1 reply to this topic

[Amelija]

Odavno mi je pala napamet ova tema gledajući raznorazne klince okolo, a sad se povela i neka diskusija u tom pravcu na Šopingu.

Elem, poznato je da većina klinaca voli da kupuje sve i svašta, i naravno na roditeljima je da to kontrolišu da se ne može sve i tako to.
Međutim, šta raditi kad npr svi klinci u razredu/kraju/šta god već imaju tajitaj objekat koji roditelji smatraju glupošću ili prosto nemaju para ili nije ni bitno šta a dete hoće i hoće i to upravo zato što "svi imaju".

A onda i fenomen poklona, npr za rođendane, za Božiće, itd.
Ja se npr svakog svog poklona jako dobro sećam, jer je uvek bilo nešto što sam baš želela, i uvek sam neko vreme (par nedelja, možda i meseci) to željno očekivala i onda od cele porodice dobijem to i raspametim se od sreće. I evo još uvek pamtim.
A gledam sad neke klince u okruženju, nadobijaju gomiletine poklona jedan od mame drugi od tate treći od jedne babe/dede četvrti od drugih, pa onda tetke, stričevi, ujke, itd, itd, i to za svaki rođendan i svaki Božić bude jedna jeziva gomila od koje dete ne stigne ni da shvati šta je sve to i čemu služi a kamoli da se s tim zaista i (iz)igra i uživa u tome. Pa posebne sobe prepune igračaka, pa...

Ja uopšte ne bih volela da moja potencijalna deca sutra tako žive. Ali - da li ću uspeti?

[Blue Lady]

Odavno mi je pala napamet ova tema gledajući raznorazne klince okolo, a sad se povela i neka diskusija u tom pravcu na Šopingu.

Elem, poznato je da većina klinaca voli da kupuje sve i svašta, i naravno na roditeljima je da to kontrolišu da se ne može sve i tako to.
Međutim, šta raditi kad npr svi klinci u razredu/kraju/šta god već imaju tajitaj objekat koji roditelji smatraju glupošću ili prosto nemaju para ili nije ni bitno šta a dete hoće i hoće i to upravo zato što "svi imaju".

A onda i fenomen poklona, npr za rođendane, za Božiće, itd.
Ja se npr svakog svog poklona jako dobro sećam, jer je uvek bilo nešto što sam baš želela, i uvek sam neko vreme (par nedelja, možda i meseci) to željno očekivala i onda od cele porodice dobijem to i raspametim se od sreće. I evo još uvek pamtim.
A gledam sad neke klince u okruženju, nadobijaju gomiletine poklona jedan od mame drugi od tate treći od jedne babe/dede četvrti od drugih, pa onda tetke, stričevi, ujke, itd, itd, i to za svaki rođendan i svaki Božić bude jedna jeziva gomila od koje dete ne stigne ni da shvati šta je sve to i čemu služi a kamoli da se s tim zaista i (iz)igra i uživa u tome. Pa posebne sobe prepune igračaka, pa...

Ja uopšte ne bih volela da moja potencijalna deca sutra tako žive. Ali - da li ću uspeti?

Da. Pa recimo i ja se secam kad sam bila mala, da sam cekala nedeljama da mi kupe nesto sto zelim a sto je obavezno na samom pocetku bilo izignorisano. I onda kad to dobijem Svom detetu ne kupujem puno igracaka, uglavnom to dobija od drugih a i jos je mali da bi sam trazio. Mislim, sto opet niko ne mora da se slozi sa mnom, da roditelji danas imaju vrlo malo vremena. Onda osecaju grizu savesti pa deci kupuju sve i svasta kako bi se to vreme na neki nacin poklonima nadomestilo, odnosno ta paznja. Takodje, danasnje igracke su nekako svemoguce Recimo imate igracke koje sve same rade, i deca nemaju mogucnost da su kreativna, da razmisljaju vec im je sve na izvolte. Veruj mi da ja kad udjem u prodavnicu igracaka, meni bude zanimljivije nego mom detetu. Ima svega, i kupuje se na veliko. A kako detetu objasniti da nesto ne moze?! E do tog otkrica ni ja nisam stigla, pa zato i postavih onaj topic Razmazena deca