52 replies to this topic

[ohbabyw]

koliko sam razumela, pričali smo o komplikovanoj proceduri i gnjavaži, a ne o isprđivanju
ili nisam razumela?

da ponovim: siročiće je bolje dati bilo kome na čuvanje, nego da džadže u domovima i "ustanovama" prepušteni medicinskom osoblju.

[nickie]

ajd da tipkam. primer iz zzivota:

izvini, ali o cemu ti pricas?

da je ta zena koja je usvojila dete razmazena pa ga nije zasluzila? da je imala i svoje pa nije fer da usvoji jos neko?
zasto mislite da treba da uslovi za usvajanje dece treba da budu jos rigorozniji? trazimo savrsene roditelje?
pa gde su?
okrenite se oko sebe i pogledajte sve te divne bioloske roditelje, pa recite koliko njih su savrseni.
idite u dom za nezbrinutu decu pa vidite kako oni zive i recite da li je bolje da imaju razmazenu, ovakvu, onakvu, nesavrsenu mamu ili da ostanu tamo?
pricala si sve i svasta o toj zeni sto veze nema sa detetom. ne rece ni u dve reci kako je tom detetu sa njom?

hraniteljske porodice jesu dobra stvar, al je za decu mnogo bolje da imaju roditelje, porodicu na koju mogu da se oslone ceo zivot.

a sto se tice ovoga da zele 'novu' decu si donekle u pravu. ali bolesnu decu treba da usvajaju zaista oni i samo oni koji sa tim mogu da se izbore. jer to nije laka stvar. tesko je i bioloskim roditeljima. za stariju decu je opet problem prevaspitavanja, problem sto ovi koji ih usvoje u stvari ni ne znaju svoju decu koja vec imaju (ne tako lepo) zivotno iskustvo i karakter. i za to treba imati snage i volje koju, priznacemo, nemaju svi. ja ne bih osudjivala te koji nemaju dovoljno snage i koji verovatno nisu ni sposobni da odgajaju bolesno ili veliko dete. svako neka pomogne koliko je u stanju da pomogne.
neki ljudi jesu sebicni i zeleli bi bebu da bi dete bilo samo za njih, samo njihovo od pocetka. ali ako ce detetu ipak biti bolje, ja bih im taj sebicluk rado oprostila.

toj deci je potrebna pomoc, paznja i ljubav i ne treba im to uskracivati tek tako.

ne verujem da u srbiji ima vise porodica koje bi zelele da usvoje nego dece za usvajanje. mozda beba, al dece ne verujem.
to bi bilo suvise dobro.

[maski]

zbunjen sam.
razumem kad neko govori pa se prechuje ili loshe interpretira ono shto je rekao pa dodje do nesporazuma. al ne razumem kad stoji napisano pa mozze slobodno da se prochita vishe puta ako treba. a treba.

- da. detetu je bolje u porodici koja ga zzeli nego u domu.
- motvi za usvajanje kao i za radjanje su veoma diskutabilni i zbog toga treba da postoji procedura.
- uporni mogu da dodju do kraja puta i usvoje dete. znaci to nije nemogucha misija oko koje treba kukati na forumu.
- to shto kod nas ne postoji ogroman broj zdrave neromske dece za usvajanje je srecha.
- to shto su experti u nas vishe zainteresovani za zzivu lovu nego da nadju detetu dom i porodicu je nesrecha.
- ukoliko se neko stvarno gushi u ljubavi prema deci ima bezbroj nachina mimo usvajanja na koji im mozze pomoci.

aj nek podigne dva prsta svako ko je u poslednjih shest meseci otishao u neku od ustanova za nezbrinutu decu i odneo hranu, odechu, knjige, igrachke....

[Z-11]

Izvini sto ti ne pomazem jer nemam iskusta u tome al moram napomenuti da mi je muka od konkretnog sluchaja - izvan svih ljudskih normi su postupci dotichnih organa u ophodjenju sa tvojim prijateljima.

[nickie]

- da. detetu je bolje u porodici koja ga zzeli nego u domu.

naravno.

- motvi za usvajanje kao i za radjanje su veoma diskutabilni i zbog toga treba da postoji procedura.

procedura za usvajanje postoji. mislis li da bi trebalo da postoji i za radjanje?

- uporni mogu da dodju do kraja puta i usvoje dete. znaci to nije nemogucha misija oko koje treba kukati na forumu.

pa oni bar imaju problem pa kukaju. a ne vidim koji je tvoj motiv da gundjas i pridikujes.
i otkud si tako siguran (sigurna?) da uvek mogu da dodju do kraja puta?
i da li mislis da bi te godine na putu bile bolje provedene uz usvojeno dete?

- to shto kod nas ne postoji ogroman broj zdrave neromske dece za usvajanje je srecha.

pre bih rekla da je to sto kod nas postoji ogroman broj dece za usvajanje nesreca.

- to shto su experti u nas vishe zainteresovani za zzivu lovu nego da nadju detetu dom i porodicu je nesrecha.

ako je tacno, jeste.

- ukoliko se neko stvarno gushi u ljubavi prema deci ima bezbroj nachina mimo usvajanja na koji im mozze pomoci.

slazem se.
ali neki ljudi bi jednostavno zeleli da budu roditelji, ne da pomazu tudjoj deci, da im placaju izdrzavanje, da im kupuju igracke, nego jednostavno da budu roditelji. da imaju dete koje ce voleti, vaspitati, maziti, uciti, odgajati, koje ce biti njihovo i uz njih.
jel to toliki greh?

aj nek podigne dva prsta svako ko je u poslednjih shest meseci otishao u neku od ustanova za nezbrinutu decu i odneo hranu, odechu, knjige, igrachke....

da. i?
ti jednostavno ne mozes da razumes da to nije isto. ima ljudi koji bi voleli da pomognu deci ali koji ne bi voleli ili jednostavno nisu ni sposobni da ih sami odgajaju. oni bi mogli tako da pomognu. ali nisu svi ljudi isti, i nije svaka pomoc ista, ali je opet svaka dobrodosla.
ovima koji bi samo voleli da imaju svoju decu bi to trebalo i omoguciti ako su sposobni za to, ako ce se tako usvojenoj deci pruziti dom i ljubav. pa sta i ako im se usput ispuni zelja?

[maski]

ja znam da usvojiti dete u srbiji nije nemoguche. mozzda je chak i lakshe nego u nekim finansijski stabilnijim drushtvima jer ovde josh uvek para vrti gde burgija neche.

[nickie]

ja znam da usvojiti dete u srbiji nije nemoguche. mozzda je chak i lakshe nego u nekim finansijski stabilnijim drushtvima jer ovde josh uvek para vrti gde burgija neche.

pa fino sto ti znas.
fino i sto nije nemoguce. ko je rekao da je nemoguce?

to opet ne menja cinjenicu da procedura traje predugo i da su pravila odvratna.
pazi tu diskriminaciju, ako si stranac, mozes da usvojis samo bolesno ili romsko dete.
pa to nije samo diskriminacija prema potencijalnim roditeljima nego i prema toj deci.

[maski]

copy/paste od nekoga koga ne mrzi da tipka :

U životu mnogih parova dođe i trenutak kada požele decu. Neki ih žele ranije, neki kasnije, ali većina ih kad-tad poželi. Nažalost, to nije uvek moguće. Ispostavi se da neko ne može da ima decu, bilo o kom od partnera da se radi. Nekad se par pomiri sa tim, a nekad reši da usvoji dete. Događa se i da partneri već imaju decu, ali žele i da usvoje neko - toliko je mnogo nezbrinutih mališana, zašto nekom od njih ne pružiti dom i porodicu, ukoliko ima uslova za to? Nije lako opredeliti se za usvajanje, jer dete nije igračka koju možete prosto da bacite ili da ćušnete negde ako rešite da ipak niste raspoloženi za to - a jednom kada donesete odluku da usvojite dete, muke tek počinju.

Mnogi koji su poželeli da usvoje dete žale se na komplikovanu proceduru i, zaista, usvajanje jeste proces koji traje. Najbrži način da se dođe do svih potrebnih informacija jeste poseta centru za socijalni rad u opštini u kojoj živite, a mi ćemo vam reći kako proces otprilike izgleda.

Najpre se treba prijaviti za usvajanje deteta. Najčešće se prijavljuju bračni parovi, ali zakon omogućava i pojedincima da to učine. Potencijalni usvojitelji najčešće insistiraju na tome da dete bude zdravo, bez genetskih opterećenja, a čest je i zahtev da dete liči na njih (jer ne žele da saopšte detetu da je usvojeno, već da dete veruje da je njihovo). Nekada je zakon zahtevao da starosna granica između usvojitelja i deteta bude između 20 i 30 godina, ali danas je to pomereno, pa usvojitelj može da bude i 40 godina stariji od deteta.

Odabir dece je najčešće u skladu sa godinama usvojitelja - mlade osobe dobijaju bebe, a starija deca se daju starijim usvojiteljima. Kada se utvrdi da su potencijalni usvojitelji podobni za usvajanje deteta (za početak je potrebno priložiti dokumentaciju - priličan broj različitih uverenja - a potom ide i procena podobnosti koja traje oko dva meseca, a vrše je psiholog, pedagog, socijalni radnik i pravnik, sve u cilju da se utvrdi da su usvojitelji psihofizički zdravi i u materijalnoj mogućnosti da se staraju o detetu), sledi postupak prve adaptacije.

Najpre se potencijalni usvojitelji odvode u dom u kome se dete nalazi. Prvi susreti su pod nadzorom stručnih timova (imate li tremu, možda, dok vas neko posmatra kako se ponašate sa detetom koje prvi put vidite u životu i koje će možda postati vaše dete?), čiji je zadatak da utvrde kako dete reaguje na usvojitelje i obrnuto. Pošto su deca najčešće mala, uglavnom se posmatra njihovo ponašanje kroz neverbalnu komunikaciju - da li se smeju, pružaju ruke prema usvojiteljima, da li ih prepoznaje prilikom sledećih poseta, da li ih pušta da ga hrane i uzmu u ruke... Ukoliko prvi susreti dobro prođu, što je najčešće slučaj, ulazi se u period druge adaptacije.

U periodu druge adaptacije dete odlazi u porodicu potencijalnih usvojitelja i taj period traje do godinu dana. Još uvek postoji nadgledanje od strane stručnog tima, a potencijalnim usvojiteljima ostavljena je mogućnost da se predomisle ako nešto nije u redu. Ako i tu sve bude u redu, prelazi se na usvajanje, koje može biti potpuno i srodničko (prilikom potpunog usvajanja dete dobija novi identitet, u matičnu knjigu rođenih upisuju se usvojitelji kao roditelji, a stari podaci ostaju u gradskom centru). Zakon predviđa da se potpuno može usvojiti dete do pet godina starosti, a u izuzetnim slučajevima i starije, ako je od rođenja bilo smešteno u ustanovi socijalne zaštite.

Dobro je znati i to da postoje četiri kategorije dece koja se daju na usvajanje (grozno zvuči, zar ne?), a to su deca koja nemaju žive roditelje, deca čiji su roditelji nepoznati, čiji su roditelji nestali na duže od šest meseci i deca bez adekvatnog staranja. U ovom poslednjem slučaju neophodno je i da roditelji takve dece daju saglasnost za usvajanje, što oni često ne žele da učine; protiv njih je moguće pokrenuti postupak lišavanja roditeljskog prava, ali to dosta traje i sud to nerado radi - a za to vreme dete je smešteno u dom.

Ipak, uz svu tu mučnu proceduru (a planira se zakon koji bi umnogome olakšao usvajanje dece i skratio postupak, kao i omogućio da se usvoje deca do 18 godina starosti) i stalnu brigu da li će vam biti oduzeto dete za koje ste već počeli da se vezujete, jednom kad i vi budete držali u rukama dete koje najzad možete da nazovete svojim, znaćete da je bilo vredno svih muka.

Ljudi imaju razlicite motive zasto zele da usvoje dete. Bracni par treba da usvoji dete samo ako oboje vole decu i zaista zele da imaju dete. Sva deca, rodjena ili usvojena, imaju potrebu da osecaju kako pripadaju roditeljima i da ih oni vole duboko i "zauvek" kako bi odrasla sigurna i zadovoljna. Usvojeno dete ne sme nikad osetiti da ga jedan ili oba roditelja ne vole. Ono nije sigurno vec i zbog toga sto je vec prezivelo ranije razdvajanje. Ono zna da su ga njegovi bioloski roditelji napustili iz nekog razloga, i moze se potajno bojati da ce i roditelji koji su ga usvojili jednog dana napustiti. Jasno je zasto je pogresno usvojiti dete kad to zeli samo jedan roditelj, ili kad to zele samo iz prakticnih razloga - da bi imali pomoc u kuci ili da imaju nekog ko ce se brinuti o njima kad ostare. Ponekad zena koja se boji da ce izgubiti muza zeli da usvoji dete u uzaludnoj nadi da ce tako zadrzati njegovu ljubav. Ovakvi razlozi za usvajanje su neposteni prema detetu. Obicno se pokazu pogresni i sa stanovista roditelja. Usvojeno dete koje nije voljeno veoma cesto postaje problem.

Bracni par koji zeli da usvoji dete treba da ucini to sto pre, da ne ceka da suvise ostari. Vremenom se sticu cvrste navike. Dugo sanjaju o zlatokosoj devojcici cija pesma ce im ispunjavati kucu, tako da i najbolje dete predstavlja za njih grub udarac. Sta znaci biti suvise star? Nije tu rec samo o godinama nego i o sposobnosti pojedinca da pruzi detetu ono sto mu je potrebno. O tome se treba posavetovati sa ustanovom preko koje se dete usvaja.

Roditelji cije dete nije srecno ili drustveno ponekad razmisljaju da usvoje dete koje bi mu pravilo drustvo. Pre nego sto se ista preduzme, dobro bi bilo razgovarati sa decjim psihijatrom ili sa ustanovom preko koje se usvaja dete. Usvojeno dete se cesto oseca kako stranac u odnosu na drugo dete. Ako roditelji pokazuju veliku ljubav prema pridoslici, to moze da uznemiri njihovo rodjeno dete. To je rizican posao.

Takodje je opasno usvojiti dete da bi se ,,zamenilo,, dete koje je umrlo. Roditeljima je potrebno vreme da savladaju svoj bole. Moze se usvojiti dete koje je slicno po uzrastu, izgledu ili je istog pola kao dete koje je umrlo, ali poredjenje tu treba da prestane. Pustite usvojeno dete da bude ono sto jeste.

U kom uzrastu treba da bude dete koje se usvaja

Za detetovo dobro, sto je mladje to je bolje. Istrazivanja pokazuju da se i starija deca mogu uspesno usvojiti. Neki ljudi su zabrinuti zbog naslednih osobina i kako ce one uticati na detetovu buducnost. Sto se vise saznaje o razvoju licnosti, ukljucujuci i inteligenciju, sve je jasnije da je najvazniji cinilac SREDINA u kojoj dete raste, narocino ljubav koja mu se pruza i osecanje prpadnosti. Nema dokaza da se nasledjuju drustvene nenormalnosti, kao sto su nemoral, prestupnistvo, neodgovornost.

Neka dete sazna istinu na prirodan nacin

Treba li usvojenom detetu reci da je usvojeno? Svi koji imaju iskustva u ovom pitanju slazu se da dete treba da zna. Dete ce ranije ili kasnije doznati istinu od nekoga bez obzira koliko se roditelji trude da sacuvaju tajnu. Kad iznenada sazna da je usvojeno, uvek je to tesko iskustvo za starije dete, pa i za odraslog coveka. To otkrice mu moze poremetiti osecanje sigurnosti za dugi niz godina. Pretpostavimo da je usvojeno dete u prvoj godini zivota? Kad mu treba reci istinu? Tajnu ne treba cuvati do nekog odredjenog uzrasta. Od pocetka roditelji treba o tome da razgovaraju otvoreno, kao uz put, u medjusobnim razgovorima, sa detetom ili poznanicima. To stvara atmosferu u kojoj dete moze postavljati pitanja kad je u razvojnom periodu da ga te stvari zanimaju. Dete ce tako postepeno saznavati u toku svoj razvojnog perioda sta znaci biti usvojen..

Pretpostavimo da trogodisnje dete cuje kako njegova mati objasnjava poznanici da je ono usvojeno. ,, Mama, sta to znaci usvojeno?,, Ona moze odgovoriti,, Pre mnogo godina mnogo sam zelela da imam devojcicu, da je volim i brinem se o njoj. Zato sam otisla na jedno mesto gde ima mnogo male dece i rekla jednoj teti, hocu devojcicu smedje kose i ociju. Ona mi je donela jednu bebu a to si bila ti. A ja sam rekla da bas takvo dete zelim, da odvedem kuci i volim zauvek,,
Ovo je sasvim dobro za pocetak jer istice pozitivnu stranu usvajanja, dete ce uzivati u prici i trazice da mu se prica ponovi mnogo puta.

Sve usvojene osobe prirodno su radoznale i zele da saznaju ko su im bioloski roditelji, bilo da to pokazuju ili ne. Ranije su agencije preko kojih se usvaja dete davale samo opste podatke o fizickom i mentalnom zdravlju bioloskih roditelja i potpuno skrivale njihov identitet. To je bilo delimicno zato da bi se olaksalo roditeljima koji usvajaju dete da mu na tesko pitanje o poreklu i zasto je odbaceno odgovore ,, ne znam,,.

Danas sudovi, priznajuci ,,pravo na obavestenje,, pojedinca, ponekad zahtevaju od agencije da otkrije identitet bioloskih roditelja usvojenoj osobi koja je vec odrasla i trazi to obavestenje.

Usvojeno dete treba da se oseca potpuno sigurno

Usvojeno dete moze potajno strahovati da ga i roditelji koji su ga usvojili ne napuste kao sto su ga napustili bioloski roditelji ako se predomisle da ono nije dobro. Roditelji koji su usvojili dete moraju imati na umu i zakleti da se nece nikad, ni pod kakvim okolnostima, izgovoriti ili natuknuti da im je ikad na pamet palo da napuste dete. Oni treba da uvere dete da je njihovo zauvek svaki put kad im se cini da ga to pitanje muci, kad zapitkuje o svom usvojenju. Medjutim, zelela bih da dodam da je pogresno ako roditelji zbog brige za detetovu sigurnost, suvise naglasavaju kako ga vole. U osnovi, usvojenom detetu najvecu sigurnost pruza ljubav roditelja, PRIRODNA i od srca.

Edited by Vesna, 11 March 2008 - 10:54.
link

[maski]

pazi tu diskriminaciju, ako si stranac, mozes da usvojis samo bolesno ili romsko dete.

da sam na tvom mestu ja bih ovaj podatak najpre proverila pa se tek onda primila i reagovala kao na neoborivu chinjenicu.

[nickie]

da sam na tvom mestu ja bih ovaj podatak najpre proverila pa se tek onda primila i reagovala kao na neoborivu chinjenicu.

dakle ne verujes dunadan?

[maski]

radost debatovanja i teoretisanja za mene se zavrshava ovde.

hvala na pazznji

[nickie]

baj.

ok je tekst, al nema veze sa diskusijom i topikom.

Edited by nickie, 11 March 2008 - 10:44.

[forumname]

Ne cudi me da je tesko usvojiti dete u Srbiji. Ima mnogo vise parova koji bi da usvoje dete nego sto ima dece za usvajanje. Mislim da ako neko zeli da detetu pruzi sve sto moze, ne bi trebalo da hoce samo bebu. Ima dece koja ce do osamnaeste godine biti u domu (a onda na ulici najcesce jer ih izbace) jer ih se bioloski roditelji nisu odrekli (otisli svojim putem, bas ih briga ali procedura je procedura...). Cula sam da ima dosta dece starije od sedam godina koju niko nece. Svi hoce bebu, i devojcicu... I da ima plave oci... Je l to istina?????
Zar je toliki problem da dete nema tvoje prezime? Da zna da ima tamo negde mamu?
Ljudi se nekad ponasaju kao da kupuju auto. Sve hoce novo, neosteceno u svakom pogledu, sa cistim papirima. Gresim?
Mnogi parovi u svetu hoce da usvoje bolesno dete. Njih ovde niko nece. Svi misle da ce plivati u g... i pelenama do kraja zivota sa takvim detetom. Nece da ih ljudi sazaljevaju kad ih vide. Vazno im je sta ce drugi misliti.
Muka mi je od toga. Takvi ljudi ne zele da ulepsaju zivot nekom detetu, ne misle na dete, misle na sebe. Na to kako im je "doslo" da imaju dete, da li zato sto je to red, tako treba ili sta?
Hraniteljskih porodica nedostaje. Ko zeli da nekom detetu ulepsa zivot neka ne prica da je nemoguce usvojiti dete. Mozda to dete nece imati isto prezime ali ce ta osoba biti roditelj u jedino vaznom smislu te reci.

mislim da je potpuno prirodno da ljudi koji usvajaju zele dete odredjenih godina tj dok su ta deca jos uvek mala. mislim da je jedna od vecih bojazni prilikom usvajanja vecito pitanje - genetika vs. vaspitanje. sta izvini ti mozes da naucis dete od 12-13 godina koje je do tada "vaspitavala" socijalna radnica koja pored tog deteta ima jos 50+ na "tanjiru"?

besides, ljudi zele dete i zele da prodju kroz sve kroz sta prolaze prirodni roditelji sa tim detetom - prvi korak, prva rec, prvi dan u obdanistu/skoli. ja ne mislim da je to sebicno.

[Dunadan]

Ne cudi me da je tesko usvojiti dete u Srbiji. Ima mnogo vise parova koji bi da usvoje dete nego sto ima dece za usvajanje. Mislim da ako neko zeli da detetu pruzi sve sto moze, ne bi trebalo da hoce samo bebu. Ima dece koja ce do osamnaeste godine biti u domu (a onda na ulici najcesce jer ih izbace) jer ih se bioloski roditelji nisu odrekli (otisli svojim putem, bas ih briga ali procedura je procedura...). Cula sam da ima dosta dece starije od sedam godina koju niko nece. Svi hoce bebu, i devojcicu... I da ima plave oci... Je l to istina?????

stvarno ne znam.
imash i ovo:

mislim da je potpuno prirodno da ljudi koji usvajaju zele dete odredjenih godina tj dok su ta deca jos uvek mala. mislim da je jedna od vecih bojazni prilikom usvajanja vecito pitanje - genetika vs. vaspitanje. sta izvini ti mozes da naucis dete od 12-13 godina koje je do tada "vaspitavala" socijalna radnica koja pored tog deteta ima jos 50+ na "tanjiru"?

Zar je toliki problem da dete nema tvoje prezime? Da zna da ima tamo negde mamu?

pa meni bi to bio problem. shta? treba da se vezem za dete, odgajam ga kao svoje, ulazem vreme, energiju i srce u to dete i posle n godina mi se pojavi 'brizna' majka i oduzme mi to dete. je l ti bi to radila?

Ljudi se nekad ponasaju kao da kupuju auto. Sve hoce novo, neosteceno u svakom pogledu, sa cistim papirima. Gresim?
Mnogi parovi u svetu hoce da usvoje bolesno dete. Njih ovde niko nece. Svi misle da ce plivati u g... i pelenama do kraja zivota sa takvim detetom. Nece da ih ljudi sazaljevaju kad ih vide. Vazno im je sta ce drugi misliti.
Muka mi je od toga. Takvi ljudi ne zele da ulepsaju zivot nekom detetu, ne misle na dete, misle na sebe. Na to kako im je "doslo" da imaju dete, da li zato sto je to red, tako treba ili sta?

ne mogu da verujem shta pishesh.
od chega ti je muka? jesi mozda ti usvojila tri bolesna deteta pa sad imash rashta da se tako postavljash?
jeste. pichka im materina shto hoce da usvoje zdravo dete. pi bre!

ali bolesnu decu treba da usvajaju zaista oni i samo oni koji sa tim mogu da se izbore. jer to nije laka stvar. tesko je i bioloskim roditeljima. za stariju decu je opet problem prevaspitavanja, problem sto ovi koji ih usvoje u stvari ni ne znaju svoju decu koja vec imaju (ne tako lepo) zivotno iskustvo i karakter. i za to treba imati snage i volje koju, priznacemo, nemaju svi. ja ne bih osudjivala te koji nemaju dovoljno snage i koji verovatno nisu ni sposobni da odgajaju bolesno ili veliko dete. svako neka pomogne koliko je u stanju da pomogne.
neki ljudi jesu sebicni i zeleli bi bebu da bi dete bilo samo za njih, samo njihovo od pocetka. ali ako ce detetu ipak biti bolje, ja bih im taj sebicluk rado oprostila.

meni je neverovatno o chemu se pricha na ovoj temi. tema je bila o birokratskim preprekama za usvajanje, a na kraju se pricha svela o tome kako su ljudi koji usvajaju decu sebichni bolesnici.

ne verujem da u srbiji ima vise porodica koje bi zelele da usvoje nego dece za usvajanje. mozda beba, al dece ne verujem.
to bi bilo suvise dobro.

naravno.

copy/paste od nekoga koga ne mrzi da tipka :

choveche, ovaj pamflet ko da su iskopirali iz "Pas je velika odgovornost i nije za svakog".
kakva jebena uvreda za inteligenciju svakog ko planira da usvoji dete. kakav bezobrazluk! kao da ljudi koji se odluchuju na usvajanje ne znaju kakva je odgovornost podizanje deteta i kao da parovi ne prolaze ozbiljne psiholoshke evaluacije pre nego shto uopshte i dobiju dozvolu za usvajanje. ko ovo chita, ispalo bi da sva odgovornost lezi na buducim roditeljima.

[Feba]

Dunadan, kada ces da prestanes da psujes u postovima? Nije kulturno. Koliko vidim presla si tridesetu, trebalo bi da znas bolje da komuniciras.