37 replies to this topic

[Bugarinot]

Слики на четници на Внатрешната македонска револуционерна организациjа (ВМРО) од краjот на 1920-те години:

No1
No2
No3
No4
No5
No6

Мислам дека овие слики сведочат за еден скоро непознат за Србите дел од историjата на бугарско-србските односи, така што верувам дека тие ќе бидат интересни и корисни за сите вас. Исто така се надевам дека тие национални конфликти се веќе надживеани и нема да станат причина за националистички тензии овде на форумов.
Примите поздрав од Софиjа!

Edited by Bugarinot, 23 November 2007 - 16:25.

[mile curcic]

Ја на бугарском умем само да кажем, и да напишем, сичко на ваши карите, што сам виђао на таблама уз друмове.

[Artur Dent]

Razbira se, batko.

[Bugarinot]

"Чујте Срби!", Рудолф Арчибалд Рајс:

... Ваши политичари - странчари су учинили, ако се ово настави као сада, да поново изгубите земљу старе српске културе, Македонију или како се то данас каже, Јужну Србију, коју сте повратили жртвовањем најбољих синова отаџбине. Када је српска војска (и то само војска) ослободила ту колевку Србије, нашла је тамо земљу у којој је скоро сваки камен заиста био пун сећања на некадашњу српску величину, али је тамо затекла и становништво које је због претрпљеног дуговековног угњетавања постало национално безлично. То становништво је тражило само једно: да најзад слободно и у потпуној сигурности зарађује хлеб. Нација која би јој учинила то доброчинство за десет година би га асимиловала, па макар била и кинеска. На сву срећу ослободила су га браћа. Војска је извршила задатак у потпуности. Остало је сада на влади, политичарима и посланицима да изврше свој задатак и да ренационализују ту поново нађену браћу која су заборавила своју националност. У чему се састојао тај задатак? Напросто, у следећем: да мудрим управљањем, које би вршили најбољи чиновници, покажу да је становницима Јужне Србије предност што су поново са својом браћом, да те исте становнике наведу да поново заволе пронађену отаџбину откривајући им све оно што је лепо и обједињавајуће у тој заједничкој отаџбини.

Шта су, међутим, урадили, ваши политичари? Управо супротно. Послали су у Јужну Србију све оно најгоре међу чиновницима, безобразнике и лопове. Поврх свега, они нису ни покушали да од Македонаца начине Србе или Југословене, како се сада каже, већ су од њих хтели да створе присталице политнчких странака. Лепили су на леђа тих људи, који су тражили само мир, етикете радикала, демократа итд. и у ту земљу, која им је морала да буде света, пренели своје одвратне страначке борбе. Није им било много важно да ли су ти нови чланови искрени и да ли је њихово ступање у странку само ујдурма националног непријатеља. Биле су им потребне њихове „куглице". Македонци су људи као и други и сигурно су паметни као и људи из Старе Србије. Они су зато схватили игру вашнх политичара, врло прљаву игру, па се у њима зачео велики презир према вама. У сваком значајнијем крају Јужне Србије ваши партијци су, уместо да окупљају то стаповништво око националне заставе у неком „народном дому", подигли најлепше зграде „радикалског" и „демократског клуба", па тако унели и у ту земљу још већу неслогу. Треба ли се онда чудити што људи из Јужне Србије нису научили да воле ту земљу која је била њихова и која је поново морала да буде њихова? Не треба, зар не? И заиста, већина македонаца вас не воли и не може да вас воли. Били су, истина, близу тога 1918. године, пошто су искусили бугарску власт за време окупације. Ваши политичари су, међутим, све покварили. Пошто нису нашли код Срба оно што су желели, сада многи македонци то траже на другом месту, бугарска пропаганда је вешто истурила паролу о аутономији Македоније, завела их том идејом, па би хтели да је остваре. Пошто јс време учинило своје и донело заборав, неки и сада верују да им једино Бугарска може донети миран и спокојан живот за којим су жудели толике године. Због тога деловање бугарских комита не налази само наклоност код многих, већи помоћ, што омогућава Протогерововим разбојницима да и сада успешно дејствују у тој земљи.

Нису вам тако политичари-странчари само отуђили наклоност браће из Јужне Србије него су омогућили да се поново отвори македонско питање на међународном плану. Као што добро знате, тако су бугарска пропаганда, али и вама супротстављени интереси, стекли симпатије за бугарску Македонију у многим великим земљама: у Енглеској, поготово у Америци, али донекле и у Француској. Букнули су балкански ратови, па, још жешће, светски рат, у којем је Бугарска у табору непријатељском, савезницима Антанте. После победе Нејски мир поново додељује Јужну Србију Србији јер савезници, из пристојности, нису могли да поступе другачије. Прихвата се, дакле, да македонско питање више не постоји, али уз обећање да ће се пратити развој ситуације и да ће првом приликом то поново доћи на дневни ред. Да вам је влада поступала како треба и да је у потпуности асимиловала то становништво тако да деловање споља не би више деловало на њега, десет година после рата жељена прилика за интервенцијом била би коначно изгубљена. Међутим, како сам то већ показао, ваши страначки политичари су спречили ту асимилацију, па вам бугарофили из Енглеске, Америке и других земаља кажу: „Током ових десет година сте показали да сте неспособни да асимилујете македонски живаљ, за који тврдите да је ваш. Тиме сте доказали да то није истина и да он није ваш. Вратите ту земљу онима који су Македонцима права браћа, вратите их Бугарима." Ваши политичари су тако поново опасно отворили македонско питање, па ћете, можда, захваљујући њима бити принуђени да се још једном борите за Јужну Србију, а Бог зна да ли бисте победоносно могли да издржите тај нови удар будући да су вам ти исти политичари отуђили пријатеље...
Београд, 1. јуна 1928. год.

[srdjanf.]

„Током ових десет година сте показали да сте неспособни да асимилујете македонски живаљ, за који тврдите да је ваш. Тиме сте доказали да то није истина и да он није ваш. Вратите ту земљу онима који су Македонцима права браћа, вратите их Бугарима."

ne razbiram poentu? el ti hočeš, Bugarinot, da mi pitamo Makedoncite da vam se vrnu sade, ili šta? najbolje ispravno je da za makedonskite pitanja sprašivate sami Makedoncite, a ne Srbite, pošto neamo mi s njih nikakva rabota sade.

[slow]

Pošto je Delta otvorila lanac u Bugarskoj želim batku Bugariotu da uživa u čarima miškove marže.

Ko će kome ako ne svoj svome...

[Bugarinot]

ne razbiram poentu? el ti hočeš, Bugarinot, da mi pitamo Makedoncite da vam se vrnu sade, ili šta? najbolje ispravno je da za makedonskite pitanja sprašivate sami Makedoncite, a ne Srbite, pošto neamo mi s njih nikakva rabota sade.

Драг srdjanf, форумот е Историjа и темава е чисто историска, за герилската борба на бугарската ВМОРО/ВМРО во Jужна Србиjа/Вардарска Македониjа од 1913 до 1934. Мислам дека овие историски проблеми се малку познати во србската jавност, али се сепак значаjни (на пример атентаторот од Марсилиjа во 1934 е член на ВМРО). Рудолф Арчибалд Раjс во 1928 пишува: "Због тога деловање бугарских комита не налази само наклоност код многих, већи помоћ, што омогућава Протогерововим разбојницима да и сада успешно дејствују у тој земљи." Види ги сликите погоре, на овие слики се некои од "разбоjниците" на истиот Александар Протогеров, бугарски генерал, роден во Охрид, член на Централниот комитет на ВМОРО/ВМРО од 1911 до 1928.

[MAGRIPA65]

Dobro bre bratko pa jel' imas ti milosti?Mi samo sto ne izginemo ovde sa aktuelnim temama a ti bi jos na finjaka da nam ubacis i sanstefanske granice.Cekaj da rascistimo Kosovo i ostale pikanterije pa ce i "vas" problem da dodje na red.

[Bugarinot]

Dobro bre bratko pa jel' imas ti milosti?Mi samo sto ne izginemo ovde sa aktuelnim temama a ti bi jos na finjaka da nam ubacis i sanstefanske granice.Cekaj da rascistimo Kosovo i ostale pikanterije pa ce i "vas" problem da dodje na red.

Во овоj случаj многу побитни се границите на Бугарската Егзархия од периодот 1870/1874-1913:



Да си припомниме плебисцитот за присоединување кон Бугарската Егзархиjа во 1874, во коj во Скопската епархиjа со "да" гласале 91% од верниците, а во Охрид 97%. Во 1913 во Македониjа и Одринско Егзархиjата имала 7 митрополити, 38 викарии, 1310 попови во 1218 енории, 1331 цркви, 73 манастири, 234 параклиси, 1373 училишта со 2266 учители и 78854 ученици. Али во 1913:

"The immediate effect of the partition was the anti-Bulgar campaign in areas under Serbian and Greek rule. The Serbians expelled Exarchist churchmen and teachers and closed Bulgar schools and churches (affecting the standing of as many as 641 schools and 761 churches). Thousands of Macedonians left for Bulgaria..."

[John Finn's Wife]

Dobro bre bratko pa jel' imas ti milosti?Mi samo sto ne izginemo ovde sa aktuelnim temama a ti bi jos na finjaka da nam ubacis i sanstefanske granice.Cekaj da rascistimo Kosovo i ostale pikanterije pa ce i "vas" problem da dodje na red.

Nemoj tako, čovek samo došao po svoje

[Dollfuss]

A zamisli da Rim dodje po svoje

[John Finn's Wife]

a ne, ne. Onda bi trebalo po mnogim forumima postovati tražeći od nekoga da vrati nešto drugo

Šalu na stranu, mislim stvarno, nije u redu.

[ObiW]

Sto zajebavate choveka, dajte me vremeplov da se vrati u 1874-tu pa da lepo uzme shto je njegovo.

[ghost_dog]

Heheheheeh..... Samo da ne omasi godinu, da ne stigne kod Dusana Silnog

[Bugarinot]

Се гледа дека враќането на изгубени територии е актуелна и опсесивна тема каj Србите. Вероватно е логично по неславниот краj на Jугославиjа. Сепак ви предложувам да се вратиме кон историjата на српската окупациjа на Вардарска Македониjа во периодот 1913-1941. Една книга, напишана од еминентен македонски револуционер, за борбата против србската власт по 1913, и посебно за Охридското востание во 1913:

Кирил Пърличев, "Сръбският режим и революционната борба в Македония (1912 - 1915 година)", книгоиздателство "Ал. Паскалев и С-ие", София, 1918 г.

Еден типичен цитат од книгата:

В с. Горни-Балвaн някой си сръбски капитан Димко бил до смърт Коце Стоянов и Ефрем Арсов. Бабунски с около 50 души квартирувал често в селото, гдето яли, пили и безчинствували. Овчарчето Петър Янев е станало жертва на техните животински чувства. Тако Наков, изпратен от Бабунски до Св. Николското общинско управление, по пътя е бил безследно погубен. Христо Постолов Везенков, няколко пъти арестуван и изтезанан, най-после погубен безследно от Бабунски. Постол Манов, Пeтруш Мицов, Салтир Манов, Тимо Андов, Дане Трайчев, Дафко Постолов, Серафим Андов, Иван Арсов и Ильо Ефремов - всички задигнати; на последния намерен е трупа на баира до селото. Превз 1914 година някой си Джоджо, на чело на 20 души сърби дошел в селото, изкарали всред село всичкото население и пред очите на всички бити са най-жестоко: Иоце Везенков, Йорде Манов, Петре Мицов, Тимо Андов и Зафир Стоянов. Жените и децата избягали да не гледат мъките на своите, но палачите с бой ги заставили да бъдат зрители на ужасната гледка.

Историски документарци за Марсилскиот атентат во 1934, кулминациjа на борбата на ВМРО против србската окупациjа и наjспектакуларен акт на организациjата во овоj период:

1. YouTube, views 100,434.
2. YouTube, views 45,672.