криво си ме разумио, миле. оно што хтједох рећи је да није службени језик српски, већ онај неслужбени, колоквијални.
службени је тај неки бастард којим нико не говори
Да, формално си ти у праву, али ја сам намерно ставио "службени" јер и тај службени ја доживљавам као српски.
Да не идем сад по реду али ту писмохрану сам налазио у неким старијим српским текстовима.
Једне године, допутовавши аутом из Холандије у Хрватску, негде пред божићне празнике, ухватим неку хрватску радио станицу са жељама и поздравима. И сви редом једни другима честитају Божић текстом "честит Божић".
Стигнем код таста и он, готово директно са врата, упита ме да ли сам чуо нову хрватску измишљотину, да као више није "сретан Божић" него "честит Божић".
Мени Вуков рјечник остао у жениној девојачкој соби и не будем лењ па одем на спрат по њега.
Кад тамо под одредницом "честит" Вук пише (по сећању): Срби један другом овом рјечју честитају неку славу. Кажу, на примјер "Честит Божић, домаћине".
Готово свака реч хрватског новорјека (уколико није реч о неком германизму, или је неког другог страног порекла) може се на овај или онај начин довести у везу са срским језиком.