17 replies to this topic

[Scubius]

Da li je u nasim krajevima u srednjem veku bilo lova na vestice.

Karadjordjev zakonik, kao i zakonik Vasojevica zabranjuju istragu vetsica.
Medjutim ovi zakonici su sa pocetka 19. veka, a li nisam naisao an izvore o aktuelnom lovu na vestice u nasim zamljama, u srednjem veku.

U nekim nemackim gradovima recimo Magdenburg, i do 2/3 zena bilo je spaljeno u toku kampanja lova na vestice.

[Glorfindel]

Turci se nisu bavili spaljivanjem vestica, a bogami ni Nemanjici i njihovi potomci.

[istvan001]

Da li je u nasim krajevima u srednjem veku bilo lova na vestice.

Karadjordjev zakonik, kao i zakonik Vasojevica zabranjuju istragu vetsica.
Medjutim ovi zakonici su sa pocetka 19. veka, a li nisam naisao an izvore o aktuelnom lovu na vestice u nasim zamljama, u srednjem veku.

U nekim nemackim gradovima recimo Magdenburg, i do 2/3 zena bilo je spaljeno u toku kampanja lova na vestice.

Pošto je zakon to zabranjivao početkom 19 veka,to jasno ukazuje da je lova na veštice bilo,jer ne bi bilo potrebe da se to zabranjuje.

[ghost_dog]

Da, ali ne pod pokroviteljstvom crkve, vec kao pojedinacni slucajevi u mestima koja su se granicila sa katolicanskim drzavama. Ni kaznjavanja nisu bila tipa paljenja na lomaci.

P.S. Ovo sam procitao negde, a potrudicu se i da nadjem izvor.

[Mixony]

Progon i osuda veštica i carobnica u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, u krajevima koji su bili pod Turcima u vreme kada je na Zapadu besneo najžešci teror nad ženama-vešticama, ovde je imao drugaciju, blažu formu i razlikovao se od terora koji je sprovodio kler nad svojom katolickom pastvom.

Nacin otkrivanja, kažnjavanja ili progona veštica u krajevima pod Turcima zasnivao se iskljucivo na narodnim obicajima, verovanjima i predanjima, a korene su imali još u drevnim, paganskim vremenima; najcešce se zasnivao na - istrebljenju "štetnog vracanja". Progon veštica u pravoslavlju nije imao teološku i teorijsku osnovu kao na Zapadu.

Uglavnom su - što ce se videti iz konkretnih primera - osudivane i progonjene, a rede i smrcu kažnjavane - stare i ružne žene, dok su mlade device, devojke, sasvim retko proglašavane za veštice i "urokljivo ženskinje". U katolickom svetu medu muškarcima je takode bilo i veštica i davola, dok su takvi slucajevi medu pravoslavnom pastvom bili retki.

Pravoslavna crkva nije imala svoje inkvizitore, "božje vojnike" kao katolicizam, niti je propoved popova o vešticama imao teološki karakter. Narod je sam medu sobom tražio veštice i vracare i kretao u njihovo istrebljenje, ali ne da sacuva "cistotu hrišcanske dogme", nego da se odbrani od svekolikog zla - pomora stoke, pomora dece, nerodnih godina, poplava, zemljotresa i gladi - elementarnih nepogoda koje su nailazile u raznim vremenima i prostorima i desetkovale "raju".

Sudski procesi ženama-vešticama u pravoslavnim krajevima cešce su imali neslužbeni nego službeni karakter, pa zato, sem usmenih predanja koje je zapisivao Đordevic, o njima ima manje pisanih dokumenata, za razliku od sveta sa zapada; tamo su procesi bili organizovani po svim protokolima i zasnovani na zakonima i teološkoj literaturi.

Karadorde je vrlo brzo uvideo glupost i besmislicu "lova na žene-veštice". Zato je u svoj zakonik iz 1810. godine uneo u paragrafu 31 ovakvu odredbu:

"Ko bi se usudio veštice tražiti i ubijati žene i muciti, kako što su bivale ovakve budalaštine, ili u vodu bacati, ko bi ovo ucinio, ovakvu ludost za koju se Srbljima beli svet koji je prestao da tera veštice smeje, za ovakvu budalaštinu osudujemo mu: ono što bi on ucinio više recenim vešticama, njemu da se ucini."
Ali, praznoverice koje su u narodu vekovima ukorenjivane, nisu mogle lako i brzo da se iskorene. Iako sve rede, zlocini protiv žena-veštica u Srbiji su trajali sve do sredine XIX veka.

Ima dokumentovanih lovova na vestice od pocetka 18. veka, a ranije je bilo sigurno, nismo bili napredniji ranije
Uglavnom je bilo lova kada je bio veci pomor dece i ljudi, a nije bilo konstantnog lova, mnogo vise je bilo u zapadnim katolickim zemljama.
Al' su nasi bili pametni, pa su kaznjavali matore i ruzne zene, dok su ove mlade i lepe ostavljali, kao da im je devicnjak zastita, dok su ovi katolici ubijali sve zivo... Ipak ovi nasi nisu bili toliko ekstremni u tome.

[Mioba]

Ipak ovi nasi nisu bili toliko ekstremni u tome.

ovi naši su u to vreme bili turska kolonija, i nisu imali ovlašćenja za tu igru

[Mixony]

ovi naši su u to vreme bili turska kolonija, i nisu imali ovlašćenja za tu igru

A Turci sve bili zagovornici i postovaci ljudskih prava, pa ih je bilo mnogo briga kolko se potcinjeni narodi ubijaju medjusobno.
Cinjenica je da kod nas lov na vestice nije bio institucionalizovan, kao u drugim zemljama.
Niti mora da znaci da bi bilo pod drugacijim okolnostima...

[vladan]

A Turci sve bili zagovornici i postovaci ljudskih prava, pa ih je bilo mnogo briga kolko se potcinjeni narodi ubijaju medjusobno.
Cinjenica je da kod nas lov na vestice nije bio institucionalizovan, kao u drugim zemljama.
Niti mora da znaci da bi bilo pod drugacijim okolnostima...

Pa, za divno cudo, Turci jesi stitili "ljudska prava" , onako kako su se ona razumevala tada.
Inace, ako se dobro secam, profesor Mirko Djordjevic je u jednom "Pescaniku" naveo da je poslednja vestica u Srbiji spaljena u vreme Karadjordja.

[Mioba]

Pa, za divno cudo, Turci jesi stitili "ljudska prava" , onako kako su se ona razumevala tada.
Inace, ako se dobro secam, profesor Mirko Djordjevic je u jednom "Pescaniku" naveo da je poslednja vestica u Srbiji spaljena u vreme Karadjordja.

sigurno da je bilo progona sumnjivih, ali taj progon nije bio institucionalizovan u onoj meri u kojoj je bio u katoličkim zemljama
- iz prostog razloga jer pravoslavna crkva u tom periodu nije imala ni približan uticaj kakav je imala katolička crkva u raznim evropskim državama
nik "mixony" sugeriše da se u mom postu može pročitati mnogo više od onog što sam napisala
ne, ne znam da li bi pravoslavna crkva to radila da je imala moć, i nisam rekla da progon veštica u srbiji nije bio državni posao zato što su turci brinuli o domaćem stanovništvu

kao što je nategnut i zaključak da "naši nisu bili ekstremni u tome" zato što nisu hteli
nisu mogli, to je ono što je izvesno
o ostalom možemo samo da spekulišemo

[Scubius]

Zanimljivo je da procvat lova vestice na zapadu pocinje uporedo sa sirenjem visokog obrazovanja. Upravo su teolozi i pravnici koni koji se najvise bave Vesticama. kod nas pomenute gospode nie bilo, pa je lov ostao seljacki posao.

ovo govori koliko je fanatizam inherentan visokom obrazovanju. I danas su najveci fundamentalisti ucenici medresa i teoloskih fakulteta.

[vladan]

Ne slazem se da je fanatizam inherentan visokom obrazovanju i tim povodom citirao bih "Grobnicu za Borisa Davidovicha" Danila Kisa:
"A knjige te bejahu u kozu povezane i obelezene brojevima i bejahu napisane od ucenih ljudi, i u njima bejase, da su ih hteli citati, hiljade razloga da me smesta ubiju i bejase u njima, da su ih hteli citati, leka i melema za njihovu mrznju. I rekoh im da ih ne cepaju, jer mnoge knjige nisu opasne, opasna je samo jedna; i rekoh im da ih ne cepaju, jer citanje mnogih knjiga dovodi do mudrosti, a citanje jedne jedine do neznanja naoruzanog mahnitoscu i mrznjom.

Edited by vladan, 15 January 2008 - 12:55.

[ghost_dog]

Pa, za divno cudo, Turci jesi stitili "ljudska prava" , onako kako su se ona razumevala tada.
Inace, ako se dobro secam, profesor Mirko Djordjevic je u jednom "Pescaniku" naveo da je poslednja vestica u Srbiji spaljena u vreme Karadjordja.

Kako su Turci stitili ljudska prava? Kocem?
I cija su to prava stitili, osim svojih (pravo na prvu noc......)?

[Scubius]

Svi uceniu stanju su da procitaju mnoge knjige, a ipak citaju samo jednu.

Pogledajte samo pokretace ex-yu ratova. Dr Franjo Tudjman, Slobodan Milosevic, Koljevic, Karadzic, Dr Biljana....

sve sami uceni ljudi. U najmanju ruku sa univerzitetom. Vecina od njih bese procitala mnoge knjige, a ipak su izabrali samo jendu ideju. Zasto?

Bolje su bile sirote vestice.

[vladan]

Kako su Turci stitili ljudska prava? Kocem?
I cija su to prava stitili, osim svojih (pravo na prvu noc......)?

Knjigu u sake, pa nadji odgovor.

Edited by vladan, 15 January 2008 - 14:56.

[istvan001]

Zanimljivo je da procvat lova vestice na zapadu pocinje uporedo sa sirenjem visokog obrazovanja. Upravo su teolozi i pravnici koni koji se najvise bave Vesticama. kod nas pomenute gospode nie bilo, pa je lov ostao seljacki posao.

ovo govori koliko je fanatizam inherentan visokom obrazovanju. I danas su najveci fundamentalisti ucenici medresa i teoloskih fakulteta.

Širenje "lova na veštice" je vezano za pojavu reformacije i osnivanje inkvizicije koja je trebala da zaštiti primat pape.U tom cilju je bilo dozvoljeno ubijanje jeretika svih vrsta pa i nabeđenih veštica.

Pravoslavna crkva je imala stav da jeretike treba anatemisati i razobličavati ali da ih treba poštedeti i moliti se za njih da bi imali priliku da se kasnije pokaju i da se vrate u crkvu.Ovo se pre svega odnosilo na hrišćanske dogmate čija učenja nisu bila u skladu sa crkvenim,a "veštice" nisu promovisale nikakve dogme niti ugrožavale crkvu,pa nisu ni bile zanimljive za pravoslavnu crkvu.