51 replies to this topic

[Staroplaninac]

Park prirode Stara planina je najveće zaštićeno prirodno dobro Srbije. Vlada R.Srbije planira da u srcu ove planine izgradi ogroman turistički centar. Vlada je inicirala izradu prostornog plana za područje Stare planine prilikom čije izrade je prekršen zakon time što je ignorisano mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije, što je obavezna zakonska procedura. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja unajmilo je kanadsku kompaniju “Ecosign” i kompaniju “Horwat consulting Zagreb” da izrade Master plan turističkog razvoja Stare planine sa predinvesticionom studijom koja sadrži fizičke i tehničke karakteristike skijališta. Tokom njihovih aktivnosti u potpunosti su ignorisali obaveznu zakonsku proceduru po kojoj su trebali da traže stručno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode i na taj način prekršili zakon. Time je došlo do povrede člana 34, 49, 51 i 127 Zakona o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik RS br. 66/91, 83/92, 53/93 i 67/93), usled čega su se javile neusklađenosti sa interesima zaštite prirode, odnosno sa Uredbom o zaštiti parka Prirode „Stara planina“ koju je takođe donela Vlada Republike Srbije. Kanadska kompanija Ecosign (kao i njen partner „Horwat consulting) se nije ponela profesionalno time što nije napravila niti jedan kontakt sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i JP „Srbijašume“ kao staraocem Parka prirode Stara planina, iako je planirani prostor skijališta smešten u samom srcu Parka prirode Stara planina. Master plan je, prema tome, ilegalan i katastrofalan za biodiverzitet i staništa Stare planine. Nacrt Prostornog plana za park prirode i turističku regiju Stara planina takođe, ne uvažava činjenicu da je reč o zaštićenom dobru i u potpunosti je podređen razvoju ski turizma i degradiranju prostora Stare planine. Prema ovim planovima, u unutrašnjosti Parka prirode “Stara planina” biće izgrađeno oko 40 žičara, oko 30 ski staza i 2 velika turistička kompleksa na lokacijama koje su od izuzetnog značaja za očuvanje biodiverziteta. Ovaj ogromni turistički centar moći će da primi oko 30.000 ljudi i nalazi će se u podnožju najviših delova planine – vrhovi Midžor (2170m), Babin Zub (1758m) Tupanar (1964m) Troškovi projekta tokom nekoliko razvojnih godina su između 260 i 300 miliona evra. Jedan od centara (najveći) biće na tresetištu Jabučko ravnište što se kosi sa Ramsarskom konvencijom o vodenim staništima koju je Srbija ratifikovala. Takođe, izvor na tresavi Dojkino vrelo koji je takođe na listi prioriteta za zaštitu Ramsarskom konvencijom se planira za kaptažu, što će dovesti do isušivanja i umiranja ove tresave!

Nažalost, Vlada R Srbije je tokom 2006. bez neophodne planske dokumentacije i u suprotnosti sa postojećim zakonima izgradila prvu ski stazu sa četvorosednom žičarom na prostoru Babinog zuba. Žičara je svečano otvorena 30.decembra 2006. godine i predstavljala je uvod u eroziju velikih razmera. Zbog toga, ovo je prva velika ilegalna aktivnost i uništenje koje je urađeno na Staroj planini od strane Vlade Srbije (Ministarstvo za infrastrukturu i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj). Tom prilikom je prekršeno 6 aktuelnih zakona Republike Srbije: Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“: Br. 47/2003 i 34/2006), Zakon o šumama („Službeni glasnik RS“: Br. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93 - izm., Br. 67/93, 48/94, 54/96 i 101/2005), Zakon o površinskim vodama („Službeni glasnik RS“: Br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/2005), Uredbu o zaštiti parka prirode Stara „planina“ („Službeni glasnik RS“: Br. 19/97), Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“: Br. 66/91, 83/92, 53/93 i 67/93) i Uredba o zaštiti prirodnih retkosti („Službeni glasnik RS“: Br. 50/93). Ka vrhu Babin zub, žičare su već postavljene a ogromni šumski kompleksi su prosečeni da bi se napravile ski staze koje silaze sa vrha. Na ogoljenom strmom planinskom zemljištu pokrenule su se lavine neizbežnih klizišta i erozije, i samo je pitanje vremena kada će se i preostali proređeni fragmenti stoletnih četinarskih šuma biti potkopani bujicama i porušeni vetrom. Neprocenjiva destrukcija je učinjena i širenjem postojećeg puta do žičara. Uništeni su veliki šumski kompleksi, a planinske bujice nezaustavljivo nose ogoljeno zemljište i potkopavaju drveće na rubovima prosečene trase puta.

Suma novca koju Republika Srbija (Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja) planiraju da ulože samo tokom 2008. godine u infrastrukturu neophodnu za ski staze, opremu za veštački sneg i ski liftove je 31.213.000 eura. Navedena suma je dovoljna da se obezbedi 100000 ovaca plus 500 traktora sa kompletnom dodatnom opremom,a da se sa ostatkom novca daju donacije od po 20.000 eura za ukupno 500 domaćinstava za zadovoljenje uslova za turističku kategorizaciju, rekonstrukciju kuća, adaptaciju radi etno turizma ili započinjanje neke vrste prerade (sušare, proizvodnja mleka, prerada šumskog voća...). Dakle, navedena suma novca je dovoljna za pomoć razvoju najmanje 500 domaćinstava radi otpočinjanja poljoprivredne ili bilo kakve druge proizvodnje, prerade ili usluge (sa 100%-nim učešćem od strane države) ili mnogo više domaćinstava principom kofinansiranja (koji bi dao šansu mnogo većem broju korisnika fonda, ali takođe i odgovornosti pri njegovom korišćenju). Ova suma novca pomogla bi uspostavljanje minimum 500 malih poljoprivredno-prerađivačko-uslužnih gazdinstava/preduzeća koja bi svoju delatnost zasnivala na održivom korišćenju resursa Stare planine.
Program izgradnje mega ski rezorta se zvanično zasniva na “postojećem društvenom koncenzusu” što u slučaju Stare planine nije slucaj. Ova izjava je izfabrikovana korišćenjem podrške u uskim interesnim grupama pojedinaca u zemlji i regionu. Tvrdi se da program počiva na “detaljnoj analizi prepoznatih potencijala Stare planine”. Međutim, niko ne može da sakrije činjenicu da se kreatori Master plana odnosno Plana turizma na Staroj planini sa predinvesticionom studijom i fizičko-tehničkim karakteristikama skijališta (Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja zajedno sa Ecosign-om i Horwath Consulting Zagreb) nisu čak ni potrudli da zađu u sela Stare planine, a kamoli da se tokom izrade dokumenata zaiteresuju za mišljenje i stavove lokalnog stanovništva. Sa kojim pravom neko može da priprema plan turizma nekog područja, a da pritom na teriotoriji tih Opština provede svega par sati i to u Opštinskim prostorijama. Sa kojim pravom se onda govori o takozvanoj transparentnosti izvođenja ovog projekta. Još jedna besmislica je navedena u ovom projektu, a to je da je 5 meseci snegom pokriven deo Stare planine na visini većoj od 1700 metara. Da li neko ovom netačnom tvrdnjom želi da prikrije činjenicu da je tokom nekoliko poslednjih godina Balkansko poluostrvo jedno od Evropskih regija sa najupečatljivijim klimatskim promenama, ili želi da sakrije činjenicu da je otvaranje žičare 30-og decembra 2006. godine bilo praćeno minimalnim količinama snega u Srbiji? Tog dana ilegalne vladine aktivnosti su postale zvanične.

Od posebnog značaja za zaštitu celokupnog prirodnog bogatstva, geološkog nasleđa, genetskog, specijskog i ekosistemskog diverziteta Republike Srbije i Balkanskog poluostrva, srpska Vlada proglasila je Staru planinu za Park prirode 1997. Godine i dodelila joj prvi stepen zaštite – od posebnog značaja za državu. (Službeni glasnik Republike Srbije broj 19/97.) Sa druge strane Stara planina je na listi potenicijalnih geoparkova Srbije. Stara planina takođe ima status značajnog internacionalnog regiona. Na listi je važnih internacionalnih područja za ptice (IBA-Bird Life International, 1997), na listi važnih internacionalnih biljnih područja (IPA-PlantaEuropa, 2005), na listi primarnih područja za leptire u Evropi (PBA), na preliminaranoj listi za pogranična područja Bisofere pod zaštitom UNESKA (Man and Biosphere, UNESCO), na listi prioritetnih staništa za zaštitu pod Ramsarskom konvencijom (tresetišta), na Emerald listi (područje značajno za očuvanje evropske ekološke mreže), na listi pograničnih zaštićenih područja u okviru programa GREEN BELT (IUCN), na listi Pro geo geološkog blaga značajnih mesta u okviru Evropske asocijacije za konzervaciju geološkog nasleđa (od 2000), trenutno se vrši realizacija pograničnog projekta „Prekogranična saradnja kroz upravljanje zajedničkim prirodnim resursima – Promocija umrežavanja i saradnje između zemalja Jugositočne Evrope“ sa Bugarskom, preporučeno je za pogranični kooperativni projekat sa Bugarskom i nalazi se u grupi projekata Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope ReREP. Model prekogranične saradnje je preporučen kao rešenje generalne zaštite biodiverziteta, ali istovremeno kao koncept “Park mira” čija je uloga učestvovanje u evropskoj inicijativi “Parkovi za život” i u Pan-Evropskoj strategiji za biološki i pejzažni diverzitet. Ovaj projekat je iniciran 1999. godine od strane Ministarstva za životnu sredinu Evropske Unije. Ovakav nacionalni i internacionalni status Stare planine proizilazi iz biodiverzitetskih konvencija koje je Srbija ratifikovala 2001. godine, Bonske konvencije (“Službeni glasnik” RS, 102/07) i Bernske konvencije (“Službeni glasnik” RS, 102/07), Ramsarske konvencije. Direktive za staništa Saveta evrope (Habitat) iz 1992, ProGeo iz 1995. godine i mnogi drugi internacionalni ugovori.

Na Staroj planini је do sada zabeleženo 344 vrste mahovina, medju kojima je veliki broj onih koje su pod raznim vidovima zaštite. Posebno su ugrožene vrste koje žive na stablima u raspadanju i na tresavama. Veoma veliku opasnost po ove vrste predstavljaju i hidrogeografski radovi jer se tako značajno menja vodni balans staništa ovih vrsta. Buxbaumia viridis, vrsta zaštićena Bernskom konvencijom i Habitat direktivom u čitavoj Evropi, jer ostaje veoma malo mikro-staništa (trula debla) na kojima ova vrsta uspeva. Slična situacija je i sa vrstom Dicranum viride koja je takodje zaštićena Bernskom konvencijom zajedno sa tresavskim belim mahovinama Sphagnum capillifolium, Sphagnum cuspidatum, Sphagnum palustre, Sphagnum rubellum, Sphagnum squarrosum i Sphagnum subsecundum koje su zaštićene i Habitat direktivom. Na staroj planini nalaze se sledeće vrste iz Evropske crvene knjige briofita: Brachythecium geheebii, Bryum neodamense, Encalyptra microstoma, Grimmia caespiticia, Lophozia dscendens, Paraleucobryum sauteri i Pseudoleskea saviana. Izgradnjom ski centra na Jabučkom ravnistu i kaptiranjem Dojkinog vrela, bice uništene dve najveće tresave na Staroj planini. Time su direktno ugrožene sledeće vrste mahovina: Anastrophyllum minutum, Barbilophozia floerkei, Barbilophozia hatcheri, Bazzania trilobata, azzania tricrenata, Lophozia adscendens, Leiocolea badensis, Leiocolea collaris, Leiocolea hetrocolpos i Scapania aequiloba i mahovine Amphidium mougeotii, Anomodon rugelii, Buxbaumia viridis, Cynodontium brutonii, Dichodontium palustre, Dicranum fuscescens, Dicranum viride, Diphyscium foliosum, Encalypta ciliata, Grimmia caespiticia, Physcomitrium piriforme, Pohlia longicolla, Orthotrichum obtusifolium, Paraleucobrium sauteri, Pseudoleskea saviana, Sphagnum capillifolium, Sphagnum cuspidatum, Sphagnum palustre, Sphagnum rubellum, Sphagnum squarrosum, Sphagnum subsecundum, Tetraphis pellucida i Timmia bavarica.
Diverzitet vaskularne flore na srpskoj strani Stare planine (druga polovina je u Bugarskoj) je najmanje 1195 biljnih vrsta, od kojih 116 (9,7% od svih zabeleženih vrsta) su lokalni ili regionalni endemi. Endemi su najugroženija kategorija i kao takvi najvažniji biljni elementi diverziteta. Primer kako opasan divlji turistički razvoj može biti je skoro istrebljenje Krilastog zvončića (Campanula calycialata) koji raste jedino na Staroj planini (vrh Babin Zub), a deo njegove osetljive populacije je uništen tokom prve faze projekta. Na Staroj planini raste 9 vrsta sa svetske crvene liste (Cota macrantha, Dianthus banaticus, Scabiosa fumaroides, Pedicualris heterodonta, Tozzia alpina, Acer heldreichii, Delphinium fissum and Viola dacica), 42 vrste sa evropske crvene liste od kojih su 4 kritično ugrožene (Lycopodium complanatum, Pinus mugo, Rosa balcanica, Androsace elongata), tri vrste zaštićene habitat direktivom (Gentiana lutea), 45 vrsta sa CITES liste (41 vrsta orhideja), 179 vrsta koje su po IUCN-u regionalno ugrožene, 14 vrsta sa nacionalne crvene liste, kao i 153 vrste zaštićene zakonima i uredbama Republike Srbije. Takođe, 21 biljna vrsta je lokalno kritično ugrožene (IUCN YUCR): Lathyrus pancici, Alnus viridis, Androsace elongata, Angelica brachyradia, Bupleurum pachnospermum, Campanula thyrsoidea, Clematis alpina, Eranthis hyemalis, Gentiana lutea, Heracleum verticillatum, Pinus mugo, Juniperus sabine, Knautia ambiqua, Lycopodium complanatum, Oenanthe stenoloba, Peucidanum minutifolium, Rosa balcanica, Senecio pancicii, Swertia punctata, Tozzia alpina, Trifolium badium var. pseudobachium. Iz Uredbe o prirodnim retkostima (Službeni glasnik Republike Srbije broj 50/93) prisutno je 40 vrsta i prema tome nelegalno je narušavati i uništavati njihovo stanište. Bernska konvenicja takođe štiti 2 vrste koje rastu na Staroj planini: Campanula abietina i Lilium jankae. Tresetišta su staništa za brojne endemske biljne vrste. Na tresetištima Stare planine raste u proseku između 50 i 70 endemskih vrsta. Želimo da naznačimo da je Jabučko ravnište najveće tresetište i da je ugroženo zbog nelegalne gradnje turističkog naselja, betonskih zgrada i parkinga, čija se gradnja na njemu planira. Drugo najveće planinsko tresetište, Dojkino vrelo će se iskoristiti kao izvor vode i prema tome tresetište će biti isušeno. Najznačajnije endemske vrste na tresetištima su Senecio pancicii, Ciscium heterotrichum, Cardamine aeris, Barbarea balcana, Geum coccinum, Rumex balcanicus, Silene asterias i Dactylorhiza cordygera. Pored njih, jedna od najznačajnijih je muholovka (Drosera rotundifolia) – retka i veoma ugrožena biljna vrsta koja je već nestala sa drugih područja Srbije. Podsećamo vas da je planinska tresetišta danas predstavljaju jedan od najređih i najugroženijih svetskih ekosistema. Prema IUCN (International Union for Conservation of Nature) kategorizaciji ovo su veoma osetljivi ekosistemi gde su i najmanje promene abiotičkih i biotičkih faktora kobne (nestanak svega jedne do dve vrste rezultira njihovim totalnim nestankom). Pored toga, tresetišta su centri biodiverziteta i za njihovu zaštitu je odgovorna naša zemlja (Srbija) i po odredbama Direktive o staništima potpisane u Rio De Žaneiru 1992. godine. Kao tip vlažnog staništa koje ne može biti obnovljeno, Ramsarska konvencija (na osmoj konferenciji 2003. godine) identifikjuje tresetišta zajedno sa šumama mangrove i koralnim grebenima kao najosteljivija i najugroženija staništa na planeti usled čega je neophodna hitna i primarna aktivnost za njihovu zaštitu i konzervaciju (Global Review of Wetland Resources and Priorities for Wetland Inventory). Posebnu opasnost predstavljaju planirane akumulacije i postrojenja za proizvodnju veštačkog snega zbog promena u vodnom balansu okoline akumulacija, pojačanom erozijom i drugim poremećajima u tlu usled sabijanja veštačkog snega kao i amonijaka koji se ispusta njegovom proizvodnjom. Pored osnovnih ugrožavajućih faktora, pretnju predstavljaju i fizičke promene terena. Neke druge endemske vrste, ugrožene zbog izgradnje parking prostora i ski staza su: Jovibarba heuffelii, Minuartia bulgarica, Silene lerchenfoldianae, Campanula trojanensis, Saxifraga paniculata, Symphyandra wanneri, Alyssium wierzbickii i Alium melanantherum… Veoma je važno pomenuti i to da diverzitet šumske vegetacije (Piceetum excelsae serbicum, Fagetum subapinum serbicum и Fagetum submontanum mixtum silicicolum) sprečava eroziju na planinskim padinama. Izgradnjom ski staza započeli bi se nezaustavljivi erozivni procesi, što se već desilo na nekim delovima planine gde su započete nelegalne aktivnosti (Babin zub).
Na Staroj planini živi 116 vrsta leptira, od kojih su 3 zaštićena Bernskom konvencijom (Parnassius mnemosinae, Parnassius apollo, Maculinea arion), 6 je deklarisano kao prirodne retkosti po Uredbi o prirodnim retkostima (Papilio machaon, Parnassius mnemosinae, Parnassius apollo, Zerynthia pollyxena). Prema IUCN kategorizaciji među leptirima koji žive na Staroj planini, postoji šest ugroženih (Erebia alberganus, Erebia orientalis, Apatura iris, Limentis populi, Plebeius pylaon, Papilio machaon), 37 osetljivih i 21 retka vrsta. Od evropskog značaja za zaštitu zabeleženo je 14 vrsta. Vrste E. orientalis, E. alberganus, Proclossiana eunomia i Muschampia cribrellum u Srbiji žive samo na Staroj planini. Visokoplaninska vrsta E. orientalis je glacijalni relikt, E. alberganus je tercijarni relikt dok je vrsta P. eunomia isključivo vezana za tresavska staništa. Sve tri vrste žive na prostoru planiranom za meka ski centar (Babin zub, Midžor, Topli Do, Jabučko ravnište). Posmatrano sa aspekta zaštite, 69 vrsta su interesantne, dok su 64 svrstane u 3 najugroženije kategorije. Najvažniji lokaliteti za leptire na Staroj planini su na Babinom zubu (preciznije, na delu planiranom za parkiralište), Crnom vrhu (lokacija predviđena za turistički centar i mesta za parkiranje), Midžor (ski staze su isprojektovane u blizini) i Topli do (planirano za vodnu akumulaciju radi proizvodnje električne energije).
Razmatrajući faunu riba na planini (26 vrsta), najvažnija vrsta je pastrmka (Salmo trutta) koja ime drugačiju mDNK strukturu od ostalih populacija u Srbiji, i sličnija je populacijama pastrmke sa Kavkaza. Osim toga u hladnijim planinskim rekama živi vrsta Zlatni čikov (Sabanajewia aurata) koja je pod zaštitom Uredbe o prirodnim retkostima. Takođe, Bernska konvencija štiti 6 planinskih vrsta koje se mogu naći na Staroj planini (Alburnoides bipunctatus, Barbus peleponensis, Cobitis teania, Cobitis elongata, Sabanajewia aurata, Gobio kessleri). Kaptiranje planinskih izvora za vodosnabdevanje ogromnog broja planiranih objekata će izazvati nesagledive posledice po vodni balans regiona, pa će stoga efekat na vodene životinje biti katastrofalan. Brojni tokovi i manje reke su u opasnosti zbog zagađenja vode kanalizacijom.

Na Staroj planini živi 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, od kojih je 10 pod zaštitom Bernske konvencije (Bombina variegata, Pseudepidale (Bufo) viridis, Natrix tessellata, Vipera ammodytes, Coronella austriaca, Zamenis longissimus, Podarcis muralis, Lacerta viridis, Lacerta agilis and Ablepharus kitaibelii), dok je 8 pod zastitom Uredbe o prirodnim retkostima (Salamandra salamandra, Bombina variegata, Bufo bufo, Pseudepidale (Bufo) viridis, Zootoca vivipara, Ablepharus kitaibelii, Zamenis longissimus and Coronella austriaca). Trenutno su poznata samo 3 lokaliteta u Srbiji gde se mogu naći populacije živorodnog guštera (Z. vivipara). Samo jedna populacija do sada nije bila ugrožena ljudskim aktivnostima i ona se nalazi na Staroj planini, u blizini lokaliteta Babin zub, koji je planiran kao početna tacka za nekoliko ski staza i takođe predviđen za parkiralište. Gotovo je izvesno da će ta populacija biti izgubljena ukoliko se radovi tamo nastave.

Do današnjih dana 206 vrsta ptica je zabeleženo na Staroj planini. Od tog broja 104 vrste su zaštićene Bernskom konvencijom, ali neke od njih nisu viđene na Staroj planini godinama unazad, kao posledica aktivnosti čoveka (Gypaetus barbatus, Tetrax tetrax, Aegipius monachus, Gyps fulvus, Falco naumanni i Neophron percnopterus). Na primer, samo nakon probijanja puta do Babinog zuba za terenska vozila 80-ih, 3 vrste koje su se tu gnezdile su nestale u nekoliko narednih meseci (Pyrrhocorax graculus, Falco peregrinus i Aquila chrysaetos). Ukoliko je jedna takva prosta operacija prouzrokovala nestanak 3 vrste koje su se tu gnezdile, možemo samo zamisliti kakav će efekat imati izgradnja mega ski-rezorta. Lokaliteti predviđeni za degradiranje u ski-centre i ski staze su od izuzetne važnosti za retku i ugroženu faunu ptica Stare planine.
U narednim redovima ćemo predstaviti lokalitete predviđenje za razvoj mega ski rezorta, koji će ugroziti vrste koje se tamo gnezde ili su se u skorije vreme gnezdile. Sve prisutne vrste su i zaštićene Bernskom konvencijom kao i Uredbom o prirodnim retkostima:

- Planinski nagib Golema reka - Tetrao urogallus, Prunella collaris, Nucifraga caryocatactes, Circaeetus gallicus, Pernis apivorus, Parus cristatus
- Toplodolska reka - Ciconia nigra, Pernis apivorus, Falco peregrinus, Buteo rufinus, Aquila chrysaetos, Monticola saxatilis, Emberiza cia
- Bratkova strana - Tetrao urogallus, Eremophila alpestris balcanica, Circaetus gallicus, Falco cherrug, Monticola saxatilis
- Vrhovi Midžor i Tupanar - Falco cherrug, Eudromias morinellus, Monticola saxatilis, Anthus campestris, Eremophila alpestris balcanica
- Vrh Babin zub - Falco peregrinus, Pyrrhocorax graculus, Prunella collaris, Hirundo rupestris, Alectoris graeca, Monticola saxatilis
- Tresava Jabučko ravnište - Scolopax rusticola, Phoenicurus phoenicurus, Saxicola rubetra, Caprimuglus europaeus, Strix aluco, Perdix perdix, Dryocopus martius
Od velike je važnosti za ove vrste da njihovo stanište ostane sačuvano. To je od posebne važnosti za vrste E. morinellus (jedino njeno stanište na Balkanskom poluostrvu), E. alpestris balcanica (nalazi se na svega par lokaliteta u Srbiji) F. cherrug, T. urogallus (jedini lokalitet u istočnoj Srbiji), S. rusticola (najvažniji lokalitet u Srbiji), P. collaris (Balkanska podvrsta subalpina, koja ima jos samo 5 staništa u Srbiji).

Prisutno je 60 vrsta sisara na Staroj planini, među kojima su neke veoma retke. Među njima je i snežna voluharica (Chionomys nivalis), veoma redak “živi fosil” tercijarnog porekla, koji živi samo na najvišim delovima planine i direktno je ugrožena ski stazama. Zajedno sa snežnom voluharicom, pod Uredbom o prirodnim retkostima je zaštićeno jos 19 vrsta sisara kao i njihova stanista. U neposrednoj opasnosti od uništenja su staništa risa (Lynx lynx), slepog kučeta (Spalax leucodon), tekunice (Spermophilus citellus), šarenog tvora, (Vormela peregusna), vodene rovčice (Neomys fodiens), juzne vodene rovčice (Neomys anomalus). Takođe Bernskom konvencijom , Dodatak II zasticemo je 5 vrsta : tekunica (S. citellus), mrki medved (Ursus arctos), vuk (Canis lupus), divlja mačka (Felis silvestris), šareni tvor (Vormela peregusna) kao i vidra (Lutra lutra), dok Dodatak III štiti dodatnih 12 vrsta. Vrstama iz Dodatka II su staništa veoma ugrožena potencijalnim objektima zimskog turizma.Vuk i divlja mačka su u Srbiji izuzeti sa Bernske konvencije i ne podležu zaštiti.

Među ovim navedenim vrstama prisutno je mnogo tercijarnih i glacijalnih vrsta, balkanskih endema, prirodnih retkosti Srbije, kritično ugroženih vrsta od globalne važnosti za očuvanje svetskog i evropskog biodiverziteta. Osim lokaliteta značajnih za živu floru i faunu, prisutan je i jedan veoma važan lokalitet sa nalazištem tragova dinosaurusa iz nizeg trijaskog perioda, od brojnih, uglavnom nepoznatih vrsta. Kako je ovo jedan od lokaliteta sa najstarijim tragovima dinosaurusa, neophodno je intenzivnije istraživanje za otkrivanje pravog identiteta ovih prastarih bića koja su verovatno nepoznata za nauku. Ukoliko se ovaj projekat nastavi, ovaj lokalitet će takođe biti oštecen, a možda i uništen.

Prema naučnim istraživanjima ovaj vid turizma je neodrživ zbog klimatskih promena (više temperature i značajno tanji snežni pokrivač), jake konkurencije u regionu (Bansko, Borovec, Kopaonik, Jahorina, Durmitor kao i skijalista Slovenije) i uništenja diverziteta koja bi nastupila. Pretpostavke kreatora ovog projekta - da će implementacija istog u prostorni plan voditi ka komplementarnim aktivnostima, boljim uslovima života i boljem standardu lokalne populacije, nije dovoljno jak argument za realizaciju navedenog Master plana, jer situacija u ruralnim regijama Stare planine može biti znacajno promenjena u pozitivnom smislu sa efikasnijim i za državni budžet Srbije, racionalnijim merama. Ove mere podrazumevaju razvoj tradicionalne stočarske proizvodnje bazirane na eksploataciji planinskih pašnjaka, podsticanju organske poljoprivrede, podsticanju sektora prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda sa akcentom na tipične proizovde sa geografskim poreklom (ovčetina, med, vuna, sakupljanje bilja, autentični ručni rad, sir i ostali mlečni proizvodi). Alternetiva takođe podrazumeva i motivaciju za razvoj etno i ostalih vidova održivog turizma. Navedeni razvoj etno turizma mora biti propraćen sa ulaganjem države u lokalnu infrastrukturu (puteve, dovod vode, odvoz smeća, telekomunikacije). Mere u razvoju etno turizma moraju biti orijentisane kao postojećim selima i to posebno ka onim sa očuvanim autentičnim izgledom, gde je finansijska pomoć potrebna za rekonstrukciju i adaptaciju objekata u lokalnom etno-arhitekturnom stilu, sa zadovoljavanjem uslova turističke kategorizacije.

Naša alternativa je ruralni, AGRO, EKO i ETNO turizam, koji može biti razvijan i profitabilan na duže staze bez opšteg uništenja prirodnih resursa i sa mnogo manje investicija. Ova vrsta turizma će poboljšati kvalitet života lokalnog stanovništva plasiranjem njihove hrane, zanatskih proizvoda i dodatnih usluga. Eko turizam je ranije preporučen od strane IUCN kao jedini prihvatljivi vid turizma u ovom regionu. Takođe Svetska banka trenutno radi na projektu sa lokalnim zajednicama na unapređenju ekološkog menadžmenta u Parku prirode Stara planina (142.000 ha); biodiverzitet i održivi prirodni resursi su uključeni u program razvoja poljoprivrede ruralnih područja; 30.000 ha livada pod održivom ispašom.
Još nije kasno, jer glavni deo realizacije ovog projekta počinje od 2008 godine. NEOPHODNO JE DA IZVRŠIMO PRITISAK NA NAŠU VLADU DA ZAUSTAVI OVO. Pokušaćemo da ujedinimo sva moguća ekološka društva i asocijacije u Srbiji i obavestimo međunarodnu javnost. Stoga, UKOLIKO MOŽETE, POMOZITE NAM DA ZAJEDNO ZAUSTAVIMO OVAJ ILEGALNI PROJEKAT I DA SAČUVAMO NAŠU PRIRODU !!!

u toku je potpisivanje elektronske peticije za stavljanje van snage pomenute uredbe. Pozivam vas da posetite sajt
http://www.thepetiti...lanina-petition

Attached Files

•  would_you_allow_this_degradation_copy.jpg   130.14KB   87 downloads

[Dunadan]

kakav jebeni uzas. sta raditi? potpisala sam peticiju, al shta raditi i nadati se da postignesh u drzavi gde zakone krshi kako ko stigne.
uh, sad bih mogla da ubijem nekog!

[Staroplaninac]

Pitanje je na mestu. Sta raditi u situaciji kada drzava gazi sopstvene zakone?
Sta raditi kada umesto ministara imamo spahije koji se rasipaju novcem gradjana Srbije i nepovratno unistavaju nesto sto ni Otomanska imperija nije mogla za 5 vekova vladanja na ovom prostoru?
Nazalost, javnost cuti, jer ovo je samo jedan od niza problema sa kojim se nase bolesno drustvo susrece.
Sto je jos zalosnije, pred ovim cinjenicama cute i mediji. Kada je u pitanju unistavanje sprskih planina ne postoji istrazivacko novinarstvo.

[Rahel]

Ja cu malo da sažmem za one koje mrzi da čitaju sve. (Staroplaninac mi valjda neće zameriti .)

Vlada Republike Srbije je u septembru 2007. godine usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa razvoja
planinskog turizma na području Stare planine (Sl. glasnik R.Srbije br 85/2007) čime je prekršeno nekoliko zakona R. Srbije i nekoliko
međunarodnih konvencija čiji je Srbija potpisnik. Ovom Uredbom otvara se put za uništenje najlepših predela Parka prirode „Stara planina“ -
najvećeg zaštićenog prirodnog dobra u Republici Srbiji. Na direktnom udaru biće kompletni ekosistemi na kojima živi preko 1.742 vrste i
podvrste biljaka (od kojih su 160 lokalni ili regionalni endemi), 206 vrsta ptica, 60 vrsta sisara, 136 vrsta dnevnih leptira i još mnogo
toga. Na Staroj planini je veliki deo živog sveta, kao i kompletni ekosistemi (visokoplaninske tresave), pod zaštitom kako države tako i
brojnih međunarodnih konvencija koje je Srbija kao potpisnik dužna da poštuje. Sem ogromne ekološke štete, gore navedena Uredba koštaće
građane Srbije 56.700.000 € samo tokom 2008. godine. Pomenuta sredstva će biti investirana u infrastrukturu budućeg skijališta na osnovu
površnih analiza i bez učešća lokalnih zajednica u kreiranju sopstvenog razvoja.

Zbog svega navedenog, preko 35 nevladinih organizacija stalo je u odbranu Parka prirode „Stara planina“. Kao prvi korak, organizovana je
javna rasprava u Pirotu 29. novembra 2007. gde su po prvi put predstavnici relevatnih državnih institutcija izneli javno svoje
planove, očekivanja, strahovanja i jasna protivljenja u vezi namera Vlade R. Srbije. Na skupu su učestvovali predstavnici Ministarstva za
ekonomiju i regionalni rezvoj, Republičke agencije za prostorno planiranje, Instituta za urbanizam, Zavoda za zaštitu prirode Srbije,
Ministarstva poljoprivrede i brojnih nevladinih organzacija iz Srbije. Nažalost, predstavnici Ministarstva za životnu sredinu se nisu odazvali pozivu. Diskusija koja je nastupila nakon zvaničnih izlaganja učesnika iznela je na videlo i dodatne probleme i neregularnosti celokupnog
projekta. Uskoro će i šira javnost Srbije moći da se upozna sa tim činjenicama.

Drugi korak u borbi za očuvanje Stare planine je i pokretanje elektronske peticije koja je pokrenuta 6. decembra 2007. sa ciljem da do
6. marta 2008. sakupi preko 100.000 glasova iz Srbije i sveta kako bi se ukazalo na opšte nezadovoljstvo po pitanju izgradnje mega ski rezorta u
srcu Parka prirode „Stara planina“.


Dakle, dragi forumaši, ukoliko ste podjednako revoltirani ovom pričom, potpišite peticiju za stavljanje van snage Uredbe o utvrdjivanju Programa razvoja planinskog turizma na podrucju Stare planine od strane Vlade R. Srbije (Sl. glasnik R.Srbije br 85/200) i prosleđujte je dalje. Stara Planina sa svojom florom i faunom i vaši potomci će vam biti zahvalni.

[cika tale]

Izgleda da preostaje samo da tužimo Državu zbog nepoštovanja Zakona..

[vmechanin]

Plus sve ono sto je unisteno do sada, takodje krsenjem raznih Zakona....samo ne znam kome bi trebalo tuziti drzavu, tj, nadlezna ministarstva kojima je u opisu da se time bave, a ne bave se, tkzv. nekoordinisani rad izmedju ministarstava i nadleznih institucija za zastitu prirode.

I moram da primetim da se novinari vrlo malo ili skoro uopste ne interesuju za ove teme...

Prosto je neverovatno da "fenomenalni prilog" maskiranih vojnika, opste lakrdijaskog karaktera hvatanja haskih begunaca po potpuno zapustenim objektima kasarni zauzme onoliko prostora u vestima, ono je smejurija .

A da unistavanje prirode po svim osnovama nema nikakav prostor za informisanje gradjana da bar znaju sta se desava i da ce za vrlo kratko vreme nestati prirodna bogatstva, bas na nacin kako ce biti unistena i Stara Planina.

Potpisah peticiju, ali ni prva ni poslednja, i od ovoga vida "borbe" nema vajde.

Setite se samo Kopaonika, Tare, Golije, Uvac, Deliblatske pescare (spec.rezervat prirode pod prvom kategorijom zastite, je ujedno i loviste, te dve info-table stoje na samom ulazu u Deliblatsku pescaru na 10-ak metara razdaljine i samo ta slika govori i vise nego dovoljno sama za sebe), Carska Bara itd...spisak bi bio poduzi....

[cika tale]

Tužiti Državu (ili koga god da je predstavlja) nekom međunarodnom Sudu.

Nisam pravnik, ali mi se čini da je izvodljivo.

[Mioba]

ni ja nisam, al čini mi se da prvo moraš da potrošiš sve pravne lekove u domaji

[cika tale]

Što je taman dok traju radovi.

[Staroplaninac]

Secate li se stranke "eksperata" i Dinkica i Gorana Paskaljevica koji udomljavaju napustene pse i macke? Tada su se predstavljali kao zagovornici ocuvanja prirode i prava zivotinja.
A sta je sa zivim bicima ciji se dom sada unistava na Staroj planini? Vidis li to Paskaljevicu, ili je Dinkic i tebi zatvorio oci i zapusio usta? Ili je to mozda predaleko od Beograda da bi se ikoga ticalo?

To sto Dinkicevo ministarstvo planira na Staroj planini je jedna velika sramota za celo drustvo koje cuti.
Sramota za medije i novinare koji pricaju prazne price o istrazivackom novinarstvu!
Jos veca sramota za Ministarstvo za zastitu zivotne sredine! Dragin sadi drvorede u Pancevu, a zatvara oci pred krcenjem sume radi skijalista na Staroj planini.
O, Boze, spasi Srbiju od sminkera, samozvanih i korumpiranih "eksperata" i potkupljenih beskicmenjaka!

[vmechanin]

Po svemu sudeci, mladjani Dinkic ne zna nista o zasticenim prirodnim dobrima niti zasto je vazno da se to i sacuva, da je to cak i zakonska obaveza itd..itd... i cini se kao da veliki decak igra sa planinama Srbije....

Vec pomenuh Kopaonik, a u danasnjem Blicu je prvi put izasao clanak u kome dirktor nac. parka Kopaonik tesko optuzuje drzavu za nebrigu da se na Kopaniku spase sto se spasiti moze.

http://www.blic.co.y...ja.php?id=23151

Država ne kažnjava bespravnu gradnju na Kopaoniku

Divlja gradnja ugrozila rezervat

KOPAONIK - Neodlučnost nadležnih državnih organa da reše problem bespravno podignutih objekata u Nacionalnom parku Kopaonik, kojih ima 150 vodi, prema rečima Dragana Karovića, direktora tog preduzeća, vodi ka ekološkoj katastrofi ovog prirodnog rezervata pod zaštitom države.

Novi Zakon o planiranju i izgradnji dao je, kaže Karović, mogućnost svim vlasnicima bespravno podignutih objekata na Kopaoniku da legalizuju objekte, što podrazumeva otkup zemljišta i zaključenje kupoprodajnih ugovora između države i vlasnika nelegalnih vikendica, obezbeđenje upotrebne i građevinske dozvole. Sve to, kako napominje direktor Karović, treba da rezultira adekvatnim obeštećenjem države i sređivanje trenutnog urbanističkog haosa na ovoj planinskoj lepotici.
- Na prste jedne ruke mogu se pobrojati svi vlasnici nelegalno podignutih objekata na Kopaoniku koji su legalizovali svoje objekte. Najveći broj onih koji su za sebe i svoje porodice ovde bespravno digli objekte od nekoliko desetina do nekoliko hiljada kvadrata gotovo da i ne pomišlja na poštovanje zakona. Prećutnu podršku daju im nadležne inspekcijske službe, koje ne čine ništa na rušenju divlje gradnje na krovu Srbije - kaže Karović.
U JP Nacionalni park ističu da najveće divlje naselje Lisina - Čajetinska česma, koje se nalazi u neposrednoj blizini turističkog kopleksa hotela i odmarališta na Kopaoniku, sa preko 1.900 bespravno podignutih objekata, predstavlja potencijalnu opasnost za ovu planinu. Veliki problem tog naselja je nerešeno pitanje regulacije otpadnih voda, centralne deponije...
Otpadne vode i druge fekalije se, prema rečima Radoslava Novčića, biologa Nacionalnog parka Kopaonik, direktno izlivaju u šume i pašnjake zagađujući tako ekosistem Kopaonika. Zbog zagađenosti vode, zemlje i delom vazduha, na Kopaoniku je ugrožen opstanak 1.350 biljnih i preko stotinu životinjskih vrsta. Zbog toga su, kako ističe Novčić, prema odluci Uneska prirodni rezervati Kopaonika Kozje staze, Vučjak, Jankove bare, Barska reka, Gobelja, Metodje, Jelak, Duboka, Jelovarnik pod režimom zaštite I, II i III stepena.
- Ako država bude i dalje oklevala sa sankcijama, a pre svega sa odlaganjem rušenja objekata divlje gradnje na Kopaoniku, ovaj prostor će se pretvoriti u feude srpskih tajkuna.
Najupečatljiviji primer lošeg odnosa državnih organa prema velikom prirodnom blagu Kopaonika je odluka Ministarstva finansija da 2,5 hektara na lokaciji Jaram ustupi za izgradnju etno naselja jednoj privatnoj beogradskoj firmi - kategoričan je Karović.


direktori nac.parkova uglavnom pricaju kako je sve u savrsenom redu, ne sece se suma, ako se i sece, sece se upola manje od predvidjenog, uvek govore u superlativu o "svom gazdovanju" kao i Lovacki Savez o "odlicnom broju divljih zivotinja", primera ima dosta, a ako se neko i usudi da kaze da to nije tako uvek je bio najgrublje izvredjan i ispljuvan, diskvalifikovan da je neznalica i zlonameran itd...
e ovo je vec presedan i izlazi iz okvira redovnog ponasanja.

Edited by vmechanin, 15 December 2007 - 23:30.

[radele]

koliko sam razumeo jednog gospodina koji mi je to objasnjavao,njima se sve to pretvorilo u kliziste,i samo se ceka kad ce pasti kisa da unisti i to malo sto je ostalo....uzas

[vmechanin]

[quote name='radele' date='16.12.2007, 02:30' post='1927975']
koliko sam razumeo jednog gospodina koji mi je to objasnjavao,njima se sve to pretvorilo u kliziste,i samo se ceka kad ce pasti kisa da unisti i to malo sto je ostalo....uzas

Sta se pretvorilo u kliziste???Gde???

[vilhelmina]

Ljudi, ne preterujte. Nikada na Staroj Planini nece biti nekog ozbiljnijeg skijaskog centra. Kakvih crnih 30000 turista Kamo lepe srece; to bi znacilo i par stotina radnih mesta za onaj jadni narod. Ali to se nece desiti jer se radi o krecnjackom terenu, punom ostrih stena, dakle sasvim nepogodnom za tako nesto. Zatim, cak i pre globalnog otopljavanja, sneg je na tom prostoru uvek bio vrlo nepouzdan. Uglavnom je to onaj teski, mokar... Pa onda infrastruktura: teren nepristupacan, a putevi jos ni u projektu. Struja, voda, kanalizacija, sve je tamo jos uvek tezak problem. Ko bi u sve to investirao, dok se tih 30000 jos uvek skija po Alpima i Balkan ih uopste ne zanima?
Da ne duzim, nema od toga nista. Citava stvar je u tome sto dok macke nema misevi kolo vode. Razni sitni kirijasi, predsednici mesnih zajednica (u slobodno vreme sumokradice) i par njihovih (podmicenih) prijatelja iz lokalne vlasti su iskoristili postojecu situaciju da bi na lak nacin dobili dozvole za obimnije sece drzavnih i privatnih suma na tom prostoru. A situacija je takva da Srbijasume i Zavod za zastitu prirode vec vise od 10 godina rade na projektu Stara Planina-Park prirode i jos nisu odmakli od pocetka. Koliko je tu sluzbenih putovanja iz Beograda bilo, koliko benzina potroseno, koliko dnevnica, koliko pojedenih jaganjaca i - nista. Onda su se skupili jarani i zavrsili posao sa Veljom Ilicem.
Sad oni koji hoce i imaju potrebnu opremu mogu da seku do mile volje, sve u ime pripremanja staza na koje ce koliko sutra da pohrle strani turisti , a ostale bas i nije briga.
Oni koji na tom podrucju zive uglavnom su 60+. Ako i ima neko mladji, sigurno bi vise voleo skijaski centar nego kredit za uzgoj ovaca. Ali koliko ja kapiram, nece biti ni ovaca ni skijasa, nego samo posecene, degradirane i kasnije od svih zaboravljene sume
Uzgred, i prica druge strane, ove koja se zalaze za ocuvanje biodiverziteta, je malo preterana. Veliki tetreb je mozda tamo nekad ziveo, ali ga odavno nema. Drugih retkih i vrednih biljnih i zivotinjskih vrsta ima, ali pre ce im naskoditi promena klime nego ovi sto seku sumu. Sto naravno ne znaci da ove potonje branim, daleko bilo.

Edited by vilhelmina, 21 December 2007 - 22:44.

[vmechanin]

Ma jeste, ali bas zato je trebalo sacuvati tu sumu..
A o lokalnim banditima potpomognutima sa strane, ma tacno sve....
Oni su najavili jos prosle godine to skijaliste itd...i ne znam sta se ovoliko cekalo da se krene u neku "akciju".

Tacno, teren nije za skijaliste, ali se mogao i morao sacuvati biodiverzitet.
Seca sume tece jos od prosle godine, a danas je "otvorena sezona skijanja" na Staroj Planini, Dinkic licno, iako snega gotovo i nema.
Tuzna je ova zemlja...

P.S. mislim da je Zavod zavrsio studiju o zastiti Stare Planine, jos odavno, ako gresim ispravite me.