18 replies to this topic

[1.maj]

Postoje fakulteti koji uopste nemaju nikakvu organizovanu literaturu. Da mi je profesor rekao "kupi knjigu" odma bih je uzeo i to bez da se razmisljam ma koliko da kosta. Od 18 ispita na istoriji, mislim da je samo 1 imao knjigu. Tada je uvedeno neko pravilo da profesor moze na predavanjima da prica o temi koju on izabere koliko god hoce a pita sta mu padne na pamet. Npr. Dusanic je pricao o Atini ceo semestar i to jedan dogadjaj, ne secam se vise koji ali zato na tabli zalepljena 2 lista A4 sa 110 kljiga iz kojih se sprema ispit. Pa ti citaj sta ti je volja i uci odakle hoces Stari vek je bogme velik od Mikene do pada Rima. To sto studenti vec znaju sta se odprilike pita i sta treba iz koje knjige a ostalo "pod tepih" to je nasa stvar ali kada bi hteo da ucim sa spiska polozio bi ali nikad

edit:slovca

Edited by 1.maj, 22 October 2007 - 15:47.

[DJ_Vasa]

Nadam se da se situacija sada promenila. Koliko mi je poznato, profesor po novim pravilima mora da pošalje ministarstvu pregled onoga što predaje, a zakonom propisani formular ima i rubriku sa literaturom, gde je potrebno i uneti da li je knjiga dostupna, koliko ima strana, i još nekoliko bitnih informacija. Takođe je potrebno i dati plan rada, tj. koja će se lekcija kada obrađivati. Nadam se da studentske organizacije rade i na tome, jer ne sme se dozvoliti da se svaka budala sa zvanjem doktora nauka iživljava kao da je u XVIII veku.

Profesor iz prethodnog posta je zaslužio otkaz bez neke velike diskusije. Ukoliko već ima toliki spisak, mogao bi da uradi nešto što normalni ljudi već rade - da dozvoli studentu da mu preda spisak literature koju je pročitao, i da ga na osnovu toga ispituje, pri čemu se broj obaveznih knjiga mora ograničiti na neku realnu meru.

[Chivo D'Arbo]

Ima jedna mnogo gora stvar od te kupovine knjiga. A to je ucenje za ocenu a ne za znanje. Ja se ne secam recimo 1 predmeta koji sam polozio casno. A to vam je posledica mase podataka, koje morate da nabubate da bi ste polozili ispit. Od toga vam 80% nece trebati u zivotu. Ali profesori imaju potrebu da dokazu kako je njihov predmet jelte naj potrebniji, naj vazniji. A najgori su oni na opstim predmetima. Onda mi umesto da sednemo ucimo ono sto nam zaista treba i blago idemo u neku sirinu, mi bubamo gomilu detalja naj sitnija crevca i onda polozimo ispit. Kako krene novo more detalja nas mozak ono prethodno samo otstrani i aj zdravo. Na kraju imamo ocene u indeksu a znanje nam je 0. Zna se tacno koliko ljudski mozak informacija moze da primi za odredjeno vreme a da one ostanu u glavi i budu korisne duze vreme. Kada se taj prag predje imate tu pojavu da se brzo zaboravlja. Prosto more bespotrebnih informacija potiskuje se novim morem bespotrebnih informacija i tako do kraja fakulteta.

Prvo, fakultet je ipak nesto razlicito od specijalizacije, master studija (po novom) ili doktorskih studija. Na fakultetu bi trebalo da se stice neko bazicno znanje o citavom dijapazonu oblasti kojima bi buduci strucnjak mogao da se bavi u svojem buducem profesionalnom zivotu & bogatoj karijeri. Student pusti bi uvek "najvolEo" da mu se zivot ne komplikuje dalje od dajdzest varijante struke. "Sta ce to meni u zivotu" je jedno tako klasicno pitanje, da bi ga trebalo pretociti u poseban predmet, gde bi se samo objasnjavalo cemu koja disciplina sluzi. Ni tada ne bi vredelo, jer sta ce jednom buducem oftalmologu da zna sve one koscice u stopalu... Sta ce jednom urbanisti poznavanje metalnih konstrukcija... Sta ce ikome fakultet, na kraju, kad moze jedan sestomesecni kurs da pokrije ono cime ce se sutra, konkretno, baviti u praksi. A prekosutra? Nije ovo vise ono Titovo doba gde se na jednom poslu gnezdilo do penzije... Dakle, kako Vi, jos na studijama, znate na koja ce Vas vrata sutra Vasa diploma odvesti? Valjda je bolje da imate neku sirinu, tj. mogucnost izbora? A sto se tice brzog zaboravljanja... To je zato jer ucite ono sto Vas zapravo ne zanima. Steta. Bice da je nesto sasvim drugo ostalo Vasa tiha profesionalna patnja...

A sad malo o temi: primoravati studente da kupuju "neciji" udzbenik je vid prinude. To nije lepo, u najmanju ruku. Ok, student treba da koristi literaturu... nikako da sprema ispit sa fotokopiranih puskica, ili placanjem privatnih casova (koji kostaju, zbirno, kao barem 10-tak udzbenika, "smornih" za citanje vise nego jednom - kao novine ili strip)... Ali, nemojte jos i na taj nacin da provocirate opravdani gnev postenog gradjanstva (i nesto seljastva). I tetkice vec po hodnicima 'ladno hukcu kako "svaka budala sa doktoratom" danas sebi svasta dozvoljava. Dovoljno je to se obrazovaniji mrze i bez razloga, a kamo li s razlogom...

[AleksandarM]

Prvo, fakultet je ipak nesto razlicito od specijalizacije, master studija (po novom) ili doktorskih studija. Na fakultetu bi trebalo da se stice neko bazicno znanje o citavom dijapazonu oblasti kojima bi buduci strucnjak mogao da se bavi u svojem buducem profesionalnom zivotu & bogatoj karijeri. Student pusti bi uvek "najvolEo" da mu se zivot ne komplikuje dalje od dajdzest varijante struke. "Sta ce to meni u zivotu" je jedno tako klasicno pitanje, da bi ga trebalo pretociti u poseban predmet, gde bi se samo objasnjavalo cemu koja disciplina sluzi. Ni tada ne bi vredelo, jer sta ce jednom buducem oftalmologu da zna sve one koscice u stopalu... Sta ce jednom urbanisti poznavanje metalnih konstrukcija... Sta ce ikome fakultet, na kraju, kad moze jedan sestomesecni kurs da pokrije ono cime ce se sutra, konkretno, baviti u praksi. A prekosutra? Nije ovo vise ono Titovo doba gde se na jednom poslu gnezdilo do penzije... Dakle, kako Vi, jos na studijama, znate na koja ce Vas vrata sutra Vasa diploma odvesti? Valjda je bolje da imate neku sirinu, tj. mogucnost izbora? A sto se tice brzog zaboravljanja... To je zato jer ucite ono sto Vas zapravo ne zanima. Steta. Bice da je nesto sasvim drugo ostalo Vasa tiha profesionalna patnja...

A sad malo o temi: primoravati studente da kupuju "neciji" udzbenik je vid prinude. To nije lepo, u najmanju ruku. Ok, student treba da koristi literaturu... nikako da sprema ispit sa fotokopiranih puskica, ili placanjem privatnih casova (koji kostaju, zbirno, kao barem 10-tak udzbenika, "smornih" za citanje vise nego jednom - kao novine ili strip)... Ali, nemojte jos i na taj nacin da provocirate opravdani gnev postenog gradjanstva (i nesto seljastva). I tetkice vec po hodnicima 'ladno hukcu kako "svaka budala sa doktoratom" danas sebi svasta dozvoljava. Dovoljno je to se obrazovaniji mrze i bez razloga, a kamo li s razlogom...

Vidite ovako. Ne kazem ja da ne treba uciti. Daleko od toga. Ali smatram da ljudima treba dati na prve 2 godine jedno lepo bazicno znanje. Koje ce im kasnije omoguciti da lakse prate gradivo i razumeju stvari. Dakle svesti gradivo na tu meru na te prve 2 godine na onoliko koliko covek moze da zadrzi na duzi rok. Ljudi ko sto rekoh bubaju gomilu nepotrebnih informacija i onda zaborave sto su polozili. Doguraju dalje i nastane problem. Profesori visih godina pricaju nesto , sto se nadovezuje na ono prethodno a mi posto nam je ono prethodno isparilo gledamo ovog i ne znamo o cemu prica. I zato gomila ljudi stagnira.

Na dalje recimo cuveni lanci koji se bubaju iz biohemije recimo, to uciti napamet ne treba nikome u zivotu. Nigde u svetu se to ne uci napamet. Ako nekome to treba treba da ima ispisano i zanepljeno na radnom mestu. Ne zato sto to ne moze napamet da se nabuba nego zato sto se lako zaboravi. A uzmimo u obzir da su tu u pitanju u glavnom radovi za farmaceutske kompanije koliko je rad napamet neozbiljan, neodgovoran. Ja sam licno uvek vise cenio ljude i lekare koji bitne vrednosti zapisuju, bitne formule i uvek pogledaju od faca koje sve znaju napamet. Jer nikad ne znate kad ce vam stati mozak ili kad cete u trenutcima nesto zaboraviti. A to nesto zaboravio moze nekoga da kosta glave.

Krupne stvari pamtiti, sitne detalje, velike lance, vrednosti zapisivati ne da se ne bi ucilo nego radi vase licne sigurnosti. Jedan papir dva papira ne kostaju mnogo, da se to okaci na zid takodje ne kosta mnogo. A ljudi ce vas tako vise ceniti. Jer time pokazujete da ste odgovorni, svesni sebe, i da brinete za druge. Bar u mom buducem poslu. Sako ko tvrdi da zna sve vrednosti detaljcice napamet taj je u mom buducem poslu potencijalna opasnost za pacijenta.

Edited by AleksandarM, 22 October 2007 - 22:54.