63 replies to this topic

[nikona]

Koje su to nase priznate laboratorije koje su potvrdile postojanje otrova u organizmu vaseg deteta? Stvarno me interesuje.
Sto se tice postavljanja dijagnoze, nije nikakav problem postaviti dijagnozu ADHD i drugih razvojnih problema.Postoje jasno odredjeni kriterijumi za to,ali je problem sto se kod nas mali broj neurologa i psihijatara bavi tom problematikom pa su roditelji u poziciji da dugo lutaju.U stvari nemaju iskustva u radu sa tom decom. Ne mislim da je to slucaj sa vasim detetom,nego to jeste generalni problem ovog drustva.
Ne pisem sve ovo na pamet, jer sam prilicno dugo u ovom poslu i imala sam prilike da pratim decu koja su na dijeti i onu koja nisu.Opet kazem da ne ulazim da li je to delotvorno,niti mislim da roditelji ne treba da pokusaju sa tim,nego da se to ovde radi neozbiljno i iza toga stojim.Da li ste imali priliku da upoznate decu koja su oko cetvrte,pete godine naglo napredovala i to drasticno bez dijete,a da pri tom imaju dijagnozu ADHD.Da li poznajete roditelje koji su slali urin i krv svoje druge dece koja nemaju problema i da se i tu svasta pronaslo.Da li mislite da je primerena za roditelje recenica "Vi u stvari sve vreme drogirate svoje dete" ili postoji neki manje drastican nacin da se objasni ova teorija(koja je u svetu uglavnom napustena).Vi ste upuceni samo na ljude koji zastupaju ovu teoriju,a niste verovatno imali priliku da poslusate nekog ko objasnjava(ne pljuje) zasto on misli da to nije tacno.Da li znate da veliki broj dece koja imaju autizam i ADHD nisu ni primila vakcinu MMR.

Drugo ADHD i autizam se dijagnostikuju iskljucivo na osnovu ponasanja deteta.

[meraklija]

Ja sam i napisao da nije dokazano da MMR utice na pojavu autizma,ali nije ni opovrgnuto.Znam da ima jos mogucnih uzrocnika pojave autizma,zato se nisam striktno hvatao za vakcinu.
Nisam video decu sa ADHD koja su se popravila bez dijete i terapije,tacnije nisam video niti jedno dete,koje je starije od mog, sa tom dijagnozom.Video sam autisticnu decu koja nisu bila podvrgnuta dijeti i terapiji,kod koje na zalost nije doslo do poboljsanja u dobi od 4-5god. Sa druge strane,znam za primere dece sa autizmom koja su se,da kazem,izlecila na ovaj nacin i sada su ukljucena u normalne tokove.
Zadovoljan sam napredkom kod mog deteta,voleo bih da je to malo brze,ali neka ide i ovako,samo da napreduje.
Prvi put sam ti odgovorio jer mi je delovalo kao da sam jadni i zavedeni roditelj,koji nema pojma i koga vodaju tamo-amo.Opet kazem,u mom slucaju je ispalo da je dijeta i terapija OK.
Sto se tice laboratorija,stavio sam pod navodnicima priznata,jer se spominju inostrane laboratorije kao potencijalno sumnjive,pa velim ove nase drzavne bi trebalo da su priznate.Mi smo testirali nase dete na Biohemiji pri DIK u Nisu.A cekamo rezultate iz Osla.Moji prijatelji su radili analize,pored nase laboratorije,u Francuskoj,Americi i Norveskoj.

[nikona]

Autizam je trajni problem i na zalost ne moze da se "izleci". Niko nije imao autizam pa ga vise nema.Desava se da se neke senzorne disfazije pogresno dijagnostikuju kao autizam ,pa su pojedini skloni da kazu da se dete izlecilo od autizma.Deca sa senzornom disfazijom u mladjem uzrastu imaju dosta slicnosti sa decom koja imaju autizam.Nekada je i strucnjacima koji se dugo i ozbiljno bave ovom decom tesko da donesu pravu dijagnozu.Tokom tretmana se to razluci.Svako dete,ama bas svako dete razvojem postaje sve bolje i bolje,naravno nekoj deci je potrebna veca podrska okoline i strucnjaka.Cak i da sredina nije dovoljno stimulativna,sam razvoj donosi napredak,ne u dovoljnoj meri,ali donosi.
Videla sam veliki broj dece koja su drasticno napredovala,a koja su bila samo na tretmanu,bez dijeta.
Treba postaviti i pitanje tretmana.Pravi saveti strucnjaka kako da se roditelji odnose prema detetu u svakodnevnom zivotu su od velike vaznosti.Podrska strucnjaka je neophodna, ali ne treba zaboraviti da se govor i komunikacija uce kroz prakticne situacije.
Nemojte pogresno da me shvatite,verujem da je vase dete od kako ste poceli sa terapijom bolje.Znam dosta dece sa ADHD-om i dece koja imaju problem u komunikaciji iz okvira autusticnog spektra koja su ukljucena u redovne skole, a da nisu nikad bila na dijeti.Isto tako znam i dosta dece koja su na dijeti i lekovima,a koja nisu ukljucena u redovne skole.Deca sa ADHD-om mogu da prevazidju veliki broj teskoca koje imaju uz podrsku okoline i normalno da se ukljuce u zivot.Naravno neke stvari zavise i od detetovih mogucnosti.

[XXL]

Nikona pitanje za tebe. Iz ovih tvojih postova zakljucujem da si dovoljno strucna da mi das neke upute. Imamo problem sa najmladjim djetetom da ga motivisemo da radi, odnosno uci neke stvari koje ne voli. Ono sto mu se svidja, npr. citanje, kompjuter, naravno igrice radi bez problema. Primjera radi engleski je naucio sasvim solidno gledajuci filmove, igrajuci igrice i slusajuci rep muziku (uf) sa starijim bracom. Radi se o djecaku od 11 god. Holandski jezik govori perfektno, nas naravno grijesi ali ga govori zadovoljavajuce pa cak i cita, sto vecina njegovih vrsnjaka u mom okruzenju ne moze. Ali matematika, ne ide nikako. Ima veliki strah od toga da nesto ne kaze pogresno, da ne podbaci u bilo cemu, da nas ne bi razocarao, posebno mene. Onda radije ne odgovori nista i vidimo da mu je to pravo mucenje. Vodim ga redovno na sport i zdravo je i otporno dijete. Jako je senzibilan i cesto ga nesto toliko uznemiri, onda hoda po stanu ko navijen i razmislja "naglas". Ustvari sapuce na nekom od ova tri jezika. Mi ga cesto upozorimo da je to neobicno sto radi ili ga pitamo sta to sapuce. Ne voli da odgovara na takva pitanja ili da neki kratki odgovor. Ja sam mu jednom prilikom objasnio da je to malo cudno sto radi, a on meni: pa dobro tata, ja sam cudan, ali samo malo, nisam bas strasno cudan. Itd.itd. Ovdje u Holandiji su ga slali na razne testove i uglavnom ih je prosjecno rijesio. Nisu uspostavili nikakvu konkretnu dijagnozu, izuzev sto su se slozili da ima smanjenu koncentraciju. Ja bih prije rekao da je to jednostavno nezainteresovanost, jer za sve sto ga zanima ima poprilicno strpljenja. Npr. kad se probudi, ako ne ide u skolu moze sjediti i gledati crtice 2 sata da se ne pomakne. S druge strane nesto sto ne voli raditi ne moze sjediti ni 5 minuta mirno i vrlo ga je tesko privoliti. Pozdrav

[meraklija]

Ja na ovo gledam kroz moje i decu mojih prijatelja,ti primeri su mi dovoljni da ne mogu da prihvatim suprotno.Koliko kog se trudila da me demantujes,praksa pokazuje suprotno.
Dobro,da ne raspravljamo vise.Koliko ti imas argumenata protiv mojih tvrdnji,isto toliko imam ja protiv tvojih.Verovatno bi smo mogli tako u nedogled.

[nikona]

Ne opovrgavam,iznosim svoje misljenje koje sam stekla kroz dugogodisnje iskustvo u radu sa decom i njihovim porodicama.

[nikona]

Nikona pitanje za tebe. Iz ovih tvojih postova zakljucujem da si dovoljno strucna da mi das neke upute. Imamo problem sa najmladjim djetetom da ga motivisemo da radi, odnosno uci neke stvari koje ne voli. Ono sto mu se svidja, npr. citanje, kompjuter, naravno igrice radi bez problema. Primjera radi engleski je naucio sasvim solidno gledajuci filmove, igrajuci igrice i slusajuci rep muziku (uf) sa starijim bracom. Radi se o djecaku od 11 god. Holandski jezik govori perfektno, nas naravno grijesi ali ga govori zadovoljavajuce pa cak i cita, sto vecina njegovih vrsnjaka u mom okruzenju ne moze. Ali matematika, ne ide nikako. Ima veliki strah od toga da nesto ne kaze pogresno, da ne podbaci u bilo cemu, da nas ne bi razocarao, posebno mene. Onda radije ne odgovori nista i vidimo da mu je to pravo mucenje. Vodim ga redovno na sport i zdravo je i otporno dijete. Jako je senzibilan i cesto ga nesto toliko uznemiri, onda hoda po stanu ko navijen i razmislja "naglas". Ustvari sapuce na nekom od ova tri jezika. Mi ga cesto upozorimo da je to neobicno sto radi ili ga pitamo sta to sapuce. Ne voli da odgovara na takva pitanja ili da neki kratki odgovor. Ja sam mu jednom prilikom objasnio da je to malo cudno sto radi, a on meni: pa dobro tata, ja sam cudan, ali samo malo, nisam bas strasno cudan. Itd.itd. Ovdje u Holandiji su ga slali na razne testove i uglavnom ih je prosjecno rijesio. Nisu uspostavili nikakvu konkretnu dijagnozu, izuzev sto su se slozili da ima smanjenu koncentraciju. Ja bih prije rekao da je to jednostavno nezainteresovanost, jer za sve sto ga zanima ima poprilicno strpljenja. Npr. kad se probudi, ako ne ide u skolu moze sjediti i gledati crtice 2 sata da se ne pomakne. S druge strane nesto sto ne voli raditi ne moze sjediti ni 5 minuta mirno i vrlo ga je tesko privoliti. Pozdrav

Normalno je da svako dete ne voli da radi stvari za koje nije zainteresovano ili koje mu predstavljaju problem.Slicno je i sa odraslima.Tesko je da ce nas neko naterati da ucimo nesto za sta nemamo afiniteta.Secam se kad sam polagala drzavni ispit i kad je trebalo da ucim zakone da sam imala velikih problema.Danima sam se kanila da pocnem,a kad uzmem knjigu paznja me je drzala desetak minuta. Koliko sam shvatila, vase dete nema problema sa jezikom, niti sa drugim stvarima u skoli.osim matematike.Kako ostvaruje kontakt sa drugovima,da li voli da ide u skolu?
Ne bi bilo lose da napisete kakve konkretno ima probleme sa matematikom.Da li ima poteskoce sa sabiranjem,oduzimanjem,upamcivanjem brojeva ili sa tekstualnim zadacima(kako shvata apstraktne pojmove).
Ako ste ga svakodnevno terali da radi domace zadatke iz matematike(zato sto to skola namece),a on nije uspeo da vam odgovori na te zahteve,predlozila bih vam da ga malo pustite da se odmori od matematike(kratki raspust za matematiku).Kad se odmori,onda treba da napravite dobru strategiju kako cete sa njim da radite.Dajte mu za pocetak najjednostavnije stvari(bez obzira sto se vama cine proste za njegov uzrast) da bi se osetio uspesnim.Svaki put ga pohvalite i tako stimulisite za dalje.Mislim da to moze i u dogovoru sa nastavnikom.Ne trazite od njega da prati skolsko gradivo ,nego vi pratite njegove mogucnosti.Nemojte da to traje duze od 45 minuta i dobro je da vezbate uvek u isto vreme(nadjite najzgodnije vreme i za njega i za vas).Polako prelazite na slozenije zadatke(bas polako) i polako produzavajte vreme(sat vremena).Trudite se da uvek posle toga radi stvari koje voli(igrice,odlazak napolje ili sl.).Postoje sigurno i neke edukativne igrice na kompjuteru iz matematike,probajte i sa tim.
Sto se tice njegovog neobicnog ponasanja,mislim da necete postici nista ako mu govorite da to ne radi.Recenice tipa"Nemoj to da radis ili Zasto to radis,to je cudno",njemu ne znace nista.On dete ima potrebu za tim,verovatno mu to donosi odredjeno olaksanje. Trudite se da kad pocne to da radi ili vi mozda vec unapred znate kad on to radi,da mu ponudite drugu aktivnost za koju je zainteresovan(opet igrice,napolje,nesto sto on bas voli).Tako cete smanjiti njegovo da tako kazem nesvrsishodno ponasanje(mada je to za nas nesvrsishodno,a ne za njega).
Pokusajte da ne pricate u njegovom prisustvu kako je neuspesan iz matematike,trudite se da slusa o stvarima u kojima je uspesan.
Ne mogu svi problemi da se podvedu pod neku dijagnozu,a i zasto bi? Svako dete ima pravo da ima odredjenih neobicnosti u ponasanju.

[outcast]

Pokusajte da ne pricate u njegovom prisustvu kako je neuspesan iz matematike,trudite se da slusa o stvarima u kojima je uspesan.
Ne mogu svi problemi da se podvedu pod neku dijagnozu,a i zasto bi? Svako dete ima pravo da ima odredjenih neobicnosti u ponasanju.

Odlicno receno.

Svaki roditelj treba da se zapita sta to njemu licno smeta ( subjektivno ) u vezi detetovog ponasanja, a sto nije nikakva "devijacija" od normale, nego jednstavno detetova posebnost, i nesto sto ne treba po svaku cenu ispravljati. Mi roditelji strasno gresimo kada od nase dece na silu zelimo da "napravimo" nekakvo zamisljeno dete, koje ima odredjena, opsteprihvatljiva inetersovanja ( decaci se bave sportom i ide im matematika, devojcice vole da citaju i idu na balet). Mi postejemo zrtve stereoptipa, i u decu usadjujemo nesigurnost, zbog svoje licne, jer ne zelimo da se razlikujemo, da imamo svoj stav.

Naravno da je matetmatika vazna, ali ako postane teritorija na kojoj se odvija stalna borba ko ce da bude u kontroli, da li dete koje odbija da uci jer se oseca neuspesnim ( nikona je odlicno to opisala) ili roditelj koji po svaku cenu hoce da junior bude "dobar u matematici" jer je to merilo nekakvog uspeha ( kod roditelja podsvesno merilo decije inteligencije, hteli mi to ili ne da priznamo), onda se gubi totalno smisao zasto bi neko trebalo da voli i vezba matematiku ( zato sto je poznavanje matematike podloga za mnoge druge oblasti, i zato sto je savladavanje matematickog nacina razmisljanja neophodno za resavanje apstraktnih problema u nastavku skolovanja).

Ipak, ako detetovo neobicno ponasanje ( u ovom slucaju pricanje sa samim sobom) smeta u svakodnevnom funksionisanju i cini da dete bude izolovano, onda je definitivno potrebno istraziti uzroke. U medjuvremenu, kao sto nikona rece, pokusajte da mu odvucete paznju na nesto drugo. Moze da se desi da ovo ponasanje iscezne samo od sebe.

Edited by outcast, 16 February 2008 - 12:36.

[XXL]

Hvala na brzom odgovoru. Kad sam pomenuo matematiku mislio sam bas problem. Znaci problem sa najjednostavnijim zadacima. Jednostavno mu ne odgovara i ne voli uopste da je radi. Ako mu stavim neku igricu sa brojevima ili slicno uglavnom je nakon nekoliko igranja nauci napamet. To si dobro rekla da ga ta neka "cudna" ponasanja na neki nacin smiruju. Prije je imao obicaj da uzme neki predmet (npr. privjesak) i da ga ljulja skroz blizu ociju. Ako ga nebi upozorili radio bi to i po pola sata. Sada to radi rjedje i krace. Sa drugovima se rado igra, nije agresivan. Ali sta zelim reci, nekako zaostaje u pojedinim oblastima u odnosu na vrsnjake. Osjetim da moze puno vise postici, ali da mi nekako ne znamo naci pravi nacin da to izvucemo iz njega. Da se ne shvati pogresno ja ga ne mislim ni u cemu forsirati zarad roditeljskih ambicija, samo mu pomoci da se sto bolje uklopi u svakodnevni zivot.

[acacia]

Igrom slucaja moji kucni prijatelji imaju dijete koje ima autizam i cesto se srecem sa njim.
Svaki puta me iznova zapanji njegova moc zapazanja,sekvence koje je u stanju da poreda neslucenom brzinom
i njegov stav prema ljudima.
Doktori su rekli da on ima srednji tj blazi oblik autizma i za sada je sa njim moguca komunikacija koja uvijek zavisi od njegovog trenutnog stanja i nase sposobnosti da ubodemo pravi trenutak da pokrenemo neki razgovor sa njim.
Nedavno sam ga pitala da li gledao neki film i da ne zvuci samo kao pitanje pricam mu o radnji filma i td.nista nije rekao samo kad sam trebala vec krenuti kuci kaze "na tabli iza njega bilo je napisano 5036 slova".
I nije mi bio smor da kuci premotam scenu i prebrojim,zamalo u nesvijest nisam pala,zar je moguce da samo iz jednog pokusaja ljudsko oko moze imati toliku moc percepcije.
Zanimljivo je takodjer da one osobe koje mu se svide prihvati odmah i zapamti o njima obicno nesto sto
ima veze sa brojkama,a ko mu se ne svidi na prvi pogled,svaki naredni pokusaj je uzaludan.
Mislim da se o autizmu jako malo zna,ja ih obicno nazivam "drazesni spavaci" jer imam osjecaj da se u svakom od njih krije jedna divna osoba koja je zaspala u svom svijetu, i jedva cekam da medicina pocne intezivnije da se bavi sa time da ih probudi iz sna i da budu dio ovog probudjenog svijeta.Jer cvrsto vjerujem da autizam nije bolest nego stanje,a stanje nije definitet nego promjena.

[nikona]

Hvala na brzom odgovoru. Kad sam pomenuo matematiku mislio sam bas problem. Znaci problem sa najjednostavnijim zadacima. Jednostavno mu ne odgovara i ne voli uopste da je radi. Ako mu stavim neku igricu sa brojevima ili slicno uglavnom je nakon nekoliko igranja nauci napamet. To si dobro rekla da ga ta neka "cudna" ponasanja na neki nacin smiruju. Prije je imao obicaj da uzme neki predmet (npr. privjesak) i da ga ljulja skroz blizu ociju. Ako ga nebi upozorili radio bi to i po pola sata. Sada to radi rjedje i krace. Sa drugovima se rado igra, nije agresivan. Ali sta zelim reci, nekako zaostaje u pojedinim oblastima u odnosu na vrsnjake. Osjetim da moze puno vise postici, ali da mi nekako ne znamo naci pravi nacin da to izvucemo iz njega. Da se ne shvati pogresno ja ga ne mislim ni u cemu forsirati zarad roditeljskih ambicija, samo mu pomoci da se sto bolje uklopi u svakodnevni zivot.

Pretpostavljam da ste vec razgovarali tu sa nekim psihologom, s obzirom da ste ga vodili na razne testove, i da ste tamo naveli
sve sto vas zabrinjava.Prilicno je nezgodno donositi bilo kakve zakljucke na ovaj nacin.Trebalo bi da baratamo sa mnogo vise podataka(kompletna detetova anamneza vezana za sve oblasti funkcionisanja),a i tada bismo mogli jedino da vam damo neke savete za koje mislimo da mogu da pomognu,ali ne i da znamo o kom se problemu zasigurno radi kod deteta.
Neka neobicna ponasanja kod deteta mogu da budu u sklopu nekog razvojnog problema,ali opet ne moraju nista posebno da znace.
Ako niste sigurni u dijagnozu(ne volim inace ovu rec,ali trenutno nemam adekvatniju) koju su postavili(mada i ne znam koje postavio,psiholog,pedijatar,neurolog?),mozda ne bi bilo lose da se ponovo obratite za pomoc nekom ko se tamo bavi tim problemima i ko je u mogucnosti da vidi vase dete.Trebalo bi da postoji odredjena procedura kroz koju deca sa skolskom neefikasnoscu i drugim poteskocama prodju.To je deciji neurolog,deciji psihijatar,psiholog koji se bavi razvojnim problemima.

[outcast]

Dok se covek ne sustretne sa drugim covekom ( svojim detetom, na primer) koje ne komunicira na uobicajen nacin, nikada i ne razmislja o svakodnevnoj komunikaciji kao jednoj veoma komplikovanoj aktivnosti.

Tek kada pokusate da ucite nekoga kako da komunicira shvatite da je to prakticno nemoguce. Kada pogledati, kada prestati sa gledanjem, kada uopste ne gledati, kada reci nesto, kada precutati, kada prekinuti, kada saslusati, koliko tacno reci o necemu a da ne bude ni previse ni premalo, kako ostati na temi a da razgovor bude relevantan, znaci pricati o temi dok misli i reci i recenice pulsiraju, cas se udalje, cas se priblize.

Kako objasniti ta pravila nekome kome su ta nepisana pravila totalno strana i ko se u svakoj novoj komunikacionoj situaciji ponasa kao "slon u staklenoj basti", smeje se kada nije smesno, bukvalno shvata izreceno, pa se vredja, ili uvredi nekoga, nehotice jer ne razume da je to sto izgovara uvredljivo.

Na primer: situacija kada decak sa autizmom pita drugog decaka ( koji je crnac) da li je on sa Jamajke ( jer decaku sa autizmom, svi crni decaci mora da budu sa Jamajke) i pri tome jos onako oponasajuci crncki akcenat kaze : Jamaica man. I sada neka mi neko kaze da ovo nije izuzetno opasna situacija, jer neko moze da se uvredi zbog toga, a taj neko moze da ima i oruzje, i onda ko zna kakve posledice mogu da budu. A decak sa autizmom nije nista lose mislio, on se u svom svetu samo salio, cak mozda mislio da tako pokazuje svoju naklonost prema decaku crne boje koze.

Kako objasniti nekome ko ima potpuno drugaciju klasifiikaciju pojmova i sasvim drugaciji nacin upotrebe istih da je to u stvari kao strani jezik za okruzenje. Decaku sa autizmom je potreban konstantni simultani prevodilac koji ce da mu prevodi sta okuzenje kaze, a istovremeno da okruzenju prevodi sta decak sa autizmom govori.

Da li neko zna neko drugacije resenje od ovog? Ovde se misli na slucajeve "high functioning" ( kako se ovo kaze na srpskom?) autizma.

Edited by outcast, 17 February 2008 - 00:44.

[nikona]

outcast, ovde se isto kaze ,deca sa visoko funkcionalnim autizmom.
Deca sa autizmom ne mogu da razumeju, na nacin na koji bismo mi to voleli,verbalne i neverbalne poruke koje im saljemo.Ali mogu da uce kako da komuniciraju i da svakodnevno napreduju u tome.Doduse, ne mogu nikada da prevazidju u potpunosti poteskoce u komunikaciji. Zamislite koliko je tesko uciti kako da se ponasate kroz pojedinacne situacije.Koliko bi to oni situacija iskustveno trebalo da prodju da bi pokusali da prevazidju problem koji imaju.Zaista im se cesto divim na njihovom trudu da razumeju okolinu i cesto sam besna na okolinu koja ne pokusava da ih razume,nego nastoji iskljucivo da ih ukalupi u nesto sto se zove "drustveno priznato". A da ne pricam o predrasudama koje jos uvek postoje o autizmu.

Osobe sa autizmom uglavnom imaju problema da generalizuju stvari ili s druge strane sve generalizuju.Uglavnom sve shvataju bukvalno i imaju poteskoca u razumevanju apstraktnih pojmova. Radila sam sa jednim decakom koji nikako nije mogao da razume zasto prilikom pozdravljanja koristimo razlicite reci.(nekad cao,nekad zdravo ili dovidjenja). Trebalo je da krene kuci, a on se vidno uznemirio i jasno se videlo da nesto ocekuje od nas. Tada jos nije govorio i ponekad nam je bilo prilicno tesko da razumemo sta zeli od nas. Kada sam umesto "zdravo" rekla "cao",decak se smirio i krenuo.Kada je poceo da koristi govor u komunikaciji(sada ide u redovnu skolu i dobro se snalazi), prilikom odlaska je uptrebljavao sve izraze za pozdrav za koje je do tada cuo.Jednom smo bili u setnji sa roditeljima i decom i kad smo dosli do tobogana rekli smo:"Hajde da se spustamo". To je trajalo prilicno dugo i vec je doslo vreme da krenemo,ali on nikako nije prestajao da se spusta niti je reagovao na nase pozive, iako mu je vidno bilo dosta spustanja(skoro mu je pozlilo).Tek kad smo rekli:"Jos jednom i gotovo",spustio se poslednji put i krenuo.

[outcast]

nikona,

ja sam decaku sa autizmom objasnjavala pre neki dan da je on u stvari pripadnik manjine ( minority ). Onda me je on pitao, a sta to znaci. Ja sam odgovorila da su manjina svi oni koji ne pripadaju vecinskom stanovnistvu neke zajednice, na primer, manjina mogu da budu: crnci, homoseksualci, Jevreji, imigranti, i bilo ko drugi ko se kulturoloski razlikuje od "mainstream" drustva u kojem zivi. Isto tako sam mu objasnila da okruzenje ima predrasude o manjinima, jer, ne poznavajuci dobro njihov jezik, obicaje i nacin zivota, uvek pokusava da ih podvede pod nekakav stereotip, da ih obelezi, sto naravno otezava njihovu integraciju u drustvo.

Komentar decaka sa autizmom je bio sledeci ( kojom prilikom je izmislio i novu rec, odnosno neologizam, cija je uoptreba jedna od karakteristika osoba na tzv spektrumu): Then people should not make fun of other people's autisticness.

I dok se svi oni koji rade sa decom koja imaju autizam svim silama trude da ih "unormale", meni se cini da taj napor treba da ide u oba smera. Da okruzenje treba da pocne da uci govor autizma, da pocne da desifruje ovu vrstu komunikacije, kao hijeroglife, i da pokaze dobru volju i razumevanje za ljude sa autizmom, ali i njihove porodice. Koliko god ljudi sa autizmom pate u svojoj izolaciji, isto tako i njihove porodice prolaze kroz isti tretman, jer okruzenje surovo bira one ciji govor vec poznaje.

Edited by outcast, 17 February 2008 - 13:48.

[nikona]

outcast,

Slazem se sa tobom,samo sto ovde to ide jako tesko.Ja radim sa decom i osobama(i njihovim porodicama) koji imaju autizam i mogu slobodno da kazem da ovde kod nas mali broj ljudi koji se bave ovim poslom razmislja kao ti.Mislim da mozemo da se nabrojimo na prste.Ja se inace zalazem za inkluziju i za obrazovanje.

U Beogradu postoji,tako pojedini to objasnjavaju ,vise razlicitih pristupa ovom problemu.Ja odgovorno tvrdim da je vecina ne vrsta pristupa,nego NEPRISTUP deci sa autizmom. Ne samo da zele da ukalupe decu,nego je i nacin na koji to rade za osudu.Sta kazes na cinjenicu da ovde veliki broj "strucnjaka" gura deci sa autizmom spatule u usta i tera ih da izgovaraju glasove,obecavaju roditeljima broj reci koje ce ih nauciti,savetuju ih da im ne dozvoljavaju stereotipne pokrete(u smislu to ne smes da radis i da ih bukvalno sputavaju u tome).Ovde se jos uvek prica o "ulasku i izlasku iz autizma". Ovde se insistira na svakodnevnom individualnom tretmanu(kosta)male dece gde neko decu treba da nauci da govori(ponavljajuci milion puta"to je" ili "kazi" ili vec...) i gde dete od dve,tri godine mora da sedi na stolici sa rukama na stolu.Ovde se jos uvek daju lekovi deci sa autizmom ne bi li prestali sa stereotipnim pokretima ili radnjama,ovde se prica roditeljima da je intolerancija na gluten i kazein sigurni uzrok autizma i kako ima nade (naravno ako se roditelji bas svega budu pridrzavali), da im se dete izleci.Ovde se leci autizam.Ovde se govori roditeljima da je kandida u grlu jedan od mogucih razloga zasto im dete ne govori.Ovde se cesto zlostavljaju deca sa autizmom pod parolom "to je za njihovo dobro".Ovde pojedini profesori uce studente da je autizam u stvari mentalna retardacija.Ovde se govori o autizmu kao o najtezem razvojnom poremecaju.
Mnogi roditelji prihvataju ovakav pristup, u smislu svako ima pravo da odluci sta je dobro za njegovo dete.
Ovde se na silu guraju olovke deci u ruku dok deca vriste,placu,udaraju nogama(ne znaju kako da izadju iz situacije),zato sto je neko smislio da oni moraju da pisu olovkom.Pa kad pitas neke "strucnjake" i neke roditelje "A zasto moraju?", dobijas odgovore tipa "pa to tako treba".Nije im dovoljno ni kad im kazes da dete pise vec uveliko na kompjuteru i da mu i ne treba olovka.

Ovde generalno preovladava takvo misljenje.Ne mogu da kazem, postoje neki pomaci poslednjih godina,ali je to na zalost jako malo.