70 replies to this topic

[mr@ki]

Pre nekoliko dana sam bez posebnog razloga poceo da osecam neku unutrasnju nelagodnost, strah, paniku...najizrazenije je bilo tokom noci.Nisam bio pod nekim velikim stresom, verovatno se sve to talozilo duze vremena.Nesto pre toga sam promenio nacin ishane, u zelji da se zdravo hranim i skinem visak kilograma.
Trebalo mi je par dana dok konacno nisam otisao kod lekara, tad sam imao povisen pritisak i puls, a inace imam normalan.Odmah su mi uradili ekg (bio je ok) i narucili jos neke testove, prepisali Concor 5 svako jutro, psiholog je konstantovao je da patim od anksioznosti i nikako se ne slaze sa tim sto mi je internista prepisao lek za srce...prepisan mi je i Ksalol od o,5 mg (za smirenje).
Priznajem da me dosta opuste i da lepo spavam vec 2 dana, ali nekako nisam odusevljen sto pijem lekove, vise bi voleo da sam to resio nekim prirodnim putem...
Zanimaju me vasa iskustva, da li ste imali slicne problema, i kako se borite sa napadima panike?
Da li koristite lekove (da li zavisite od njih) ili na neki drugi nacin izlazite na kraj sa ovom vrlo neugodnom "pojavom"?
Evo i jednog vrlo informativnog sajta.

Edited by mr@ki, 14 November 2007 - 00:38.

[Dunadan]

Trebalo mi je par dana dok konacno nisam otisao kod lekara, tad sam imao povisen pritisak i puls, a inace imam normalan.Odmah su mi uradili ekg (bio je ok) i narucili jos neke testove, prepisali Concor 5 svako jutro, psiholog je konstantovao je da patim od anksioznosti i nikako se ne slaze sa tim sto mi je internista prepisao lek za srce...prepisan mi je i Ksalol od o,5 mg (za smirenje).

treba da poslushash psihologa i poizbacujesh te lekove. samo ti josh fali da se navuchesh na njih. shta ce tebi koji andrak lek za smirenje sa tvojih dvadeset i kusur godina?
svima se dese takve epizode, ne znachi da svi treba da su na medikamentima.

ups. videh sad da si pitao za iskustva.
- mene hvata, ko shto pretpostavljam hvata vecinu, u velikim guzvama. na EXIT-u mi se nekoliko puta desilo da se nadjem u guzvi takve jachine da festive spirit ischili iz mene i pochnem ozbiljno da se brinem za zivot.
- hvata me i kad treba negde da putujem, tj. kad vec krenem na put, bude mi muka, osetim puls u grlu i samo blaga lightheadedness. ne znam, nije osecaj vrtoglavice vec vishe jedan od stadijuma pred onesveshcivanje (mada mozda i greshim, nisam se nikad onesvestila pa ne znam koji su stadijumi )

Edited by Dunadan, 14 November 2007 - 21:07.

[villiem]

@mr@ki

Mislim da treba detaljnije da proucis Anksioznost i slicne pojave.Ne verujem da treba pocinjes terapije ako si simptome koje opisujes dobio posle nagle promene nacina ishrane.
Imas uredne nalaze a preporucili ti lekove za srce? Mozda da sacekas te druge testove, posto ti se lekari ne slazu a i sve to traje tek nekoliko dana.

Ponekad nagle promene ponasanja, kao tvoj novi rezim ili moj prestanak pusenja sokiraju sistem i moze se desiti da organizam daje lazne signale.

Ne bi me cudilo da si samo malo neurozan, od tolkog tipkanja po forumu

Ovo sto Dunadan opisuje, pa ja to redovno ove sezone, sta mi Zvezda radi, napadi panike i to.
Zdravo je to za srce, malo adrenalin radi

[shivaja]

Zamisli sta moze najgore da ti se desi, cega se plasis. Zamisli sve u detalje i sto ostrije. Mislim da ces onda prestati da se plasis ili nelagodno osecas.
Ali, moguce je da je to od promene nacina ishrane...

[Dunadan]

Zamisli sta moze najgore da ti se desi, cega se plasis. Zamisli sve u detalje i sto ostrije. Mislim da ces onda prestati da se plasis ili nelagodno osecas.

[shivaja]

nemoj tako...otpasce ti glava.. .nisi cula da strah kada uzme jasan oblik prestaje da bude strah?

[Mioba]

nisi cula da strah kada uzme jasan oblik prestaje da bude strah?

let me try, postaje paranoja?

[FranziskaKafka]

Pre nekoliko dana sam bez posebnog razloga poceo da osecam neku unutrasnju nelagodnost, strah, paniku...najizrazenije je bilo tokom noci.Nisam bio pod nekim velikim stresom, verovatno se sve to talozilo duze vremena.Nesto pre toga sam promenio nacin ishane, u zelji da se zdravo hranim i skinem visak kilograma.

Nisam lekar (naravno), ali znam slican slucaj, i mislim da je to islo ovim redom:
(tzv. tinjajuci stres + ili ->) visak kilograma -> povisen holesterol (a mozda i masnoce, ili udruzeno - sta kazu analize krvi?) -> povisen pritisak i puls -> "strah od smrti" u izrazenoj ili manje izrazenoj krizi (koju, dakle, mozemo ili ne moramo da osetimo) -> jos veci pritisak i puls...
Nocne "epizode": budjenje uz lupanje srca i osecaj "ljuljanja", trzanje pri uspavljivanju, "trzanje" pri pomisli na neke reci ili oblike (u polusnu), "kosmari", budjenje i "nervoza" u rukama, nesanica, "malodusnost" posle budjenja nocu... Znojenje ruku i lupanje srca (bez gusenja), "panika" npr. u javnom prevozu (kad nagrnu oni silni ljudi unutra), osecaj "gusenja" i nesvestice dok ides sam ulicom, a sve prolazi cim progovoris sa nekim! i slicno...
(Doticna osoba je, inace, verovatno imala i hijatus herniju, i probleme sa grlom i cirkulacijom, ali se neke stvari ne mogu samo time objasniti: bolovi u rukama/sakama, znojenje dlanova i cela i lupanje srca posle 4-5 zalogaja , skok pritiska i pulsa (na 120, pa za minut-dva opadne na 65), gubitak refleksa gutanja na nekoliko sekundi (kaze da je to jedan od najgorih osecaja ) itd. A nije drzala dijetu, tj. nije se "plasila" hrane... )
Lek za srce ili protiv pritiska??
Zanimljivo... ovu osobu nisu slali ni kod interniste ni kod psihologa (sta ti je tzv. jedinstvena lekarska praksa, a?)...
I lek protiv pritiska je pogresan pristup (tako kazu): prvo se sve to regulise dijetom, ako ne moze, onda se uvode lekovi protiv holesterola itd.
Lekovi za snizavanje pritiska su tek na kraju... Bespotrebno (ili namerno?) od ljudi cine tabletomane.
Naravno, ne "leci" se po forumima, nego idi jos nekom lekaru: vise glava je pametnije...

Edited by FranziskaKafka, 14 November 2007 - 23:41.

[Mr.Smith]

Zamisli sta moze najgore da ti se desi, cega se plasis. Zamisli sve u detalje i sto ostrije. Mislim da ces onda prestati da se plasis ili nelagodno osecas.
Ali, moguce je da je to od promene nacina ishrane...

u vrlo bizarnom razvoju događaja, moram da priznam da ima zrnca istine u ovome, međutim, to je deo psihoterapije i treba da se radi pod stručnim nadzorom...za početak, dobar psiholog - ne onaj ko će reći da to nije ništa, niti onaj koji će reći da lekari nemaju pojma (jer napadi anksioznosti i panike mogu da budu vezani za neka kardiovaskularna oboljenja, na primer prolaps mitralnog zaliska, za epilepsije temporalnog režnja - ne boj se, ime drugih simptoma koje ti nemaš, zatim za hipertireozu, apneju u spavanju itd.)...niti onaj koji će ti reći da lekovima nema mesta - dobar psiholog ili psihijatar će sam da proceni da li u početnom periodu određena kratkotrajna 'potpora' lekovima ima smisla, i toga se ne treba plašiti...takvi tretmani po pravili ne traju duže od mesec ili dva...ono suočavanje sa strahovima sa početka priče je deo psihoterapije, ali kao što rekoh, dolaze negde u sredini tretmana...

Lek za srce ili protiv pritiska??
Zanimljivo... ovu osobu nisu slali ni kod interniste ni kod psihologa (sta ti je tzv. jedinstvena lekarska praksa, a?)...
I lek protiv pritiska je pogresan pristup (tako kazu): prvo se sve to regulise dijetom, ako ne moze, onda se uvode lekovi protiv holesterola itd.
Lekovi za snizavanje pritiska su tek na kraju... Bespotrebno (ili namerno?) od ljudi cine tabletomane.
Naravno, ne "leci" se po forumima, nego idi jos nekom lekaru: vise glava je pametnije...

određeni lekovi protiv visokog pritiska, uključujući i beta-blokere koji reduciraju panične napade u toku dana, mogu i da provociraju noćne more i panične napade u toku noći - to je jedna od stavki o kojoj more da se vodi računa ... ova poslednja konstatacija je potpuno tačna, pogotovo što na ovakvom mestu mogu da se čuju mišljenja koja zvuče logično, ali nisu tačna, ili nisu dovoljno tačna, što može da bude i veći problem...

[FranziskaKafka]

Mislila sam na "panicne napade" i "nocne more" PRE lekova...

[mr@ki]

treba da poslushash psihologa i poizbacujesh te lekove. samo ti josh fali da se navuchesh na njih. shta ce tebi koji andrak lek za smirenje sa tvojih dvadeset i kusur godina?
svima se dese takve epizode, ne znachi da svi treba da su na medikamentima.

Psiholog mi je i preporucila te lekove koji ce mi pomoci da se opustim i lakse zaspim posto sam danima bio neispavan, a bunila se protiv tog leka za pritisak...Ni meni se ta ideja nije svidela u pocetku, ali sad ne vidim nista lose u tome, koristim manje doze koje mi pomazu, i ne bi trebale izazvati zavisnost.Rece doktorka da cu ih piti samo 2-3 nedelje.
Uradio sam i labaratorijske analize i sve je ok sem transminaza koje su uvecane.To me malo zabrinjava, ali imam zakazan ultrazvuk abdomena pa cu videti sta je u pitanju...
Hvala svima na pomoci i savetima.

[Mr.Smith]

Mislila sam na "panicne napade" i "nocne more" PRE lekova...

sve jasno, samo me je podsetilo na mali pardoks u vezi njihovog efekta


edit...lek za snizavanje pritiska nece izazvati zavisnost jer ne delulje na centralne receptore koji to regulisu...drugo, jedan blagi diuretik, recimo HCTZ, je sasvim u redu za pocetak kontrolisanja tezine dijetom kao dodatna kontrola pritiska u pocetnom periodu (a ima i drugih koji mogu da se koriste)visokog ...

Edited by Mr.Smith, 15 November 2007 - 02:06.

[Artur Dent]

let me try, postaje paranoja?

A paranoja, kao sto znamo, jenjava, ali nikad ne prolazi.

[sta dalje]

u vrlo bizarnom razvoju događaja, moram da priznam da ima zrnca istine u ovome, međutim, to je deo psihoterapije i treba da se radi pod stručnim nadzorom...
........

pa i ja sam cula za ovaj metod kao jednu od solucija. naravno pod strucnim nadzorom ali poenta je valjda u tome da probas da zamislis do detalja to od cega se plasis i suocis se sa tim, a ne da bezis od straha i samim tim ga povecavas jer ga mistifikujes i zamisljas mozda vecim nego sto zaista jeste (znaci konkretno taj stah koji ti izaziva napade panike).

i takodje mislim ( a neko strucan ce me vec ispraviti) da ne treba mesati anxiju i napade panike. anxija je vise neko konstantno stanje u kome se nalazis u nekom perodu zivota (ili celog zivota): svasta lako moze da te iznervira i sl.
napadi panike su obicno vezani za neki nestablni period zivota kad podsvesno stalno razmisljas sta ti je raditi, i mogu da nastupe iz potpuno mirnog stanja (lezis na krevetu i misli ti se motaju po glavi) i odjednom osetis neki uzasan nemir, lupanje srca, gusenje...

[John Finn's Wife]

Sta dalje i Mr Smith govore o jednoj vrsti bihejvioralne terapije, koja se zove implozivna terapija, i pri kojoj se osoba koja ima sasvim određeni strah - fobiju, izlaže (u zamišljanju) onome čega se najviše plaši. Drugi način baziran na istom principu je tzv. preplavljivanje, pri čemu se osoba izlaže situaciji u kojoj se nalazi objekat straha. Prvi postupak se bira onda kada nije moguće izvesti situaciju (recimo rat kod PTSP) pa zatim osoba zamišlja scene, dok je u drugom slučaju uživo izlaže objektu straha.
Međutim, obzirom da je ova vrsta terapije mač sa dve oštrice - može se zaista umanjtiti intenzitet straha, ali sa druge strane može se i pojačati u odnosu na dotadašnji, ova vrstu terapije mora izvoditi: 1. kvalifikovani terapeut za istu 2. on je obavezno prisutan u toj situaciji, daje instrukcije pacijentu/klijentu. (Čak i tada se vrlo obazrivo postupa - pošto postoje i postupne terapije, često će pre one biti odabrane nego ova, koja strah treba da eliminiše "brzometno", jer su sigurnije.) Kako bilo, u celoj priči, terapeut je znak sigurnosti osobi koja je podvrgnuta tretmanu i vodi je kroz dati postupak . Mislim da pokušaji izvođenja ovog postupka u samoizvedbi mogu biti vrlo štetni, ako se radi na upravo opisani način i ako postoji vrlo intenzivan strah. Naravno, u situaciji umerenog straha (ako nije prerastao u fobiju/bilo koju formu neuroze), ako osoba ima spremnost ka savlađivanju i težnju da ga prevaziđe, naravno da postoje i takve situacije gde osoba može i sama misaono obraditi i prevladati teškoće koje ima.

anxija je vise neko konstantno stanje u kome se nalazis u nekom perodu zivota (ili celog zivota): svasta lako moze da te iznervira i sl.
napadi panike su obicno vezani za neki nestablni period zivota kad podsvesno stalno razmisljas sta ti je raditi, i mogu da nastupe iz potpuno mirnog stanja (lezis na krevetu i misli ti se motaju po glavi) i odjednom osetis neki uzasan nemir, lupanje srca, gusenje...

Anksioznost se nalazi u osnovi paničnog poremećaja, dok je ovo drugo što si spomenula, pretpostavljam, ono što se zove generalizovana ili "slobodno lebdeća" anksioznost. Dok je u ovoj drugoj uznemirenost takve prirode da ne postoji određeni objekat ka kome je usmerena (čoveka nema jasnu sliku čega se to plaši, već je više u stanju iščekivanja 'nečeg lošeg') i može trajati, naravno - sa periodima kada se umanji, i godinama. U paničnom napadu postoji jedna "salva" anksioznosti koja, u "naletu", praćena izraženim telesnom simptomima, dovodi do jednog groznog straha od: 1. gušenja / srčanog udara/ smrti na bilo koji način , 2. padanja u nesvest, 3. gubljenja razuma.
U oba slučaja, ovi poremećaji sami po sebi, iako su doživljajno jako neprijatni, nisu toliko "opasni" ukoliko se tretiraju na vreme - ne razvijaju se godinama. Ukoliko se zapostave, mogu izroditi i druge neurotske smetnje, često depresivne. Druga stvar bitna kod panike, je razdvojiti je od organskih poremećaja (prvo ispitati sve što je potrebno da bi se ustanovilo šta je pokretač). Svakako, nije isključeno da se i na već postojeću organsku disfunkciju nadoveže i neka vrsta anksioznog reagovanja.

Edited by John Finn's Wife, 17 November 2007 - 14:48.