79 replies to this topic

[outcast]

A da li postoji jos gluvarenje ispred ulaza u zgradu?

He he he.

Da, ali to kod mene sada rade samo penzionerke

Covece koje je to vreme bilo: ne zato sto smo mi bili mladi, nego zato sto je stvrno bilo dooobro

[MAGRIPA65]

Ja ne znam kako vi ali ja imam drustvo koje i u poznim godinama pravi lude zurke.Skupimo se par puta godisnje pa onda podetinjimo kao kada smo bili u najboljim godinama.Evo slika sa ovogodisnje Halloween zurke

[The Stonecutter]

A da li postoji jos gluvarenje ispred ulaza u zgradu?

Kao sto outcast napisa, danas gluvare penzosi sto pred zgradom, sto pred postom dok cekaju penzije.

Moderno beogradsko gluvarenje:

Komsinica Mara: Bila mi jutros Mica na kafi.

Komsinica Kaja: Sta je bilo jutros???

Komsinica Dobrila: Kaze...bila joj jutros Mira na kafi.

Komsinica Kaja: Mira...otkud Mira kad je ona umrla!?

Komsinica Mara: Ma ne Mira...Mica, bre zeno Mica.

Komsinica Kaja: Aaaaaa, Mica...pa sto ne kazes tako!!!

I tako ide to gluvarenje iz dana u dan....................

A klinci 14-16 god. idu po kaficima ili vare negde, videle i devojcice na TV da postoje lepsa mesta od haustora i zidica pored stare skole...standard bato moj standard.

[zemuncaffe]

U to vreme, Beograd je bio zaista pravi evropski grad. Otvoren, srdačan, tolerantan,... Kad su bili koncerti Dire Straitsa ili Erica Claptona, kod mene su dolazili prijatelji iz Ljubljane, Zagreba, Pule,... Nakon koncerta, pešice smo išli do moje kuće u Zemunu, usput svrativši do "Šanse" na kaficu. Nikada, ali NIKADA niko nije doživeo neku neugodnost, vređanje na bilo kojoj osnovi, ili ugrožavanje života. Uvek sam bio dobrodošao u Splitu, Zagrebu,...
Današnji Beograd nije moj grad i ja se u njemu definitivno osećam kao na privremenom radu u ne baš prijateljskoj zemlji. O noćnim šetnjama da i ne govorim.

[outcast]

U to vreme, Beograd je bio zaista pravi evropski grad. Otvoren, srdačan, tolerantan,... Kad su bili koncerti Dire Straitsa ili Erica Claptona, kod mene su dolazili prijatelji iz Ljubljane, Zagreba, Pule,... Nakon koncerta, pešice smo išli do moje kuće u Zemunu, usput svrativši do "Šanse" na kaficu. Nikada, ali NIKADA niko nije doživeo neku neugodnost, vređanje na bilo kojoj osnovi, ili ugrožavanje života. Uvek sam bio dobrodošao u Splitu, Zagrebu,...
Današnji Beograd nije moj grad i ja se u njemu definitivno osećam kao na privremenom radu u ne baš prijateljskoj zemlji. O noćnim šetnjama da i ne govorim.

Poptuno se slazem. Kada cujem price da je neko imao problema jer je Srbin, ili Hrvat, ili Slovenanc, bilo gde na prostoru bivse Jugoslavije ja mogu samo da se cudim. Uvek sam bila dobro dosla svuda, i uvek sam se fenomenalno provela. Cak i marta 1990.-te, kada sam sluzbeno bila u Zagrebu.

Zato mi nije ni bilo jasno sta se desava, jer je ubrzo po mom odlasku iz Beograda ( kraj marta 1990-te) pocelo ludilo na Balkanu.