83 replies to this topic

[Scubius]

Moja cerka je prvih 11 meseci spavala u svom kreveticu. Posle bolesti zena i ja je stavljamo kod nas da bi joj lakse pomogli. Sada, godinu dana kasnije ne mozemo da je isteramo iz kreveta, cak nam je i zao, jer place.

Da li je nasa situacija normalna ili bar vec vidjena?

[Sheridan]

Moja cerka je prvih 11 meseci spavala u svom kreveticu. Posle bolesti zena i ja je stavljamo kod nas da bi joj lakse pomogli. Sada, godinu dana kasnije ne mozemo da je isteramo iz kreveta, cak nam je i zao, jer place.

Da li je nasa situacija normalna ili bar vec vidjena?

Vidjena cak i jako cesta. Doduse cesce u situacijama gde deca spavaju sa roditeljima od pocetka ali nema neke razlike. Ne znam kako stojite sa engleskim, ali dobar website za slicne probleme je babycentre, a recimo ovaj clanak je dobar pocetak : co-sleeping kao i ovaj.

[slow]

Kad zaspi kod vas u krevetu pažljivo je prenesite onako zaspalu u njen krevetac/krevet. Buniće se kad se probudi i vidi da je sama (dolaziće vam svaki put kad se probudi noću jer je stvorila naviku i plaši se samoće) ali nemojte da odustajete. Ponovite to više puta noću ako treba. Što više odugovlačite sve je gore. Deca moraju da se naviknu da spavaju sama.

Edited by slowmotion, 12 December 2007 - 11:16.

[nickie]

Deca moraju da se naviknu da spavaju sama.

zasto?

[slow]

zasto?

1) Detetu je mnogo komotnije da spava samo, može lepo da se ''razbaškari'', ne smetaju mu matorci
2) Postaje samostalnije (ovo je najbitnije)
3) tata može slobodno da se bavi naručivanjem nove seke ili bate od roda

Edited by slowmotion, 12 December 2007 - 11:13.

[Glorfindel]

Mi smo imali slican problem. Preneli bi ga u krevetac, pa se on probudi i zove, pa bude kod nas, pa opet u krevetac. Malo strpljenja treba, ali uspeva.

Kad je napunio 3 godine, probali smo da kroz pricu da je vec veliki spava sam na svom krevetu. E to je upalilo. Sad nam dozvoljava samo da ga uspavamo (uz citanje ili ceskanje glave).

[Vesna]

moje dete se periodično useljavalo i iseljavalo iz našeg kreveta do sedme godine. nisam smatrala da je to problem, niti da se neće rešiti sam od sebe.
i tada sam bila a i danas sam na stanovištu da ako traže sigurnost, a traže je, treba da im je pružimo. kada se osete dovoljno sigurnim da se odvoje (a hoće, definitivno) otići će sami. naravno, odnosi se na uzrast kad su mali.

[ohbabyw]

zasto?

zato što ja zbog toga i sada teško spavam sama i kad odem na sl.put cele noći se prevrćem po hotelskoj sobi...

[Vesna]

zato što ja zbog toga i sada teško spavam sama i kad odem na sl.put cele noći se prevrćem po hotelskoj sobi...

mene je upravo odbijanje roditelja da spavam sa njima dovelo do toga da se osetim odbačenom, tj. da mislim kako su moji roditelji porodica a ja samo neko ko je tu da popuni broj. što je najgore, strah od samoće javio se kada sam već uveliko prerasla mogućnost da se trpam roditeljima u krilo i spavam sa mamom.

[Sheridan]

...
Sad nam dozvoljava samo da ga uspavamo (uz citanje ili ceskanje glave).

To ceskanje glave je takodje opasno, ja ceo zivot kad me neka devojka nezno pocese po temenu (sto se dogadja recimo prilikom zavlacenja prstiju u kosu tokom strasnijeg poljupca) pocinjem da zevam i da mi se sklapaju oci, naravno cesto strasno neprikladno i saljuci potpuno pogresan signal. Tek skoro sam saznao da me je tu mama ceskala da bi me uspavala.

[Sheridan]

mene je upravo odbijanje roditelja da spavam sa njima dovelo do toga da se osetim odbačenom, tj. da mislim kako su moji roditelji porodica a ja samo neko ko je tu da popuni broj. što je najgore, strah od samoće javio se kada sam već uveliko prerasla mogućnost da se trpam roditeljima u krilo i spavam sa mamom.

Ne verujem da je to jedini razlog, naravno pojma nemam o tvom detinjstvu, ali i ja nisam nikad spavao sa roditeljima ali sam sa njima imao i jos uvek imama jako blizak i topao odnos i uvek sam se osecao izuzetno snazno delom svoje porodice. Mislim da ima puno nacina da se ta pripadnost i sigurnost razvija, a da je sto kasnije se pocne sa ucenjem deteta da spava samo taj proces sve tezi upravo zato sto je ono na pocetku nauceno da je to normalno stanje stvari pa mu je posle strasno tesko da ukapira da nije odbaceno nego da je to za njegovo dobro, jer nece moci tako zauvek. Naravno da ce biti situacija kad dete hoce da se uvuce kod mame i tate i poigra pomazi ili dremne tu i naravno da to treba dozvoliti, roditelji jesu tu da pruzaju zaklon i sigurnost, ali treba tu imati neku meru i imati na umu da se deca pre ili kasnije moraju osamostaliti i nauciti da je njihov zivot odvojen od zivota roditelja. My 2 cents.

[Vesna]

Naravno da ce biti situacija kad dete hoce da se uvuce kod mame i tate i poigra pomazi ili dremne tu i naravno da to treba dozvoliti, roditelji jesu tu da pruzaju zaklon i sigurnost, ali treba tu imati neku meru i imati na umu da se deca pre ili kasnije moraju osamostaliti i nauciti da je njihov zivot odvojen od zivota roditelja.

upravo je to poenta mog odnosa prema zahtevima klinaca da spavaju pored nas.

[nickie]

1) Detetu je mnogo komotnije da spava samo, može lepo da se ''razbaškari'', ne smetaju mu matorci
2) Postaje samostalnije (ovo je najbitnije)
3) tata može slobodno da se bavi naručivanjem nove seke ili bate od roda

a mama nista?

ma sve je to ok, al ako se detetu spava sa roditeljima, a roditelji nemaju nista protiv, ne vidim sto bi moralo da spava samo.
malo mazenja nije na odmet.

[Sheridan]

upravo je to poenta mog odnosa prema zahtevima klinaca da spavaju pored nas.

Kazem ti, potpuno se slazem, ali postoji razlika izmedju toga da klinci to zahtevaju zato sto su tog trenutka ili tih dana nesto tuzni ili whatever i toga da su toliko navikli da im je to jedino normalno. Sa ovim drugim je problem sto ce im biti jako tesko kad to vise ne budu imali, iz bilo kog razloga, a svakako nece moci da imaju zauvek. Nije problem samo u deljenju kreveta, vec i u tome da se treba razviti svest da se ne vrti ceo svet samo oko njih, odnosno da mozda nece neko sa njima da provede svaki trenutak svakog dana i noci, da ne znaci da ih manje vole ili da su napusteni.

Naravno, sve su to generalizacije i sve to zavisi od slucaja do slucaja, i sve su to problemcici koji se mogu resavati i kompenzovati drugacije.

[ohbabyw]

i ja mislim da spavanje nije presudno za bliskost. više je navika. a može da bude baš baš loša...
sa mlađim detetom imam problem višegodišnji u obliku sisanja prsta i potrebe da nekog dodiruje pre nego se uspava. ne mogu da kažem da je nesigurna, naprotiv. vrlo je prodorna i odlučna, pa i besnulja. fajter. ali kad obuče pidžame postaje mokro mače ispred kapije usred zime...
pošto spavaju zajedno, taj teret je pao na stariju, da je drži za ruku. mislim da to neće imati neke katastrofalne posledice na njenu psihu, u najgorem slučaju biće kao ja, ovisna o toplom telu u krevetu