Dalje: http://www.trofej.in...uka-tri-pravila
Sportski ribolov
Started by
GrofDanguba
, Feb 11 2008 10:26
185 replies to this topic
#166
Trofej
-
- Members
- 4,307 posts
Posted 25 September 2011 - 10:18
Jesen je idealan period za lov trofejne štuke, a pozna jesen za kapitalne. Čak i pecaroši koji je ne love, u jesen je pecaju bar nekoliko puta, kako ko - neko varalicom a neko kederom. Zato je ovaj tekst i napisan, kao pokušaj da mlađim ribolovcima skrenem pažnju na neke osnovne činjenice kada se peca štuka, a ne kao neki pretenciozni stručni ribolovački vodič, jer ja sam je, ipak, pecao na bogatim vodama, a ne samo na našim opustošenim.
Dalje: http://www.trofej.in...uka-tri-pravila
Dalje: http://www.trofej.in...uka-tri-pravila
#167
Trofej
-
- Members
- 4,307 posts
Posted 04 October 2011 - 16:27
Lice prodaje pice - laža i amblaža
Ne, ne mislim na picerije, jer kaprićozu prodaje dovoljno šampinjona i šunke na lepo ispečenom testu. Naravno, i razumna cena a nerazumna veličina pice. Međutim, u restoranima hranu prodaje i dekoracija porcije. Svakako da sama ambalaža nije dovoljna, ali je veoma bitna. Naravno, i razumna cena a nerazumna količina mesa. Znaju to menadžeri pa kompanije znatna sredstva ulažu u marketing, dizajn i izgled pakovanja svojih proizvoda. U mega produkciji svega i svačega vaš artikal mora da privuče pažnju. Hipermarketi su najbolji primer, prošetajte između gondola pa pogledajte kakav je rat u načinu pakovanja i izgledu ambalaže.
Ni u ribolovu nije ništa drugačije – sam kvalitet proizvoda nije dovoljan, stoga se čak i štapovi stavljaju u specijalne tube, sa laserski ugraviranim slovima na poklopcu. A neke mašinice i sa neoprenskom torbicim. Ali tek varalice!
Srbija je „mala Finska“ kada se pominju varalice. Kod nas su brojni prozvođači svega, od metalnih leptira i kašika, preko plastičnih i drvenih voblera, do tzv. silikonskih varalica, tj. varalica od mekane plastike. I iskreno, bez patriotskog zanosa, može se reći da su mnogi proizvodi, po kvalitetu izrade i lovnosti, ravnopravni sa inostranim, a neki čak i bolji. Postoje sada već i brendovi, ali i mali, za većinu ribolovaca anonimni, široj pecaroškoj populaciji nepoznati proizvođači. Nepoznati iz samo jednog razloga – skoro ništa nisu učinili na polju marketinga, a još manje na ambalaži – na samom izgledu pakovanja svoje ubojite varalice. Jer, ma koliko bila ubojita, njena lovnost nije dovoljna da bi se postigla viša cena, ne može se skuplje prodavati jer ili nije uopšte, ili je joše, upakovana. Ako se sredstva ne ulože u marketing, dizajn i ambalažu od većeg biznisa nema ni govora.
Naravno, ima dosta ribolovaca koji ih ne prave zbog novaca – nego zbog zadovoljstva. Njihovim varalicama pecaju oni sami i poneki njihovi drugari. Često i ja...
Na slici su Zander silikonci, veoma lovni, koje pravi ribolovac kome to nije primarna delatnost. Iskreno se nadam da neće odustati i da će pročitati ovaj tekst, pa nastaviti proizvodnju, na obostrano zadovoljstvo i korist – i negovu i našu.
Onima kojima proizvodnja i prodaja nije primarni cilj, nego sporedna delatnost, zabava i hobi, ponekad naprave pravo malo čudo, ribolovno remek delo, koje razbija ribu. Ali je meni uvek žao što nisu bili ambiciozniji, jer lično znam nekoliko ribolovaca koji su pravili varalice samo za svoju dušu ali su postepeno postajali sve poznatiji i cenjeniji, tako da danas solidno žive samo od proizvodnje i prodaje svojih varalica – i na našem i na svetskom tržištu. Naravno, oni su svi odreda poradili na dizajnu, marketingu i pakovanju.
Kada sam nabavio prve Rapale uvek mi je bilo žao da ih povadim iz njihovih originalnih kutija i poređam u svoj „Plano“ kofer, jer je svaka kutijica bila posebna, svaka serija drugačije obojena, u svakoj kutiji odštampano uputstvo. Ali kada ni to više nije bilo dovoljno, u kutiju su ubačene sjajne folije – mala ogledala. Naravno da niko od nas nije kupio Rapalu zbog ogledalca, ali iako nije bilo "životno" neophodno, očigledno da je bilo marketinški potrebno, jer Rapala nije firma koja baca novac - proizvodi na milione, pa i na „ogledalu“ mogu biti značajne uštede.
Stoga, razmislite o tome. Jer džabe imate najbolji futoški kupus, ako ga ne možete prodati po višoj ceni. A bez problema lošiji kupus skuplje prodaju neki koji čak i nisu iz Futoga, ali su glavice lepo upokavali i na kesi krupno odštampali: „Futoški“!
I na kraju, znajte: nije bitno ni samo da se upakuje - mnogi pakuju ali je važno i da se spakuje. Stoga verujte u moć pakovanja – ne budite Futožanin čak ni ako ste iz Futoga.
Dragan Jovanov Glod
Ne, ne mislim na picerije, jer kaprićozu prodaje dovoljno šampinjona i šunke na lepo ispečenom testu. Naravno, i razumna cena a nerazumna veličina pice. Međutim, u restoranima hranu prodaje i dekoracija porcije. Svakako da sama ambalaža nije dovoljna, ali je veoma bitna. Naravno, i razumna cena a nerazumna količina mesa. Znaju to menadžeri pa kompanije znatna sredstva ulažu u marketing, dizajn i izgled pakovanja svojih proizvoda. U mega produkciji svega i svačega vaš artikal mora da privuče pažnju. Hipermarketi su najbolji primer, prošetajte između gondola pa pogledajte kakav je rat u načinu pakovanja i izgledu ambalaže.
Ni u ribolovu nije ništa drugačije – sam kvalitet proizvoda nije dovoljan, stoga se čak i štapovi stavljaju u specijalne tube, sa laserski ugraviranim slovima na poklopcu. A neke mašinice i sa neoprenskom torbicim. Ali tek varalice!
Srbija je „mala Finska“ kada se pominju varalice. Kod nas su brojni prozvođači svega, od metalnih leptira i kašika, preko plastičnih i drvenih voblera, do tzv. silikonskih varalica, tj. varalica od mekane plastike. I iskreno, bez patriotskog zanosa, može se reći da su mnogi proizvodi, po kvalitetu izrade i lovnosti, ravnopravni sa inostranim, a neki čak i bolji. Postoje sada već i brendovi, ali i mali, za većinu ribolovaca anonimni, široj pecaroškoj populaciji nepoznati proizvođači. Nepoznati iz samo jednog razloga – skoro ništa nisu učinili na polju marketinga, a još manje na ambalaži – na samom izgledu pakovanja svoje ubojite varalice. Jer, ma koliko bila ubojita, njena lovnost nije dovoljna da bi se postigla viša cena, ne može se skuplje prodavati jer ili nije uopšte, ili je joše, upakovana. Ako se sredstva ne ulože u marketing, dizajn i ambalažu od većeg biznisa nema ni govora.
Naravno, ima dosta ribolovaca koji ih ne prave zbog novaca – nego zbog zadovoljstva. Njihovim varalicama pecaju oni sami i poneki njihovi drugari. Često i ja...
Na slici su Zander silikonci, veoma lovni, koje pravi ribolovac kome to nije primarna delatnost. Iskreno se nadam da neće odustati i da će pročitati ovaj tekst, pa nastaviti proizvodnju, na obostrano zadovoljstvo i korist – i negovu i našu.
Onima kojima proizvodnja i prodaja nije primarni cilj, nego sporedna delatnost, zabava i hobi, ponekad naprave pravo malo čudo, ribolovno remek delo, koje razbija ribu. Ali je meni uvek žao što nisu bili ambiciozniji, jer lično znam nekoliko ribolovaca koji su pravili varalice samo za svoju dušu ali su postepeno postajali sve poznatiji i cenjeniji, tako da danas solidno žive samo od proizvodnje i prodaje svojih varalica – i na našem i na svetskom tržištu. Naravno, oni su svi odreda poradili na dizajnu, marketingu i pakovanju.
Kada sam nabavio prve Rapale uvek mi je bilo žao da ih povadim iz njihovih originalnih kutija i poređam u svoj „Plano“ kofer, jer je svaka kutijica bila posebna, svaka serija drugačije obojena, u svakoj kutiji odštampano uputstvo. Ali kada ni to više nije bilo dovoljno, u kutiju su ubačene sjajne folije – mala ogledala. Naravno da niko od nas nije kupio Rapalu zbog ogledalca, ali iako nije bilo "životno" neophodno, očigledno da je bilo marketinški potrebno, jer Rapala nije firma koja baca novac - proizvodi na milione, pa i na „ogledalu“ mogu biti značajne uštede.
Stoga, razmislite o tome. Jer džabe imate najbolji futoški kupus, ako ga ne možete prodati po višoj ceni. A bez problema lošiji kupus skuplje prodaju neki koji čak i nisu iz Futoga, ali su glavice lepo upokavali i na kesi krupno odštampali: „Futoški“!
I na kraju, znajte: nije bitno ni samo da se upakuje - mnogi pakuju ali je važno i da se spakuje. Stoga verujte u moć pakovanja – ne budite Futožanin čak ni ako ste iz Futoga.
Dragan Jovanov Glod
#168
Trofej
-
- Members
- 4,307 posts
#169
barracuda
-
- Members
- 8,995 posts
Posted 20 December 2011 - 11:35
ovde (CG) vec godinama dolaze neki beograđani koji love na silikonce koje su sami pravili. ne bi to bilo ništa novo niti originalno, da oni na te silikonce ne love ništa. naprotiv, tako rasturaju barakude, što izaziva otvorenu zavist&dupeuvlačenje lokalnog stanovništva zbog tih varalica. do sada niko nije dobio nijednu, valjda zbog toga što ne zaslužuju... 
razume se da je i faktor srece bitan na svoj način ali, šta reci ako oni na pendulanje (vuča iza barke) uhvate 6 komada a ja na pravu, svežu iglicu tek 2.
razume se da je i faktor srece bitan na svoj način ali, šta reci ako oni na pendulanje (vuča iza barke) uhvate 6 komada a ja na pravu, svežu iglicu tek 2.
#172
Trofej
-
- Members
- 4,307 posts
Posted 25 April 2012 - 13:15
Otvoren poziv političkim analitičarima pred izbore: čik nas izbrojte!
Srbija na pecanju - tamo gde je vreme novac
Srbija na pecanju - tamo gde je vreme novac
#173
Trofej
-
- Members
- 4,307 posts
Posted 30 April 2012 - 12:33
Nije važno gde – ovo je slika Srbije!
Nije bitno koliki je – to je slika Srbije!
Bitno je kad – lovostaj je!!
Ne znamo ko je, ta slika je bruka sa Fejsbuka!
I bruka za korisnika, a zadatak za policiju i sudiju!
Ili im možda fali dokaz, ili svedok saradnik?
Svedok saradnik je verovatno bio fotograf.
A dokaz je leš kapitalca, i leševi u mreži.
I uopšte nije bitno da li je čamac ribolovački ili alaski – mora biti oduzet.
I penta, a kazna žestoka – prema kilaži odrezana!
Ako ni sada – par par dana pred izbore – onda kada će zaživeti pravna država?
Kako izgleda – nikada!
Rekordni šaran uhvaćen u lovostaju!
Nije bitno koliki je – to je slika Srbije!
Bitno je kad – lovostaj je!!
Ne znamo ko je, ta slika je bruka sa Fejsbuka!
I bruka za korisnika, a zadatak za policiju i sudiju!
Ili im možda fali dokaz, ili svedok saradnik?
Svedok saradnik je verovatno bio fotograf.
A dokaz je leš kapitalca, i leševi u mreži.
I uopšte nije bitno da li je čamac ribolovački ili alaski – mora biti oduzet.
I penta, a kazna žestoka – prema kilaži odrezana!
Ako ni sada – par par dana pred izbore – onda kada će zaživeti pravna država?
Kako izgleda – nikada!
Rekordni šaran uhvaćen u lovostaju!
#174
Trofej
-
- Members
- 4,307 posts
#175
Trofej
-
- Members
- 4,307 posts
#178
Trofej
-
- Members
- 4,307 posts
Posted 06 December 2013 - 14:34
Dozvole za pecanje 2014
Ista meta, isto odstojanje – a ribe sve manje!
Iz godine u godinu priča se ponavlja. Eto, promenili smo i naziv države, i granice, i sistem, grb, zastavu i himnu, ne znam više koliko vlada, skupštinskih saziva, koalicija, a ribolovci partija... i sve isto. Samo njega nema.
Dobro, nije baš sve po starom – imam novi pasoš. I ne grejem se ove godine ko prošle na struju, ili pretprošle na plin, već na drva. Ali ne sečem šumu ko indijanci, nego uši – da kupim drva!
U takvoj situaciji ribolov je lek, pecanje je melem. Ne melem na ranu nego lek za dušu. Pecanje je Živsedin. Ali kako da dozvolu za pecanje kupimo mi – diskretni heroji? Jer, realno gledano, ribolovačka dozvola nije skupa – za one koji ne žive ovde. Nije skupa ni za ove odavle koji imaju, samo takvi skoro da i ne pecaju – takvi nisu ribolovci nego lovci. Zaista, zašto se pecanjem bavi sirotinja a lovom bogati? Da li ste ikada čuli za „diplomatski ribolov“? Toma pozvao diplomate u... ribolov! Ajde?!
Eto odgovora zašto na LORIST-u ima lovaca a nema ribolovaca: ovi drugi nemaju novaca! A kad se ima onda je sve bolje. Stoga su lovačka udruženja bolja nego ribolovačka, stoga u lovištima ima divljači a u revirima nema ribe, stoga su lovočuvari bolji nego ribočuvari... iako smo mi bolji nego oni. Mi, Perini sinovi.
Međutim, šta to vredi što smo bolji, kad smo gluplji. Jer smo neorganizovani! Ima nas mnogo, mnogo više nego što to broj prodatih dozvola kazuje, ali smo ko u klin ko u ploču. Ima nas pun Fejsbuk, a svi kukamo sami za sebe, na sopstvenim „profilima“. Ili se vajkamo po „grupama“ – ali ne u grupama (u veeelikim grupama!) nego se i tu grupiramo – ima na stotine grupa! Da nas udruži, okupi, složi, ne može niko, i ništa – pa čak ni ovakve cene:
PRAVILNIK O VISINI TROŠKOVA ZA IZDAVANJE GODIŠNJE DOZVOLE ZA REKREATIVNI RIBOLOV (“Sl. Glasnik RS”, br. 82/2013)
Član 1
Ovim pravilnikom propisuje se visina troškova za izdavanje godišnje dozvole za rekreativni ribolov za 2014. godinu.
Član 2
Visina troškova za izdavanje godišnje dozvole za rekreativni ribolov iznosi 6.000 dinara.
Za lica starija od 65 godina, lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80%, žene i lica mlađa od 18 godina visina troškova za izdavanje godišnje dozvole za rekreativni ribolov iznosi 3.000 dinara.
Za lica sa telesnim oštećenjem od 80% I više ili trajno nesposobna za rad, za ratne I mirnodopske vojne invalide I civilne invalide rata, visina troškova za izdavanje godišnje dozvole za rekreativni ribolov iznosi 100 dinara.
Eto, svega 6.000 dinara! Plus za dete, ma za detence od 7 godina, “samo” 3.000 dinara! Za momčinu s fotke je toliko. Čik da mu dozvolu ne kupite, iako će na pecanje s vama, u vrh glave, pet-šest puta godišnje. Više i ne može, ne stiže, prvak je, ide u školu. Ali vi možete, jer ne idete na posao. Stoga: kupujte! Znajte: cene dnevnih dozvola za pecanje su pakleno skupe! Po 1000, 2000, pa i 3000 dinara! Jer se tako ribolovci primoravaju da kupe “godišnju” (opet apsurda: koja ne važi godinu dana od dana kupovine, nego do kraja kalendarske godine!?), pa je rizično da je sinčić nema. Ribočuvari nisu čuvari nego uterivači! Vama je 6000 dinara mnogo, vodogazdama malo (“jedva bednih pedesetak evra” – žale se). Pa deru dnevnim i pujdaju ribočuvare na vas.
Međutim, meni dozvola za ribolov nije skupa – prodao sam bubreg, pa sad imam. Taman da izguram do penzije – još 5 dozvola mi treba. Potom će mi dozvola za pecanje biti jeftinija. Duplo jeftinija, bre!
Eh, da sam bar “oštećen” više od 80% platio bih ribolovnicu svega 100 dinara! Šta mislite, kada bih prodao i drugi bubreg da li bi se to računalo u invaliditet veći od te magične granice 80 posto?
Ali kako vi mlađani (mladi, punoletni odavno a nezaposleni trajno) da se snađete?
E, i za vas čika Glod ima rešenje: kažite da ste – žensko! Kod nas su žene (ne)ravnopravne toliko da je za njih dozvola ko za… invalide. Za one “svega” 79% oštećene. Vaše je pravo da se izjasnite kako želite, a oni nemaju prava da proveraju ni ko ste ni šta ste (invalidi potvrdom moraju da dokažu, ali žene ne moraju da pokažu). Izgledate kako izgledate, baš vas briga – dugine boje su moderne. Uostalom, sad je in biti fin, biti “za nijansu drugačiji”. A ta “nijansa” vredi tačno 3.000 dinara.
Dragan Jovanov Glod
P.S. Naravno da ima prilično savesnih korisnika i čuvara. Takvima se izvinjavam. Uostalom, ovaj tekst nije njima ni namenjen. Kod njih redovno vadim godišnju dozvolu, istina mnogo jeftiniju (neuporedivo jeftiniju!). Vadim u provinciji Aragon, u Španiji. A pre sam redovno, godinama, decenijama, vadio za Arkanj, ali sada Kraja sveta više nema.
www.trofej.info
#179
Kolbas
-
- Members
- 2,990 posts
Posted 08 December 2013 - 08:34
Aj da se ne dopisuješ sam sa sobom...ovo je moj highlight ove godine
http://www.youtube.com/watch?v=jwGerD4aueo
#180
Trofej
-
- Members
- 4,307 posts
Posted 08 December 2013 - 11:43
Fish on! Bravo! Kupuj veći meredov prijatelju!
Koja varalica? Ćini mi se Rapala magnum?
