865 replies to this topic

[IMMORTEL]

Kosa ...

 

 

Kosa let plamena dosezuci puni
zapad zelja tako da je svu razvije
spusta se (ja kazem umire u kruni)
na vencano celo mesto joj ranije

 

Al bez zlata zudec samo oblak slavlja
usijanje vatre unutarnjeg toka
prvobitno jedno jedino nastavlja
kroz dragulj istinskog i saljivog oka

 

Obnazenost neznost heroja zlo prenu
nju koja ne micic zvezdu ni zar prsta
tek pojednostaviv pobedosno zenu
izvrsuje svojom glavom podvig cvrsta

 

sejuci rubine sumnjom koju muci
nalik veseloj i zastitnickoj luci.

 

 

Stéphane Mallarmé

[IMMORTEL]

Krvava fontana

 

 

Katkad mi se cini, krv mi silno tece
K'o po ritmu izvor da jeca uvece,
Cujem zubor dugi, cujem kako lije,
A zalud svud pipam, nigde rane nije.

 

Gradom se izliva i ulice plavi,
Krvava ostrvca u prolazu pravi,
Svakome stvorenju ugasi zedj ljutu,
Prirodu crveno boji na svom putu.

 

Ja podmuklim vinom htedoh da ublazim
Cesto puta uzas koji me podriva;
Vinom vid se bistri, sluh ostriji biva!

 

U ljubavi kad sna zaborava trazim,
Dusek sav od trnja ljubav je za mene,
Stvoren da zasiti te svirepe zene!

 

 

Charles Baudelaire

[IMMORTEL]

Zelenilo

 

 

Evo cveca, evo lisca, voca, svega,
I evo mog srca. Samo za vas bije.
Tim rukama belim ne kidajte njega,
Nek vam lepom oku dar taj mrzak nije.

 

Stigoh sav pokriven od rosne svezine
Koju na mom celu vetar je zamrzo.
Dajte da moj umor kraj vas otpocine,
Jer ce ovaj dragi trenut proci brzo.

 

Nek mi glava klone na prsa vam mlada,
Sva prepuna vasih poljubaca strasnih;
Nek joj mine bura ta prijatna sada,
I da zaspim uz vas, posto cas je kasni.

 

Paul Verlaine

[IMMORTEL]

XI

 

 

A bilo je i udaraca. Udaraca
gvozdja na gvozdje. Stara ruza
vetrova. Udaraca. Masnice
udaraca po kostima
nogu. Od potiljka
do noznih prstiju. Po sisama. Po
divnom crvenilu cvorova
nerava po kojima bol tece
brze nego bol
u koralima mucenja.
Odjek udaraca. Pecati
udaraca. Dusa drveta. Dusa
bezdusnih udaraca.
Udarci bacvara. Udarci
drvodelja. Krateri
poplavljenog mesa. Puto-
kazi linija
ruke. Labudov
vrat.

 

Jean Cocteau

[IMMORTEL]

NEVERMORE

 

Secanje, secanje, sta jos zelis? Jesen
dizala je drozda kroz vazduh vec snen,
a mlaki zrak sunca razgonio je sen
kroz gaj pozuteli severcem potresen.

 

Sami i sanjarec hodismo sred njiva
tad, kosa i misli gde vetar prebiva,
Kad me iznenadno pogleda ceznjiva:
''Koji dan jos pamtis?'' cuh glas zlata ziva,

 

njen glas blag i zvucan, u rajskoj svezini.
Stidljiv osmeh bese odgovor jedini
kad poljubih njenu belu ruke, smerno.

 

Ah! cvetovi prvi mirisna su hrana!
I kako tek bruji skladno neizmerno
prvo da sto stize s ljubljenih usana!

 

Paul Verlaine

[jesenja]

OPORUKA

Kćeri i sinovi moji,

Ne dijelite se u kući
koju vam ostavljam,
ona će i poslije vas ostati.

Spomenite se pri objedu
da će još neko iz tih posuda jesti.

Usta otvarajte jednako za istinom
kao što ih za kruhom otvarate.

Ne dopustite novcu
da bude vredniji od vas.

I kad padate u blato,
padajte kao sunce.

Budite dobri prema vodi:
spomenite se Majčine utrobe
koja vas je s vodom donijela.

Spasite zrak svoga tehničkog uma,
jer nema tog izuma
koji će vas naučiti živjeti bez zraka.

Hranite radoznalost.
Hranite ljepotu.
Hranite ljubav.

Putujte.
Govorite jezik naroda
u kom se zadesite,
ali se vraćajte korijenju
kao potoci izvoru svome.

Dotičite svoje riječi rukama.

Ne otuđujte se od prirode.
Činite dobro i njoj i ljudima.

Spomenite se:
da ste iz ništa došli,
da se u ništa vraćate,
i da ništa nije dragocjenije
od života
koji u trajno naslijeđe
ostavljate svijetu.

I ne žalite za mnom.
Žalite za mojim neznanjem.

Dosta me je zemlja hranila,
sad vrijeme je da ja zemlju hranim.

- Enes Kišević

[IMMORTEL]

XII

 

Zaista, solidan posao. I kakva smesna
setnja. Pa kakve pocasti
posmrtne. I kakav sesir
od sipaka. Pa vrucina. I trampa
na stetu jedne rase
veste u tome poslu. O kakav dan
lakovernih. Ja trazim rec,
oduzimaju mi je.
Vezuju je. Sibaju je.
Cudne su glave njine.
Ah! Svinje.

 

 

Jean Cocteau

[IMMORTEL]

Sa snegom ili bez snega

 

 

Pridji i pogledaj:
sneg pada sve manje.
Razbacane staju
pahuljice lake.

 

Neka mu belina
grad ceo pokriva.
Zivahnost je tvoja
meni promenljiva.

 

I na tom balkonu,
lepa, mlada, cila,
smesi se u nadi
studen najjasnija.

 

Studen sa kristalom,
savez taj prozirni.
Prema istini su
oboje providni.

 

I obnazen zivot
otkriva blestavo
sneg - cistotu svoju,
zvezdu tu nasamo.

 

Da l' je svet ogroman?
U tvom zagrljaju
sa tobom uzivam
ja granicu krajnju.

 

Sreca moja zeli
da mi kroz san cuva
ocima mi tvoju
neposrednu ljubav.

 

Hvala, sto snim kao
juce il' jos vise,
kako milostiva
bivas, primivsi me.

 

Gle, izvrstan sneg se
kao poklon nudi
nikada zasluzen.
Netaknut svet drugi.

 

Bebo sa nebesa,
Neprekidan dar!
Sneg ja obozavam.
Sjedinjuje nas.

 

Dvorci vec moguci,
kuce sve pod snegom;
u sredistu tvoja
ljubav i svet snezan.

 

Horhe Giljen

[IMMORTEL]

Kretanje

 

 

Vijugavo kretanje na strmoj obali slapova reke,
Ponor sa katarkom,
Hitrina rampe,
Ogromno prolazenje struje
Vodi kroz svetlosti necuvene
I novost hemije
Putnike okruzene vodenim stubovima doline
I maticom.

 

To su osvajaci sveta
Sto traze licnu hemijsku srecu;
Sport i udobnost putuju sa njima;
Oni sobom vode obrazovanje
Rasa, klasa i zivotinja, na ovom brodu
Odmor i nesvestica
Na diluvijalnoj svetlosti
U uzasnim vecerima ucenja.

 

Jer iz cavrljanja uz aparate, krv, cvece, vatru, nakit,
Iz racuna uzrujanih na toj palubi sto bezi,
- Vidi se, kao nasip sto se valja iza puta
hidraulicnog motornog,
Cudovisna, u beskrajnom samoosvetljenju, njihiva zaliha ucenja;
A oni prognani u skladnu ekstazu
I heroizam otkrivanja.

 

U najiznenadnijim atmosferskim nesrecama
Jedan se mladi par usamljuje na arki,
- Da li se to drevno divljastvo oprasta?
I peva i namesta se.

 

Arthur  Rimbaud

[IMMORTEL]

U taj najsvetliji cas ...

 

 

U taj najsvetliji cas u mom zivotu
Plameno ce letnje sunce, puno zlata,
Istaci izmedju svile i brokata,
Jos jace svu vasu tu milu lepotu.

 

Kao plavi cador nebesa daleka
Raskosne velove svje raskrilice
Nad celima nasim, koja bleda bice,
Uzbudjena bliskom srecom sto nas ceka.

 

A kad padne vece, povetarac zracni
Milovace blago u igri vam skute,
Dok ce tihe zvezde po nebu rasute
Smesiti se prisno na mladi par bracni.

 

Paul Verlaine

[IMMORTEL]

Smes li sada, o duso

 

Smes li sada, o duso,
Da podjes sa mnom u nepoznat kraj,
Gde tle nije za stopala niti su staze za hod?

 

Tamo nema mape ni vodica,
Glasa nema ni dodira ljudskog,
Lica rumenoga mesa, ni usana, ni ociju u toj zemlji nema.

 

Ja ne je, o duso,
Niti je znas ti, sve je prazno ispred nas,
Sve nesanjano ceka u tom kraju, toj nepristupacnoj zemlji.

 

Dokle spone ne popuste,
Sve sem spona vecnih, Vremena i Prostora,
I ne vezuju nas ni tama, ni sila teze, ni razum.

 

Tada se probijamo, plovimo,
U Vremenu i Prostoru, o duso, za njih spremni,
Jednaki, konacno opremljeni (O radosti! O plodu svega!) njih da
ispunimo, o duso!

 

Volt Vitman

[IMMORTEL]

Molitva paganina

 

Gori u meni, grej me, rasti,
Da led mi dusi ne nahudi,
Ti muko dusa, sladostrasti!
Diva! supplicem exaudi!

 

Boginjo, podzemni nas plame
Sto punis prostor nalik plimi,
Uslisi dusu punu tame,
Tucanu ovu pesmu primi!

 

Vladaj i kraljuj ti u meni,
I, slicna oblikom sireni
Od samog somota i puti,

 

Ljuljaj me teskim snom, k'o zipka,
Misticno vino sto um muti,
O sladostrasti, moro gipka!

 

Charles Baudelaire

[IMMORTEL]

6.

 

 

Moj sanjarski pogled lista
Sveti tekst i katkad klone
Da zavedem dete Hrista
Ja podizem lik Madone.

 

Stéphane Mallarmé

[IMMORTEL]

Magle i kise

 

 

Proleca blatna, zime, i ti, jeseni kasna,
Doba uspavljajuca! Volim vas, jer ste slasna
Kad vasi dani mozak i srce moje gurnu
Pod ovaj pokrov mutni u tu raku tmurnu!

 

Volim kad tom dolinom zaigra ljut severac,
Kad promukne u noci na krovovima pevac,
Tad moja dusa lepse gavranska siri krila
Nego kad nebom dune smlaceni dah aprila.

 

Zar ima neceg sladjeg srcu sto slici raci
Po kojoj vec odavno hvata se ledeno inje,
O podneblje mog kraja, prepuno camotinje,

 

Od tvoga bledog mraka gde umiru svi zraci?
- Izuzev kad u noci bez mesecine dvoje
Na pogibljenom logu nijaju muke svoje!

 

 

Charles Baudelaire

[IMMORTEL]

Raskrecenja kretenastog starkelje

 

 

Oprosti mi, oce!
Na sajmu, ko dete,
Ja ne trazih sebi pouzdane mete,
Nego bucna mesta gde magarci njacu
I s onom krvavom dugom cevi skacu,
Sto jos ne razumem! ....
Zatim moja mati
Koju u pidzami gorki miris prati,
Smezurana dole, zuta ko pecenje,
Kad se s nekim zvukom u postelju penje
- To dodje od rada - s rubljem sto debele
Kukove miluje, s butom zene zrele,
Dade mi toplinu o kojoj se cuti.
Jos sladje, sramnije bilo mi je cuti
Sestricu, kad stigne iz skole, pa gleda,
Dok piski - jer su joj nanule od leda
Sasvim promocene - kako s donje usne,
Jedre i rumene, nit mokrace pljusne! ....
O oprosti!
Katkad tu bese i cale:
S komsijom, uz karte i masne sale,
Kad me sklone, i ja mogoh stosta cuti
(O! calac zbunjuje!), stosta proniknuti ...
Koleno mu bese mazno; pantalone
Mamile bi prst moj u proteze one
- Oh! ne! - da mu tvrdo, krupno parce takne,
Dok me njiho rukom obraslom u dlake! ...

 

Da precutim lonce, zdele iz ambara,
Kos krpa, crvene sare kalendara,
Sluskinju, skrovitost, Bibliju sa slikom
Gospe, raspece ...
Oh, zar ikad ikom
Bila je u duhu takva pomrcina!
Ja dajem priznanje detinjih zlocina:
Jer sam zrtva svojih kuznih cula posto,
Ja se ispovedam! ... Neki mi bude prosto!

 

...........................................................
Zatim - smem li reci i Gospodu Bogu! -
Cemu taj pubertet, i izmedju nogu
Taj zilavi belaj, mnogo mucen? Cemu
Taj mrak ispod pupka? I taj strah u svemu
Sto kao kamenac crni radost kvari!

 

Uvek bejah zgranut! Gde je smiso stvari?
..........................................................
Oprosteno? ...
Noge u papuce stavi,
Oce.
O detinjstvo! .......................................
..........................................................
..........................................................
..................................i dalje ga gnjavi!

 

 

 

Arthur  Rimbaud