuma, koju su proglasili ministri iz 46 evropskih zemalja na Ministarskoj konferenciji o zaštiti šuma u Evropi, obeležava se i u Srbiji.

Evropsku nedelju šuma otvorio je ministar poljoprivrede Saša Dragin na Košutnjaku, gde su predstavljena i specijalizovana vatrogasna vozila za gašenje šumskih požara, koje je finansiralo to ministarstvo.

"Srbijašume” će do 25. oktobra organizovati pošumljavanje u 17 gradova u Srbiji u kojima se nalaze šumska gazdinstva i šumske uprave.

Teritorija Srbije pkrivena je sa 30 odsto šuma, a čak 130.000 hektara, izraslo je od 1970. godine. U “Srbijašumama” kažu da se šume od prošlogodišnjih i požara od ove godine polako obnavljaju.

“Ministarstvo po ljoprivrede ove godine pokreće jednu akciju zajedno s Ministarstvom za infrastrukturu, koji će pored puteva pre svega pored velikih saobraćajnica, auto puteva i koridora početi da se sadi šumski zaštitni pojas, tako da na taj način štitimo poljoprivredno zemljište od zagađenja”, najavljuje Saša Dragin, ministar poljoprivrede.

[Rahel]

„ Kvalitet zaštite vazduha 2008 “
Međunarodna naučna konferencija „Kvalitet zaštite vazduha 2008“ održana 20. i 21. oktobra u Privrednoj komori Srbije u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj PKS, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, kroz 47 naučnih radova i više od stotinu autora i koautora, ukazala je na probleme koji ugrožavaju kvalitet vazduha ne samo u Srbiji, utvrdila mere za očuvanje čistoće vazduha, i ponudila praktična rešenja proizvođača opreme za zaštitu vazduha od zagađenja.
Prvi put tokom konferencije, ispred zgrade Privredne komore Srbije, postavljena je mobilna stanica za merenje kvaliteta vazduha, kako bi se na delu pokazalo kako se sprovodi Nacionalni program za očuvanje životne sredine.
Pozdravljajući skup Ivica Radović, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, rekao je da je set novih zakona za zaštitu životne sredine spreman za usvajanje. On je dodao da ni postojeći propisi nisu loši, ali je problem što se u celosti ne sprovode i da to neće biti slučaj i sa novim propisima.
Voda, vazduh i zemlja nisu prazan prostor i ukoliko se zagadi jedno dolazi do neravnoteže i ugrožene su druge dve komponente životne sredine, upozorava Radović. Već poduže odnosimo se krajnje nemarno prema onome što nam je omogućilo da „pomolimo glavu iz vode“ pre više miliona godina. Reč je o ozonskom omotaču koji nas štiti od UV zračenja i čijem je očuvanju na ovoj konferenciji posvećen veliki broj naučnih referata. Nažalost, šume, koje nam mogu pomoći da sačuvamo planetu od efekta „staklene bašte“, nestaju svakodnevno, a samo u dve zemlje Latinske Amerike poseče se godišnje toliko šuma kolika je površina cele Srbije.
Dr Slobodan Tošović, direktor Zavoda za javno zdravlje grada Beograda, upozorio je da se propisi o zaštiti životne sredine često izigravaju, a ljudi koji treba da ih sprovode i kažnjavaju one koji ih ne poštuju, često su u sukobu interesa. Jer, istovremeno su kontrolori i analitičari, ali i predlagači tehničkih rešenja za industrijska postrojenja. Tu su i svojevrsni paradoksi koji nekome dozvoljavaju da u vazduh emituje šta hoće, a drugima se to zabranjuje.
Dušan Stokić, sekretar Odbora za zaštitu životne sredine i održiv razvoj PKS, pozvao je javni i privatni sektor na partnerstvo u očuvanju životne sredine, ali uz stalno prisustvo naučne javnosti. Zahvaljujući na velikom broju naučnih referata, Stokić je kao posebnu vrednost istakao što nude rešenja koja se mogu primeniti u praksi.
Izvor:EKO-NEC

[Rahel]

... U “Srbijašumama” kažu da se šume od prošlogodišnjih i požara od ove godine polako obnavljaju. ...

Šumski požari predstavljaju i kod nas i u svetu značajan i uvek aktuelan društveni i privredni problem, jer u vrlo kratkom vremenskom periodu mogu da pričine ogromne štete, kako materijalne prirode (uništeno drvo, vanredno trošenje sredstava za gašenje požara, a zatim i za nova pošumljavanja), tako i uništavanje opštekorisnih funkcija šuma (hidrološke, klimatske, zaštitne, higijensko-zdravstvene, turističko rekreativne i slično). Najveće opožarene površine u 2000. godini bile su približno 13.000 hektara, 2007. godine 16.000 hektara, dok u 2008. godini ukupna opožarena površina šuma iznosi 526 hektara, što je karakteriše kao godinu sa skoro najmanjom opožarenom površinom šuma. Iako je tokom godine zabeležen veliki broj požara, oni su uočavani relativno brzo, u početnoj fazi, tako da su službe korisnika šuma u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno sa Upravom za šume, koja je koordinirala akcije, i Sektorom za zaštitu i spasavanje MUP-a, efikasno i brzo delovale na terenu, pri čemu su gašenju požara pomagali i građani (kaže direktor Uprave za šume).
U ovoj godini je u 45 registrovanih šumskih požara ukupno opožareno 824 hektara, od toga 526 hektara šuma i 298 hektara šumskog zemljišta. U državnim šumama opožareno je 348 hektara, od toga 329 hektara šuma i 19 hektara šumskog zemljišta, a u privatnom vlasništvu 476 hektara, od čega 197 hektara šuma i 279 hektara šumskog zemljišta.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je tokom letnjih meseci, kritičnih perioda za nastanak šumskih požara, pojačalo i uvelo aktivna dežurstva u Upravi za šume, republičkoj šumarskoj i lovnoj inspekciji, kao i kod korisnika šuma.
Ove godine je u Ministarstvu prvi put za javnost uveden dežurni telefon na koji su građani 24 časa mogli da prijave požare, kao i spaljivanje organskih ostataka nakon žetve, kako bi se izvršilo gašenje u najkraćem mogućem roku i sprečilo širenje požara.
Takođe, Uprava za šume naložila je korisnicima šuma da putem lokalnih sredstava stalno upućuju apele građanima i poljoprivrednicima da ne posežu za nekontrolisanim paljenjem pri izvođenju poljoprivrednih radova, ne pale vatru na otvorenom prostoru u prirodi ukoliko ta mesta nisu za to predviđena (vidno obeležena) i obezbeđena, kao i da obaveste nadležne organe ukoliko uoče zaostalu vatru ili manji požar.Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je iz sopstvenih sredstava, a prema Programu i Konkursu za zaštitu i unapređivanje šuma za 2008. godinu, sklopila ugovore sa JP „Srbijašume“ u iznosu 40.000.000 dinara za nabavku osam specijalizovanih vozila za gašenje šumskih požara, i JP ,,NP Tara“ u iznosu od 1.500.000 dinara, kojim je predviđena nabavka jednog terenskog vozila i opreme za gašenje šumskih požara.
Projektom „Unapređivanje zaštite šuma od požara“ konkurisano je za sredstva NIP-a u iznosu od 83.968.000 dinara za nabavku specijalizovanih i terenskih vozila i opreme za gasioce požara.

[vmechanin]

Sto se sumarstva tice, uvek moramo imati na umu cinjenicu da je za slucaj :
revitalizacija na bilo koji nacin unistene ili degradirane povrsine pod sumom , vreme od setve do zetve je jako dugacko, bar 50 do 100 godina, pa i duze, kad se mogu videti rezultati...

Uzgred, ne bi bilo lose postaviti te telefone na koje se mogu prijaviti paljevine jer je to vrlo rasirena pojava po Srbiji i u ovo vreme se vrlo intenzivira.

Znacajan bi bio i podatak koliko se godisnje novih prostora posumi od strane Srbijasuma, nezavisno od pozara.

Edited by vmechanin, 27 October 2008 - 00:30.

[vmechanin]

Jedan realan clanak o sumama kod nas:

http://www.politika....-sekira.sr.html

[vmechanin]

Propadanje prirode opasnije od pada na burzama:
Piše: Nenad Jarić-Dauenhauer


http://www.jutarnji....0,11,,136552.jl



Globalna ekonomija izgubi više novaca zbog propadanja šuma nego što je izgubila u sadašnjoj velikoj bankarskoj krizi, pokazalo je novo europsko izviješće.

Naime, prema njemu godišnji gubici uzrokovani nestajanjem šuma procjenjuju se na dvije do pet tisuća milijardi dolara.

Znanstvenici su do ove brojke došli zbrajanjem vrijednosti različitih korisnih funkcija koje šume obavljaju.

Studija, koju je naručila Njemačka tijekom svojeg predsjedanja Europskom Unijom, a financirala Europska komisija, predstavljena je na Svjetskom kongresu o očuvanju prirode koji se od 5. do 14. listopada održava u Barceloni.

Neki stručnjaci nadaju se da bi ove brojke mogle konačno uvjeriti političare da se isplati posvetiti više pozornosti financiranju zaštite prirode.

Voditelj istraživanja Pavan Sukhdev upozorio je da gubici uzrokovani propadanjem prirode nisu samo veći od bankarskih već i postojani. „Događaju se iz godine u godinu“, rekao je Sukhdev.

„Dakle, dok je Wall Street prema različitim izračunima u financijskom sektoru izgubio od tisuću do tisuću i petsto milijardi dolara, mi svake godine gubimo prirodni kapital u vrijednosti od dvije do pet tisuća milijardi dolara“.

Prva faza istraživanja, dovršena u svibnju, pokazala je kako propadanje šuma može koštati oko 7% globalnog BDP-a. U drugoj fazi proširit će se na ostale prirodne sustave.
Ključ razumijevanja studije je da s propadanjem šuma priroda prestaje pružati usluge koje inače besplatno nudi. Gospodarstvo je stoga prisiljeno osigurati umjetnu zamjenu npr. gradnjom rezervoara za vodu ili uzgojem hrane ili bilja koji su ranije bili dostupni u prirodi.
Da stvar bude gora, najveći teret ovog propadanja ponovno će pasti na pleća najsiromašnijih budući da oni izravno ovise o šumama, osobito u tropskim područjima.

Najveći trošak za zapadne zemlje bit će gubitak prirodnih odvoda ugljičnog dioksida.
Znanstvenici su već ranije upozoravali na vrijednost prirodnih resursa koji se gube uništavanjem šuma i zagađenjem, međutim, Sukhdev i njegov tim nadaju se da će ovako, financijski konkretno predstavljen problem privući veću pozornost najodgovornijih – političkih elita.

Na istom kongresu u ponedjeljak je objavljena crvena lista životinja kojima prijeti izumiranje. Prema njoj svaki četvrti sisavac nalazi se pred istrijebljenjem.

[Vjekoslav]

Otkrivena nova vrsta guštera



Skupina mladih mađarskih biologa Mađarske Akademije znanosti, Mađarskog prirodoslovnog muzeja i Eotovos Lorand Sveučilišta iz Budimpešte mr.sc. Gellert Puskas, dr. sc. Kirill Mark Orci i dr. sc. Gergely Szovenyi od 2008. godine provode istraživanja skakavaca na travnjacima i otvorenim šumskim staništima Parka prirode Papuk. Tijekom istraživanja zamijetili su i veći broj ivanjskih rovaša, vrste guštera koja je također rijetka u Mađarskoj. Ivanjski rovaš je najmanji gušter u Hrvatskoj - ukupna dužina tijela (s repom) rijetko doseže 13 cm, a tijelo (bez glave i repa) mu je dugo tek 2-5,5 cm. Za razliku od ostalih guštera ima noge koje izgledaju premaleno s obzirom na tijelo. Na očima mu nedostaju kapci. Gornja strana tijela je smeđa, a može biti i sivomaslinasta s metalnim sjajem, a na bokovima ima tamnu prugu. Hrani se svim vrstama člankonožaca (kukcima, paucima...). Obitava na travnjacima, otvorenim i svijetlim šumama i na rubovima šuma. Većinu vremena provodi na ili u blizini tla. Obitava na staništima s dosta listinca u koje se može relativno brzo sakriti jer slabo trči.



U Europi je ugrožen zbog uništavanja staništa – pošumljavanjem ili širenjem poljoprivrednog zemljišta. U Hrvatskoj je dosad zabilježena u okolici Iloka i na obroncima Fruške gore, a postoji i stari zapis (iz 1851.) s područja Donjeg Miholjca. Ovako vrijedan nalaz rijetke vrste životinja na području Turjaka, Mališčaka i Pliša ponovno je potvrdilo izuzetnu biološku vrijednost ovog područja Papuka u neposrednoj blizini Velike.

Park prirode Papuk


...


Speleološka istraživanja krškog područja Papuka
30. 10. 2008. 14:18



Članovi Hrvatskog biospeleološkog društva iz Zagreba obavili su petodnevna speleološka istraživanja u krškom području Papuka.

Uz biospeleologinju Janu Bedek istraživački tim činili su Matko Lukić, Martina Pavlek, Hrvoje Cvitanović, Helena Bilandžija i Predrag Rade. Prilikom svog boravka na Papuku istraživači su detaljnije istražili nekoliko speleoloških objekata od kojih je najzanimljivija jama Suhodolka u kojoj su se speleolozi spustili na dubinu od 101 m što je čini najdubljom jamom u ovom dijelu Hrvatske.

Podzemni tok potoka Kovačice istražen je u dužini od čak 87 metara. Također su istraživali i veoma zanimljivu podzemnu faunu speleoloških objekata, a u jami Suhodolki utvrđen je i veći broj šišmiša. U Suhodolki i nekoliko drugih objekata obitavaju dvije endemske vrste: maleni kornjaš iz roda Bryaxis (koji je ujedno i nova vrsta za znanost) te račić iz roda Niphargus. Neke životinjske vrste koje su nađene u špiljama mogu se korelirati sa karpatskim vrstama što na neki način potvrđuju geološke postavke, tj. da je nekada Papuk bio dio Karpata.

Osim istraživanja poznatih špilja speleolozi su otkrili i desetak novih speleoloških objekata od kojih su dva potpuno istražili i nacrtali, a ostali će biti detaljnije istraženi sljedećeg puta. Ova istraživanja potvrđuju da krška područja Papuka, ma kako bila mala, skrivaju u sebi zanimljive podzemne prostore i živi svijet u njima.

foto galerija

GeoPark Papuk