Pokussacu da dam skromni doprinos temi, svoje iskustvo.
DNEVNIK MOJE BORBE SA ZLIM
STEFANOVIC Dipl. inz. M. Miomir, Profesor
Beograd, od juna 2008 godine
Juni, 2008
Ja, kad god mogu, volim da kupim Gagi one male gluposti od cokoladica sa oblandom,...
To vece je Gaga bila na rekreaciji a ja sam nesto drvio i blejao u TV i - normalno - ukradem Gagi jednu cokoladicu.
Mislim da je bila unutra i ta napolitanka.
Elem, zagrizem ja to cudeso ukusa i - pecne me po jeziku dole, levo.
Bez veze, mislim, i psujem sebi alavost.
Prodje ta noc, pa jos neki dan i ja odem do strina Rade da se vidim sa Mirom, koja se vraca u Nemacku.
Strina je stomatolog i ja je zamolim da osmotri moju, kako sam je ja nazvao, aftu.
Kaze strina da nije sigurna sta je to, ali da je sigurna da NIJE afta.
Onda ja sve to batalim i kao, nema veze, proci ce.
Medjutim, ne da ne prolazi nego pocinje da me pece i kad pusim i kad pijem osstro.
A, nema dva meseca ja batalio pice (mislim redovne maksi doze).
Mislim: buni se organizam iste pice, ali ne dam.
A kad dam malkice, pece kao ludo.
Onda smo otisli kod Gaginog zubara, ovde na Vidikovcu.
Ceremonijalno predstavljanje mene zubaru zavrsava mojim komentarom da je moj dolazak tu, kod njega, izazvan zeljom da on potvrdi Gagi moj privatni rak.
Zubar (Gradimir = Grada) se smrzao u trenutku i komentarise da takve teme nisu za zezanje.
Kao ja ne znam sa cim imam posla.
Konacno, Gaga se setila Ane Dimitrijevic (moje bivsse sekretarice iz vremena rada na poslovnim planovima) i pajtosa, njenog muza, doktora Krleta, sa VMA (glavni za estetsku hirurgiju, radi zzenama sise,…)
Odemo do Krleta neko vece posle vizite i rece nam covek da ovo sto ja imam nije njegov fah.
Otisli smo kod kolege (nacelnik maksilofacijalne hirurgije na VMA) koji je nalozio trenutno odstranjenje "promene" za koju kaze da ne zna da li je dobro ili zlo cudna, do histopatoloskog nalaza.
Ja zamolim da se javim na prijem posle rodjendana, vodjen idejom da - ako je potrebno da se dogoti fatalno - bar okrenem brojcanik, da bude punih 58 godina.
I tako smo proslavili moj rodjendan.
Atmosfera nikakva, drustvo elitno: Gaga, njen kolega Ljeka i moja malenkost.
Lokacija: restoran "Rubin".
Zovem Vladu Obradovica (bivseg zeta, danas nacelnika Nuklearne medicine na KCS, bez da pitam sestru Vesnu za dozvolu) i on mi govori da je na VMA osoblje jedino doraslo ovoj igri, da su najbolji.
Vreme do 21 jula, za kada mi je zakazan prijem iskoristio sam da pribavim potrebnu dokumentaciju i izvrsim trazene analize.
Noc sa 20 na 21 juli 2008.
Ustao sam oko 05:30, ako sam uopste spavao.
Gaga lala ili se pravi da lala, svejedno mi je.
Uzimam flasu votke i - kao da je sudnji dan (a zar nije?) - roksujem do pola.
Onda polazimo i - tako sam 21 jula usao na poliklinicki deo VMA.
Nekako mi je dosao bes kada sam video one ljude uokolo, koji imaju nekakvu, svoju, boljku, ali idu na nerve jer smatras svoju najtezom.
Pa onda, srpsko, genetsko, izbegavanje reda.
Ja tu poludim i zdruzeno dejstvo straha, alkohola i besa ucine svoje: napravim incident.
Dodje i Krle, na koga sam se pozivao i nikako da me smire.
Nekako sam se dovukao na deveti sprat.
Doktor Zoran Mirkovic mi je odrzao slovo zbog alkoholisanosti i istakao da: "da nisam dosao preko Krleta,sad bi me vratio".
Vau!
Bas sam z* stvar.
A, uopste nije bilo potrebe.
To, uglavnom, posle vidis i shvatis.
Onda smo se upoznavali, pusili iza televizora i cekali prolazak vizite.
Gagu sam opteretio ulogom PR da ne bi bila sama sa mislima i osecanjima.
U utorak ujutru (22 juli 2008) kazao mi je doktor Mirkovic da sam sutra na programu.
To znaci, prevedeno na srpski jezik: danas (utorak) do 18:00 jedi sve i svasta, posle toga nista, a istovremeno do 21:00 pij koliko hoces, posle toga nista, do sledecih komandi.
I bi tako.
Gaga redovno dolazi, cujemo se, pisemo se, uzela je neke slobodne dane (jebi ga odmor li je sta li je).
Svanula je ccuvena sreda.
Dan obracuna sa mojim privatnim Rakom.
Protivnika pisem velikim slovom jer, iako ga mrzim, ja ga uvazavam.
Voze me kolicima na nivo 2 u hirursski blok.
Kao na filmu, gledas plafon, svetla, ljude u liftu, ljude koji takodje cekaju operaciju, neke bakute, personal koji i dalje radi samoupravljacki, doruckuje, pa te posalju, pa te prime pa tako sve dok ne dodje jedno lucce i procvrkuta mene.
Sad nema nazad.
Uvoze me u hirursku salu.
Sad je li ona stvarno mala ili je njih mnogo, svejedno, imam utisak da je mala.
I hladno mi je.
Kazu, sad ce to da prodje.
Prebacuju me na operacioni sto.
Lepe mi neke elektrode na grudi, na noge, vezuju ruke i noge.
Sestra referise doktoru moj visok krvni pritisak.
Doktor Mirkovic nalaze neke medikalije i druga mala hoce sad da mi da anesteziju.
Ccudi se, doticcna mala, ssto su svi napeti, sto nisu opussteni.
Ja lupetam nesto o opustanju i uzivanju u slucaju neizbeznog silovanja.
Smeju se.
Iznad mene ogromne zzenske grudi ritmicno me tuku u celo.
Umilan glas: "Sada cemo da disemo planinski vazduh,..."
Budim se.
U krevetu sam.
Tu Gaga.
I - cini mi se- (a i Gaga kaze) doktor Mirkovic.
Nisam znao jedan detalj u vezi sa njim: ja sam dosao u ponedeljak, a njemu je egzitirao otac, sad da li za vikend ili malo pre, slagacu.
A on nastavio da radi, radom ubija emocije.
Dobar je.
Govori mi da me je operisala doktorka Milka Gardasevic.
Nervira me sto imam, a znam da mora tu da bude, ovaj vasljivi dren.
Pa krecu sa infuzijama, te glikoze, te antibiotici intravenozno, samo me bodu i rokaju flasice.
E, naucio sam da promenim brzinu kapanja rastvora u venu.
Bila je vizita i ja prepoznam moju doktorku, pa je zamolim da mi neko izvadi tampon iz usta.
Kaze mi ona: "Nije to tampon, to vam je jezik."
Jbgi tako malo ostalo!
I to je to.
U medjuvremenu se zdruzis sa ostalima.
Jedni dolaze, drugi odlaze.
Ima i treca sorta, povratnici, tj. oni koji svake dve nedelje dolaze.
Kada sam video kakvih situacija ima morao sam da zahvalim Stvoritelju sto je kod mene samo ovako.
Nekako kao opomena.
I - prestao sam da pusim.
I - prestao sam da pijem.
I - precicu na novi nacin ishrane.
I - NEC NIKAKVE VISE TERAPIJE.
EPIZODA SA "R" JE ZAVRSENA!
Izlazim u ponedeljak, 28 jula 2008 godine.
Snabdeli su me dokumentima (otpusna lista).
Rekao sam doktoru Mirkovicu da hocu sam da izadjem i da se suocim sa prodavnicama duvana, kafanama, sa starim dusstvom,... Da procenim tu prvu snagu, instalisanu na VMA.
Slozio se sa mojim stavom.
Kod kuce (ili - ipak - u Gaginom stanu) odbor za docek.
Pre izlaska sa VMA pao je dogovor da konce skinem u petak, umesto u sredu jer je sigurnije da ce HP nalazi stici.
Tako sam pripremio uput.
Kada smo stigli, kaze doktorka Milka da je zadovoljna HP rezultatima jer nema indikacija da je promena prosla u limfni sistem, tacnije sve je cisto.
Na rastanku se dogovaramo da je sledeci susret oko 15 septembra, ali da bude sreda.
Gaga uzima Milkin mobilni telefon.
Dogovor je da se ispostuje procedura saradnje sa Onkoloskim institutom, koji radi Konzilijumsku analizu, izvestaj i predlaze dalju terapiju.
Utorak, 2008, avgust 05.
Imam nalog da se sutra (06 avgusta 2008) javim na Institut za onkologiju i radiologiju KCS.
Takva je procedura.
Elem, izvadim ja "odgovarajuci uput" u DZ "Simo Milosevic", u Pozeskoj, posle duuuuuugog cekanja (rade samo dve doktorke, ostali su na GO-ome), i pocne moja psihopriprema za taj susret.
Racunam, ako sam do sada imao kontakt sa doktorima, ovaj Konzilijum su doktori++.
Moj lekar/operater, gospodja Milka Gardasevic smatra da nema potrebe za daljom terapijom u ovom trenutku i paznju fokusira na redovne kontrole u dolazecem periodu (prva na jedan mesec, pa onda - u toku prve godine dana - na dva meseca).
Ne vidim osnovu za drugaciju odluku i tog, tzv. Konzilijuma.
Gaga takodje ima kontrolu dojke, pa cemo ici zajedno.
Onda svane i taj dan.
Sreda, 2008, avgust 06.
Ustao sam u 07:00.
Spremio sam se.
Predvidjen polazak je u 09:30.
Gaga mrcvari, ja ludim.
Nekako polazimo, i kod kontejnera, preko puta Zokijevog dragstora, Gaga se okrece i vraca kuci po - Uput.
Zaboravila svoj Uput!!!
Av!
Autobus 23 nas klanca prema gradu; u Kneza Milosa izlazimo.
U medjuvremenu se javljao kolega i drzi pesnice.
Dobrica.
Penjemo se uz Milosa Pocerca.
Sunce tuce sve jace.
Dolazimo do Instituta.
Na ulazu obezbedjenje, ne zna gde je Konzilijum.
Onda salter za informacije i obavestenje.
Ja idem desno, pa desno, a Gaga ide levo, pa gore, pa levo.
Predajem dezurnoj sestri dokumentaciju i ona mi kaze da cu biti prozvan.
Vreme: 10:45.
Konzilijum, kazu, pocinje u 11:15.
Gaga je omanula rok za kontrolu pa joj se komplikuje utoliko sto mora kod doktora, pa da joj on kaze moze li i kada moze kontrola.
Idioti birokratski.
Posto sam sacekao da se izredjaju i prijavljeni pacijenti i leceni pacijenti, kao poslednji u nizu bivam prozvan.
Ulazimo Gaga i ja u prostoriju u kojoj dominira veliki radni sto okupiran od cetiri doktora: tri zenske osobe i jedna muska.
Desno je mlada dama koja na racunaru obradjuje stavove Konzilijuma.
Od one tri zenske osobe, jedna diktira maloj moje elemente i kaze : "T1 je nula, zasto koleginice ovde pise1 kada je 0?" pita drugu zensku osobu.
"Nije nula, jedan je"-odgovara pitana osoba.
"Nije tacno, ovde pise da je nula"- ne da se prva zenska osoba.
"Pa dobro, onda je nula", pomirljivo ce zenska osoba (2).
Dok prva zenska osoba diktira misljenje mladoj dami koja na racunaru obradjuje stavove Konzilijuma, treca zenska osoba i muska osoba se ne usudjuju da se iskazu, ili bar daju znak da postoje, u prostoru ivremenu.
I kaze meni zenska osoba broj dva:
"Sada cete da otvorite istoriju bolesti i bicete na preventivnoj terapiji zracenjem."
"Ne verujem" odgovaram ja.
"Kako hocete, ako zelite da zivite ..." ubedjuje me SAMO ona, svi ostali cute i oborili noseve.
"Bas zbog toga nema nista od zracenja", zakljucujem ja, uzimam njihov nalaz i mi izlazimo, praceni raspitivanjem muskog clana Konzilijuma da li je to (misli se na moj predmet) kraj, tj. sve za taj dan.
Ostao sam bez odgovora na pitanje o potpunom uklanjanju promena, na ciste HP nalaze, jednostavno su hteli rutinski da mi uvale zracenje.
No pasaran!
Bar ne kod mene.
I, sada ocekujem lavinu ubedjivanja, preporuka, kritika, pritisaka i t.sl. kako bih, ipak, prihvatio, ono sto lekari kazu.
Incidentno, ja znam da lekari ne znaju dve stvari u ovoj problematici:
Prvo, ne znaju zasto je doslo do promene, nagadjaju.
Drugo, ne znaju da me izlece.
Mislim, znaju da je rak posledica neispravnog delovanja imunog sistema.
Sto se lecenja tice, lekari znaju da zatruju rak hemioterapijom, da ga sprze zracenjem ili da ga odstrane hirurskim putem.
NIJEDNOM navedenom metodom rak se ne leci trajno!!!
Cinjenica je da i najneznatnija doza zracenja moze da nanese stetu organizmu.
Terapija zracenjem ima opstu podelu nezeljenih posledica u celom telu, kao i teskih posledica na deo tela gde je bilo usmereno (u mom slucaju vrat, glava, mozak,...).
Osim pocetnih promena na kozi: crvenilo, ljustenje, dolazi do smanjenog znojenja, oticanja, ulceracija, krvarenja i nekroza, sto znaci odumiranje koze.
Zatim se koza smezura (atrofija), povecava se pigmentacija (zatamnjenje), gubi se kosa, otvaraju seranice, a ponekad dolazi i do smrti kao direktne posledice zracenja.
Ako ne dodje do fatalnog ishoda odmah, doci ce do mucnine, zamora, povracanja, upale ezofagusa, upale stomaka, proliva i anemije.
Da ne idem vise u detalje, doneo sam odluke: NE!!! ZRACENJE i NE!!! HEMIOTERAPIJA.
Prvu (NE!!! NA ZRACENJE), sprovodim u delo.
Uspecu uz samodisciplinu i pomoc okoline, moje supruge Gage.
Ukoliko ona shvati da ovo nije zezanje i da je glava ulog.
Doduse, moja glava.
---------------------
Otada je, kroz period od preko pet godina, bilo mnogo kontrola, analiza, UZV snimanja mekog tkiva vrata,...
Statisticcki (medicinska statistika) - ja sam izleccen.
Medjutim, smatram da je ova kijavica posebno zlo koje koristi svaku ssansu da napadne ponovo.
I, zbog toga sam na oprezu.
Zzelim svakom forumassu da, na ovakav naccin, prebrodi period saznanja o bolesti, intervencije, beznadje i zauzme stav koji ce, kao u mom sluccaju, bar produzziti zzivot preko medicinskih statisticckih parametaara.
Pozdrav i oprezno!
Edited by mischa, 02 December 2013 - 07:31.
Sve najbolje
