51 replies to this topic

[Janezz]

Sada je podgojeni lepotan postao i vrsni ekolog:

http://www.novosti.c...atum=2008-01-25

http://www.novosti.c...atum=2008-01-25

odlicno ceni sta je stetno, a sta ne sa svojom diplomom ekonomiste.

[miloos]

Da citiaramo Mlađu, iako ga nešto preterano i ne poštujemo.:

Prema rečima ministra, endemskih vrsta biljaka ima i na Alpima i u Kanadi, ali se tamošnji ekolozi ne bune protiv izgradnje skijališta.
- Naprotiv, grade ih Austrijanci i Italijani, Švajcarci i mnogi drugi.

----------------------------------------------------------------------------
Nešto me interesuje, jel bio neko od vas tzv. "ekološki svesnih" uopšte na Alpima, tamo gde su ski centri, pa da zna kako to uopšte izgleda? (doduše celi Alpi su 1 veliki ski centar). Ono kao: staza koja ide kroz šumu, pretrči vam Bambi preko skija, ... ?

Evo 1 ekološki svestan (ali ovaj stvarno) francuski sajt: http://www.mountain-riders.org/ . Nema budalaština, realni ljudi.

[vmechanin]

----------------------------------------------------------------------------
Nešto me interesuje, jel bio neko od vas tzv. "ekološki svesnih" uopšte na Alpima, tamo gde su ski centri, pa da zna kako to uopšte izgleda? (doduše celi Alpi su 1 veliki ski centar). Ono kao: staza koja ide kroz šumu, pretrči vam Bambi preko skija, ... ?
Evo 1 ekološki svestan (ali ovaj stvarno) francuski sajt: http://www.mountain-riders.org/ . Nema budalaština, realni ljudi.

Jeste, bio je neko od nas ekoloski svesnijih i zna kako izgledaju Alpi sa svih strana i nije kao sto ti zelis da predstavis, bajke su za malu decu.

A "ekoloski" svestan sajt ( "ali ovaj stvarno") - hahaha, bez komentara....
a ti si kao kompetentan da procenis sta jesu a sta nisu budalastine?
Sta je realnost????

[vmechanin]

Asocijacija za ocuvanje Stare planine je 1.februara 2008god. u Media centru odrzala je konferenciju za stampu pod nazivom STARA PLANINA - ZRTVA BEZAKONJA.

Zbog svih "u medjuvremenu" nastalih politickih dogadjaja zbog kojih pojedini mediji a i narod ulaze u euforicna raspolozenja, ekologija i zastita zivotne sredine nema prostor gotovo nigde.
Sve je postalo nevazno, ostatak gradjana Srbije posebno, kao da ce zivot morati da stane na neko vreme dok "nacija" ne izadje iz kolektivne euforije i realno uspe da sagleda sta je realnost na terenu.

Do tada, jedan od clanova Asocijacije je delove konferencije slozio i stavio na 4 snimka na You Tube da se moze videti i cuti o cemu je rec i o cemu se govorilo.
Veci deo 3-ci i 4-ti link su izlaganje Dr. Lidije Amidzic, direktorke Zavoda za zastitu prirode:


http://uk.youtube.co...h?v=YRFqqtRwZDI

http://uk.youtube.co...h?v=bT38gi4SKiM

http://uk.youtube.co...h?v=J1cg3R6zNto

http://uk.youtube.co...h?v=reVxx-5O3XE

Edited by vmechanin, 29 February 2008 - 04:00.

[Rahel]

Asocijacija za očuvanje i održivi razvoj Stare planine

Osuda odluke Vlade Republike Srbije

Asocijacija za očuvanje i održivi razvoj Stare planine najoštrije je osudila odluku Vlade Republike Srbije da razreši dužnosti, bez ikakvog obrazloženja i mimo odluke Kadrovske komisije, prof. dr Lidiju Amidžić sa mesta direktora Zavoda za zaštitu prirode.
U saopštenju ove Asocijacije se navodi da je time je jedan od "ekspertskih ministara" ostvario svoje predizborne pretnje, jer činjenica je da je Zavod za zaštitu prirode bio jedina nacionalna institucija koja se opirala nastojanjima da se najvredniji prirodni predeli ove zemlje stave u funkciju ski turizma od tajkuna i njihovog političkog lobija.
Takođe, u saopštenju se stoji da je Lidija Amidžić predstavljala je glavnu prepreku za dalje uništavanje Stare planine, Kopaonika, Golije. Ovo predstavlja veliki poraz pravnog sistema Srbije i još više nas uverava u to da ovom Vladom manipulišu interesni krugovi kojima je najviši cilj ostvarivanje što većeg ličnog profita na ime uništavanja nacionalne prirodne baštine.
Asocijacija za očuvanje i održivi razvoj Stare planine tvrdi da su o svemu uvome pokušali da ukažu i ministru životne sredine i prostornog planiranja tokom sastanka u Beogradu na sastanku održanom 4. septembara.
Asocija za očuvanje i održivi razvoj Stare planine na kraju saopštenja konstatuje da nažalost, sve ovo govori o stepenu pasivnosti i nezainteresovanosti srpske javnosti, a naročito onog dela stručne javnosti kojima su usta puna ekologije, biologije, poštovanja prava čoveka, civilnog društva, slobodnog novinarstva, postavljajući pitanje - Gde su sve ovo vreme?
Više informacija o razrešenju prof. dr Lidije Amidžić, kao i o sastanku predstavnika Asocijacije za očuvanje i održivi razvoj Stare planine sa ministrom Dulićem možete naći na internet adresi www.staraplanina.rs. R.E.N

[vmechanin]

Svake Paznje vredan clanak,
svaka cast autoru na obradi celokupne teme,

http://xs4.b92.net/b...p;nav_id=334375


Trka za novcem je zla kob za netaknutu prirodu
15. decembar 2008. | Piše: Aleksandra Stanković | Izvor: B92

Mihajlo je zagledan u pašnjake ispod Midžora, na kojima je proveo čitav svoj život. Krajem leta, ljudi iz grada dolaze da beru divlje borovnice, maline i kupine. Meštani kažu da snaga domaćih lekovitih trava najbolje može da se oseti u ukusu ovčijeg mleka od koga se pravi tvrdi sir – kačkavalj.

Voda koja teče sa planinskih vrhova toliko je čista da se može piti iz reka, u kojima žive retke vrste pastrmke. One se ulivaju u veštačko jezero Zavoj, koje je dovoljno veliko da podmiri potrebe oko 2 miliona od ukupno 7,5 miliona stanovnika Srbije. Upravo zbog svog prirodnog bogatstva, područje Stare planine proglašeno je najvećim parkom prirode u Srbiji.



Ipak, nije sve tako sjajno na Staroj planini, kako na srpskoj strani tako i sa druge strane granice u susednoj Bugarskoj. Industrijalizacija posle Drugog svetskog rata u dve komunističke države dovela je do nasilnog iseljavanja stanovništva usled čega su se ispraznila živopisna sela na Staroj planini. Ali, to će se uskoro promeniti.

Hvala, ali ne treba nam još jedan Kopaonik

Nova prozapadna srpska vlada odlučna je u nameri da udahne novi život Staroj planini, ali neće ulagati u ono po čemu su staroplaninska sela bila čuvena u prošlosti, kao što su stočarstvo, mlečni proizvodi i tkanje ćilima, već u izgradnju velikog zimskog kompleksa koji bi mogao da primi do 40 000 posetilaca.

Ekolozi su zabrinuti zbog toga što će većina skijaških staza biti izgrađena u područjima koja su zaštićena zakonom kao staništa retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. I uprkos upozorenjima Zavoda za zaštitu prirode da se time krši šest zakona, kao što su zakoni o zaštiti retkih vrsta, šuma i vodotokova, Beograd je odlučan u nameri da sprovede svoj projekat.

Goran Mijić iz sela Topli Do nije impresioniran. „Kakav turistički centar?“ pita on. „Sad je kasno za to. Ovde više nema ljudi!“ Drugi meštani zabrinuto vrte glavom i pitaju se kako to skijaški centar može da oživi njihovu zajednicu u odumiranju. „U našim selima nema ničega što bi privuklo turiste“, kažu oni. Najviše ih brine šta će se dogoditi sa njihovim planinskim izvorima.

Na drugoj strani planinskog vrha Babin zub, gde će se graditi skijaški centar, u selu Balta Berilovac, seljani poseduju hektare zemlje koja do juče nije vredela ništa. Sada su cene višestruko skočile jer kolaju glasine o bogatim tajkunima koji otkupljuju velike površine zemlje u tom kraju.


Dunavka Božinović, lokalna policajka, želela bi da se Stara planina sačuva. Ipak, ona planira da proda deo od svojih 18 hektara zemlje da bi kupila stan u Nišu gde će njena deca da idu na studije. „Ako se Stara planina uništi, to će biti zbog toga što smo siromašni!“ kaže ona.

Nadležni u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije zaklinju se da će strogo poštovati zakon i da će o zaštiti prirode voditi računa. Međutim, u septembru 2006. godine, nekoliko ministara, uključujući i ministra ekonomije Mlađana Dinkića, inače ljubitelja skijanja, svečano je otvorilo radove na novoj ski stazi ispod Babinog zuba.

Tokom izgradnje uništeni su veliki šumski kompleksi pa su planinske bujice sledećeg proleća odnele ogoljeno zemljište i napravile velike kratere. Poremećena je mikroklima, a ozbiljno je ugrožena najmanje jedna endemska vrsta, Campanula calycialata, ili „krilasti zvončić“.

Vladini zvaničnici se brane tvrdeći da je izgradnja ski staze prvi korak ka oživljavanju ekonomije. „Turistički centar na Staroj planini je projekat od nacionalnog interesa, a prva izgrađena staza bila je pokazna vežba za buduće investitore“, kaže državni sekretar za turizam Goran Petković. On naglašava da su prilikom planiranja izgradnje turističkog kompleksa zvaničnici konsultovali stručnu instituciju koja se bavi zaštitom životne sredine i da su svi njihovi uslovi ispunjeni.

Izgradnja turističkog centra takođe je dobila blagoslov opštinskih zvaničnika. Gradimir Živković, predsednik opštine Knjaževac, kaže da briga za prirodnu okolinu ne sme da sputa razvoj opštine. „Između prirode i čoveka mora da se postigne ravnoteža“, smatra on. „Ako je nekome cilj očuvanje prirode bez razvoja, onda možemo svi iz Knjaževca da se preselimo u nekoliko solitera u Beogradu, i onda naučnici mogu na miru da proučavaju biljčice i životinje“.

Međutim, Lidija Amidžić, direktorka Zavoda za zaštitu prirode, ne slaže se s takvim stavom i odbacuje tvrdnje da je vlada konsultovala relevantne eksperte. „Izgradnja turističke infrastrukture, kako je planirana sada, je protivzakonita!“ kaže ona.


Protivnici plana smatraju da ulaganje u zimski turizam nije opravdano, jer je zbog klimatskih promena na planinama sve manje snega. Oni ukazuju da se čak i ski centri u Alpima, koji su viši i nalaze se severnije od Stare planine, već suočavaju sa ovim problemom.

„Za proizvodnju veštačkog snega u austrijskim Alpima potroši se količina vode jednaka potrošnji pola miliona domaćinstava“, kaže Mihael Rajšer, stručnjak za vode u regionalnoj vladi u Tirolu. „Kako se i dalje gradi turistička infrastruktura, potrebe za energijom i vodom su sve veće“, dodaje on.

Pored toga, ekolozi smatraju da je veštački sneg loše rešenje jer narušava režim podzemnih voda i utiče na ekosisteme. On se duže zadržava na zemlji od prirodnog, zbog čega se remeti period vegetacije. Neka mesta u Alpima gde se dugo pravi veštački sneg, sada su gola.

Konačnu ocenu o tome da li se planom za izgradnju turističkog centra na samom vrhu Stare planine narušava priroda trebalo bi da dâ Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Dušan Pajkić, pomoćnik ministra, priznaje: „Životna sredina uglavnom je prepuštena sama sebi. Možda bismo upravo novcem od turizma mogli da finansiramo zaštitu prirode“.

Ekolozi, pak, smatraju da ako se graditeljima dopusti da završe projekat neće više imati šta da se štiti. Oni navode primer Kopaonika, najvećeg zimskog centra u Srbiji, gde su tokom osamdesetih godina u blizini planinskih vrhova izgrađeni turistički kompleksi. Lokalno stanovništvo od njih nema mnogo koristi jer vlasnici iz gradova retko angažuju meštane za rad u turističkom centru. Najveća planinska reka zagađena je jer se otpadne vode ne prečišćavaju.



Ekolozi veruju da će na sličan način biti ugrožene i rezerve pitke vode u veštačkom jezeru Zavoj, koje već zagađuju motorni čamci i kanalizacija koja se izliva iz nelegalno izgrađenih vikendica.

EU obuzdava Bugarsku

Mnogi investitori vide jednu od najmlađih članica Evropske unije, Bugarsku, kao raj za ulaganje u turizam. Gradi se svuda, od najviših planinskih vrhova do obale Crnog mora. Međutim, mnoge skijaške staze i hoteli izgrađeni su bez građevinskih dozvola i tako uništili delove nacionalnog parka na planini Pirin koji je pod zaštitom UNESCO-a.

Prema programu Evropske komisije za zaštitu životne sredine „Natura 2000“, mesta koja su staništa retkih vrsta nalaze se pod strogim režimom zaštite. Međutim, Bugarska nije bila voljna da se u potpunosti povinuje ovim propisima. Na primer, bugarske vlasti su pojas oko nacionalnog parka Rila izuzele iz programa „Natura 2000“ kako bi na tom području bila dozvoljena gradnja.

U junu 2008. godine, stigla su prva upozorenja Evropske komisije da Bugarska krši Direktivu o zaštiti ptica, koja obavezuje zemlje Evropske unije da odrede odgovarajuće lokacije kao „oblasti posebne zaštite“ namenjene očuvanju divljih ptičijih vrsta.

Bugarska strana Stare planine, jednako opustela kao i obronci na srpskoj strani, takođe je meta investitora. Mala opština Berkovica, koja se ugnezdila na obroncima Stare planine, svoj spas vidi u skijaškim centrima. Iz svoje skromne kancelarije, Ivan Ivanov, zamenik predsednika opštine Berkovica, s nadom pokazuje na planinski vrh Kom, njegov adut za razvoj zimskog turizma.

Međutim, ulaskom Bugarske u Evropsku uniju pojedine stvari počele su da se komplikuju. „Natura 2000 nam vezuje ruke“, žali se Ivanov. „Trebalo je da počnemo da gradimo prošle godine, ali je zbog tog programa sve stalo“.


„Deo teritorije je zaštićen zbog medveda, a njih ovde nismo videli decenijama“, nastavlja on. „Jedna zona zaštićena je zbog retke vrste ptica. Seljaci u toj zoni ne smeju da koriste poljoprivrednu mehanizaciju da ih ne bi uznemirili. Međutim, svake godine veliki broj tih istih ptica nastrada od dalekovoda!“

Poučeni lošim iskustvima na drugim planinama, ekolozi se žestoko protive planovima opštine Berkovica da se izgradi skijaški centar. Upozoravaju da će izgradnja smeštajnih kapaciteta blizu planinskih vrhova, a daleko od postojećih naselja, ugroziti prirodu, a da lokalna zajednica od toga neće imati nikakve koristi.

Petar Penčev, predsednik asocijacije ekoloških organizacija u Bugarskoj, kaže da se mnoge opštine u toj zemlji ponašaju kao feudalci i da na svojoj teritoriji čine šta im je volja. „Dozvoljavaju investitorima da grade u zaštićenim zonama i nacionalnim parkovima, a korumpirani državni činovnici pred tim zatvaraju oči!“, kaže Penčev.

Bliska saradnja sa prirodom u Austriji

Austrijska alpska sela dobro žive od turizma koji ne nanosi veliku štetu prirodnom okruženju. Divlje deponije ovde su nezamislive, a sva otpadna voda se prečišćava pa su reke nezagađene. Većina turističkih centara, za razliku od onih kakvi se planiraju u Srbiji, nalaze se u selima u podnožju planina.

Olga Landerer, poreklom Čehinja, živi u selu Kuhtai i radi na održavanju lokalne žičare. „Ovde priroda nije ugrožena“, kaže Olga, dok pokazuje alpsku ružu, koja raste praktično iz stene, i obližnju jazbinu planinske lisice.



Očuvanje netaknute prirode misija je Austrijskog alpskog kluba, osnovanog 1862. godine, čije je sedište Insbruku. „Političari nas ne vole jer smatraju da smo protiv razvoja“, kaže Peter Haslaher, član ovog kluba.

„Mi se zapravo zalažemo za razvoj, ali ne po cenu ugrožavanja prirode“. On s ponosom ukazuje na milione evra koje su za razvoj seoskog turizma, planinarenja i poljoprivrede u Alpima obezbedili austrijska vlada i Evropska unija. „Zašto ulagati u skijanje kada je snega svake godine sve manje?“, pita se Peter.

Doduše, pritisak na Alpe nije nestao. Upravo zbog nedostatka snega, investitori vrše pritisak na regionalnu vladu u Tirolu da se ski staze i hoteli grade na sve većim nadmorskim visinama, čak i na glečerima, koji su pod zaštitom domaćih i evropskih propisa.

Dobra strana austrijskog članstva u Evropskoj uniji, makar što se tiče „zelenih“ nevladinih organizacija, jeste to što one imaju kome da se obrate ukoliko smatraju da domaći političari ne poštuju pravila.

Mihael Rajšer iz regionalne vlade u Tirolu objašnjava da o svakom infrastrukturnom projektu u Alpima svoju ocenu najpre mora da dâ nezavisno stručno telo.

Tirolska vlada takođe nastoji da smanji negativan uticaj infrastrukturnih projekata na prirodu. „Ukoliko je neminovno da se prilikom izgradnje narušava priroda, investitor je dužan da na drugom mestu uloži u nešto što je za nju korisno kako bi se postigla ravnoteža“, kaže Rajšer.

Šta se dešava s našom vodom?

Dok razvijene zemlje nastoje da smanje emisiju ugljen dioksida i koriste u većoj meri obnovljive izvore energije, Srbija u tome znatno zaostaje. Osim zabrinutosti oko izgradnje ski centra, meštani naselja na Staroj planini takođe brinu zbog gubitka vode koju koristi hidrocentrala Pirot.

Na Staroj planini teku dve reke, Visočica i Toplodolska reka, koje se spajaju i čine reku Temšticu. Brana, izgrađena 1990. godine, blokirala je tok reke Visočice kako bi se voda skrenula ka hidroelektrani Pirot. Izgradnjom novog tunela, uprava ove hidroelektrane namerava da skrene i vodu Toplodolske reke.

Protiv ovog plana obližnje hidroelektrane meštani se bore već 18 godina, delom zbog toga što je količina vode u koritu Visočice sada toliko mala da ugrožava opstanak živog sveta u njoj. Ipak, radovi na izgradnji novog tunela su već počeli, ali bez građevinske dozvole. „Tada se mnogo toga gradilo bez dozvola“, objašnjava Jovica Stevčić, generalni direktor hidroelektrane.

Vremena su se promenila, ali izgradnja tunela je nastavljena sve dok lokalna vlast u gradu Pirotu, na čijoj teritoriji se odvijaju radovi, nije odlučila da zaustavi projekat. Međutim, i dalje je nejasno zašto je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila kredit hidroelektrani od 12 miliona evra u 2002. godini za izgradnju tunela za koji ne postoji građevinska dozvola.

Republičke vlasti snažno podržavaju napore da se poveća proizvodnja električne energije u Srbiji, i zbog toga uglavnom ignorišu pritužbe lokalne zajednice. Meštani se sa gorčinom sećaju kako je izgledala reka Temštica pre nego što joj je oduzeta veća pritoka. „Sve je obezvođeno i obezvređeno“, kaže Radivoje Nikolić, koji je često provodio leta u kanjonu Temštice. „Nestalo je pola reke. Oni moraju da vrate vodu u korito, a ne da uzmu i ovo malo što je ostalo“.

Dušan Mitić, odbornik u pirotskoj skupštini i član gradske vlade, bori se da spase Toplodolsku reku. Njegova borba posebno je teška u Srbiji, u kojoj pravni sistem loše funkcioniše i gde je javno mnjenje uspavano u pogledu „zelenih“ tema. Uprkos tome, Mitić je uspeo da podigne svest javnosti o ovom problemu.

Njegov najjači argument protiv hidroelektrane je činjenica da Srbija ima najveći gubitak električne energije u mreži za prenos i distribuciju u Evropi. „Sa svakim procentom smanjenja gubitka električne energije spasava se 16 Toplodolskih reka!“, tvrdi Mitić.

Dok Staru planinu u Srbiji ugrožavaju ambiciozni projekti koji su očigledno suprotni postojećim zakonima, s druge strane granice u Bugarskoj, Evropska unija preti da će zemlji uskratiti namenske fondove, i to daje rezultate. Jedina šansa za Staru planinu takođe je pritisak na Srbiju koja se nalazi na putu pridruživanja Evropskoj uniji. Bez toga, kad Srbija ostvari svoj san i uđe u EU, za Staru planinu može da bude prekasno. Članak je napisan u avgustu 2008. godine u okviru programa Balkan Fellowship for Journalistic Excellence 2008.

----------------------------------------

Za razliku od Srbije, susedne Hrvatska i Crna Gora, iako nisu države članice, nakon upozorenja Evropske unije odustale su od izgradnje novih hidroelektrana na rekama Tari i Dravi. Da je Srbija u Evropskoj uniji, Toplodolska reka ostala bi netaknuta. Prema Okvirnoj direktivi Evropske komisije o vodama iz oktobra 2000. godine, zabranjeno je na bilo koji način koristiti do sada netaknute reke, između ostalog, i za proizvodnju električne energije. „Bolje je efikasno korišćenje energije nego izgradnja brane na preostalih nekoliko vodotokova“, kaže Gerhard Egar iz bečke kancelarije „World Wildlife Organization“. „Ako i njih iskoristimo, već 2020. godine imaćemo isti problem jer se potrebe za energijom povećavaju, pa je bolje sa štednjom početi sada“.

Edited by vmechanin, 18 December 2008 - 02:04.

[svracak]

Standard EU je 11% teritorije pod zastitom. Stara planina ce izgubiti status zasticenog prirodnog dobra ukoliko se ovaj stravican plan sprovede u delo. U tom slucaju Srbija spada na oko 3-4% jer je pod zastitom trenutno 6% (racunajuci i Sar-planinu). Kako cemo da dostignemo 11%, ne znam, jer ocuvanih predela van zasticenih tesko da imamo. Budite ubedjeni, mi u EU necemo uci dok ne ispunimo svaki standard. Pocevsi od infrastrukture, zakona, korupcije, skolstva, zdravstva, smanjenja zagadjenja itd. Rumuni i Bugari su usli zbog pritisaka SAD na evropske saveznike, iz politickih i geostrateskih razloga vezanih za razvoj NATO-a. NATO je stacioniran na Kosovu, tako da Srbija nema adut koji bi je ugurao u Evropsku Uniju bez ispunjenih standarda. A pitanja ekologije i zastitie zivotne sredine su najvaznija za Uniju.
Kako se upravlja nasim planinama, imacemo velikih problema sa pijacom vodom. Sad je zima, a snega vrlo malo. Ukoliko vece kolicine ne padnu do kraja zime, bice veselo na leto. Sto je manje padavina trebace nam sve vise sume da tu vodu sprovede do podzemnih tokova. Moramo racionalno da cuvamo resurse, i ne pravimo iste greske kao razvijeni deo Evrope. Nemacka je 90% zagadjena, ima 25 nuklearki, Holandija je zagadila njive sa ogromnim kolicinama pesticida. Nadam se da nismo dovoljno neuki da napravimo iste greske.

[svracak]

Otkazali zimovanje na Kopaoniku zbog manjka snega:

Tekst

[kiti]

Kako mislite da ma kakvi turisti, pogotovo oni iz EU, stignu to Babinog Zuba?

I sta tamo ima - skoro nista...

Meni sve ovo licni na mnogo buke ni oko cega.

Ja idem tamo skoro svake ili svake druge godine, doduse leti, ne znam je li iko od vas bio nedavno na Babinom Zubu? Pa to je jedno malo skoro-pa-nista izolovano od ostatka sveta, a do tamo se jedva stize, verovatno zimi treba 4x4...

[vilhelmina]

Kako mislite da ma kakvi turisti, pogotovo oni iz EU, stignu to Babinog Zuba?

I sta tamo ima - skoro nista...

Meni sve ovo licni na mnogo buke ni oko cega.

Ja idem tamo skoro svake ili svake druge godine, doduse leti, ne znam je li iko od vas bio nedavno na Babinom Zubu? Pa to je jedno malo skoro-pa-nista izolovano od ostatka sveta, a do tamo se jedva stize, verovatno zimi treba 4x4...

Kiti, kad si bila zadnji put? Napravljen je dosta dobar put iz pravca Knjazevca. Iz pravca Pirota i dalje samo ladom nivom, a moze i traktorom
Ono sto meni smeta u vezi cele ove price je to sto je istina da je priroda tamo vec debelo ugrozena klimatskim promenama (podize se granica sume i uopste vegetacije; ono sto je nekada raslo na 2000 m n/m sad trazi 3000 jer mu je nize pretoplo i pre suvo, a 3000 na St.Planinini nema ), a onda se ionako osetljivo stanje dodatno narusava neozbiljnim pokusajima. Ali jos veci problem nastaje kad se u borbu s alavim investitorima upuste nevesti ekolozi-amateri koji nemaju prave argumente, ali zato imaju debelu podrsku nekih drugih lobija, pa sve to ide u nekom pravcu od kojeg se meni dize kosa na glavi. Oni koji bi zaista imali sta da kazu (pre svega sumari) se dobrovoljno iz svega povlace, a tamo su zaista nikla neka strasila od zicara, hotela i ostalog nakaradno shvacenog turizma.
Bojim se da ce za dvadesetak godina tamo voditi jos samo decu na ekskurziju da im pokazuju "promasenu investiciju", kao sto su svojevremeno mene vodili u Obrovac (nesudjena fabrika glinice, a boksita niotkud, ako se neko jos toga seca). Bice to stvarno tuzan prizor, ali objasni to ovim usijanim glavama

[kiti]

Kiti, kad si bila zadnji put? Napravljen je dosta dobar put iz pravca Knjazevca. Iz pravca Pirota i dalje samo ladom nivom, a moze i traktorom
Ono sto meni smeta u vezi cele ove price je to sto je istina da je priroda tamo vec debelo ugrozena klimatskim promenama (podize se granica sume i uopste vegetacije; ono sto je nekada raslo na 2000 m n/m sad trazi 3000 jer mu je nize pretoplo i pre suvo, a 3000 na St.Planinini nema ), a onda se ionako osetljivo stanje dodatno narusava neozbiljnim pokusajima. Ali jos veci problem nastaje kad se u borbu s alavim investitorima upuste nevesti ekolozi-amateri koji nemaju prave argumente, ali zato imaju debelu podrsku nekih drugih lobija, pa sve to ide u nekom pravcu od kojeg se meni dize kosa na glavi. Oni koji bi zaista imali sta da kazu (pre svega sumari) se dobrovoljno iz svega povlace, a tamo su zaista nikla neka strasila od zicara, hotela i ostalog nakaradno shvacenog turizma.
Bojim se da ce za dvadesetak godina tamo voditi jos samo decu na ekskurziju da im pokazuju "promasenu investiciju", kao sto su svojevremeno mene vodili u Obrovac (nesudjena fabrika glinice, a boksita niotkud, ako se neko jos toga seca). Bice to stvarno tuzan prizor, ali objasni to ovim usijanim glavama

juna 2007, iz pravca Knjazevca. Ma kakav dobar put, nemas dobar put do Knjazevca kad sidjes s auto puta (od volje da li preko Zajecara, Sokobanje ili Nisa - zadnja dva sam prosla poslednji put maja 2008), a ono prema Kalni i kasnije ka Zubu ja zaista ne mogu da nazovem dobrim putem, a verovatno ni dobar broj stanovnika EU. Koliko dana jahanja treba do tamo? Cak i da nekakvi turisti slete na aerodrom u Nisu (trenutno skoro pa nemoguce) treba ih potovariti u autobuse i onda sledi nekoliko sati neudobne voznje, nije to turizam na kakav su u EU navikli. Kako tek zadnji deo puta izgleda zimi? A Jabucko Ravniste... setih se mog oca kad smo ga prvi put odveli na Whistler, pogledao covek Whistler village pa kaze: a ovo je njihovo Jabucko Ravniste? Poljana bez icega. Mislim sve to moze da se napravi, ali mislim da ce to u Srbiji jako dugo da traje i nemam pojma da li uopste ima sanse da zazivi kao turisticka destinacija s obzirom na geografski polozaj (daleko od bilo koje druge tur. destinacije). A amatera investitora i amatera ekologa ne manjka, to zasigurno.

Meni taj deo zemlje definitivno izgleda kao da odumire. I to je zalosno, ali ne znam da li ce i kad i kako da se promeni.

[vilhelmina]

a ono prema Kalni i kasnije ka Zubu ja zaista ne mogu da nazovem dobrim putem, a verovatno ni dobar broj stanovnika EU.

Ha-ha, pa bio je on dobar kad je napravljen pre desetak godina, ali mora da su (po obicaju) stanjili malo asfalt, da ostane i za asfaltiranje sokaka u rodnom selu predsednika opstine Ma da sve urade kako treba i kvalitetno (a nece), osposobe niski aerodrom itd., opet ostaje cinjenica da je snega sve manje i da je sve nesigurnije da li ce ga uopste biti.
Da Stara Planina odumire, to je tuzna cinjenica i ne vidim kako bi to moglo da se promeni. Nekakve investicije, bilo u turizam ili poljoprivredu, su obicno bacanje para u bunar i ne verujem da mogu da pomognu, ali zato mogu da stete, sto se i dogadja.

[svracak]

Da li ima smisla pokretati bilo kakvu medijsku akciju, kao što imamo prilike da gledamo na TV B92 kroz reklamne spotove ovih dana i ćutati o onome što se dešava na i oko Stare planine?

Samo jedan je razlog dovoljan da sve aktivnosti oko nelegalnog skijališta na Staroj planini prestanu i odgovorni izađu pred lice pravde. U našem pravnom sistemu u procesu procene uticaja na životnu sredinu nikako, ponavljam, nikako se ne sme ignorisati mišljenje organa nadležnog za zaštitu životne sredine. U konkretnom slučaju to je Zavod za zaštitu prirode Srbije. Citiram (staraplanina.rs):

''Парк природе Стара планина је највеће заштићено природно добро Србије.
Влада Р.Србије планира да у срцу ове планине изгради огроман туристички центар. Влада је иницирала израду просторног плана за подручје Старе планине приликом чије израде је прекршен закон тиме што је игнорисано мишљење Завода за заштиту природе Србије, што је обавезна законска процедура''.

Evo još malo o proceni uticaja i strateškoj proceni uticaja planova i programa:

-Potrebno je ukazati na značaj i domašaj zakonske odredbe kojom je isključena mogućnost da organ nadležan za pripremu plana ili programa uputi plan ili program u dalju proceduru usvajanja, bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni uticaja dobijene od organa nadležnog za zaštitu životne sredine--208. Tako nedvosmisleno čvrstom odredbom, kojom se NI U KOM SLUČAJU NE DOZVOLJAVAJU IZUZECI, snažno je afirmisana uloga organa nadležnih za zaštitu životne sredine i onemogućeno donošenje bilo kakvih javnih planova i programa bez njihove saglasnosti.

Dakle, potpuno čista situacija.

Ako neko apeluje da sadimo drveće, dok se u isto vreme priprema seča 3000 hektara stoletne planinske šume, čemu sve to? I to još zaštićene. Zašto se ne apeluje da se ta šuma ne seče? I drvo ne proizvodi samo kiseonik odnosno apsorbuje ugljen-dioksid. Drvo, naročito ono na planinama proizvodi vodu za piće. Sprovodi padavine do podzemnih tokova čineći zemljište propusnim i sprečavajući površinsko oticanje i stvaranje bujica i erozija. To se ne pominje.

Koliko još racionalnih argumenata treba da se predstave da bi se nešto promenilo, pitam se samo?

Fensi klip

Edited by svracak, 08 February 2009 - 23:41.

[svracak]

I kada je Mlađan Dinkić gostovao zadnji put u Utisku nedelje, pored mnogobrojnih pitanja koja su poslana od ljudi koji se bore za poštovanje zakona, putem sajta B92, a vezana za problem Stare planine - niti je jedno postavljeno. Samo da znate.

[kiti]

I kada je Mlađan Dinkić gostovao zadnji put u Utisku nedelje, pored mnogobrojnih pitanja koja su poslana od ljudi koji se bore za poštovanje zakona, putem sajta B92, a vezana za problem Stare planine - niti je jedno postavljeno. Samo da znate.

tacno mogu da zamislim

ponekad imam utisak kao da je cela ta prica privatni projekat Dinkica ili G17.

Tesko da ce Stara planina i silni turisticki poslovi na njoj da spasu Knjazevac (ako se on uopste spasti moze), a zaista verujem da zbog polozaja i infrastrukture tesko da ta planina moze da dozivi neki veliki skijasko-turisticki uspeh. Pa bar onda nek ostave prirodu na miru.