Jump to content


Photo
- - - - -

Egzotika


  • Please log in to reply
291 replies to this topic

#1 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 19 November 2007 - 01:15

Alfa Romeo je ime koje bih voleo da vidim u F1.


Alfa Romeo se poprilično osramotio osamdesetih u F1. Posle fenomenalnih rezultata 1950 i 1951, loših sredinom šezdesetih vratili su se 1979. Te godine nisu uspeli da osvoje ni jedan bod. Kasnije su se vukli oko desetog mesta u šampionatu sa desetak bodova. Šesto mesto u konstruktorima bio je zenit. Samo dva puta na postolju sa dva treća mesta u sedam sezona. Bio je to debakl. Taj Alfin povratak najavljivan je godinama i pojavile su se fotografije bolida sa jednog tajnog testiranja 1978. Bolid je bio prelep i neobičnog dizajna.
Posted Image

Posted Image

Posted Image

Posted Image

Na žalost ovaj bolid se nije pojavio na pisti, inženjeri su se odlučili za klasičniji dizajn.
Posted Image

Svakako najinteresntniji na na ovom bolidu je motor ...boxer sa 12 cilindara. Bio je to glomazan težak agregat koji nije mogao da se nosi sa Cosworthom DFV i dolazećim turbo agregatima. Najveći uspeh ovog motora je treće mesto u šampionatu Brabhama BT46 Gordona Murraya 1978.
  • 0

#2 Rad-oh-yeah?

Rad-oh-yeah?
  • Members
  • 17,714 posts

Posted 19 November 2007 - 01:49

Svakako najinteresntniji na na ovom bolidu je motor ...boxer sa 12 cilindara. Bio je to glomazan težak agregat koji nije mogao da se nosi sa Cosworthom DFV i dolazećim turbo agregatima. Najveći uspeh ovog motora je treće mesto u šampionatu Brabhama BT46 Gordona Murraya 1978.

Ferari je tih godina furao slican motor, Lauda je uzeo dve titule sa njim. Bokser arhitektura daje nisko teziste pa je moguce napraviti bolid koji bolje lezi u krivinama ali je suvise sirok i ometa aerodinamiku narocito ispod bolida, ako se koriste venturiji i efekti tla. Bas efekti tla su verovatno i presudili ovom Alfinom bolidu jer je to bio toliko revolucionaran konceptu u to vreme da ga mnogi nisu do kraja razumeli.

Nego, evo ga jos jedan zanimljiv bolid koji se nije nikada zvanicno pojavio na trkama:
Posted Image

I jps jedan, koje ce se Alpineru posebno dopasti:
Posted Image
  • 0

#3 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 19 November 2007 - 16:43

I jps jedan, koje ce se Alpineru posebno dopasti:
Posted Image


Ovo je Alpine A500, prvi Renaultov prototip F1, napravljen 1976.
Ali ne i prvi prototip f1 bolida Alpine.
1968. urađen je prototip A350 sa Renault-Gordini V8 motorom iz Le Mansa.
Posted Image

Posted Image

Testiran je u Zandvortu ali taj motor nikako nije mogao da se nosi sa Cosworthom DFV i odustali su od daljeg razvoja. Tih godina Jean Redele, osnivač Alpine, mnogo više se bavio razvojem automobila za endurance trke odnosno Le Mans.

Edited by alpiner, 19 November 2007 - 19:42.

  • 0

#4 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 19 November 2007 - 20:44

Eifelland 1972.
Posted Image

Posted Image

Edited by alpiner, 19 November 2007 - 20:55.

  • 0

#5 Rad-oh-yeah?

Rad-oh-yeah?
  • Members
  • 17,714 posts

Posted 19 November 2007 - 23:12

Auh, gde si se ovog setio! To je "ispod haljine" bila klasicna Marcova sasija za koju je unikatnu karoseriju dizajnirao neki ludi Svajcarac, koji cak nije ni tehnicko lice vec neki primenjeni umetnik. Covek jednostavno nije verovao u prave uglove i napravio je ono gore bes ijedne ravne povrsine. Sto je najludje dizajn je zapravo sasvim dobro funkcionisao, imao je odlicna aerodinamicka svojstva ali je problem bilo hladjenje. Zato je bolid redizajniran kao sto se vidi dole, gde je zadrzano mnogo vise originalne Marcove aerodinamike ali je ostao specifican usisnik za vazduh ispred kokpita i centralno postavljen retrovizor. Ali i performanse su opale tako da je Ajfeland ostao samo jedna fusnota u istoriji F1...
  • 0

#6 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 20 November 2007 - 00:44

Ovo je prva verzija koja se pojavila na trci u Kyalamiu.

Posted Image

Edited by alpiner, 20 November 2007 - 12:15.

  • 0

#7 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 20 November 2007 - 01:28

Theodore TY 01 1981.

Posted Image
  • 0

#8 Mr.Smith

Mr.Smith
  • Members
  • 3,104 posts

Posted 20 November 2007 - 02:48

cosworth prototip 1969., nikada u takmicenju - dizajn Robin Herd, covek koji je radio i na dizajniranju Konkorda

Posted Image Posted Image
  • 0

#9 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 20 November 2007 - 08:50

Bravo Mr.Smith. Svakako jedna od ikona ovoj temi. Samo da dodam...imao je pogon na sva četiri točka.
  • 0

#10 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 20 November 2007 - 08:58

Još nešto na sličan fazon.

Matra MS11 4WD iz 1968.

Posted Image

Ove cevi su hidraulični sistem koji je prenosio snagu sa zadnjeg diferencijala na prednje točkove.
  • 0

#11 Rad-oh-yeah?

Rad-oh-yeah?
  • Members
  • 17,714 posts

Posted 20 November 2007 - 15:23

E bas sam hteo o vuci na 4 tocka. Evo ga prvi takav, Ferguson P99 iz 1961 (da, to su oni traktoristi Fergusoni):

Posted Image


A evo ih i vrsnjaci one Matre - Lotus 63 i Meklaren M9A

Posted Image


Posted Image

Edited by alpiner, 20 November 2007 - 19:22.

  • 0

#12 Rad-oh-yeah?

Rad-oh-yeah?
  • Members
  • 17,714 posts

Posted 20 November 2007 - 15:25

Zato umesto toga malo o sestotockasima:

Najpoznatiji je natavno Tirelov P34 koji se cak i dosta takmicio, ideja je bila da se smanjenjem precnika prednjih tockoca popravi aerodinamika (smanjen otpor vazduha) ali da se zadrzi jednaka kontaktna povrsina da se ne izgubi upravljivost (otuda duplirani tockovi).

Posted Image


Njihov primer je prvi sledio Marc, ali sa drugacijim konceptom - oni su zeleli da povecaju mehanicko prianjanje i prenos snage motora na tlo pa du duplirali zadnje tockove na njihovom Marcu 2-4-0 (nazvanom po cuvenom modelu parnih lokomotiva s kraja XIX veka sa slicnim rasporedom tockova) no ovo cudo se nije trkalo.

Posted Image

Isto kao ni Ferarijev eksperiment sa modelom 312T6. Ferari je duplirao zadnje tockove na jednoj osovini, ali osim nekih testova sa Rojtemanom nista se znacajno nije desilo.

Posted Image

Slika modela gde se to bolje vidi

Posted Image

Najozbiljniji je bio Vilijams koji se sa svojim FW08B ozbiljno spremao za ucesce na trkama ali je tada FIA zabranila ovaj koncept (istom odlukom je zabranjena i vuca na cetiri tocka).

Posted Image

Edited by Rad-oh-yeah?, 20 November 2007 - 15:26.

  • 0

#13 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 20 November 2007 - 18:33

Istorija šestotočkaša počinje sa jednom zaista impresivnim automobilom.
Mercedesom T80 Weltrekordwagen iz 1939.

Posted Image
Posted Image

Konstruisan je kako bi postavio brzinski rekord. Imao je motor od 44.5 litara V12..da da 44.5. Tri hiljade konjskih snaga. Proračun je bio da će postizati brzinu od oko 750 km/h. Nažalost rat je prekinuo ovaj poduhvat a ovaj model koji se nalazi u Mercedesovom muzeju jedva je preživeo rat i restauriran je ali nikada vožen.

Prvi trkač je američki Pat Clancy Special iz 1948. urađen za Indy.
Posted Image
Imao je neverovatnu brzinu na pravcu ali je bio neupravljiv u krivinama i odustalo se od ovog koncepta.
  • 0

#14 Rad-oh-yeah?

Rad-oh-yeah?
  • Members
  • 17,714 posts

Posted 20 November 2007 - 18:50

Alpineru, jel' ovo OK velicina ili treba manje?

Posted Image

Ferari 126 C2 kakav je na trci u Long Bicu vozio tata Vilnev. Posto je nedugo pre toga pravilima ogranicena velicina zadnjeg krila, Ferari se u svom stilu dosetio da nije ogranicen i broj krila koji je dozvoljeno staviti na bolide pa su stavili dva krila po novim dimenzijama. Vilnev je trku zavrsio kao treci ali je posle nje diskvalifikovan. Na sledecim trkama Ferari je imao konvencionalno zadnje krilo.
  • 0

#15 Rad-oh-yeah?

Rad-oh-yeah?
  • Members
  • 17,714 posts

Posted 20 November 2007 - 19:07

Kad smo vec kod krila, evo kako je to izgledalo u pocetku. Prvi je krila u F1 uveo Kolin Cepmen sa Lotusom 49 na kraju sezone 1968 sto obelezava i ulazak aerodinamike u svet F1 na velika vrata a sledece sezone su se svi timovi pojavili sa ovakvim stvarima:

Posted Image
(Na slici je Meklaren M7C)

Ovakva krila su mnogo efikasnija od onoga sto imamo danas u F1 - mnogi timovi su cak imali i opciju rucnog podesavanja ugla krila tokom trke zavisno na kom delu staze su vozili, u krivini ili na pravcu - ali su bila izuzetno slabe konstrukcije i nisu mogla da podnesu opterecenja pa je cesto dolazilo do lomova u najnezgodnijem mogucem trenutku sto je izazivalo teske udese. Uskoro su ova krila zabranjena (a sa ntim u paketu i "pokretni aerodinamicki uredjaji" koji su ovih godina ponovo dobili na aktuelnosti) i preslo se na ova uobicajena krila koja imamo danas.
  • 0