3824 replies to this topic

[Commandant Carlos]

Ali trenutno se desava deflacija

[mrblaf]

Ali trenutno se desava deflacija

Hm, prema zvanicnim podacima statistickih zavoda, prosecna godisnja inflacija je u gotovo svim razvijenim zemljama na nivou od oko 2%. Deflacija podrazumeva stopu manju od 0, a to se na godisnjem nivou desavalo samo Japanu u par navrata u zadnjih 20-tak godina.

Deflaciju imamo samo kod nekretnine (za srednju klasu), posto nema vise olako davanih kredita za pumpanje cena.

[noskich]

A sto se tice toga kad je ko napustio zlatni standard, US je bila zadnja zemlja koja ga je napustila 1971.

Svajcarska napustila 2000.

[mrblaf]

Svajcarska napustila 2000.

Svajcarska je 1936 napustila klasican zlatni standard u kome je valuta fiksirana za tacno odredjenu kolicinu zlata, a posle je fiksirala kurs za dolar u okviru Breton Vuds sistema:

In 1865, France, Belgium, Italy, and Switzerland formed the Latin Monetary Union, wherein they agreed to value their national currencies to a standard of 4.5 grams of silver or 0.290322 grams of gold. Even after the monetary union faded away in the 1920s and officially ended in 1927, the Swiss franc remained on that standard until 1936, when it suffered its sole devaluation, on 27 September during the Great Depression. The currency was devalued by 30% following the devaluations of the British pound, U.S. dollar and French franc.In 1945, Switzerland joined the Bretton Woods system and pegged the franc to the U.S. dollar at a rate of $1 = 4.30521 francs (equivalent to 1 franc = 0.206418 grams of gold). This was changed to $1 = 4.375 francs (1 franc = 0.203125 grams of gold) in 1949.

Ovo sto spominjes za 2000.godinu, tada je ukinuta obaveza svajcarske nacionalne banke da minimum 40% svojih deviznih rezervi drzi u zlatu, bio je referendum oko tog pitanja.

[noskich]

Yuan stupa na medjunarodnu scenu: http://www.dailyreck...ard/2012/06/12/

The most interesting news over the long weekend wasn't to do with the Spanish bailout. The most interesting news is that China is moving to internationalise its Yuan currency. The steps are gradual, mind you, but in the long game of global power through monetary conquest, every step is progress toward the goal. The goal is ending the US dollar standard.

[Commandant Carlos]

@mrblaf

izvini nisa ranije odgovorio u vezi inflacije(ovo sam vec pisao u temi vezane za euro pa ajde i ovde), ali mislim da do nje nece doci jer ce centralne banke kad dodje do oporavka povlaciti pare iz opticaja da bi je drzale u zadatim okvirima. A veca inflacija se nece dozvoliti jer ne odgovara bogatoj klasi.

[mrblaf]

To je tacno da onima koji imaju novca inflacija ne odgovara, i da se trenutno gura sa najvisih nivoa programi 'stednje' i 'spasavanja' finansijskog sistema. Medjutim u sadasnjoj situaciji, velika vecina dugova sto drzava sto banaka je fakticki nenaplativa, i resenje je moguce samo na dva nacina - bankrot ili inflacija. Trenutna politika gura ekonomiju u masovan bankrot, sto se lepo vidi na primeru Grcke.

Kada elite skontaju da je izbor ili Grcka na svetskom nivou ili stampanje para, odlucice se za ovo drugo pri cemu ce elita svoje pare da obezbede od inflacije, za njih ne moras da brines.

Evo ti samo jedan primer, US trenutno ima federalni dug na nivou 100% GDP, i svake godine imaju budzetski deficit od 8-10%, isti godisnji deficit kao i Grcka. Za tri, pet ili sedam godina, nebitno, oni ce se naci tamo gde je danas Grcka, i tad ce morati da odluce - smanjiti budzetske troskove za 40%, povecati poreze za 50%, ili napraviti neku razumnu kombinaciju ove prve dve stavke, ili zadnja solucija - stampanje para.

Mada moguce je da sam u krivu i da ce politicari naci razumno resenje u US, odseci gomile para koje se bacaju na vojsku, preskupe lekove i nepotrebne donacije poljoprivrednicima-milionerima i povecati poreze ultra-bogatima i ukinuti smesno niske poreze za prihod od kapitala i gomile rupa u poreskim zakonima koje koriste samo bogatasima Nekada su i postojali takvi politicari, no danas Wall st. ima najbolje politicare koje novac moze da kupi...

Edited by mrblaf, 21 June 2012 - 21:42.

[Commandant Carlos]

Pazi dugovi se ne oprastaju, sta mislis da ce onih 100 i nesto mil. oprostiti grcima ili bilo kome, ne. To se kasnije pegla kroz vece kamate kao visoko rizicne zemlje.

Amerika je druga prica, ona za razliku od grcke stampa svetski novac, moglo bi se reci da teret svojih dugova prebacuju na ostatak sveta, jer se sve racuna u dolarima a ima i dosta deviznih rezervi u istim. Problem amerike je deidustrializacija, da li su oni toga svesni ne znam ali nemacka pocinje da bude. Sta ce dalje raditi videcemo.Tekst sa sajta koji dosta toga govori:

Begala, politički komentator i bivši savetnik Bila Klintona, kaže da "američki san umire". On, naime, navodi da nedavni izveštaj Centralne banke SAD-a ukazuje na kolaps srednje klase. Od 2007. do 2010., srednja vrednost bogatstva pala je za čak 40 posto.
Svaki šesti Amerikanac godišnje zaradi između 25.000 i 100.000 dolara. Oni čine srce srednje klase. Pa ipak, čak trećina onih koji zarađuju više od 150.000 dolara i 40 posto onih koji zarađuju manje od 20.000 dolara sebe smatraju pripadnicima srednje klase. Sve u svemu, tri četvrtine Amerikanaca smatra se srednjom klasom – što znači da su te tri četvrtine Amerikanaca (zapravo, i više od toga) u velikoj nevolji.
Kao i uvek, bogati su dobro prošli - njihovo bogatstvo povećalo se, a svima drugima – istopilo. To je zato što je bogatstvo onih najbogatijih manje vezano uz nekretnine, a više uz deonice i obveznice, koje su u Bushovoj depresiji prošle bolje od cena porodičnih domova.

Rađanje američke srednje klase bio je rezultat političkih odluka – a one su presudile i njenoj smrti, piše Begala i navodi da je nakon Drugog svetskog rata Amerika imala dužničku krizu.

Spašavanje sveta je skupo, i to je razlog zbog kojeg je, u postotku BDP-a, dug u 1945. bio daleko veći nego danas. Velika generacija morala je doneti teške odluke.

Predsednik Ajzenhauer povećao je najvišu poresku stopu na 91 odsto (taj 'komunista') i Amerika je investirala u obrazovanje, stanogradnju i tehnologiju. A velika američka srednja klasa predvodila je napredak koji je otplatio dug. U samo 17 godina, dug se vratio na predratni nivo, podseća on.

Danas, kaže on, opet se suočavamo s dužničkom krizom. Američka elita zabrinuta je, bolje rečeno, uspaničena. Opravdano. Ali gde su sada komisije visokih uglednika koje će prozboriti o padu srednje klase?
Moj prijatelj živi u bogatom kvartu. Jednog dana, dok je bio u vrtu ispred kuće, njegov prvi komšija, republikanac, pitao ga je zašto je demokrata. Moj prijatelj je odgovorio da je odrastao u siromašnoj porodici, pohađao dobru državnu školu i uspeo da napreduje u poslu. Pokazao je tada rukom na baštovana koji je radio pred kućom na drugoj strani ulice. - Zar ne želite da i baštovanov sin živi američki san koji mi živimo?' pitao je moj prijatelj. Komšija ga je spustio na zemlju odbrusivši: - Sin tog vrtlara biće vrtlar moga sina.
Begala dodaje da "naš predsednik (Obama) ispravno opisuje ovo razdoblje kao 'presudni trenutak za srednju klasu', ali guverneri i gradonačelnici širom SAD prisiljeni su da otpuštaju nastavnike, policajce i vatrogasce – ljude koji služe, štite i obrazuju srednju klasu, koji mogu pomoći siromašnima da se uzdignu do srednje klase, a pripadnicima srednje klase da prosperiraju".

Uprkos onome što predsednik priča, privatnom sektoru ne ide dobro. Od početka oporavka, taj sektor je stvorio 4,3 miliona novih radnih mesta, a u javnom sektoru ukinuto ih je čak 600.000.

Begala, ipak, smatra da Amerika "u sadašnji nered nije dospela zato što je imala previše učitelja, policajaca ili vatrogasaca. Tu smo gde smo zato što smo smanjili poreze, uglavnom bogatima, vodili dva rata na državni dug i deregulisali Vol Strit. Ako se ne suočimo s pravim razlozima, nikada se nećemo rešiti duga".

Ništa od navedenog nije lako. Naravno da moramo da srežemo potrošnju. A očigledno je da nam treba više prihoda od poreza. Ali to treba da postignemo na način koji štiti obećane prilike i mogućnosti za sve. Ekonomski rast ključ je za otplatu našeg velikog duga, a širenje srednje klase ključ je za ekonomski rast, zaključuje on.

[mrblaf]

Pazi dugovi se ne oprastaju, sta mislis da ce onih 100 i nesto mil. oprostiti grcima ili bilo kome, ne. To se kasnije pegla kroz vece kamate kao visoko rizicne zemlje.

Ko je spominjao oprastanje dugova? Bar trecina a mozda i polovina svetskih dugova, sto privatnih sto drzavnih, NE MOGU da se vrate. Nisam napisao 'ne zele' da vrate, 'nece' da vrate, ne bi hteli da vrate itd. nego NE MOGU, tih para vise NEMA. Kad NE MOZES da vracas dug, onda bankrotiras, kao sto je Grcka de fakto bankrotirala.

I to bi bilo najzdravije za sistem, lepo da svi bankrotiraju, pa da se nezdrave stvari ociste iz sistema, ukljucujuci i ove nesrece od velikih banaka. Tako su uradili Island i Argentina, i sta im fali? No to bi onda znacilo da oni koji imaju papire na kojima im pise da im neko nesto duguje vise nemaju nista, gomila najbogatijih bi ponovo leteli po wall st. kao 29'

[Commandant Carlos]

Argentina je u teskoj dubiozi, niko ne zeli da im pozajmi pare (jer prethodne nije htela vratiti), za island ne znam. Nisi mi dobro razumeo, ti bankrotiras, posle toga kamate po kojima se zaduzujes su mnogostruko vece (kao zemlja veoma rizicna) tako da kroz njih peglas i prethodni dug.

[mrblaf]

U Aregntini se zivi dosta dobro, bolje nego u vecini zemalja istocne evrope ukljucujuci i Srbiju, a zbog bankrota ne mogu uopste da se zaduzuju i to je kao lose? Posto ne mogu da se zaduzuju, stampaju vise pezosa nego sto bi trebalo pa je inflacija nesto visa i svi stede u dolarima, i dosta njih iznosi dolare iz zemlje, procene govore da je iz Argentine izaslo oko 21 milijarda dolara u zadnjih nekoliko godina, medjutim to su zaradjene pare od izvoza a ne pokradeni zajmovi drzave. Toliko o problemima Argentine...

Island je takodje bankrotirao 2008, i za razliku od Irske koje je napravila ekonocid svojih gradjana i preuzela da ona otplati neosigurane zajmove koje su irske banke uzele, Island je bankare poslao u tri lepe, objavio bankrot svih banaka i da im ne pada na pamet da vracaju dugove banaka. Jos se nesto bune Englezi, Holandjani koji su zbog kamate od 6-7% ulozili gomile para u islandske banke i ostali bez 5 miljardi dolara, ali u principu ne mogu im nista, te pare nisu bile osigurane od strane drzave Island.

Danas Island stoji sasvim pristojno, ekonomija raste, nezaposlenost opada, a dug drzave je stabilizovan.

Da ne ulazimo previse u neke replike, molio bih sve razumne ljude da razmisle i urade nesto povodom ovog necuvenog ataka banaka na drzave i obicne ljudi:

IZVADITE svoj novac iz banaka, nemojte da stedite novac u bankama zbog kamate, ne samo da ce banke taj novac iskoristiti da bace druge ljude u dugove nego ce izvitoperiti celi ekonomski sistem, gurace drzave i gradjane u nepotrebno i prekomerno zaduzivanje samo da bi one uzele svoj procenat umesto da usmeravaju kapital prema produktivnom oplodjivanju u proizvodnji i pri tome ce nasim parama korumpirati politicare da prave odluke u njihovu korist a nasu stetu.

Uzmite pare iz banaka, kupite bilo sta, kuce, stanove, zemlju, poslovni prostor, masine, deonice, zlato, srebro, umetnine, antikvitete, gurnite ih u madrac, posudite ih nekom da pokrene biznis, potrosite ih na putovanje i provod, samo NEMOJTE da ih dajete bankarima.

Postoji i druge mogucnosti, narocito u inostranstvu, jos prije vise od 150 godina su u Nemackoj a potom i drugim zemljama pokrenute tzv. kreditne unije, ne-profitne organizacije kontrolisane od strane svojih stedisa, ako vec trebate da stedite i trebate kredit, prebacite se u kreditnu uniju:

http://en.wikipedia....ki/Credit_union
Credit unions are "not-for-profit" because they operate to serve their members rather than to maximize profits.But unlike non-profit organizations, credit unions do not rely on donations, and are financial institutions that must turn what is, in economic terms, a small profit (i.e. "surplus") to be able to continue to serve their members. According to the World Council of Credit Unions (WOCCU), a credit union's revenues (from loans and investments) need to exceed its operating expenses and dividends (interest paid on deposits) in order to maintain capital and solvency and "credit unions use excess earnings to offer members more affordable loans, a higher return on savings, lower fees or new products and services"

Samo jos jedna napomena, ovo nije neka pro-socijalisticka propaganda, srz kapitalizma je ako radis i pametno ulazes bices nagradjen, ako ulazes lose mora da bankrotiras, i prema tom kriterijumu 90% banaka jednostavno moraju da bankrotiraju a sa njima i svi oni koji ih finansiraju, umesto toga spasavaju se nasim novcem, novcem poreskih obveznika.

Edited by mrblaf, 23 June 2012 - 11:46.

[Ibiza]

Odlican post mrblaf. Predlozio bih svima onima koji su svojevremeno trazili savet od onog sarlatana Daytradera, procitaju tvoj post sa paznjom.

[Commandant Carlos]

U Aregntini se zivi dosta dobro, bolje nego u vecini zemalja istocne evrope ukljucujuci i Srbiju, a zbog bankrota ne mogu uopste da se zaduzuju i to je kao lose?

Pazi Argentina je pregogata prirodnim resursima, ali su takodje posle bankrota kuvali knjige kao Grci, sve je otislo u javnu potrosnju i sad mucenici nemaju novca ni za projekte kako bi eksplatisali svoje resurse a niko im ne zeli ni pozajmiti.Jedna je stvar pozajmiti pare i propustiti kroz zadnjicu ( sto smo mi i Grci radili ) a druga je stvar ulagati taj novac u projekte i stvarati novu vrednost.

Posto ne mogu da se zaduzuju, stampaju vise pezosa nego sto bi trebalo pa je inflacija nesto visa i svi stede u dolarima, i dosta njih iznosi dolare iz zemlje, procene govore da je iz Argentine izaslo oko 21 milijarda dolara u zadnjih nekoliko godina, medjutim to su zaradjene pare od izvoza a ne pokradeni zajmovi drzave.

stanje kao kod nas sa inflacijom 90' (nije bas hiper ali je velika), i kako je to dobro ako neko pare iznosi iz zemlje to je znak da i gradjani nemaju poverenje u nju. Cak sta vise mislim da je zabranjena i stednja u dolarima. Pa zamisli tu situaciju da te vlada kroz inflaciju oporezuje, ti bi zeleo da zivis u takvoj drzavi.

[grado]

Mr Blafe, ne bi da ocenjujem tvoj komentar, ali deluje mi nekako možda malo naivno.
Nisu štediše krive za prekomernu potrošnju. Kriva je država, odnosno oni koje država najjače štiti i pokriva, čije interese zastupa. Dobro si primetio da su krediti izvitoperili ceo ekonomski sistem, kako ti kažeš, a i ja to tvrdim, ali malo se o tome govori. Teza da je neko gurnut u kredite ne pije vodu. Ako ti banka daje kredit, to znači da si poslovno sposoban (ne treba ti staratelj koji se o tebi brine i potpisuje sve umesto tebe) i kao takav u potpunosti svestan šta si potpisao. Kredit nije droga, mada ima sličnosti. Posle realizovanog kredita (novi nameštaj, auto, stan... ) čovek je u nekoj ekstazi, uživa u novim sadržajima koje je do juče samo sanjao, ali je čak i u tim trenucima potpuno svestan šta je uradio i kakve su posledice, za razliku od konzumacije opijata. Po meni, greška, a možda i smišljena i unapred planirana kriminalna akcija, nastaje kada dužnik ne može da servisira svoj dug, a država (svi mi) onda uskače i ''pomaže''. Normalno bi bilo da se dužniku oduzme sve što ima sa ciljem vraćanja duga, i da mu se uzima skoro sve što zaradi dok god sve ne otplati ili dok god je živ. Zagarantivano bi bilo samo ono što je do nivoa socijalne pomoći. Ali u praksi je sasvim suprotno, na sve moguće načine vrši se pritisak da se izvrši socijalizacija duga. Ali dobro, takvo je društvo, verovatno nema te sile koja može da se suprotstavi tim elitama koje imaju prohodnost ka velikim kreditima koje na kraju neko drugi plaća. Jedino revolucija, npr. kao ona iz '45. mogla bi to da promeni, ali onda opet dolazi neka druga nepravda.
Postoje te parabanke i kod nas i sve su nelegalne jer je država ta koja diktira uslove i daje dozvole za sve vrste bankarskih aktivnosti. Sistem može i da se izigra pa da se takva banka zamaskira, kao što je bila ona Elita ili tako nešto, radili kao sa nekretninama, a bili zapravo banka. Ima toga, ali tu nema nikakvih državnih garancija, pa ko voli nek izvoli.
Treba gledati da se državi što manje plaća, da se utaji porez, na taj način smanjićemo mogućnost države da ''spasava'' one najbogatije. Bila emisija na RTSu po hiljaditi put o padu dinara i ratama kredita, voditeljka melje kako su svi u problemu, kako ona ne pozna nikoga ko nema kredit i pita Mlađana Kovačevića zašto NBS tu ne bi uskočila i pomogla jer je to ''brate i moja banka'', valjda misli zato što se zove narodna, a on odgovara kako je i sama država u velikim problemima i jednostavno nema mogućnost da pomaže (nije rekao ne treba da pomaže već ne može da pomaže). Eto, to je suština. Niko tim voditeljkama i ostaloj eliti neće da kaže kako treba da ih izbace iz tih stanova ako ne mogu da ih otplaćuju i da se sele negde na selo u iznajmljenu kućicu za 50 evra mesečno i putuju na RTS svaki dan Lastom, kao što mnogi putuju.
Pitanje za Comm Carlosa - kako bi izgledalo to povlačenje evra u cilju sprečavanja hiperinflacije kada počne da raste potrošnja? Kada je dinar u pitanju, NBS može da ga konvertuje u evro ili dolar i tako povuče određenu količinu iz opticaja, ali kako se povlači evro i dolar, kako se smanjuje njihova količina koja je u opticaju?

[Commandant Carlos]

@grado

ECB moze povuci eure iz opticaja, a mehanizmi su razni:

1.Operacijama na otvorenom trzistu-kupovina ili prodaja hartija od vrednosti
2.Eskontnom stopom-utice na traznu zbog cene novca(visina kamata)
3.Obaveznim rezervama


@mrblaf

Utopisticka prica, od toga nema nista. A zamisli sledecu stvar sta bi se desilo da te svi poslusamo i povucemo novac iz banaka, banke bi sigurno pukle( ali i to je pitanje one mogu povuci sredstva iz inostranstva), i pocnemo kupovati sve i svasta. Sta mislis koliko bi to poteralo inflaciju? Da li bi bila trocifrena? A ljudi koji su prodali te stvari, sta oni da rade sa svojim parama, sta da kupe ili mozda da stave u banku? To vrzino kolo bi moralo stati jedamput i doslo bi do kraha, nesto slicno kao u americi sa nekretninama, i ko bi na kraju dobro prosao???

Sto kaze @grado a profesor Miodrag Zec, nas glavni problem su par stvari:
1.Zasto je duznik povlascen
2.Zasto je veca portosnja od proizvodnje

Edited by Commandant Carlos, 23 June 2012 - 14:16.