65 replies to this topic

[meraklija]

@alberto.ascari
U nas se ta pecurka zove Vrganj i hit je medju narodom i opste poznata,prvo se ona nauci,pa sve ostale.
@magripa65
Preporucuje se branje sampinjona na livadi,jer se tada moze zameniti sa Otrovnim sampinjonom (Agaricus xanthodermus),koji na srecu nije smrtno otrovan,vec izaziva gastrointestinalni sindrom,tj. bolove u stomaku i probavne smetnje.Ja licno sam ga jeo bez problema,fora je u tome da se livadski sampinjoni prokuvaju malo,pa tek onda spremaju.Kuvanje nije obavezno,osim kada smo u dilemi da li je neka od pecuraka upravo Xanthodermus,zato je najbolje prokuvati,jer je otrov te pecurke termo labilan i neutralise se sa prvim kljucanjem.
Sampinjoni se mogu zameniti i sa Cortinarius aleuriosmus,cija jestivost nije utvrdjena,a mogu se jos zameniti i sa Amanita virosa,koja je smrtno otrovna.
Zato i ja kao i @vrnechanin ne preporucujem da se u berbu ide bez nekog ko se (bar malo) razume u pecurke.
A ne postoji pravilo koje ce nam posluziti kao sablon za prepoznavanje otrovnih od jestivih.Kada sam ucio o gljivama,prvo su me naucili da prepoznajem otrovne i dejstvo njihovih otrova,to je jako bitno.

[alberto.ascari]

Ja to ne znam, jer nikad nisam išao na gljive dok sam bio u YU. Ovde u CZ je to narodni sport, skoro svi naši prijatelji idu na pečurke, tako da smo par puta bili i mi, uvek sa nekim, sam ne bih nikad išao. Prvo, ne razumem se, drugo dosadno je. Inače, ona slika vrganja je autentična, to je ruka moje žene pored pečurke, slikano u južnoj Češkoj. Našli smo ih tada strašno puno, još imamo 2 tegle konzervirane u podrumu. Inače može da se pohuje, ukiseli, suši, vrlo ukusna pečurka.

[Helga grozna]

Juče sam bila u šumi i ništa. Tlo je previše suvo. U subotu je padala kiša, ali je to bilo premalo.
Inače poljski šampinjoni požute na dodir. Ja ih ne berem. Najviše volim kišobrane, pohovane ili na žaru. Njam!!!

[Kontras]

Svojevremeno sam intenzivno gljivario po sumama I livadama Bosne i Hrvatske. Nazalost ima vec preko petnaest godina kako nisam ubrao nijednu gljivu. Nemam uslove da se u zemlji u kojoj sad zivim bavim gljivarenjem I to je jedna od stvari koju ne mogu prezaliti.
Onomad sam gljivarenje izucio iz odlicne knjige “600 gljiva nasih krajeva” Romano Bozac.
Najvise sam sakupljao naravno vrganje (sve jestive sorte), lisicarke, blagve, suncanice, rudnjache (sampinjone), kracune (kracun je tagodje iz porodice agaricus, tzv, veliki sampinjon), smrcke, mlade puhare, krasnice, gnojsitarke, rujnice, mljecnice. Uglavnom sam sve ove nalazio I konzumirao. Moguce da sam neku iz zaborava propustio. Imao sam prilike susresti se I sa glavnim otrovnicam zelene I bjela pupavka, muhara, bljuvara itd.
Vrganje smo masovno susili a dio od toga I mljeli u prah koj predstavlja fantastican dodatak varivima. Lisicarke smu kiselili u tegle. Zamrzavali smo jedino blagve obzirom da one I poslje zamrzavanja ocuvaju dobar kvalitet. Sve ostal smo uglavnom odmah spremali ili djelili.
Blagvu smatram za njakvalitetniju nasu gljivu koja je inace I jedina jestiva gljiva iz porodice Amanita. Sve ostale Amanite su smrtne otrovnice.

[meraklija]

@Kontras
Greska,u porodici Amanita ima vise jestivih gljiva,pored Blagve ima jos 8 drugih,najpoznatija je Biserka (Amanita rubescens),koja je uslovno jestiva (kao i ostalih 7),ali je izuzetna,ima termolabilan otrov,pa se mora malo termicki obraditi i prethodno oljustiti.Ukus je fenomenalan,jede se samo klobuk (sesir),najlepsa je pohovana.Ne preskacem je,to je omiljena gljiva moje supruge.

Attached Files

•  Amanita_rubescens_mgw_02__resize.jpg   100.67KB   49 downloads

Edited by meraklija, 03 March 2008 - 23:42.

[vmechanin]

U pravu si @meraklija, ali ja bih da ostanem kod saveta za Amanitae samo kod Blagve, jer ljudi mogu da pomesaju sa ovom ili onom iz drugih familija koje mogu biti i jako otrovne, sitnica je ako samo pokvare stomak. Mada je i to jako neprijatno kad su gljive u pitanju.
Konkretno za Amanita rubescens neki su je pomesali sa Amania pantherina.....
(jeste da u razlicite ali zbog tih pega ljudima se ucine slicne jer rastu u istom vremenskom periodu a i na istim terenima, skoro jedne uz druge). OK ja znam, ti znas ali ne znaju svi sta je razlika i gde treba da gledaju.

Za "berbe" raznih sampinjona znam za nekoliko slucajava trovanja, misleci da su nabrali sampinjone koje su i jeli ustvari je bila bela pupavka...
Takodje sretoh neke likove u sumi koji su mislili da su nabrali gomilu bukovaca, ustvari je bila bragara (Omphalotus olearius)...

Tako da zaista oprez, nemojte poslusati cak ni onoga ko pomalo kao nesto zna o gljivama, posebno u dobrim periodima za sve gljive, posle kisa, kad ih ima puno po sumi, raznih, slicnih, dok neko ko zna ne proveri.

@meraklija,
na kojoj podlozi je bukovaca sa prve strane, prvi post?

E, i ja da stavim neku slikicu:



blagva gde se moze videti skoro cela gljiva od ostataka jajeta iz kojeg raste do kape.

[vmechanin]

Ko je pominjao Zeke (hahahaaa)
po meni jedina ukusna i vredna paznje za jesti : Russula virescens (golubica-mislim da je to narodski izraz)

[vmechanin]

Jedan lep, mlad primerak Lactarius volemus (narodski presnac, jer se moze jesti i sirov samo sa malo soli)
Na dodir i pri branju pusta karakteristicno belo mleko..sa donje strane po listicima, mozda imam i neku takvu sliku, gde se vidi i to.

[vmechanin]

Jedan ne bas reprezentativan primerak Cantharellus cibarius (narodski lisicarka) iz okoline Beograda.
Sa svih terena i sa svih branja lisicarke kao najlepsu, najmirisniju, najukusniju nosim lisicarke s Kopanika, zbog terena, visine i uslova u kojima raste, zaista je neponovljiva. Karakteristican miris na kajsiju.

Na Kopu na zalost, postoji neka otkupna stanica negde dole u Josanickoj Banji i behu prizori van pameti gde se koriste kao male grabulje za skupljanje lisicarki na taj nacin unisti se celo to mesto na kome bi i sledece godine nikle lisicarke ovako ne ostaje nista....

[vmechanin]

evo i jedne koja se ne jede ali je zaista pravi ukras u sumi, posebno kad nikne u vecim kolicinama, rado raste uz potoke ali je ima i ovako po sumi kad je dobra godina. Narodski izraz je koralka - korali na koje podseca.





Da li se iko bavio lekovitim gljivama, koristio nesto i uopste ima li nekih znanja na tu temu?
Ja znam neke sitnice i koristim ponesto.

[Kontras]

I danas se sjecam uzbudjenja koje se dozivi kada se probijajuci se kroz sumu naidje na staniste jestivih gljiva.
Jednom sam trazeci lisicarke usao u sumu koja je bukvalno mirisala na kajsiju. Lisicarke je bilo u ogromnim kolicinama. Za nepuna tri sata zajedno sa ocem sam nabrao oko 40kg.
Sjecam se I jednog jutra, sunce tek sto je izaslo, a ja u jednoj dolini nailazim na koloniju smrcaka, stoje onako zdravi cvrsti I tek umiveni rosom. U istoj dolini je bila I gomila puzeva koje sam zajedno sa njima pokupio.
NIsam u proslom postu pomenuo trubace(zaboravio sam latinski izraz) koje su takodje veoma, veoma ukusne gljive. Obzirom da nisu dosta mesnate, treba ih mnogo za obrok, pa obicno idu kao prilog prilogu.
Da li se neko od vas bavio trazenjem tartufa.?

[odmor]

Najvise sam sakupljao naravno vrganje (sve jestive sorte), lisicarke, blagve, suncanice, rudnjache (sampinjone), kracune (kracun je tagodje iz porodice agaricus, tzv, veliki sampinjon), smrcke, mlade puhare, krasnice, gnojsitarke, rujnice, mljecnice. Uglavnom sam sve ove nalazio I konzumirao.

gnojistarka..





Koliko mi je poznato, jedan od najboljih gljivara koji zive na Zlatiboru, Sava, smatra gnojistarku najkvalitetnijom gljivom tamo (ovo je naravno subjektivno misljejne). Koliko mi je poznato, ova gljiva moze vrlo kratko da stoji i mora se pripremiti cim se dodje iz sume.

[Mioba]

Jedan lep, mlad primerak Lactarius volemus (narodski presnac, jer se moze jesti i sirov samo sa malo soli)
Na dodir i pri branju pusta karakteristicno belo mleko..sa donje strane po listicima, mozda imam i neku takvu sliku, gde se vidi i to.

možda grešim, ali ovu sam zapamtila kao petrovaču (planina rudnik, centralna šumadija)
izvanredno ukusna!

u prilog strašnim pričama o trovanju pečurkama:

dva brata, stariji ljudi, ne neki naročiti eksperti kad je i pečurkama reč, ali seljaci, sasvim upoznati sa onim što raste po šumi, beru i jedu, ponekad iznesu na pijacu kad nakupe više vrganja
dve godine pošto je jedan umro od trovanja pečurkama, drugi brat nalazi neke u šumi, nosi ih kući i stavlja na plotnu. sa malo soli, tako su ukusne....
tri dana je bio u komi, pričao posle kako je prošao kroz zlatnu kapiju i razgovarao sa bogom, a setio se i da ga je sam miris pečuraka na plotni malo omamio
ali, čudne su to stvari, pečurke, prevare te, priča on

[meraklija]

Gnojistarka je fenomenalna,moze se cak i uzgajati,ali je izbegavaju zbog kratkog roka trajanja.
@vrnechanin
One bukovace su sa palog debla,100% prirodne.
Pitas ze lekovite gljive,znam ponesto,neke i uzgajam,evo jedne slicice iz mog uzgajalista,od juce.
I ja se slazem sa tobom da oni koji nisu sigurni,ne beru nista iz porodice Amanita (osim Blagve-Jajcare),jer faloidni sindrom koji izazivaju Amanite je koban.Pogotovo sto imaju kumulativno dejstvo,tako da kad se otkrije problem,uglavnom je prekasno!

Attached Files

•  DSC_Shii_take1_resize.jpg   58.12KB   56 downloads

[Helga grozna]

Ovde je počeo da pada sneg. Najavili su ga pola metra, tako da nema ništa od branja martovke.
Inače imam jedno pitanje. Prošle sezone sam naletela u šumi na jednu čudnu gljivu. Na žalost, nemam sliku. Niko nije znao koja je. Izgleda kao hobotnica ili zvezda, u sredini je imala crvenu "kuglu". Sama je sivo maslinaste boje. Volela vih da znam koja je to gljiva jer sam je prvi put videla.