Jump to content


Photo
- - - - -

Sportski ribolov


  • Please log in to reply
185 replies to this topic

#151 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 20 August 2010 - 14:48

Poslanik SRS uhvaćen u krivolovu! ph34r.gif

#152 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 23 August 2010 - 20:23

Pecaroske zgode i nezgode! :thumbs:

#153 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 15 November 2010 - 18:32

Miholjsko leto, ubilo se za ribolov. Peca li ovde iko? Riba svuda radi!

Edited by FjodorD, 15 November 2010 - 22:36.


#154 Ulovitrofej

Ulovitrofej
  • Members
  • 8 posts

Posted 08 December 2010 - 23:45

Posle visegodisnjeg emitovanja televizijske emisije "Ulovi Trofej", od skoro mozete da nas vidite i na nasem zvanicnom sajtu.
Emisije "Ulovi trofej" prikazuju mnogobrojne interesantne ribolovne terene kako Srbije tako i inostranstva... sa akcentom na nase reke i jezera.
Pogledajte i sami i komentarisite :lol+:

Emisija o pecanju, sportskom ribolovu i prirodnim lepotama - Ulovi Trofej

#155 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 16 January 2011 - 13:32

RIBOLOV NAŠ NASUŠNI

(Pogled iskosa)


Čini se da za povećanje broja ribolovaca u našem okruženju nije presudan medijski uticaj, niti je u pitanju neki novi modni trend. Razmišljajući o ovdašnjim motivima pecanja, jedan od pristupa učinio mi se zanimljivim. U tu svrhu, poslužiću se nekim primerima.

SLUČAJ PRVI
Tek što se okončala serija (pregovora) ,,Gradić P(D)ejton”, glavni likovi vratiše se kućama, te obznaniše da će u našim domovi(na)ma zavladati mir. Većina domaćih posmatrača ove američke serije s radošću je dočekala svoje omiljene junake i, još uvek omamljena sladunjavošću sapunice, tek kroz magnovenje je (pre)čula naziv novog dugometražnog filma: ,,Home, my sweet home”. Što će u slobodnijem prevodu reći ,,Povratak kući”. Gledajući ovaj film u tuđim kućama i na tuđim televizorima, izbegličko-raseljenička publika ubrzo je shvatila da su, zapravo, oni glavni junaci ovog dokumentarca. U epizodama ,,Deložacija”, ,,Dislokacija”, ,,Imovinska prava” i drugo, sve češće su se na ekranima pojavljivali - njihovi sopstveni likovi! Prosto ne verujući svojim očima, počeli su sumnjati i u sopstveni razum. A kako i ne bi?! Upravo u takvim okolnostima, obreli smo se u jednom manjem mestu, vođeni preporukom da se u njegovoj okolini nalazi odličan teren za pecanje. Stigavši na predloženu lokaciju, zinuli smo od čuda. Na dugom rečnom potezu, načičkani jedan do drugoga, ,,ribolovci” su potpuno okupirali teren. Plovkaroš do plovkaroša. Neki bosi, većina gola do pasa, a poneki, umesto pravog pecaroškog, u ruci drži vrbov štap. Nigde mesta ni za jedan štap, a kamoli za čoveka, makar on hteo i poprečno da se uglavi između dva suseda. A sati jutarnji, i radni dan u punom jeku. Šta bi, po prirodi radoznao čovek, nego da priđe statistima i upita o čemu se ovde radi. Nekoliko izrečenih ispovesti, moglo se sažeti u jednu zajedničku priču: ,,Izbeglica sam, očekujem iseljenje, ne znam gde ću preseliti, nezaposlen sam i... dobro mi je samo kad pecam”. Naš odgovor bio je kratak: ,,BISTRO!” Sad, kad je ,,prošla bura i stišale se strasti”, znam da je ostalo bistro i u glavama ovih ljudi. A znam i zašto (između ostalog).

SLUČAJ DRUGI
Već dvadeset dana sam na jezeru. Počeo sam da pričam sam sa sobom” - kaže ovog leta moj sagovornik. ,,Znam da je sad nastupila kriza. Svakog leta mi je tako. Pecam po mesec dana neprekidno. Nekad i duže. Pa, normalno je da ti naiđu i loši dani. Oko tebe samo kamen, livada i voda. Da mi nije ovog ‘malog’ da mi pravi društvo možda bih i poludeo. Mogao bih da skoknem do kuće, ali me mrzi. Proći će me već sutra. A i ulov je dobar. Somovi su krupni. I svakog dana zakači se neki. Ima mnogo posla oko toga. Kederi su najbitniji. Moraju uvek biti sveži. U pauzi plovkarim. Kad upecam soma, privežem ga uz obalu. Obično ga prodam u toku dana. Cena je puno bolja kad je ulov svež. Dobro prolazim ove sezone. Ma, znaš šta me najviše izluđuje. Počeo sam, brate, ko i većina ovde. Sve na digitron: kila somovine puta težina - toliko; cena najlona, udice, štapa - toliko... Pa kad imam kidanje poludim i odmah preračunavam. Kako god okrenem, sve mislim na gubit-ku sam. A pecam i dalje. Počeo sam da hodam oko jezera: skupljam izgubljene udice. Ko velim, za uvar je. ,,Ma, života mi, neću i dogodine ovako. Vratiću se nekadašnjem pecanju. Poželeo sam da dođem na jezero, pecam i uživam. Valjda će i plata biti bolja. Doduše, ne znam kakva će biti cena ribe... Eto vidiš, opet ja. Ne da đavo mira. A i nužda je, brate”.

SLUČAJ TREĆI
U donjem toku ove reke ulov uglavnom zavisi od variranja vodostaja, a ovaj, opet, od toga da li je brana dignuta ili ne. Ponekad se u toku dana situacija izmeni dva-tri puta. Voda nadođe, nosi obalu, a onda naglo pada. Riba zblanuta neće ni da pipne. Retka su letnja popodneva kad su uslovi optimalni, pa su ribolovci koji se tada zateknu na sunčanoj šljunkovitoj obali pravi sretnici. Ne treba da se brinu da će u narednih sat-dva biti opkoljeni vodom, a pritom mogu uživati u potajnoj nadi da će i rezultati biti dobri.
Beležim jedan takav dan. Njegova dodatna prednost bila je u tome što smo se obale dokopali pre kraja radnog vremena. Stoga smo bili privilegovani osamom u kilometarskim razmerama. Sve do posle tri sata. Neposredno potom, do nas su se stuštila dvojica egzaltiranih. Cika i vriska, smeh, bacanje opreme u hipu i, naravno, prepoznatljiva neposrednost u kontaktu sa nepoznatima. U narednih deset minuta saznadosmo i odakle su, i ko su, i gde rade. Jedan je pred penzijom, a drugi tek na početku karijere. Obojica opštinski službenici. Povazdan protokoli, delovodnici, numere. Šalter i stranke, stranke, stranke... Smaraju. Čim otkuca 15.oo njih dvojica trkom do kola, u kojima je stalno pribor za dubinku, pa na gas ka reci. Euforija je bila demistifikovana pa, iako preglasna, od tog trenutka shvatljiva i prihvatljiva. Zato nam nije bilo ni smešno, ni blesavo, kad je mladić zafrljačio nasred reke dvesta grama olova sa svežnjem pileće džigerice na udici, uzvikujući: ,,Ovo je život!”
Nije prošlo ni pet minuta, a zvono je zaklepetalo. Divan primerak mrene našao se u pravim rukama.
Kojim štapom, kakvom mašinicom, na koju udicu - teško je reći. Čisto sumnjam da je i glavni vinovnik ovog događaja o tome imao blage veze. Njegov povod za pecanje sasvim je druge prirode. Hoće se takvima i dobar komad. Onako pride.

ADRENALIN
Šetajući od slučaja do slučaja (a mnogo je sličnih koji bi se mogli nizati), stalno se pitam šta je to što naše ljude tera da pecaju. Koji je dominantan povod, motiv? Moja upitanost utoliko je veća, što je primetno povećanje broja zaljubljenika u ribolov. Elaboracija bi mogla biti opsežna, a aspekti različiti. Samim tim i zaključci.
Navedenim primerima pokušavam da osvetlim tezu da je, u podneblju kom pripadamo, ova vrsta sporta, ili rekreacije (kako god da se to zvalo), u stvari nasušna potreba. U domen ,,nasušnog” ubrajam i egzistencijalnu potrebu oličenu u pecanju kao sredstvu za prehranjivanje, ali i psihičku potrebu da se u pecanju pronađe preko potreban unutrašnji mir i ravnoteža. Stoga je u ovakvim slučajevima pecanje puno više od hobija, rekreacije, zabave. Ono ponekad graniči sa ličnim životnim smislom. Tada dobija posebnu težinu i značaj.
Daleko od toga da se svako naše bavljenje ribolovom može podvesti pod rečeno. Mnogo je drugih i drugačijih primera. Portret našeg prosečnog ribolovca zahteva ozbiljniju analizu. Ovaj tekst nema tu ambiciju.
No, generalno uzev, čini se da smo daleko od toga da na pecanje idemo u stanju potpunog materijalnog i duhovnog blagostanja, zbog suficita slobodnog vremena, ili iz čiste dokonosti. Primeri takvih pecaroških pobuda mogu se zapaziti u ,,dobrim” stranim filmovima koji odslikavaju neku drugu realnost.
Ko zna zašto je ovako bolje. I da li je?
Ipak, između dve dileme: o ceni somovine i ceni najnovijeg modela ,,šimana” - prva mi je nekako slađa. Između duhovne satisfakcije koju ribolov nudi nama i bogatom dokoličaru ona prva mi je neuporedivo veća. Uostalom, opštepoznato je stanovište o značaju nasušnih potreba.
Završiću poslednjim primerom.
Pre nekoliko godina grupa stranih turista stigla je na Đurđevića Taru. Svi spremni za splavarenje. Zna se kakve blagodeti i čarolije nudi ovaj nacionalni park. No, pre porivanja čamca u vodu, obrati se vođa grupe kršnom, naočitom vodiču. Ima, veli, specijalni zahtev. Tokom splavarenja bi da zanoće pored vode. Pa bi da domaćin organizuje prepade iz šume. Hteo bi da budu na smrt preplašeni, misleći da ih gone strašni ratnici u nameri da ih likvidiraju! Samo im adrenalin fali. To bi bila prava stvar. Za njih, naravno.
Čini mi se da ovaj primer nije digresija u odnosu na prethodno. Sve se nekako vrti oko pitanja života i imitacije života. Budući da život čine ljudi i njihove potrebe, a njegovu imitaciju surogati, dvojbu je lako razrešiti.
Uzgred, i ovaj tekst stvar je nasušne potrebe.

Jagoda Petrović


preuzeto sa: www.trofej.info

#156 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 24 January 2011 - 12:52

ŠEĆERAC - MAMAC UNIVERZALAC

Šećerac je postao univerzalan mamac za sva vremena! Neizbežan deo opreme i pribora svakog ribolovca rekreativca, a o lovcima na kapitalce da i ne govorimo! Fred Crouch i Jack Hilton spadaju u rodonačelnike korišćenja šećerca u ribolovačke svrhe, ali tek je ulov Crisa Yates-a, šaran težak oko 26 kg, uvrstio šećerac među besmrtnike. Od tog doba pa do danas sjaj ovog mamca ne tamni.
Univerzalac
Linjaci u komercijalnim jezerima-ribnjacima, rasutim širom Velike Britanije, prosto obožavaju ovaj mamac. Dva-tri zrna šećerca na udici br. 10 je prvi izbor za koji se opredeljuju specijalci u lovu ove ribe. Šećerac je postao klasika ribolova u rane jutarnje sate na samom početku ribolovne sezone.
Malo šećerca plasiranog uz samu ivicu lokvanja vrlo brzo izaziva znatiželju linjaka i eto uzbuđujuće igre mehurića pored našeg plovka!
Krupne deverike takođe vole da se slade ovim mamcem i često ga maznu od krupnijih primeraka drugih šaranskih vrsta, koji se muvaju oko njega. Stoga je šećerac neizbežan sastojak hrane kojom želimo da primamimo „lopatare“.
Specijalisti za lov crvenperke i bodorke su takođe otkrili da loveći na šećerac dobijaju primerke teške i po pola kg po komadu. Ovo zrno je preveliki zalogaj za sitnu belu ribu, ali je prava mera za usta „kapitalaca“ koji se uvek nekako muvaju ukraj jata sitneži, čekajući da „usrknu“ ono što je preostalo. Zato ubacivanjem po kojeg zrna kukuruza u smešu za hranjenje, u kojoj ima zrna konoplje i kastera (učaureni crvići), izaziva veću zainteresovanost ribe, bez straha da ćemo je prehraniti.
Šećerac iz konzerve, zahvaljujući blistavoj boji, odudara od tamnog dna, riba ga lakše uočava, a dobar je i za ribolov u večernjim i noćnim satima, pogotovo ako se lovi crvenperka. Ako više volite da lovite „mrcine“ možete na udicu br 8 ili 6 staviti 3-4 zrna šećerca. Tako ćete izbeći „neželjene“ ulove koji za mnoge druge ribolovce možda predstavljaju nešto čime bi se i te kako pohvalili. Korišćenjem ovakvog mamca sigurno ćete se malo načekati, ali kada zagrize biće to riba sa zaista velikim ustima!
Ne izbegavajte šećerac ni kada lovite na rekama. Obilno prihranjivanje šećercom može vam na mnogim vodama dati čuvarku punu klena. On ovo zrno prosto obožava! Na ovaj način možete ovu ribu loviti i kada je blaga zima, a i kada nadolazi voda, jer je šećerac i u mutnoj vodi, relativno lako uočljiv. U ovom drugom slučaju, vrlo je efikasno dodavanje šećercu kakvih aroma koje će voda spirati pravo ribi u - nozdrve.
Na takozvanim teškim terenima, gde se dugo čeka na griz ribe i gde je zapravo ima malo, ne sme se preterivati sa prihranjivanjem kukuruzom jer bi to „ubilo“ ribu. Tada za prihranjivanje umesto celih zrna, koristite izdrobljeni, izgnječeni šećerac u manjoj količini. Ne zaboravite da je hranu uvek lako dodati ako je potrebno, ali da se ona iz vode ne može odvaditi kada sa njom preteramo!
Mrena često zazire od bogatog kukuruznog “tepiha“. Ako želite da je lovite na ovaj mamac, na izabrano mesto nabacite tek nekoliko zrna preko podloge koju, recimo, čine kuvana zrna konoplje. Na udicu stavite 2-3 zrna kukuruza, naravno - šećerca.
Na dobrom glasu
Meteorski uspeh šećerac je „postigao“ prvenstveno na ribnjacima koji su namenjeni za sportski ribolov, i u koje je veštački ubačena riba, uglavnom šaran, prosečne težine od 1-3 kg. Ovaj mamac je na glasu i kao izvrstan u lovu krupne ribe, pogotovo leti. Ovim mamcem se po pravilu ostvaruju ulovi koji su, gledano po komadu, krupniji, ali za razliku od boila, sa šećercem ćete ipak imati mnogo više „udaraca“, jer se na njega polakome i primerci za koje je boili ipak preveliki zalogaj, a za ribolovca predstavljaju lep ulov. Upravo takav kao što su već opisani šarani u komercijalnim ribnjacima širom Britanskog ostrva. Dva-tri zrna slatkog kukuruza na udici br. 12 ili 14, pravi su izazov za manje i osrednje šarane, a kao što je već ranije istaknuto, dovoljno krupan zalogaj za sitnu belu ribu koja nam je, u ovom slučaju, neželjena lovina.
Šećerac ipak nije mamac primeren za zimske uslove lova, u periodu dok je riba slabo aktivna i kada je voda hladna. Sa porastom temperature i zagrevanjem vode, kada se riba probudi iz zimske letargije, sledi njena pojačana aktivnost i sve izraženija potraga za bilo kakvim zalogajem. Tada su jata malih šarana u stanju da za tren sliste šaku-dve bačenog šećerca. Najbolji rezultati se u to vreme postižu ukoliko pecamo iznad dna u zoni kroz koju propadaju zrna koja, s vremena na vreme, bacamo kao prihranu. Još je bolje ako osim kukuruzom (šećercom) prihranjivanje obavljamo i nešto manjom količinom izmrvljenih kastera ili glista.
Sposobnost šećerca da „pokupi“ nešto krupnije ribe, a da istovremeno odbije dosadan sitniš, bila je čarobna formula za kojom su ribolovci na Ostrvu dugo tragali, bez obzira da li se radilo o rekreativcima ili lovcima na kapitalce. O takmičarima da i ne govorimo!
Ali kad ih već pomenusmo: vrlo je verovatno da će šećerac igrati jednu od ključnih uloga i kao dobar mamac na predstojećem svetskom prvenstvu, koje će se održati u Toledu u Španiji. Na kanalu koji protiče kraj pomenutog grada uglavnom se lovi šaran težine od 1-3 kg. Scothorn i šećerac? Da i to vidimo!
Kako izvući najviše
Mnogi britanski takmičari ističu da je šećerac mamac koji se jednostavno mora imati pri odlasku na bilo koju vodu! Pogotovo to važi za vode koje bije glas da su vrlo zahtevne. Ukoliko odlazite na vodu koju ne poznajete, počnite opreznije sa hranjenjem, samo šaku-dve za početak. Ukoliko posle toga riba „proradi“ možete oprobati vašu ribolovačku sreću obilnijim prihranjivanjem, kako bi ste privukli krupnije komade. U tu svrhu možete mesto, za koje ste se uverili da „daje“ ribu na pomenuti mamac, prihranjivati i dva-tri dana ranije. Za to je najbolje koristiti smrznuti šećerac jer je jeftiniji od onog u konzervi. Riba koja se navikne na smrznutu poslasticu još će žešće navaliti na sočan mirisni zalogaj serviran na udici pravo iz zamamnog soka konzerviranog kukuruza.
Dugotrajno korišćenje ovog mamaca na istoj vodi ( relativno malom ribnjaku) može imati suprotan efekat, pogotovo ako se zna da se na ovakvim sportskim vodama riba uglavnom posle pecanja vraća nazad u vodu. U tom slučaju zlatasto zrno postaje nešto što ribu upozorava! Tada se upotreba kukuruza najčešće svodi na lagano razbacivanje manje količine preko „tepiha“ od kuvanog zrnevlja konoplje. Kada ribe prozru i takav trik, ne preostaje vam ništa drugo do da počnete sa stavljanjem na udicu obojenog, i raznim mirisima prepariranog, šećerca. Promena boje i mirisa vrlo često „upali“, makar i na kraće vreme.
Šta nam je (ne)dostupno
Uprkos svim opisanim prednostima šećerca, mnogo toga je uloženo da bi se usavršio mamac koji je, u osnovi, samo kukuruz iz konzerve. Za mnoge situacije, takav kukuruz, koji jednostavno pokupite sa police obližnje samoposluge, je sasvim dovoljan, bez obzira na etiketu. Međutim, kao što je već naglašeno, na nekim vodama bolji efekat ćete postići sa obojenim kukuruzom u različitim aromama. Takav kukuruz možete kupiti u prodavnicama ribolovačke opreme i pribora, ali možete ga začiniti i obojiti i u kućnoj radinosti. U tu svrhu najbolje je koristiti prehrambene boje, mada ponekad boje za tkanine daju bolje rezultate. Ovako pripremljen kukuruz šećerac će poslužiti svrsi, ali će doneti i jednu glavobolju: boja će se lakše spirati, pa će i vaši prsti ubrzo dobiti neželjeni dekor, i to na duže vreme. Najbolja varijanta je da ovako pripremate kukuruz iz konzerve, a da za njegovo „parfimisanje“ koristite neku od aroma koje proizvode poznati svetski proizvođači hrane za ribe. Pošto u kukuruz dodate boju i miris, najbolje je da sve to sjedinite blago potresajući u poklopljenoj posudi. Još je bolje da pre upotrebe ovako „friziran“ kukuruz stavite u plastične vrećice i zamrznete ga. Tim postupkom ćete poboljšati prijanjanje boje i arome. Ukoliko je za vas sve ovo isuviše komplikovano, a uz to imate i koju paru više, Van den Eynde, Pescaviva, Cukk i mnoge druge poznate firme će vas poštedeti muka, jer nude zaista široku lepezu ovog mamca. Pomenimo samo neke boje i arome koje su se potvrdile kao dobitna kombinacija:
Crvena jagoda - vrlo univerzalna, deluje momentalno i vrlo je popularna;
Žuta skopeks - Scopex je jedna od poznatih „šaranskih“ aroma koja inače vrlo dobro privlači i druge ribe. Gde god nameravate da koristite običan žuti šećerac, Scopex varijanta će biti efikasnija, pogotovo tamo gde riba već zazire od običnog šećerca. Scopex-u ribe jednostavno teško odolevaju!
Žuta banana - klasičan mamac za crvenperku, linjaka i deveriku. Pomenute vrste riba vole taj miris!
Narandžasti tuti-fruti. Mnogi smatraju da je ovo ubedljivo najbolja aroma za šarana, a ova kombinacija izvanredan je mamac i za mrenu.
Osim ovih kombinacija moguće su i mnoge druge, a pogotovo ako i vi tu umešate svoje prste. Dobitna kombinacija ne mora uvek imati prijatnu aromu (merenu našim čulima). Tako, recimo, Rod Hutchinson, jedan od autora takozvanog ribolova na dlaku, pored već nekih od pomenutih aroma, nudi i nešto pod nazivom: Monster Crab. Upotreba ove špecije sačinjene na bazi mesa od raka, nije preporučljiva u kuhinji, osim ukoliko niste samac, ili ne želite dobar izgovor za razvod! Ako baš zabrljate, probajte da se izvadite mirisom Richamino koji vam nudi firma Richworth. Radi se o bogatom, slatkom mirisu, dobijenim na bazi smeša koje se koriste i kao osnova za mnoge body- bilding proizvode. Ovaj miris neodoljivo privlači šarana, linjaka i klena. Mogli bi smo nabrajati još mnogo toga, ali šta vredi kada je to dostupno samo onima koji imaju rođake u inostranstvu. A i cene nisu baš popularne, mada ne treba smetnuti s uma da, kada je reč o aromama, ove špecije se koriste „na kašičicu“, ili još tačnije - na kapljicu!
Ukoliko vam budžet ne dozvoljava ovakav luksuz, a akanje sa bojama i određivanje miligramskih količina pomenutih aroma shvatate kao robiju, pokušajte da šećerac začinite medom, melasom ili kakvim sličnim sredstvom. Dobićete lepljivi kukuruz koji doduše nije baš zahvalan za izbacivanje na veliku daljinu (lepi se za prste, a i za praćku), ali dobili ste vrlo atraktivan mamac sa zavodljivim „plaštom“, pa sad neka mu neka riba odoli! Ovako je najbolje „abartovati“ smrznuti šećerac. Skuvajte ga, prosušite, neka se malo ohladi i pospite ga sirupom na koji tipujete.
Bogatstvo boja i aroma u kojima se šećerac nudi ribama (a i ribolovcima), nagoni nas da tvrdimo kako nikada nije bilo bolje vreme za korišćenje ovog mamca. Šećerac je kao mamac praktično ušao u jedan novi razvojni ciklus i vrlo je zabavno eksperimentisati sa njim. To je jedan od mamaca koji nikada ne umire.
Ona početna „kukuruzna groznica“ je daleko iza nas, ali ima još zlata u tim zrnima iz konzerve!
www.trofej.info
Posted Image

Edited by FjodorD, 24 January 2011 - 19:36.


#157 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 23 February 2011 - 14:51

KAD PORASTEM BIĆU BLAF

U medijima nikada pre nije bilo toliko slobode kao sada – zahvaljujući Internetu! Ni toliko demokratije – zahvaljujući Internetu! Ni toliko informacija – zahvaljujući Internetu! Ni toliko anarhije - zahvaljujući Internetu! Jer, čik vozi pijan ispred Skupštine ako smeš – nađeš se na YouTube. Upecaš soma od 72 kilograma i staviš na Facebook – svi vide sominu. Na forumu prošapućeš kako si ulovio deset somova u dva ledena januarska dana – svi ti se dive! Ili smeju...

Cenzure nema ni na televizijama sa nacionalnom frekvencijama – sve je dozvoljeno. Stoga je normalno što su mnogi forumu postali tabliodi, gde svako može da „šapuće“. Istina, mora se prvo registrovati da bi se išta napisalo, ali tačnost podataka niko ne (pr)overava – a cenzure nema. Samo je nebo granica – sve ostalo je dozvoljeno.

U ekspanziji foruma, svaki je propisao neka svoja načela, ali nigde nema jednog jedinog, prvog načela - pravila broj 1 kada se radi o sredstvima javnog informisanja: obaveza da se napiše istina!
Dodatnu slobodu svaki član stiče i mogućnošću da ostane anoniman. Registrovan je, ali i dalje sakriven nikom! Naravno da time postaje još hrabriji, pa „šapuće na sav glas“, sve jače i jače, dok ne izgubi glasne žice - ili ne probuši bubne opne moderatoru. No, često pre mi ogluvimo nego što moderator odreaguje.

Problem je u tome što mnogi nisu svesni da su i forumi javni mediji. Sve što napišete ostaje zapisano kao da je štampano. I to u ogromnom tiražu. A kiosk je otvoren non-stop, kiosk u kome se deli (a ne prodaje) vaš tekst, post, komentar. Kako po forumima diskutuju, kritikuju, svađaju se ili hvale između sebe, članovi apsolutno nisu svesni činjenice da ih vide i gosti. A gostiju (onih koji gledaju ali ne učestvuju) je mnogo više nego članova. Imajte to na umu uvek pre nego što išta „prošapućete“! Vi ste, bre, ko protagonista na „farmi“ – morate biti svesni da vas mnogi gledaju. I da vas vide skroz naskroz!

No, to je teško – autocenzura je bolna disciplina. A i rimuje se sa „kultura“!

Upravo stoga i postoje urednici, administratori i moderatori, koji su u stvari cenzori. Oni bi trebalo da štite moralni integritet foruma pre nego sopstvenog člana. Svakako i članove jedne od drugih, ali sam forum pre svih. I od svih! Ali...

Uvek to prokleto „ali“. Želja urednika je da mu forum ima što veću posetu. Poseta se postiže brojnošću članova koji pišu, diskutuju, polemišu... Da bi i gostiju bilo mnogo, potrebno je i mnogo „pisaca“. Kako da onda "admin" cenzuriše nekog „šaptača“, ili čak "banuje", kad mu je svaki (nažalost, i svakakav) potreban. Tačnije neophodan, jer... otići će na drugi forum!

Kada su ribolovački forumi u pitanju, ima jedna srećna okolnost: mnogima je ego jači od straha da se predstave javnosti, pa hrabro odbace nik – i postave svoju fotografiju. S ulovom naravno. A da li je ulov ostvaren sportski ili nesportski nije bitno – ionako niko ne može da dokaže suprotno.

„Kad porastem biću Blaf“ je želja pusta mnogih ribolovaca, želja toliko snažna da ako već ne može na tv može na YouTube. A može i na sve forume koji postoje. I naravno, može na „Fejs“!


Ivo Andrić ima 14.000 fanova na Facebook-u.

Ekrem Jevrić 42.000.

Kristijan Golubović 68.000.

Jelena Karleuša 182.000.


Naš nobelovac je jednom napisao:
„Dođu tako vremena kada pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati."


Zato „lajkujte“ OVDE – što da Andrić ima više fanova nego trofej.info

#158 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 06 March 2011 - 14:36

Babuška - riba koja spasava Srbiju

#159 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 17 March 2011 - 12:35

Preizmite besplatno Ribolovački TROFEJ - novi broj.

Posted Image

#160 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 01 May 2011 - 11:50

Preuzmite besplatno novi TROFEJ i pročitajte reportažu sa ovog pecanja!

Posted Image

#161 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 10 August 2011 - 16:47

Kad je mito bio skuplji od korupcije
O priboru za pecanje nekad i sad - od Juge do tuge.

#162 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 13 August 2011 - 18:32

DA MIKS NE BUDE KIKS
Glavni razlog pojave boila je u suštini pokušaj šarandžija da stvore mamac kojim će se osloboditi lova neželjenih riba. Standardni mamci su vrlo privlačni za nekoliko vrsta, pa se šarandžija, zbog svog dugotrajnog boravka na vodi, povremeno s pravom oseća zlostavljan ukoliko ih koristi (zato je Robert Raduta, recimo, izlovio znatnu količinu deverike iz jezera - op. pr).
Šta su u stvari boile?
U osnovi, sastav suvih sastojaka i tečnih aditiva koji pomešani zajedno s jajima čine testo. Iz testa se formiraju mamci različitih oblika i veličina, koji se zatim kuvaju da bi dobili tvrdu spoljnu koru.
Precizne instrukcije o tome kako napraviti boilu daću u članku u narednom “Trofeju” (a taj tekst ćemo uskoro ove postaviti - op. webmaster) pa da ne bi stvarali nepotrebnu zbrku, sada ću navesti samo tri osnovna stadijuma izrade:
1. Stadijum smese ili miksa
Praškaste komponente zajedno su pomešane i u formi su praha.
2. Stadijum dodavanja
Tečni dodaci, ponekad i praškasti, su dodani jajima, a u to sve zajedno još dodajemo miks formiran u stadijumu Ovaj je stadijum poznat i kao stadijum atrakcije jer su komponente koje se dodaju obično glavni izvor atrakcije za mamac. Miks se dodaje u jaja s aditivima i formira se testo i kasnije mamci.
3. Stadijum kuvanja
Formirani mamci kuvaju se u kipućoj vodi tačno određeno vrijeme.
Ako ste početnik u šaranskom ribolovu, svakako vam za početak preporučujem kupovinu već gotovih mamaca, ali ako ih baš želite sami raditi, onda to svakako učinite iz već gotovih (profesionalno napravljenih) mikseva. Glavni razlog za to je što vas izrada vlastitog miksa, ako ga niste još pravili, ili niste sigurni da ga dobro radite, može dovesti u probleme i pokvariti vam ribolov još pre nego što je i počeo. Profesinalno napravljeni miksevi su provjereno lovni, a uz to su napravljeni tako da maksimalno olakšavaju izradu mamca.
Usprkos tome navešćemo nekoliko detalja o sastojcima mikseva, pa ko želi i dalje da ih sam radi, neka mu to posluži ko uvod da ne bude miks-kiks.
Sastojci miksa za boile
Iako postoji više različitih podela, ja bih smese (mikseve) za boile najednostavnije moguće podelio na dve vrste: na one s niskom hranjivom vrednošću - Low Nutritional Value (LNV) i one s visokom hranjivom vrednošću - High Nutritional Value (HNV).
Oni prvi se oslanjaju na aditive koji privlače ribu u kratkom vremenu (na primer u jednodnevnooj poseti nekoj vodi), dok se HNV miksevi baziraju na nutritivnom (hranljivom) sastavu mamca koji privlači ribu na dugi period. Verovali ili ne, ali naučne studije kao i mnogi eksperimenti su dokazali da šaran može naučiti šta mu čini dobro ili loše kad ima na raspolaganju neki izvor hrane na duže vreme. Kako daleko ide njegova mogućnost učenja je nešto što ponekad zbunjuje i najiskusnije ribolovce, pa ćemo i tu temu ostaviti za drugi put da vas previše ne zbunjuje. Ono što je važno od toga zapamtiti je sledeće: ako želite na svojoj lokalnoj vodi loviti šarane konstantno uspešno, moraćete nabaviti ili napraviti HNV miks, a takođe, moraćete njime prihranjivati ribolovne mesto, i to redovno. Glavni razlog svega je da riba dobije uvid u dobar ukus vašeg mamca. Za vreme prihranjivanja takođe je važno smanjiti tečne dodatke na minimum i tako ostaviti da nutritivan sastav vašeg mamca obavi posao, što je u svakom slučaju bolje od veštačkih aroma koje šarana privlače jednokratno.

U drugu ruku, ako želite privući ribu trenutno, na vodi gde želite loviti jednom ili dvaput, zaboravite upotrebu kvalitetnih i skupih sastojaka, pa se usresredite na hemijske atraktore i pošaljite ribama poruku: “ovo je hrana”!
Oba pristupa imaju svojih prednosti u različitim situacijama. Sastojci koji se koriste u izradi boila razlikuju se od proizvođača do proizvođača, ali kao grubu podelu koja vam može olakšati uvid u njih delimo ih na sledeće:
Žitarice, riblja brašna, ptičje hrane, mlečni derivati, mesna i koštana brašna... ili na mešavine dve ili više njih. Postoji čitava gomila upotrebljivih sastojaka. Svaki od njih ima svoje karakteristike - neki deluju kao vezivo i drže ostale sastojke zajedno, dok se drugi dodaju u smesu kako bi povećali njenu hranljivu vrednost.
Lista mogućnosti i varijacija je beskrajna, pa ćemo mi ovdje nabrojati samo neke od glavnih isprobanih i testiranih sastojaka koji vam mogu pomoći na vašem putu do dobrog mamca. Prije nego što ih uopšte i počnemo spominjati, vrlo je važno napomenuti kako proizvodi koji se koriste za izradu boila moraju biti najvećeg mogućeg kvaliteta. Najveći kvalitet se ne traži samo zbog dobre lovne vrednosti mamca, već i za dobrobit ribe koja je jede - jasno, koliko to nutricionistika dozvoljava. Zato uvek tražite najkvalitetnije sastojke za vaše mamce, a da bi bili sigurni da ćete ih i dobiti nabavljate ih samo kod renomiranih proizvođača.
Mlečni proteini
Postoji nekoliko proteina dobijenih iz mleka, neki su rastvorljivi, a neki ne. Mnogi od njih se koriste u prehrambenoj i industriji kolača i vrlo su skupi dodaci u osnovni miks. Čuvajte se nekvalitetnih mlečnih belančevina, neke se koriste i u izradi lepaka i baš nisu pogodne za šarane. Mlečni proteini vrhunskog kvaliteta mogu se nabaviti od proverenih kompanija i prodavaca šaranske hrane i iako se koriste u vrlo širokoj paleti mikseva, najčešće su u HNV smesama. Evo najvažnijih:
Kazein je glavni protein dobijen iz mleka. Nerastvorljiv je i može se nabaviti u raznim granulacijama (od 30 do 100). Granulacija 30 je grublja dok je ona od 100 vrlo fina. Laktalbumin je drugi po redu protein mleka, koji je rastvorljiv. Ca (kalcijum) ili Na (natrijum) - kazeinat također su rastvorljivi. Koncentrirani protein sirutke je praškasta materija koja ostaje nakon što se tečnosti odstrane iz sirutke.
Riblja brašna
Kako im samo ime govori, riblja brašna se sastoje od ribljih delova. Naime ona se dobijaju sušenjem i mlevenjem ribljih proizvoda i nusprodukata riblje industrije u fini prah. Vrlo su hranjiva za šarane jer mu osiguravaju visok nivo proteina i masti i odličan su dodatak mamcu zbog vrlo snažnih atraktivnih karakteristika. Jedina im je mana njihov vrlo neprijatan i jak miris. Postoji velika paleta ribljih brašana danas na tržištu, a evo najpopularnijih: belo riblje brašno (dobija se od severnoatlanskog bakalara i drugih belih riba), brašno od inčuna i sardelica (vrlo jakog mirisa), mlevene pastrmske pelete (koriste se kao hrana za pastrmku).
Ptičja hrana
Ovi se proizvodi u svojoj originalnog nameni koriste kao hrana za ptice - za kućne ljubimce. Kad su riblja brašna i mlečni derivati postali popularni, osnovni sastojci za izradu boila (među šarandžijama u osamdesetih godina), ptičja hrane su vrlo brzo uklopljene u smese za boile, kao sledeća alternativa. Vrlo su bogati hranjivim materijama korisnim šaranu, nude dobar raspon vitamina i minerala, kao i dobro izbalansiranu količinu masti i energetskih produkata lako probavljivih i velikog stepena iskorišćenja za šarana.
Evo onih najvažnijih: Robin Red i Roger Red su mešavine hrane za ptice obogaćene mlevenom paprikom. Red Factor (ili crvena baza) sadrži osušeni žumanac jaja, semenke nigera i karanfilno crvenilo; Nectarblend/Honey Blend sadrže osušeni žumanac jaja, mešane semenke i med; “CLO/BLO” je gotova mešavina semenki i vezivnih sastojaka.
Mesni derivati
Mesna brašna su izvanredni aditivi u smesi za boile. Proteklih godina postali su vrlo popularni među šarandžijama. Dolaze na tržište u različitim verzijama i varijantama, a za njih jednako kao i za riblja brašna, uvek morate tražiti dozvolu supruge prije nego ih unesete u kuću zbog vrlo intezivnog i “nezaboravnog” mirisa. Najpopularnije je mesno i koštano brašno od sušenog samlevenog životinjskog mesa i kostiju. Problem “kravljeg ludila” sigurno će u budućnosti otežati nabavku i korišćenje istih. Jetra u prahu dobija se sušenjem i mlevenjem jetara različitih životinja.
Brašna od žitarica
To su sigurno najjeftiniji sastojci u boili, ali i najšire korišćeni. Iako teoretski postoje stotine različitih vrsta brašna od žitarica, njihova upotreba u šaranskom ribolovu normalno se ograničava na sledeće:
Pšenični griz su krupniji komadići pšenice što ostaju nakon što se zrna samelju.
Sojino brašno je fini prah od zrna soje. Pšenični gluten je mleveni protein iz zrna pšenice.
Ostale komponente
Niže navedeni aditivi takođe su ekstremno popularni sastojci mamaca za šarane, i svakako ih je vredno spomenuti u jednom ovakvom pregledu.
- Mlevene morske trave (Kely)
- Albumin jaja su osušena belanca
- Mlečna zamena za telad je smesa koja se koristi za preharnu teladi.
- Vitaminski dodaci služe upotpunjavanju vitaminske slike smese prema potrebama šarana.
ADITIVI ZA BOILE
Sada kada ste videli koje su osnovne forme mikseva za boile, pomenuću i neke aditive koji se dodaju jajima - u drugom stadijumu pravljenja boila. Primarna funkcija ovih aditiva je da povećaju atraktivnost boile. Neki praškasti aditivi, kao što su stimulatori apetita i vitaminski dodaci takođe se dodaju u ovom stadijumu. Većina aditiva su arome ulja i stimulatori čula. Svako od njih ima poseban način upotrebe i specifičnu funkciju, a u nastavku možete više pročitati o našim omiljenim aditivima.
Arome
Kao što smo već rekli, šarani imaju hemoreceptore uz pomoć kojih lakše pronalaze hranu, pa dodavanje hemikalija zapravo ima funkciju da šaranu olakša pronalaženje hrane - mamca. Najviše od svih hemijskih aditiva su u upotrebi arome koje se na tržištu mogu naći u ogromnom broju različitih proizvođača. Napravljene su od prirodnih ili veštačkih hemijskih baza.
Naše omiljene su na bazi etil alkohola (EA) ili propilen glikola (PG). Najvažnija stvar koju treba da zapamtite u vezi aroma je to da one ne funkcionišu mirisom već svojim hemijskim signalom koji šalju u vodi. Šaran ne oseća miris jagode ili borovnice - on oseća samo neki hemijski signal.
Takođe, uvek stavljajte u mamce preporučene doze aroma, jer veća doza može biti štetna - kako za šarana tako i za okolnu sredinu u vodi. Samo loši ribolovci preteruju sa aromama.
Amino stimulansi
Aminokiseline su poznate kao jedan od najboljih atraktora za šarane. Mogu se koristiti u smesi za boile - kako nezavisno tako i u kombinacji raznih aminokiselina. Uglavnom mogu da se kupe razne mešavine, kao što je Sense Appeal ili Multimino. Naše mišljenje je da je bolje da ih koristite tako što ćete natapati mamce, nego da ih dodajete pre stadijuma kuvanja jer se mnoge njihove prednosti gube tokom kuvanja. Mogu se koristiti u većim dozama i, po našem mišljenju, mamac je bolji sa njima nego bez njih.
Zaslađivači
Odavno je poznato da šaran više voli slađe mamce nego one koje nemaju šećera. Mi više volimo da koristimo ukusne mamce a to je često lakše postići uz pomoć zaslađivača. Većina zaslađivača je bazirano na saharinu i u tečnom su obliku, ali takođe postoje i zaslađivači u praškastom obliku, koji su bazirani na laktozi (mlečni šećer), ili fruktozi (voćni šećer).
Iako nisu neophodni, uspešno se mogu koristiti na svakoj vodi, ali i prilikom njihove upotrebe treba biti umeren. Veća količina zaslađivača takođe može pokvariti ukus mamca.
Esencijalna ulja
Ovi aditivi su ekstremno jaki i dobijaju se destilacijom iz organskih supstanci. Mogu se koristiti pojedinačno, ali se i kombinovati međusobno i veoma su efikasni u oba slučaja. Vrlo su popularni na tzv. “teškim vodama” kada se teži zadržavanju što prirodnijeg sastava mamca.
Veoma su efikasni u HNV mamcima koji su potrebni za duge kampanje hranjenja. Dva od naših omiljenih su ylang ylang i cinnamon.
Ulja
Koriste se u mamcima ne samo zbog svoje hranljive vrednosti već i stoga što su veoma privlačna za šarane. Mogu se naći u različitim formama. Neki ribolovci ih uvek koriste u svojim mamcima u dozi 10-15 ml po kilogramu miksa. Najpopularnija su riblja ulja ali isto tako i ulja dobijena iz biljaka, kao što je ulje suncokreta. Naš savet je da ulja koristite u većim količinama tokom leta (i toplijih meseci), a da zimi budete vrlo štedljivi u njihovoj upotrebi. Razlog za to je što tokom zime šaran otežano vari ulja i masti, zbog niske temperature vode. Maksimalna količina po kilogramu suvog miksa je do 15 ml.
PRAŠKASTI ADITIVI
Boja. Da li je boja bitna? Po našem mišljenju - jeste. Neke vode su veoma bistre, dok su druge prilično mutne. Ako želimo da isteknemo i olakšamo pronalaženje mamca trebamo ih bojiti u svetlije boje. U drugom slučaju, kada se peca na vodama gde je pritisak ribolovaca veliki potrebno je mamce obojiti tako da izgledaju što prirodnije. Da je to dobar pristup uverili smo se na “World Carp Cup-u” 1996. godine. Na tržištu se može naći veliki brj raznih boja, kako u praškastom tako i u tečnom obliku. Boja je važna i sigurno da je dobar razlog da je koristite.
Vitaminski dodaci
Oni se dodaju se u mamce da bi povećali njiovu hranljivu vrednost i kvalitet. Ako pravite mamac za dugotrajno hranjenje onda su vam potrebni.
Stimulatori apetita
U osnovi služe da pomognu šaranu da pojede i neki mamac više, stimulišući njihegovo čulo ukusa. Mi nismo sigurni da većina njih koji se mogu nabaviti to i rade! Po našem mišljenju najbolji su oni koji su bazirani na nukleotidima - kao što su oni iz proizvodnje “Rod Hutchinson”.
OPREZNO S MIKSOVANJEM!
Moguće je da koristite sve od pomenutih aditiva u nekoj boili, ali molim vas da zapamtite da: što više aditiva koristite njihova doza treba da bude manja!
Sada kad imate osnovna saznanja o tome šta su to boile i od čega se prave idemo korak dalje - bacićemo pogled na pravljenje smesa i na neke od osobina sastojaka za smesu.
Smesa za boile u načelu sadrži paletu sastojaka koje, za potrebe lakšeg slaganja, možemo razdvojiti u procente. Na primer 50% sastojka 1 i 50 % sastojka 2. Kako smo sastojke za boile nabrojali ranije, na ponavljanje više nećemo gubiti vreme. Međutim, ono što je važno napomenuti je da sigurno nema smisla pomešati neke stare komponente zajedno i nadati se da smo dobili strašan i efektan miks. Ako želimo da smesa stvarni “radi” i da ispuni sva naša očekivanja, u ovom stadijumu, stadijumu izrade miksa, potrebno je dobro promisliti.
Pravljenje smese za boile
Kao prvo, smesa mora biti privlačna šaranu, i to ukusom i mirisom. A kao drugo, treba zadovoljiti potrebe ribolovca - da se dobro roluje, da se napravljeni mamci ne raspadaju prilikom bacanja kobrom, da dobro “nosi” mirise, da bude visoko hranljiva, po potrebi obojena, i tako dalje.
Po pitanju atrakcije i ukusa, najviše vrede testiranja - taktike pokušaja i grešaka. I naravno, iskustvo na vodi je ovde od neprocenjive vrednosti, jer s njim svaki ribolovac može napraviti što primereniji miks za svoje potrebe. Ali i kod toga je dobro znati da se svaka, pa i već gotova smesa, sigurno još može promieniti i doraditi u finalnom stadijumu, kada se dodaju tečni dodaci. Potrebe ribolovca se mogu, u drugu ruku, zadovoljiti i izborom pravilnih sastojaka za miks.
Kada je sastavljena, smesa se normalno može kategorizovati prema većini sastojaka, od kojih je načinjena. Tako se na primer ona koja sadrži uglavnom riblje proizvode naziva “ribljim miksom”, i slično.

Kao što je to već i uobičajeno u šaranskom ribolovu, nije sve tako jednostavno kako se na prvi pogled čini. Stoga, da bi izvukli sve najbolje iz miksa za boile, ponekad je nužno koristiti veću količinu i to što raznovrsnijih proizvoda u jednakim količinama. To ponekad otežava klasičnu kategorizaciju boila, ali kao što ćete postepeno s iskustvom otkrivati, svrha boila je da lovi šarana, ne da se determinira kroz klasifikaciju. Zato ćemo se manje baviti teoretisanjem i fokusirati se na osnovne stvari.
Preporučljivi recepti
Izrada i isprobavanje sledećih smesa će vam pomoći da proizvedete vašu ličnu smesu, zbog toga što ćete kroz ove primere moći naučiti funkcije različitih sastojaka. Ko što smo već ranije videli izrada vlastite smese za boile i nije tako teško kako se isprva činilo. Međutim, to je svakako deo šaranskog ribolova kroz koji bi morao proći svaki iole ozbiljniji ribolovac, jer se tako skupljaju dragocena znanja o mamcima, kao i to kako oni deluju.
Nevezano za to, postoji još jedan dobar razlog. Naime, užitak koji ćete osetiti kada ulovite svog prvog šarana na smesu koju ste sami izradili je stvarno veliki! Strašan je to osećaj zbog kojeg se, čini mi se, vredi potruditi...
Simon Crow
(ovo je najčitaniji na www.trofej.info)

#163 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 24 August 2011 - 11:31

Iako je ova priča pre za pdf ekologija ili (ne)kultura, objaviću je ovde, da vidite da "minera" ima svuda. Naravno, i kod nas ih je mnogo. Recimo, pokušajte da uđete u hlad pod neku krošnju u Rezervatu prirode "Koviljski rit". Ni slučajno! Sve je patosirano "paštetama", a ima i "protivtenkovskih"! :angry:

ŠARANI SA KASIJENA - PAŠTETE I RECKE

Nema potrebe da posebno ističem koliko je veliko francusko jezero Kasien značajno u svetu šaranskog ribolova. Godišnje ga posete mnogobrojne šarandžija iz raznih zemalja i većina njih postuje ono što im jezero i okolina pružaju. No, ko i u svemu drugom, uvek ima “pametnjakovića” koji nista ne poštuju i zbog toga je bilo neophodno da nekoliko lokalnih ribolovaca organizuje udruženje koje bi “nadgledalo i kontrolisalo situaciju”.

Ovo ističem ne iz razloga što bi udruženje “Police de la peche” trebalo da se bori sa ribolovcima koji ne poštuju propise vezane za ribolov, već iz razloga što je osnovni smisao njihovog postojanja borba protiv nedostatka kućnog vaspitanja i osnovne kulture pojedinih ribolovaca. Trenutno najveći problem na Kasienu je bacanje otpadaka na sve strane, vršenje nužde po žbunju i sakaćenje ribe!

Za vreme jednog svog nedavnog boravka na Kasienu, pecao sam na severnom kraku, tačno na gornjem delu, i to mi je bio drugi ili treći put da pecam na tom mestu. Količina ljudskog izmeta u žbunju koje okružuje taj deo je prosto - neverovatna?! Tolko toga ima da nisam bas siguran da li ću ikada više tamo otići! Ali ne pričam o govnima koja se vide, već posebno ističem one “majstore” koji to obave i onda, kobajagi, sve to zakamufliraju sa po dva tri lista. Pa zar nemaju toliko pristojnosti da zakopaju svoj brlog? Tri puta sam nagazio na “paštetu” za vreme ovog pecanja; jedan par cipela sam morao da bacim, jer tolika je bila gomila u koju sam zagazio da nije bilo šanse da ih očistim; sam dragi Bog zna šta je taj jeo?! (Pa ako je toliko nasrao verovatno je to i jeo - op. D. J.) Kasien nije samo šarandžijska voda, to je turistička meka, koju poseti mnogo više onih koji uživaju u prirodi nego nas, koji smo tu zbog pecanja. Tačno se zna da sav otpad koji ostaje na jezeru ostaje iza pecaroša! Stvarno mi nije jasno da li je toliki problem iskopati malu rupu i u nju zakopati svoj izmet a ostale otpatke potrpati u džak, odneti, i baciti u kontejner? Ukoliko se ponašanje peca­roša ne popravi, sledi nam vrlo skora zabrana bilo kakvog pecanja na Kasienu! To je ipak nešto što niko od nas ne bi voleo da doživi.

Kao da ovo što sam do sada naveo nije dosta, u poslednje vreme smo svedoci još jedne neverovatne mode: sakaćenje ribe! To potvrđuje sve vise fotografija velikih šarana sa Kasiena sa oštećenim repovima?! Naravno da se poneki šaran ozledi tako što sklizne sa dušeka dok se otkačinje udica (poznato je da su obale Kasiena baš nezgodne, naročito u periodima niskog vodostaja kad je obala sva u kamenu (kao na slici), ali sa sigurnošću mogu da tvrdim da je većina ozleđenih riba osakaćena od strane ribolovaca koji im - otsecaju repove?!

I kao što stalno ističemo probleme sa krađom i premeštanjem velikih šarana, tako se istim žarom moramo posvetiti i borbi za tretiranje ribe na dostojanstven način. Šarani sa Kasiena su postali legendarni, baš kao i šarani sa Redmire-a i Yateley-a i td. Kako može bilo ko da sebe nazove ljubiteljem šarana i šaranskog ribolova ako uživa u sakaćenju ribljih repova?! Zašto to, ti takozvani, “ribolovci” rade - meni stvarno nije jasno? Izgleda da je u pitanju neka vrsta sekte holandskih šarandžija, koji na taj način označavaju onu ribu koju su uhvatili. Nažalost po Holanđane, kao što Britance bije glas da su “lopurde”, koji kradu ribu, pa je iz Francuske i Belgije švercuju u privatna jezera po Britaniji, tako su oni ovde označeni kao sektaši koji sakate riblje repove!

Molim vas, u ime svih ljubitelja šaranskog ribolova, pomozite da stanemo na put ovakvim stvarima! Pa zar nije dobra fotografija najbolji način da se utvrdi da li smo tog šarana već hvatali - ili ne? Za to nam, u svakom slučaju, nisu potrebne “recke” na šaranovom repu!!!

Simon Crow (Carpworld)

Preuzeto iz: http://trofej.info/

#164 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 03 September 2011 - 12:23

Nedavno je redizajniran sajt trofej.info sa kojeg možete besplatno da skidate online magazin za sportski ribolov Ribolovački TROFEJ.
Pecaroši, kako vam se dopada novi portal?

A što se lovaca tiče...

Jedna cinična definicija kaže da su lovci "naoružana grupa notornih alkoholičara, koja do prve kafane ide zaobilazim putem, kroz atare". :D

Zato i ne čudi vest da je na takmičenju u ispijanju rakije pobedio lovac!

Mi ribolovci smo, izgleda, obični amateri. ;)

#165 Trofej

Trofej
  • Members
  • 4,307 posts

Posted 17 September 2011 - 11:50

DOBRO JUTRO

Davno beše, jednog prohladnog dana krajem septembra, pre tridesetak godina...

Stigli smo na Koviljski šlajz još u cik zore, negde pre 4 ujutru već smo zauzeli busiju. Moralo se poraniti da bi se ugrabilo izgledno mesto za pecanje šarana. Iako je još bila noć, moj kum i ja smo već zabacili ljute Germine i samo smo čekali da se razdani, da bi mogli da vidimo leteće plovke od guščijeg pera. To je period koga najviše volim na pecanju, smireno iščekivanje da zora zarudi, da počne da se diže izmaglica sa vode.

Dok se to ne dogodi, kum i ja tiho razgovaramo, skoro šapatom. Hladno je, pa se grejemo povremenim potezanjem iz pljoske, natenane pijuckajući vruću kafu iz termosa. Uz cigaretu, naravno. Da nismo sami na vodi znamo po narandžastim tačkicama u mraku – puše i drugi ribolovci. Vidimo žar njihovih cigareta, ali ih ne čujemo...

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Napokon! Plovke još ne vidimo, više ih naziremo, ali lepo vidimo krugove na vodi – riba pljuska. Sad će! Pramenovi magle skoro da su nestali. SAD ĆE!

Utom, na visoki nasip šlajza, stiže zadocneli kolega. Parkira „reno četvorku“, tiho zatvori vrata automobila, i počne da se tovari: na leđa ranac, u levu ruku pušla Germina i meredov, u desnu stoličica, keder kanta i čerenac. Mi ga od dole vidimo, jer ga jutarnja svetlost obasjava, on nas još ne. Ali zna da smo tu, vidi automobile i kumovog „trabanta“. Natovaren, u čizmama, počne da se spušta strmim uzanim stepenicama uklesanim u bedem, uglancanim od ribolovaca, a sada još i klizavim od jesenje vlage.

BAAAM!!! Skoro od gore slomatao se sa sve opremom. Puklo je kao kad vam tolstobik od 20 kila uskoči u metalni čamac.

Poskakasmo ko po komandi – ubi se čovek!

Pritrčavamo da vidimo da li je živ, da li se izlomio. Osvetljavamo ga baterijama. A on se diže bez jauka, bez psovke, sakuplja rasuti pribor, i tiho nam se, skoro šapatom da ne plaši ribu, obrati: „Dobro jutro, kolege“.

Prasnusmo u smeh. Ne možemo da verujemo. Ni majku, ni oca, ni boga... ništa – ko da je najnormalnije sišao, ko da tako silazi svakoga dana. Samo tiho, vojvođanski uljudno: „dobro jutro“.

I bilo je dobro – tog jutra upecali kum i ja tri divljaka, svaki oko dve i po kile. Pa u podne u "trabanta" i pravac "Na kraj sveta" - da u čardi na Arkanju pojedemo riblju čorbu. A dok se kuva, pijuckamo dudovaču sa gosn Varenikom i divanimo o svemu i svačemu.

Da nam se šarani ne bi pokvarili, očistili smo ih i dobro natrljali solju - tako nas je savetovao legendarni Bega, koji je pola veka iznajmljivao bušne čamce na Arkanju.

Utom stiže i čorba - prešli smo na špricere. Mlake.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sad, zašto sam vam ovo ispričao – ne znam.

Ali ne može da škodi.

A ako ne škodi, može da koristi.

Dragan Jovanov Glod