4242 replies to this topic

[Shunsuke Nakamura]

Ne verujem da je u pitanju osetljivost, ali je potpuno bezveze racunati onako kako si ti racunao, odnosno od 92. godine, kada je Hrvatska prvi put samostalno ucestvovala na jednom takmicenju. SRJ/SCG prvi put ucestvuje cini mi se '96, zasto nisi racunao od tada? Ili, posto je Crna Gora dala znacajan doprinos medaljama u tom periodu, zasto ne racunas od 2006? To bi bilo najrealnije.

Ko je sve nastupao iz CG u tom periodu dok je bila zajednica?
Mladji sam pa se slabije sjecam tog perioda, pratim vaterpolo negdje taman od razdvajanja drzave.

Jel Srbija odmah nakon toga osvojila neko veliko takmicenje?

Za CG se sjecam da je morala da ide u svakom sportu od nekih B divizija.

[McLeod]

2005. smo osvojili zlato na SP. U tom timu igrali su Sefik, Trbojevic, Janovic, Udovicic, Savic, Ikodinovic, Nikic, Gojkovic, Zlokovic, Sapic, Vujasinovic, Jokic i Radic.

 

Janovic, Gojkovic, Zlokovic, Jokic i Radic su odmah igrali za Crnu Goru na sledecim takmicenjima, Sefik od 2010. cini mi se. Osim Radica koji je bio drugi golman, svi jako znacajni, oba centra.

[Magija]

2005. smo osvojili zlato na SP. U tom timu igrali su Sefik, Trbojevic, Janovic, Udovicic, Savic, Ikodinovic, Nikic, Gojkovic, Zlokovic, Sapic, Vujasinovic, Jokic i Radic.

 

Janovic, Gojkovic, Zlokovic, Jokic i Radic su odmah igrali za Crnu Goru na sledecim takmicenjima, Sefik od 2010. cini mi se. Osim Radica koji je bio drugi golman, svi jako znacajni, oba centra.

U pravu si samo ne bih iskoristio rec jako znacajni. Prakticno niko od njih nije bio u top 3-5 u ekipi. 

[pepe sancez]

Zlokovic je meni uvijek bio bolji od svih drugih nasih centara, a i Janovic je bio sjajan, s tim sto je igrao na poziciji pucaca u vrijeme Sapica, pa se lako moglo bez njega.

Gojkovic mi je bio dama za sve uloge, ni u cemu ekstra, a Jokic je bio trosen na beku u odbrani.

Realno, ta ekipa je bila cudovisna, a zbog izuzetne konkurencije i licnih razmirica nije ostvarila sto je trebala.

Edit. Da ne bude zabune mislim na zajednicku ekipu koju su predvodili Sapic, Vujasinovic i Sefik.

I da, mislim da su nam i treneri malo kaskali za aktuelnim momentom.

Edited by pepe sancez, 30 July 2018 - 12:50.

[McLeod]

Jokic je bio all round igrac takodje, Gojkovic mladji ali bas univerzalac, moderni vaterpolista, zbog njih nisu igrali recimo Gocic i Ciric.

 

I ja se slazem da je ta ekipa verovatno bila i bolja od ove, samo sto je konkurencija bila jaca, plus nisu uspevali da pruze maksimum iz raznoraznih razloga cesce nego ovi sad.

 

Na sledecem prvenstvu koje smo osvojili centre su nam igrali golobradi Pijetlovic i Branko Pekovic, ogromna razlika u kvalitetu izmedju njih i Zlokovica, koji je tih godina verovatno bio najbolji centar na svetu.

Edited by McLeod, 30 July 2018 - 12:57.

[Manoly]

Treba gledati i žreb na ovim takmičenjima.

Mislim da smo često imali jako lak raspored.

Kakav je tvoj stav o trenerskim kvalitetima Gospodina Dejana Savića?

[Shunsuke Nakamura]

Zlokovic je stvarno bio zvijer, najbolji centar na svijetu u jednom periodu. Kad smo uzeli ono zlato u Malagi bio je kljucni nas igrac. Mada su i oba Janovica igrali sjajno.
CG je sa odlaskom Zlokovica izgubila mnogo, nikada vise ni blizu nijesmo imali takvog centra. Vukcevic je bio neki prosjek, nista vise.

Janovic je bio odlican igrac. Odlican suter i vrhunski defanzivac.

Kod Gojkovica mi je uvijek bilo zanimljivo kako covjek sa takvom gradjom igra ozbiljan vaterpolo?

Uskokovic nije igrao za SRJ/SCG?

[pepe sancez]

Naravni da je igrao.

[Milutinov Tata]

Uskokovic nije igrao za SRJ/SCG?

 

Bio i kapiten reprezentacije, nastupao jos u Atini '91, kasnije na svim takmicenjima do SP 2001. Na jedine dve utakmice na kojima smo postigli samo 2 gola (finale EP '97 i finale SP '01) on je bio strelac po jednog gola.

[McLeod]

Igrao je ali je ispao iz reprezentacije pre nego sto je presao da igra za CG.

[Ridjis]

Ili se bio povukao 

[pepe sancez]

Veljko je imao super pracku, ali je djelovao uzasno nespreman. Inace, ona reprezentacija je godinama kuburila jer nije imala ljevaka na nezgodnoj strani.

Tu je mozda i najveca prednost ove generacije u odnosu na raniju, Filip i Mandic su veliki luksuz, a opet na drugoj strani imas i Andriju da igra. Ranije smo se mucili sa Ciricem na toj poziciji kao iznudjenim rjesenjem. I inace, danasnja generacija ima profilisanije sutere, ili je mozda ranije bilo teze davati golove kad se branilo sa dvije ruke.

[Aca informacija]

Malo o Dejanu Saviću...

 

Rekorder po broju nastupa za reprezentaciju sa 444 utakmice (Filipović 343), jedinstven u svetu vaterpola jer je kao igrač osvojio 3 uzastopna evropska zlata sa reprezentacijom koja je na ta 3 takmičenja nastupala pod 3 različita imena SRJ/SCG/Srbija.

 

Nakon osvojenog svetskog zlata u Kazanju, ušao je u društvo Benedeka i Campagne koji su osvajali svetska zlata kao igrači i selektori.

 

Doneo je Srbiji olimpijsko zlato, što nisu uspeli Dragan Andrić, Nenad Manojlović i Dejan Udovičić. 

 

Sa njim na klupi, Srbija je postala prva selekcija koja je držala sve moguće titule (OI, SP, EP, SL, SK) nakon finala Rija i druga selekcija u istoriji (prva Italija '92-'94 sa Rudićem) koja je držala 3 najveća takmičenja. Sledeće godine u Koreji postoji šansa da se to ponovi, ako se osvoji (vrati) svetska titula. 

 

Sa njim na klupi, Srbija je imala 40 uzastopnih pobeda u svim takmičenjima, osvojila 9 uzastopnih takmičenja i dominirala pune 3 godine (2014-2017). Osvojeno je 5 uzastopnih zlatnih medalja na F8 SL, čime je Savić prestigao Dejana Udovičića i postao najuspešniji selektor u tom takmičenju. Njegov skor u SL je 58 pobeda i 2 poraza (oba od Crne Gore). Prvi na peterce 2016. godine, čime je prekinut niz od 40 pobeda i drugi niz od 37 pobeda u Svetskoj ligi. Drugi ove godine, posle čega smo ostali bez plasmana na F8 u Budimpešti. 

 

Održani su časovi vaterpola u finalima, Mađarima i Hrvatima, uz još nekoliko ubedljivih pobeda protiv pomenutih selekcija i Italijana, od SL i SK do onih važnijih takmičenja. Ostvarena je najubedljivija pobeda u finalima SP. Jedino su Crnogorci znali da prave probleme, uz dva gore pomenuta poraza, tu je i poraz u 1/4 Barselone posle čega je sve moglo biti drugačije, ali je Savić srećom ostao selektor.

 

Osvojio je Mediteranske igre ove godine, Univerzijadu prošle godine, bronzu sa U18 selekcijom, srebro sa U19 selekcijom, bronzu sa U20 selekcijom... Osvojio je poslednji Svetski kup sa ''B timom'' protiv Mađarske.

 

Nakon finala EP u Barseloni, ponovo je ušao u istoriju. Pridružio se Ratku Rudiću i Borisu Popovu, koji imaju po 3 titule prvaka Evrope kao selektori. Popov sa SSSR ('83-'87), Rudić sa Italijom ('93-'95) i Hrvatskom 2010. godine. Popov takođe ima 3 uzastopne titule kao Savić, ali samo jednu kao igrač ('66 Utrecht), dok Savić ima već pomenute 3 uzastopne i kao igrač, čime je i u tom pogledu jedinstven u ovom sportu.

 

Titule na EP u vaterpolu:

 

Savić igrač ('01, '03, '06), Savić selektor ('14, '16, '18)

Popov igrač ('66), Popov selektor ('83, '85, '87)

Rudić selektor ('93, '95, '10)

Udovičić selektor ('06, '12), Manojlović selektor ('01, '03), Kemeny selektor ('97, '99), Lemhenyi selektor ('54, '58), Blumenthal selektor ('66, '70)

Gyarmati selektor ('74, '77), Gyarmati igrač ('54, '62)

 

Ovaj poslednji, Dezso Gyarmati, je rekorder po broju medalja na OI kao igrač (3-1-1) i još dugo će biti verovatno.

 

Naklon velikom gospodinu, Dejanu ''Medi'' Saviću.