70 replies to this topic

[sta dalje]

Anksioznost se nalazi u osnovi paničnog poremećaja, dok je ovo drugo što si spomenula, pretpostavljam, ono što se zove generalizovana ili "slobodno lebdeća" anksioznost. Dok je u ovoj drugoj uznemirenost takve prirode da ne postoji određeni objekat ka kome je usmerena (čoveka nema jasnu sliku čega se to plaši, već je više u stanju iščekivanja 'nečeg lošeg') i može trajati, naravno - sa periodima kada se umanji, i godinama. U paničnom napadu postoji jedna "salva" anksioznosti koja, u "naletu", praćena izraženim telesnom simptomima, dovodi do jednog groznog straha od: 1. gušenja / srčanog udara/ smrti na bilo koji način , 2. padanja u nesvest, 3. gubljenja razuma.
U oba slučaja, ovi poremećaji sami po sebi, iako su doživljajno jako neprijatni, nisu toliko "opasni" ukoliko se tretiraju na vreme - ne razvijaju se godinama. Ukoliko se zapostave, mogu izroditi i druge neurotske smetnje, često depresivne. Druga stvar bitna kod panike, je razdvojiti je od organskih poremećaja (prvo ispitati sve što je potrebno da bi se ustanovilo šta je pokretač). Svakako, nije isključeno da se i na već postojeću organsku disfunkciju nadoveže i neka vrsta anksioznog reagovanja.

e ovo mi je bas interesantno sada. da, ja tu nemam neke rasciscene pojmove. recimo, sebe smatram anksioznom zato sto jednostavno ne znam da mirujem, lako se ekscitiram, stalno sam u nekom spidu, stalno smatram da treba nesto ja da promenim, uradim. evo sad npr imam pola sata pauze i forum me je spasao da ne skoknem do samoposluge pri cemu bih posle verovatno kasnila..
ali nemam napade panike: ni jedne ni druge, tj. nemam napade straha (bar za sada).
a svoju tezu sam gradila na iskustvu jedne moje poznanice koja je u jednom vrlo nestabilnom periodu svog zivota (raskinula sa deckom, bilo joj je veliko pitanje da li ce joj produziti ugovor na poslu itede) imala neku vrstu napada panike (jasno je da sve pricam laicki): bas tako, lezi sva smorena i razmislja o svim problemima, onda se ubacuje u razmisljanje "sta bi bilo kad bilo" i odjednom pocne da oseca jaka lupanja srca i gusenja. i to joj se desavalo 2-3 puta. proveravala je eventualne organske uzroke i sve je uvek bilo ok, te je zakljucila da se radi o napadima straha od neizvesnoti u koju je bila upala.
a po ponasanju (laicki govoreci) je skroz smirena. pa sam zato ja anksioznost uvek nekako razdvaljala od napada panike.

sad cu ja sve ovo da proucim malo bolje.

[John Finn's Wife]

e ovo mi je bas interesantno sada. da, ja tu nemam neke rasciscene pojmove. recimo, sebe smatram anksioznom zato sto jednostavno ne znam da mirujem, lako se ekscitiram, stalno sam u nekom spidu, stalno smatram da treba nesto ja da promenim, uradim. evo sad npr imam pola sata pauze i forum me je spasao da ne skoknem do samoposluge pri cemu bih posle verovatno kasnila..
ali nemam napade panike: ni jedne ni druge, tj. nemam napade straha (bar za sada).
a svoju tezu sam gradila na iskustvu jedne moje poznanice koja je u jednom vrlo nestabilnom periodu svog zivota (raskinula sa deckom, bilo joj je veliko pitanje da li ce joj produziti ugovor na poslu itede) imala neku vrstu napada panike (jasno je da sve pricam laicki): bas tako, lezi sva smorena i razmislja o svim problemima, onda se ubacuje u razmisljanje "sta bi bilo kad bilo" i odjednom pocne da oseca jaka lupanja srca i gusenja. i to joj se desavalo 2-3 puta. proveravala je eventualne organske uzroke i sve je uvek bilo ok, te je zakljucila da se radi o napadima straha od neizvesnoti u koju je bila upala.
a po ponasanju (laicki govoreci) je skroz smirena. pa sam zato ja anksioznost uvek nekako razdvaljala od napada panike.

sad cu ja sve ovo da proucim malo bolje.

Pa pazi, mislim da su svim ljudima desi da budu anksiozni, pitanje je samo koliko je to intenzivno, koliko često i u kakvom kontekstu. Anksioznost sama po sebi nije poremećaj (dijagnoza) - potrebno je da se stekne više uslova da bi se nešto tako okarakterisalo.
Recimo, ovo što kažeš za sebe, meni se više čini kao stvar temperamenta, pre nego što bih to nazvala anksioznošću, baš zato što kažeš da nemaš napade straha (ili recimo neodređeno osećanje strepnje, uznemirenosti). Što ne znači da se nekad i ne desi, i može biti odgovor na neku situaciju, stresnu. U principu, osobe koje se baš mogle nazvati anksioznim ličnostima su one koje imaju tendenciju da u mnogim situacijama razvijaju izraženu anksioznost i reakcije koje proizilaze iz nje (bilo panika, bilo crne misli, katastrofična predviđanja), dakle one su sklone da tako reaguju u najvećem broju situacija. Za to je već potrebna trajnost, tj. ponavljanje u vremenu.
Što se tiče tvoje poznanice, to što joj se dešavalo, ukoliko je bilo praćeno jakim strahom o (konkretno u tom slučaju ) gušenja, moglo se nazvati paničnim napadima - u suštini pojačana anksioznost izaziva organske reakcije, međutim kada se uz to javi i malopre spomenut strah, onda to jeste panični napad. I naravno, čini mi se da je ona to prevazišla, razjašnjavanjem šta je do toga dovelo, tj. da je to odgovor na događaje koji su se desili u istom vremenskom perioud (sad, može se ulaziti u teoretisanje da je očito sklona tome - jer ne bi svi odreagovali isto na spoljašnji događaj, ali neka ostane ovako jer je kako kažeš bio nestabilan period života- stoga se to ne mora ponavljati, barem ne u stabilnim periodima. Nasuprot tome ima i onih koji to mogu doživljavati i kad su, spolja gledano, sasvim "sređeni").
Napad panike je, figurativno, ogroman i jak talas, koji - da ne kažem, prejako bi bilo - potapa, ali poruši prilično pred sobom, dok je ta neka izražena tinjajuća - trajna anksioznost, kao talasi slabijeg intenziteta ali koji konstantno lupkaju te time prave promene (narušava kvalitet življenja). Lično mislim da je ovo drugo štetnije, jer se osoba može godinama "navići" na tako nešto, i ne tražiti način da promeni, bilo kroz nečiju pomoć, bilo drugačije. Nakon paničnog napada će se obratiti lekaru, najpre sa pomisli da nešto nije u redu sa srcem/ pritiskom/ krvnom slikom (anemija)/ šećerom u krvi itd., pa će onda biti posavetovana i upućena u to što joj se dešava.

Edited by John Finn's Wife, 17 November 2007 - 15:45.

[yossarian]

Napad panike kod pojedinih ljudi može da naleti i kasnije, kada težak period zapravo prođe i stvari dođu na svoje mesto. To se ponekad desi ljudima nisu reagovali u toku same situacije jer "nije bilo vremena", pa odreaguju tek kada najzad "može". Opet, nema pravila, jer to "reagovanje" ne mora uopšte ni da se desi.

Vrtoglavicu izaziva hiperventilacija, jer zbog osećanja anksioznosti disanje prelazi na ritam neprilagođen situaciji, i veliki višak kiseonika u krvi izaziva "mantanje" u glavi. To samo još više zbunjuje, pogoršava situaciju i dovodi do osećaja da će čovek da padne u nesvest, poludi...

Za vrtoglavicu usled hiperventilacije postoji veoma jednostavna tehnika.

Treba sesti i ruke staviti na kolena. Istovremeno se truditi da raširiš noge i da rukama to sprečiš. Svejedno je dali levu ruku staviš na desno koleno a desnu na levo, ili ruke ne ukrstiš. Kako ti zgodnije. Od te mišićne napetosti, za čas posla se potorši višak kiseonika pa vrtoglavica prođe. Ne treba se ni nešto jako upinjati da bi se postigao efekat, pa je zgodno je jer je sasvim neprimetno (u busu, na času, bilo gde).

Naravno, ovo važi samo za vrtoglavicu koja je psihosomatske prirode i izazvana hiperventilacijom, a ne onu koja je izazvana nekom stvarnom fizičkom.

[SC80]

Meni se bash to desilo, blagi do osrednji napadi panike uperiodu odmah posle jedne krize,kad je ta vec prosla. Pomoglo mi je puno fizicko vezbanje-bilo kakva vrsta aerobickog treninga (trcanje,bicikl) i zdrava ishrana.

[lanalana]

Meni su pomogli psiholozi na psihoinfo.com..a imala sam gadnu paniku od ispita.

[AndiSam]

Trebalo mi je par dana dok konacno nisam otisao kod lekara, tad sam imao povisen pritisak i puls, a inace imam normalan.Odmah su mi uradili ekg (bio je ok) i narucili jos neke testove, prepisali Concor 5 svako jutro, psiholog je konstantovao je da patim od anksioznosti i nikako se ne slaze sa tim sto mi je internista prepisao lek za srce...prepisan mi je i Ksalol od o,5 mg (za smirenje).

Lekar je preterao sa concorom. Nisi napisao koliki ti je bio izmeren pritisak, ali se terapija hipertenzije obicno zapocinje korekcijom higijenskih navika (tj. promena ishrane, smanjenje unosenja soli, manje masnog itd. itd.) sa diureticima i ACE inhibitorima, najcesce. Beta blokatore tek ako ova kombinacije na uspe.

treba da poslushash psihologa i poizbacujesh te lekove. samo ti josh fali da se navuchesh na njih. shta ce tebi koji andrak lek za smirenje sa tvojih dvadeset i kusur godina?

Pa mi ne znamo da li je hipertenzija nuzno posledica anksioznosti. Moguce je (i vrlo verovatno) da ima i jedno i drugo. A ne moze se navuci na Concor.

[mr@ki]

Lekar je preterao sa concorom. Nisi napisao koliki ti je bio izmeren pritisak, ali se terapija hipertenzije obicno zapocinje korekcijom higijenskih navika (tj. promena ishrane, smanjenje unosenja soli, manje masnog itd. itd.) sa diureticima i ACE inhibitorima, najcesce. Beta blokatore tek ako ova kombinacije na uspe.
Pa mi ne znamo da li je hipertenzija nuzno posledica anksioznosti. Moguce je (i vrlo verovatno) da ima i jedno i drugo. A ne moze se navuci na Concor.

Isao sam i kod psihologa, slozili su se da sam anksiozan i da je to jednom bio pravi napad panike, od tad je sve ok, osetim ponekad nelagodnost kad razmisljam o tome, ali napad vise nisam imao.Laknulo mi j cim sam saznao da problem nije bioloske prirode.
Kad sam otisao kod te moje doktorke na kontrolu, opet sam imao taj neki gadan osecaj, a kako i ne bi, mislio sam da ce zena sto je sedela preko puta mene u cekaonici umreti koliko joj je lose bilo, i uopste celokupna atmosfera koja vlada tamo...Kako covek da se ne unervozi?
Kad sam dosao na red za pregled pritisak mi je bio 160/100, pokusaji objasnjavanja doktorki da je to trenutno, da mi je inace ok pritisak kad god da merim, da sam anksiozan bili su uzaludni.Odgovor je bio: "Ne znam ja cim ste vi merili ali ovo nije zadvovoljavajuci pritisak"!
Tek tako, nakon samo jednog merenja pritiska (koje cak nije ni ona licno uradila nego neki stazista ili sta je vec) prepisala mi je lekove za pritisak, Prilinda 5 mg ujutro i 2,5 uvece, pored toga osatajem i pri staroj dozi od 5 mg Concora.
U medicinu se zaista ne razumem, ali ovo mi se nikako nije svidelo, znam da se lekovi za pritisak ne prepisuju tako olako jer je to varjabilna stvar, da se stanje prati mesecima pre uzimanja lekova...
Sa ovim sam otisao po recept kod doktorke opste prakse s kojom se moze bar lepo razgovarati i objasnio joj celu situaciju.Merila mi je pritisak par puta razlicitim aparatima i bio je 120/80, rekla mi je da za sad ne pijem Prilindu vec ostanen samo na Concoru, cega se i pridrzavam...
Inace po mom kucnom merenju pritiska (znam da ovi digitalni nisu bas precizni, ali valjda pokazu bar priblizno, imamo 2 komada) uvek je oko 110/60...

Edited by mr@ki, 27 November 2007 - 19:43.

[FranziskaKafka]

Kad sam dosao na red za pregled pritisak mi je bio 160/100, pokusaji objasnjavanja doktorki da je to trenutno, da mi je inace ok pritisak kad god da merim, da sam anksiozan bili su uzaludni.Odgovor je bio: "Ne znam ja cim ste vi merili ali ovo nije zadvovoljavajuci pritisak"!

Ili da je od "stresa" kad se covek pojavi pred takvim "lekarima"??
Znam ljude kojima bukvalno skoci pritisak i od doktorke i od njenog filozofiranja i saveta, a kako i ne bi kad u startu gresi (pominjala sam dijetu, a i neko je nedavno napisao kad se uvode lekovi protiv povisenog pritiska). A mozda im nisu ni ispravni ti aparati za merenje pritiska: znam slucaj da je osoba imala 120/100 posle pesacenja do lekara (a odmah je usla, tj. nije bilo guzve), da bi dobila "grdnju" i savet sta jos da uzme za skidanje pritiska (a i od redovne (pogresne!) terapije ionako ima "napade" umora: uvece se samo skljoka u krevet i zaspi bukvalno za 10 sekundi - zna po tome sto je uzela da stopuje vreme do 15 sekundi dok meri puls, a stoperica je nastavila da radi... sto se videlo kad je ustala; znaci da je zaspala za manje od 15 sekundi!). Spremala se kisa, osoba o kojoj je rec je iznervirana pozurila (bas pozurila) kuci, a kod kuce je odmah izmerila pritisak: 120/80. Zar treba naglasavati da nista nije osecala ni prvi put ni kod kuce??
(Nije osecala ni sa navodnih 150/110 - ali se zato vratila kuci sa dva prepisana leka. )

Edited by FranziskaKafka, 27 November 2007 - 23:53.

[dare...]

Stres ili Anksioznost pitanje je sad?
Gde ostaviti post? Na uzroku ili posledici, kada je u ovom psihološkom svetu, priča o uzroku i posledici dibidus pomešana i zatvorena u krugu... Ali neka bude ovde na anksioznosti.

Elem, moja malenkost je pre jedno mesec dana pokušala sledećim rečima da umiri svoju 18 godišnju ćerku u njenim tinejdžerskim nemirima, strahovima, i predispitnim tremama...



Jungovski rečeno postoje dva sveta: Svesni i Nesvesni! Svesni svet je onaj koji svakodnevno živimo radeći svoj posao, odlazeći u školu, komunicirajući sa ljudima u pokušaju da ostvarimo neke svoje ciljeve i ambicije. Nesvesni svet u našim glavama prima potpuno iste podatke koje prima i onaj svesni, ali funkcioniše na sasvim drugom primitivnijem i arhetipskom nivou drevnih instikta, duboko ukorenjenim u našim genima.

Kada su svesni i nesvesni svetovi usklađeni onda je sve OK. lMeđutim problem nastaje kada oni to nisu i kada vam vaš svesni svet i razum govori da je sve u redu i pod kontrolom, dok nesvesni svet registruje problem i šalje signale upozorenja. Signali upozorenja nesvesnoga sveta su primitivni, zaostali iz mehanizama naših predaka, koji su nas upozoravali na opasnost u real life-u i nisu nimalo bezazleni. Prve reakcije naših predaka na opasnost i strah su bile potreba da se stomak isprazni (na jedan ili drugi način ) i ubrza puls ne bi li se organizam pripremio na borbu ili bežanje. Znači tu već imamo mučninu, nagon za povraćanjem, nagon za pražnjenje creva, ubrzani rad srca, uznemirenost i paniku. Malo li je...

E sad pošto nas ne jure, ni planinski lavovi, ni vukovi, ni medvedi, cilj igre je razrešiti konflikt nastao dešavanjima iz real life-a koje je naš svesni mozak protumačio na jedan način, a naš nesvesni mozak na savim drugi način (obično sa razlogom!).



Postoji puno trikova kako postupiti u takvim slučajevima, a najbolji je ukoliko se stvarni životni problem zbog koga se neugodno osećamo možemo sami ili uz pomoć drugih razrešiti. Međutim postoji mnogo stvari koje su van našeg objektivnog domašaja i onda je vrlo važno, bar kolko-tolko sebi napraviti iluziju, da je naš život pod našom kontrolom i u našim rukama.
Sloboda nije nimalo naivna stvar i nikada ne peva onako kao što Branko Miljković peva o njoj. Svi mi tražimo slobodu, ali uvek volimo da se neko sekira za nas, kaže nam i uputi nas šta da radimo i kako da radimo. Jedan očinsko/majčinski lik u okruženju koji nas vodi, takođe može biti trik koji će (bar privremeno) razrešiti konflikt anksioznosti učiniti da se bolje osećamo.

U psihološkom behaviour svetu postoji terapija plana kratkih ciljeva. Konkretno pravljenje ostvarivih planova od danas do sutra (korisna u vaspitavanju osnovaca i planiranju vremena i učenja). Znači planiranje ovozemaljskih stvari, ustajanja, doručka, rada, učenja, spremanja... sa sve okvirnom satnicom. Svakodnevno ispunjavanje samozadatih planova (koji ne smeju biti preterano ambiciozni) daje sigurnost i osećaj da držite Vaš život u Vašim rukama. To uravnotežava odnos svesnog i nesvesnog u vašoj glavi i svodi nesuglasja i anksioznosti na najmanju meru.

U psihološkom psihoterapijskom i transakcionom svetu igara, razgovor, druženje i deljenje problema koji vas muče može smanjiti vašu anksioznost, koja ume i nestati kada shvatite da ljudi oko vas imaju iste, ako ne i gore probleme...

Anksioznosti jesu zastupljenije kod inteligentnije i osetljivije populacije i preporučljivo je da se ljudi koji od istih pate upute na razumevanje iste problematike kako bi se lakše izborili. Američka instant-psihologija je vrlo dostupna i daje puno praktičnih saveta. Lično preporučujem Džozefa Marfija i Skota Peka, zbog jednostavnosti, mada ima i drugih autora koji se bave istom problematikom.

Postoji još jedan veoma dobar trik za lečenje anksioznosti, a to je tkzv. molitva ili litanijica kojom svako veče pred spavanje i svako jutro po ustajanju (ko prava terapija ) koja miri vaš svesni i nesvesni svet. Pri tome je potpuno nevažno da li ste vernik ili ne i da li je vaša litanijica neki od psalmova zaštite (meni se lično sviđa psalm 91) ili će to biti Litanija protiv straha Bene Geserit (Frenk Herbert - "Dina" serijal), ili će biti neka "sam svoj majstor" litanijica sročena po Marfijevskim uputstvima.

Naravno lek i oslonac protiv anksioznosti se može potražiti i u religioznosti, jer vera jača naš otpor prema strahovima, omogućuje prihvatanje stvari na koje ne možemo uticati, i miri i umiruje naše svesne i nesvesne svetove.




Eto toliko od moje malenkosti na ovu temu. Nadam se da će gornji mali trikovi nekome pomoći u svojoj anksiznosti(mojoj malenkosti i mojoj ćeri jesu). Ako ne, preporučujem fizički rad. Nema te anksioznosti koje jedno Veliko spremanje uz dobru muziku, ne može da izleči (pod uslovom da ga završite do kraja ). Takođe mi je krivo što naše forumske psihološkinje KM i Betty orijentisane na PPP jer bi verovatno imale mnogo toga da dodaju na ovu moju laičku priču. (KM mi je nekako behaviour tip psihološkinje, dok je Betty više transakciono razigrana, sa visokim psihoterapeutskim potencijalom )

Edited by dare..., 29 November 2007 - 10:46.

[dare...]

Evo za sve manje ili više religiozne (kojih i nema baš puno na ovom forumu ) slobodnoručni prevod 91 psalma čije je čitanje jedan od trikova protiv anksioznosti. Naravno Vaša litanijica može biti bilo šta što Vam prija npr. Kiplingov "AKO", ili Ršumova recitacija, pesma Mike Antića ili bilo šta što Vas kuraži da savladate svakodnevne životne probleme. Preporučujem uveče pre spavanja i ujutru uz jutarnju kafu...

Možda deluje čudno, ali pomaže... (a ni literarno nije za bacanje)


PSALM ZAŠTITE 91

Ti što prebivaš pod zaklonom Svevišnjeg,
Što počivaš u senci svemogućeg,
Reci Gospodu: -Ti si zaklon moj i utočište moje,
Bog moj u koga se uzdam!
Jer On će te izbaviti iz zamke ptičarske,
Od kuge pogubne,
Svojim će te krilima zaštititi
I pod njegova ćeš se, krila skloniti.

Istina je, njegova štit i odbrana!
Nećeš se bojati strahote noćne,
Ni strele, koja leti danju,
Ni kuge, što se šunja kroz tamu,
Ni pošasti, što hara u podne.

Pa neka padaju, hiljade kraj tebe...
Na desetine hiljada sa leve tvoje,
Na destine hiljada sa desne tvoje,
Tebi se neće primaći!
Tek što očima pogledaš,
Videćeš platu grešnika.

Jer Gospod je zaklon tvoj i utočište tvoje,
Svevišnjeg odabra sebi za okrilje.
Neće te snaći nesreća!
Nevolja se neće privući kolibi tvojoj.

Jer Anđelima svojim zapovedi:
-Da te čuvaju na svim putevima tvojim.
Na rukama će te nositi,
Da o kamen ne zapneš.
Nogom ćeš gaziti lava i zmaja,
A zgazićeš lavića i zmiju.

Izbaviće me, jer me ljubi,
Zakriliti me, jer poznade ime moje.
Pozvaće me, a ja ću ga uslišiti.
Sa njime ću, biti u nevolji,
Spasti ga i proslaviti.
Nasitit` ću ga životom dugim i
Pokazaću mu, spasenje svoje!



BTW. Ja nisam vernik, ali treba iskoristiti svaki recept koji pomaže...
Lično ne preporučujem nikakvu hemiju protiv anksioznosti, jer mislim da je totalno kontraproduktivna. Eventualno neki čaj ili kapi i to više zbog umirujućeg placebo efekta...
Kratkotrajno takođe pomaže da zvekneš 1-2 žestine i odeš svima da se na*ebeš sve po spisku kao Mile Tranzicija. Nažalost ovaj recept ne preporučujem jer ko visoko leti nisko pada. A i takav način vodi lagano, ali sigurno u alkoholizam...

Edit: Zaboravih! Miris kože voljene osobe/partnera takođe blagotvorno deluje na sve vrste anksioznosti...
(Onomad me Opra zvala da gostujem, ali sam imao previše obaveza... )

Edited by dare..., 29 November 2007 - 11:03.

[Dunadan]

BTW. Ja nisam vernik, ali treba iskoristiti svaki recept koji pomaže...
Lično ne preporučujem nikakvu hemiju protiv anksioznosti, jer mislim da je totalno kontraproduktivna.

u choveche, pa ja bih pre hemiju nego taj psalm. hemija barem ne zaglupljuje. uzas. kako to moze da pomogne protiv anxioznosti?

[sta dalje]

smatram da postoje velike predrasude u vezi hemije.
moj deda ( a bio covek lekar molicu lepo ) je uvek govorio da je bolje uzeti nesto za smirenje ako osetis uznemirenost, nego da trpis pa da se ti se to posle na duge staze odrazi na zdravlje.

[dare...]

smatram da postoje velike predrasude u vezi hemije.
moj deda ( a bio covek lekar molicu lepo ) je uvek govorio da je bolje uzeti nesto za smirenje ako osetis uznemirenost, nego da trpis pa da se ti se to posle na duge staze odrazi na zdravlje.

Jednu do dve rakije po mogućstvu... alkohol je inače najbolji, najbrži i najrasprostranjeniji lek za sve vrste anksioznosti...

Anksioznost nestaje kao rukom odnesena...

Problem je samo ako se anksioznost ponavlja, a ponestane alkohola...

[dare...]

u choveche, pa ja bih pre hemiju nego taj psalm. hemija barem ne zaglupljuje. uzas. kako to moze da pomogne protiv anxioznosti?

Sve zavisi koliko si očajan... Očajan čovek mora za nešto da se uhvati... Šta misliš kako od anksioznosti leče narkose koji kriziraju u hrišćanskim kampovima...

[Dunadan]

ochajnik mora za neshto da se uhvati, ali onda je to vishe tema za pdf Religija, neshto tipa: spaso sam se molitvom il smt slichno. bez namere da pljujem, ne sumnjam da je nekima indeed i pomogla ali to onda nije tema za pdf Medicina.