26 replies to this topic

[Anduril]

Prilozen tekst iz Politike ilustruje na veoma zanimljiv nacin problem genetskog determinizma, tj. uticaja koji geni imaju nasu pojavu, funkcionisanje i ponasanje, i kako moderna nauka sve vise suzava pojam slobodne volje, pa cak i misljenja.

Mozemo se recimo zapitati, koliko je zapravo neko odgovoran za svoje ponasanje (kriminalac npr.), ukoliko se utvrdi da je on zapravo genetski predodredjen da se tako ponasa, pa dolazimo u situaciju da nekoga diskriminisemo zbog njegovih gena, a ne zbog njegovog slobodnog izbora, kao do sada?

Prema tome, po nekima, postoji opasnost da dodje do neke nove reinkarnacije rasizma, i to ne samo sto se tice odredjenih vidova ponasanja vec i mnogih bolesti za koje takodje postoje predizpocije koje se daju sve bolje definisati, a za takve podatke su zainteresovana pre svega privatna zdravstvena osiguravajuca drustva kad naprave procenu o visini premije.

Политичке разлике у мозгу
Научници су недавно потврдили давнашњи исказ старогрчког филозофа Аристотела откривши да су слободоумна или старомодна убеђења неуролошки утемељена, а вероватно и наследно (генетски) условљена. Да ли се снимањем главе свих житеља једне земље може предсказати исход избора?

Аристотел

Завири му у мозак и сазнаћеш нечије политичко убеђење.

Када бисте снимили главу сваком житељу Србије, сместа бисте могли да саопштите исход ма којих избора. Једино остаје неизвесно колико ће гласача изићи на биралишта; уколико бисте и то унапред знали, не бисте омашили у коначној процени.

Не верујете да је то могуће?

Одраније је познато да слободоумни и старомодни људи исказују различите скорове на психолошким испитивањима. Научници с Њујоршког универзитета недавно су потврдили давнашњи исказ старогрчког филозофа Аристотела да је „...човек политичко биће...” (zoon politikon). Посматрањем мозга можете унапред дознати да ли је дотични либералних или конзервативних уверења. Мудри Стагиранин, наравно, никако није ни могао да замисли шта ће готово два и по хиљадугодишта касније истраживачи открити.

Мождани живци људи либералних и конзервативних убеђења, наиме, другачије међусобно чаврљају (једни другима испаљују електричне поруке) када се појединци суоче с тешким изазовом. Другим речима, разлике у политичким веровањима су неуролошки утемељене, а вероватно и наследно (генетски) условљене.

Мерач противречја

Неколико туцета пређашњих проучавања потврдило је јаку везу између политичких убеђења и извесних црта личности.

Конзервативци настоје да очувају устаљени поредак у свом животу и доследнији су у одлучивању. Либерали, насупрот томе, испољавају више трпељивости за двосмисленост и сложеност, лакше се прилагођавају неочекиваним околностима. И сродност између политичких погледа и сазнајних ставова се наслеђује с родитеља на децу, показало је истраживање објављено у угледном научном часопису „Неуронаука” који излази под окриљем „Природе”.

Дејвид Ејмодио, професор психологије који изучава политичке појаве у поменутој високошколској установи, био је знатижељан да одгонетне да ли се мозгови условно названих левичара и десничара другачије понашају када су изложени истом подстицају. Стога је окупио 43 добровољца и захтевао да брзо одговоре на задатке који су се ређали на рачунарском екрану. Провере су осмишљене да покажу да ли су испитаници склони лишавању од уобичајених навика.

Пре него што је започело испитивање, учесници су од плус пет (веома конзервативан) до минус пет (веома либералан) оценили властите политичке наклоности. Затим су приступили провери: зависно од тога шта су угледали на рачунарском екрану, имали су пола секунде да притисну дугме ако виде М или да не учине ништа када спазе W. Дотични задатак, познат као „ићи – не ићи”, пример је „сукобљеног надгледања” који објашњава како схватамо (доживљавамо) чему ћемо посветити пажњу.

У овом случају, испитаници су се навикли да стисну дугме када виде М, што је чинило 80 одсто времена у проверавању. Чим би искрсло W, суочили су се са сукобом између увежбаног одговора и новог подстицаја. А то се најбоље огледа у предњем делу мозга који малтене служи као мерач јачине насталог противречја.

Отисак гласања

Људи који су у овом подручју више осетљиви брже се одазивају на наговештај који изискује да прилагоде своје понашање, одговарају брже и тачније на неочекиване подстреке, објашњава Дејвид Ејмодио. Појединци који су се изјаснили као политички либерали два и по пута су, у просеку, осетљивији у поређењу с политичким конзервативцима. Испољили су више осећајности и на потребу за променом и на нужду да ускладе своје понашање. Подразумева се, свакако, да су на електроенцефалографу (EEG) непрекидно праћени живчани подражаји, на основу чега је уочена повећана живост у подручју мозга укљученог у самонадзирање „сукобљеног надгледања”.

Неуролошко устројство за „сукобљено надгледање” обликује се у раном детињству и вероватно је делом укорењено у нашем генетском наслеђу. Чак и ако гени оцртавају отисак за једно или друго политичко усмерење, у суштини се она уобличују деловањем средине у току живота.

У прошлости се, иначе, веровало да на политичке наклоности упливише околина, својеврсни спој биолошког склопа и културног утицаја. Најновије истраживање, међутим, показује да ова склоност није само нечији избор, чини се да је повезана с темељним разликама у начину на који појединци обрађују податке (информације). Ни у којем случају не проистиче закључак да су слободоумни бољи од старомодних, можда су у друкчијим (не)приликама мање осетљиви и више упорни да се не мењају.

Колико је овај налаз добар или лош, зависи од угла процењивања. Једни би могли да кажу да су либерали спретног ума, а конзервативци крути и тврдоглави; други би, с подједнаком истинитошћу, имали разлога да тврде да се неодлучни либерали не држе својих уверења, а да су у томе постојани и верни.

Да ли ће мождани отисак, заиста, једног дана предсказивати како ће неко гласати?
Станко Стојиљковић

[Posmatrac]

Prilozen tekst iz Politike ilustruje na veoma zanimljiv nacin problem genetskog determinizma, tj. uticaja koji geni imaju nasu pojavu, funkcionisanje i ponasanje, i kako moderna nauka sve vise suzava pojam slobodne volje, pa cak i misljenja.

Mozemo se recimo zapitati, koliko je zapravo neko odgovoran za svoje ponasanje (kriminalac npr.), ukoliko se utvrdi da je on zapravo genetski predodredjen da se tako ponasa, pa dolazimo u situaciju da nekoga diskriminisemo zbog njegovih gena, a ne zbog njegovog slobodnog izbora, kao do sada?

Prema tome, po nekima, postoji opasnost da dodje do neke nove reinkarnacije rasizma, i to ne samo sto se tice odredjenih vidova ponasanja vec i mnogih bolesti za koje takodje postoje predizpocije koje se daju sve bolje definisati, a za takve podatke su zainteresovana pre svega privatna zdravstvena osiguravajuca drustva kad naprave procenu o visini premije.

Ovako laicki, samo da podsetim da jednojajcani blizanci imaju 100% iste gene a ipak su razlicite licnosti.
Dakle prostora za uticaj okoline i slobodnu volju ipak ima.

[Anduril]

Ovako laicki, samo da podsetim da jednojajcani blizanci imaju 100% iste gene a ipak su razlicite licnosti.
Dakle prostora za uticaj okoline i slobodnu volju ipak ima.

Naravno.
Medjutim, ovde govorimo pre svega o verovatnoci. Tako je recimo poznato da ukoliko neka zena ima odredjeni polimorfizam u samo jednom genu, verovatnoca da ce dobiti rak dojke moze da bude i 60%. Razvoj mozdanih funkcija je naravno mnogo komplikovaniji, tj. ne zavisi samo od jednog polimorfizma/gena ali je takodje delimicno determinisan, tako da se recimo i ovde moze govoriti o verovatnocama da se ispolji neki oblik ponasanja itd.
Tako npr. jednojajcani blizanci koji su odrasli odvojeno takodje cesto ispoljavaju neke zanimljive slicnosti u ukusima i ponasanju. Medjutim, ovakvi slucajevi su prilicno retki, tako da je tesko napraviti naucnu statistiku o tome.
I na kraju, zivimo u globalizovanom svetu u kojem dolazi do masovnog utopljavanja kultura, sto znaci da okolina sve vise postaje konstanta.

[Hromi Daba]

Ovaj zakljucak je iznenadjujuci samo sa stanovista ideje da se svi ljudi radjaju kao tabula raza - jednaki i prazni. Determinisanost ka konzervativizmu ne mora se uopste razlikovati od, recimo, bioloske predodredjenosti nekoga ka sportu. Mi obicno ne diskriminisemo ljude prema tome koliko brzo mogu da pretrce 100m, zasto bi onda pravili razliku da li se neko rodio sa "konzervativnim" ili "liberalnim" genom. Ako prihvatimo da pojedinac ima puno pravo da zastupa svoje politicke stavove, onda moramo da prihvatimo i da poreklo tih stavova nije predmet kojim se to pravo bavi. Uostalom, konervativna/desnicarska politicka opcija uopste ne mora da bude unistavajuca po drustvo/drzavu, isto kao sto liberalna/levicarska ne mora da bude oporavljajuca (sta god to znacilo). Postoji mnogo primera u politickoj praksi zapadne evrope koji pokazuju da je smenjivanje konzervativaca i liberala na vlasti najzdravija opcija za jednu demokratsku drzavu.

[Indy]

to je problem sa psihologijom generalno, sto ne postoje irelevantne opservacije. dakle, svaka razlika mikroskopska razlika u bilo cemu se moze nazvati relevantnom i oko nje se moze izgraditi "teorija", jer ne postoji nikakav konsenzus u psihologiji koje opservacije su relevantne a koje nisu upravo zato sto ne postoje naucne teorije (za razliku od fizike, npr). ocigledno ovde postoji nekakva primitivna teorija o liberalizmu i konzervativizmu i to je dovoljno da neko krene to da meri i trosi desetine hiljada dolara na ovakve studije.

i tako sad ovi bednici pronasli nekakve razlike u reakciji na neke vestacke stimuluse ciji je znacaj za bilo sta blago receno nejasan, onda
su pronasli razlike u aktivaciji delova mozga i iz toga izvukli zakljucak koji se smatra toliko znacajnim da je objavljen u nature. pri tome mi
otpocetka znamo da, ako postoje razlike u ponasanju, njihov uzrok je mora biti u mozgu (gde bi inace bio???? neverovatno je koliko se ljudi stalno
zapanjuju kad cuju da je pronadjen "neuralan korelat" necega - misle valjda da smo deux ex machina or what).

[Slawen]

misle valjda da smo deux ex machina or what

[Ointagru Unartan]

Dal to onda znaci da je populacija recimo Njujorka genetski razlicita od one Srednjeg Zapada (imajuci u vidu rezultate poslednjih predsednickih izbora u USA) ili, blize nama, da se geni stanovnika opstine Stari Grad razlikuju od onih iz opstine Sopot jer su prvi na januarskim izborima za Narodnu Skupstinu glasali uglavnom za LDP/DS a drugi za SRS/SPS?

Ili da je generacija hipika iz '68 plod genetskih mutacija izazvanih posleratnim nuklearnim probama i razvojem nuklearne tehnologije?

[Anduril]

Dal to onda znaci da je populacija recimo Njujorka genetski razlicita od one Srednjeg Zapada (imajuci u vidu rezultate poslednjih predsednickih izbora u USA) ili, blize nama, da se geni stanovnika opstine Stari Grad razlikuju od onih iz opstine Sopot jer su prvi na januarskim izborima za Narodnu Skupstinu glasali uglavnom za LDP/DS a drugi za SRS/SPS?

Ili da je generacija hipika iz '68 plod genetskih mutacija izazvanih posleratnim nuklearnim probama i razvojem nuklearne tehnologije?

Nema smisla diskutovati o cinjenici da tek interakcija izmedju genotipa i okoline na kraju karakterise fenotip - tj. ispoljene karakteristike jedinke. Medjutim, zanimljivo bi recimo bilo prouciti migraciju u slucajevima o kojima govoris. Poznato je da su mnoga mesta na zapadnoj i istocnoj obali SAD mnogo liberalnija od ostatka. Medjutim, zapitaj se koliko je tih ljudi zapravo tamo rodjeno? San Francisko ili Nju Jork su tipicni primeri gradova koji primamljuju uglavnom ljude liberalnih shvatanja, dok recimo Hjuston, Teksas to verovatno ne cini. Slicna je i situacija sa Beogradom. Ko su zapravo ljudi koji dolaze u Beograd da zaradjuju i zive u krugu dvojke itd.?

[Ointagru Unartan]

Nema smisla diskutovati o cinjenici da tek interakcija izmedju genotipa i okoline na kraju karakterise fenotip - tj. ispoljene karakteristike jedinke. Medjutim, zanimljivo bi recimo bilo prouciti migraciju u slucajevima o kojima govoris. Poznato je da su mnoga mesta na zapadnoj i istocnoj obali SAD mnogo liberalnija od ostatka. Medjutim, zapitaj se koliko je tih ljudi zapravo tamo rodjeno? San Francisko ili Nju Jork su tipicni primeri gradova koji primamljuju uglavnom ljude liberalnih shvatanja, dok recimo Hjuston, Teksas to verovatno ne cini. Slicna je i situacija sa Beogradom. Ko su zapravo ljudi koji dolaze u Beograd da zaradjuju i zive u krugu dvojke itd.?

U prvom, malcice povrsnom citanju teksta iz Politike nisam obratio paznju na sledecu recenicu:

"Чак и ако гени оцртавају отисак за једно или друго политичко усмерење, у суштини се она уобличују деловањем средине у току живота."

Sa time se vec u potpunosti slazem, kao i sa tvojom konstatacijom o fenotipu.

Palo mi je vec na pamet da je migracija moguce objasnjenje (iako bez relevatnih podataka mozemo samo da nagadjamo).
Medjutim, mozda konstatacija da u krug dvojke dolaze ljudi liberalnih shvatanja i nije bas najprikladnija (sto ne znaci da je pogresna): ljudi uglavnom ne dolaze u gradove zbog politickog opredeljenja pa ni zbog nacina zivota vec zbog posla. Tj, gradovi "primamljuju" veci procenat obrazovanih. E sad, to je vise manje isto, u smislu da su obrazovaniji ljudi uglavnom i liberalniji (bar je tako u normalnim zemljama, ovde je normalno da imamo Dr. Seselja, Dr. Kostunicu, Dr. Karadzica, Mr. Ilica , da ne govorimo o SANU). Ali presudan uticaj na nivo obrazovanja nemaju geni, ni u kakvom obliku, nego sredina (preciznije, nivo obrazovanja roditelja ili vec staratelja). Dakle, cini me se da je politicko opredeljenje determinisano pre svega korelacijama : sredina -> obrazovanje -> slobodoumlje ili konzervatizam.

[Kido from Junkovac]

Posto postoji jasna razlika izmedju genotipa i fenotipa, a Ricard Dawkins to objasnjava otprilike ovako:
Ukoliko imamo shemu aviona, mozemo ga rasklopiti na sastavne delove i ponovo sklopiti.

Ovo Nije nacin na koji geni prenose informacije o izgradnji organizma.
Kod izgradnje organizma nema jednostavnog preslikavanja podataka.
Model coveka slican je receptu za kolac, gde su geni spisak sastojaka.
Radi se o kompleksnompreslikavanju, gde 'finalni proizvod' ne daje jednostavan odgovor o 'sastojcima'. Proizvodi gena su u krajnjoj liniji hemijska jedinjenja koja tek na 'nekom novom nivou' kreiraju zivot. Ali to je samo deo price.

Prava determinisanost medjutim ne lezi na nivou gena, vec na nivou naseg kulturnog nasledja i neposredne okoline (porodica pre svega). Neke informacije i stavovi prenose se neprimetno sa kolena na koleno. (Ovo Dawkins u knjizi Selfish Gene naziva - meme. Kao sto su geni nosilac
bioloskog nasledja, tako su meme, ('komadici informacija') nosilac kulturnog nasledja.) U tom svetlu politicko opredeljenje bi moglo da oslikava nase poreklo, socijalni sloj, drustvenu pripadnost i porodicnu istoriju. Sve se to moze proveravati na licnom primeru.

[Analiza]

Imas dva jednojajcana blizanca, razvodjena i odgajana u razlicitim porodicama, i samim tim u razlicitim uticajima. Jedno dete je odraslo pod uticajem radikala, a drugo je vaspitano pod uticajem demokratskih principa porodice koje je clan DS-a. Oni ce da zastupaju razlicite vrednosti i principe, ali ista genetika ce rezultovati istim duhom, motivom i karakterom iz kojih ce da zastupaju svoje razlicite vrednosti i principe. Ako je to dete dinarskog antropoloskog porekla, ono ce na "radikalski" nacin da brani demokratske vrednosti, a to znaci da ce da promovise na temelju gordosti, uvredjenosti i inata, sto je temeljna odlika radikala. To dete ce zapravo imati izraznu sklonost da napusti redoce DS i da postane clan LDP-a. Kako su dinarci najzastupljenija populacija kod nas, vecina ima takav karakter, i iskusenje da na takav grub nacin promovise pozitivne humanisticke vrednosti.

Evo sta psiholog Nebojsa Petrovic govori o takvom slucaju kada ljudi koji su po prirodi upravo takvi, promovisu vrednosti koje su u sustini suprotne njihovom karakteru:

"Tipični predstavnik pomenute grupe je opisan kao kompulsivna osoba sa snažnim superegom. Roditeljski autoritet je često nadomešten nekom predstavom kolektiviteta, unekoliko sličnom Frojdovoj "arhajskoj predstavi bratske horde". Najvažniji tabu među njima tiče se kršenja pravila u odnosu na "bratsku ljubav". ... Nepostojanje predrasuda nije zasnovano na unutrašnjem iskustvu nego na nekoj spoljašnjoj ideologiji – koja je samo površno povezana sa njihovom ličnošću. Članovi ove grupe takođe imaju dispozicije prema "totalitarizmu u svome mišljenju". Bez obzira na to oni kadkad podržavaju progresivne pokrete, npr. pokrete za manjinska prava. Ali ta "manjinska prava" pre služe kao sredstvo podrške njihovoj ideologiji, nego kao cilj po sebi. Smatra se čak da su oni suštinski nezainteresovani za ta prava. Njihove ideje su gotovo uvek dedukovane iz ideologije na više-manje "kompulzivan" ili čak "paranoidno opsesivan" način. Ovu grupu je teško razlikovati od osoba sa visokim skorovima zbog stereotipija, rigidnosti i korišćenja srodne frazeologije. Oni su skloni da menjaju strane, čak i da se priključe autoritarnim režimima. Kako kažu Adorno i sar., "liberalna" omladina - posebno studenti čiji intelektualni razvoj nije paralelan sa ideološkim - najbolje odgovaraju ovom modelu. Njihova najistaknutija karakteristika jeste površnost u načinu na koji propagiraju svoja gledišta. Ovde ne može a da se ne nametne poređenje sa našim "skojevcima" i njihovom tzv. "agitpropskom" aktivnošću neposredno nakon II svetskog rata. Oni su takođe propagirali sadržinski antiautoritarne ideje o jednakosti svih, pravima žena, protiv tradicionalnih porodičnih i drugih odnosa… (u svakom slučaju imali bi veoma nizak skor na F skali) ali su to činili na jedan rigidan, stereotipan i dogmatičan način."

Ja sam u primeru naveo da je ovo drugo dete vaspitano u skladu sa demokratskim vrednostima. Medjutim, to dete nije vaspitano nego dresirano u skladu sa demokratskim vrednostima. Da je zaista ispravno vaspitano, ono bi bilo uceno da odgovorno vlada sobom i da pobedjuje svoje karakterne slabosti, ali na zalost, prosecno vaspitanje je utemeljeno upravo na manipulaciji covekovim priridnim slabostima. Jedni su prirodno bez sujete, ali skloni da budu optereceni krivicom (to je konzervativan tip na zapadu, tipican za nase glasacko telo DSS-a), pa njihovi roditelji njih "vaspitavaju" zloupotrebom njihovog osecanja krivice. Druga deca su sujetna, pa se njima manipulise preko sujete da budu poslusna i dobra iz casti i obraza, da bi izbegla sramotu i ponizenje (dinarski princip). Trece deca su prirodno sebicna pa se njima manipulise preko njihovih sebicnih interesa (duh savremenog zapada i takozvanih demokrata kod nas). A pravo vaspitanje treba da pomogne ljudima da pobede svoje slabosti i da sobom vladaju u skladu sa zdravim razumom, nezavisno od svoje genetike. To se zove prosvecenost. Odgovoran i razuman covek se ponasa prosveceno, za razliku od neprosvecenog koji se ponasa kao zivotinja, determinisan genetikom (instinktom kod zivotinja) i spoljnim faktorom (koji najscesce jeste manipulacija njegovim prirodnim slabostima).

[revolucionar]

Prilozen tekst iz Politike ilustruje na veoma zanimljiv nacin problem genetskog determinizma, tj. uticaja koji geni imaju nasu pojavu, funkcionisanje i ponasanje, i kako moderna nauka sve vise suzava pojam slobodne volje, pa cak i misljenja.

Mozemo se recimo zapitati, koliko je zapravo neko odgovoran za svoje ponasanje (kriminalac npr.), ukoliko se utvrdi da je on zapravo genetski predodredjen da se tako ponasa, pa dolazimo u situaciju da nekoga diskriminisemo zbog njegovih gena, a ne zbog njegovog slobodnog izbora, kao do sada?

Prema tome, po nekima, postoji opasnost da dodje do neke nove reinkarnacije rasizma, i to ne samo sto se tice odredjenih vidova ponasanja vec i mnogih bolesti za koje takodje postoje predizpocije koje se daju sve bolje definisati, a za takve podatke su zainteresovana pre svega privatna zdravstvena osiguravajuca drustva kad naprave procenu o visini premije.

Mislio sam da si ozbiljniji ali vec kad se bavis ovakvim stvarima onda da ti postavim nekoliko pitanja.
U ovim eksperimentima se spominju geni ali kakva je veza izmedju ispitivanih osoba i gena. Koji su to geni ispitivani ? Kako fizioloske osobine povezati sa genima ? Posto okolina i porodica ne igraju neku veliku ulogu u odredjivanju politickog opredeljenja osobe predlozicu ti jedan jednostavan eksperiment. Nadji izuzetno intelegentnu osobu koja predhodno nije igrala sah. Takodje nadji neku osobu iz "dinarske populacije (Analiza)" koja ima inteligenciju manju od prosecne i koja je godinama igrala sah. Zatim nauci inteligentnu osobu kako se igra sah. Na kraju neka se takmice i videces ko je bolji...
Drugo, kako definises pojam genetskog determinizma ?
Da li spoljasnja sredina, klima, hrana, porodica, drustvo... uticu na genetski determinizam ?

[Analiza]

Mislio sam da si ozbiljniji ali vec kad se bavis ovakvim stvarima onda da ti postavim nekoliko pitanja.
U ovim eksperimentima se spominju geni ali kakva je veza izmedju ispitivanih osoba i gena. Koji su to geni ispitivani?

Istrazivanja su vec dokazala da postoji znacajna korelaciju izmedju nasledja i inteligencije, iako se uopste nisu bavila utvrdjivanjem koji geni su za tako nesto kljucni, niti je to upste bitno za poentu ovih nekololiko topika na tu temu.

Nadji izuzetno intelegentnu osobu koja predhodno nije igrala sah. Takodje nadji neku osobu iz "dinarske populacije (Analiza)" koja ima inteligenciju manju od prosecne i koja je godinama igrala sah. Zatim nauci inteligentnu osobu kako se igra sah. Na kraju neka se takmice i videces ko je bolji...

Pa osoba koja je inteligentnija ce za krace vreme da nauci da isto tako dobro igra sah, nego sto je trebalo osobi koja je manje inteligentna.

[revolucionar]

Istrazivanja su vec dokazala da postoji znacajna korelaciju izmedju nasledja i inteligencije, iako se uopste nisu bavila utvrdjivanjem koji geni su za tako nesto kljucni, niti je to upste bitno za poentu ovih nekololiko topika na tu temu.

Dobro kad si tako kategorican i kad tvrdis da su istrazivanja sve to dokazala...
Ja bih bas voleo da procitam par referenci o toj tematici. Da te upozorim, za mene psihologija nije nauka.
Prvo, kako mi je poznato, postoje razni tipovi inteligencije i verovatno neki jos uvek nisu ni definisani. Naravno mogu zamisliti da su neki tipovi inteligencije u korelaciji sa genotskom predispozicijom pojedinca.
U novinarskom tekstu se spominju osecaji i sad kad bi i to poceli da analiziramo (kakvi sve mogu da budu, koja je korelacija izmedju osecaja i inteligencija,...)...
Vec kad smo kod nasledja i rasa nauka moze da objasni samo da je genetska variabilnost izuzetno bitna za kolicinu fenotipske varijacije. Poznato je da izolovane populacije imaju nisku genetsku variabilnost.
Medjutim ako vec pricas o nasledju onda bi bilo dobro da razumemo taj pojam. Bakterije se raznmozavaju prostom deobom. Medjutim, bakterije medju sobom mogu da izmenjuju genetski materijal putem rekombinacije ("transformacija, conjugation and transduction"). Rekombinacija kod eukariotskih organizma, stvaranje nove kombinacije gena razmenom između homolognih hromosoma, se odvija seksualnim procesom. Iz tog razloga postojanje rasa moze da bude pozitino za neku populaciju jer predstavlja potencijal za genetske varijabilnosti. Pod uslovom ako imamo dva roditelja prakticno je nemoguce predvideti genetsku structuru potomstva. Na osnovu toga nije mi jasno sta znaci pojam genetskog determinizma ?
Na kraju, kako je nauka dokazala korelaciju izmedju nasledja i inteligencije ?

[Analiza]

Dobro kad si tako kategorican i kad tvrdis da su istrazivanja sve to dokazala...
Ja bih bas voleo da procitam par referenci o toj tematici. Da te upozorim, za mene psihologija nije nauka.
Prvo, kako mi je poznato, postoje razni tipovi inteligencije i verovatno neki jos uvek nisu ni definisani.

To sam hteo da napomenem kod tvog primera sa sahom, ali nisam, jer nemam bas puno vremena. No, moze bti da jedan covek ima veoma razvijenu one vrste inteligencije koje su vazne za sah, a drugi da imaju drugacije. No, kada vec govorimo o inteligenciji, veci problem su genetski faktori koji odredjuju motivaciju, jer od njih zavisi prakticna inteligencija, ali srecom pitanje motiva je pitanje covekove slobodne volje, pa do coveka stoji da sam odredjuje koji motivi ce njime da vladaju, tj, da li ce da vladaju, ili ce on da vlada sobom.

U novinarskom tekstu se spominju osecaji i sad kad bi i to poceli da analiziramo (kakvi sve mogu da budu, koja je korelacija izmedju osecaja i inteligencija,...)...

To je verovatno stvar motiva, a ne osecanja, no to retko ko razlikuje. Osecanja ne stoje do nas, vec zavise od okolnosti.

Vec kad smo kod nasledja i rasa nauka moze da objasni samo da je genetska variabilnost izuzetno bitna za kolicinu fenotipske varijacije. Poznato je da izolovane populacije imaju nisku genetsku variabilnost.

Naravno, zbog genetickog drifta. Tako su i nastale takozvane rase drugog reda, a dokaz da se ljudi nisu mesali sem izmedju svojih najblizih je sto su oko pedesetak jezickih grupa uglavnom sa sasvim jedinstvenim fondovima korena reci.

Medjutim ako vec pricas o nasledju onda bi bilo dobro da razumemo taj pojam. Bakterije se raznmozavaju prostom deobom. Medjutim, bakterije medju sobom mogu da izmenjuju genetski materijal putem rekombinacije ("transformacija, conjugation and transduction"). Rekombinacija kod eukariotskih organizma, stvaranje nove kombinacije gena razmenom između homolognih hromosoma, se odvija seksualnim procesom. Iz tog razloga postojanje rasa moze da bude pozitino za neku populaciju jer predstavlja potencijal za genetske varijabilnosti. Pod uslovom ako imamo dva roditelja prakticno je nemoguce predvideti genetsku structuru potomstva.

Pa ne mozes da dobijes nista vise od onog sto im pruzaju roditelji, a sigurno mozes samo manje od toga zbog genetickog drifta. Mnogo je manja brzina razmnozavanja kod coveka, nego kod bakterija, pa zato nije zgodno porediti ih, ako ocekujes neki dobitak od rekombinacije. Verovatno je i broj nukleotida koji se zahvata u jednom bloku pri rekombinaciji kod sisara mnogo veci nego kod bakterija, pa zato posle par hiljada godina od kako su se nordidi na severu Evrope izmesali sa atlantidima jos uvek mozes da prepoznas sta kod kog coveka vodi poreklo odakle. Dakle, geni se nasledjuju u "parcicima hromozoma", pa su vrlo retka mesanja unutar tih parcica, i dosta bi ovo covecanstvo trebalo jos da potraje, pa da se razlike izmedju pojedinaca vremenom poniste kroz siromasenje genoma kroz geneticki drift.

Na kraju, kako je nauka dokazala korelaciju izmedju nasledja i inteligencije ?

Poredila je u velikom broju slucajeva korelaciju izmedju inteligencije roditelja i analizirala uticaj sredine, pa se ispostavilo da kod jednojajcanih blizanaca jeste najveca bliskost po inteligenciji, bez obzira na razlicite uslove u kojima su oni kasnije ziveli, i tako redom. Nije mi bilo vazno kada sam citao, pa sam zaboravio reference. Ali ako ti je bas vazno, pitacu neke psihologe pa ce mi oni reci.

Inace, imam jako logicnu hipotezu koja objasnjava razlike izmedju karaktera (motiva) razlicitih populacija. Vrlo malo ce trebati da bi se ona prakticno naucno dokazala. Evo temelja: Brat i sestra koji su na primer vrlo bliskog genetskog porekla imaju prirodnu razliku u karakteru zato sto su razlicitih polova, iako je hipoteticki moguce da imaju isto poreklo. Te razlike su fiunkcionalne, jer svakome daju odgovarajuce mesto pod suncem, zene su emotivnije a muskarci su umniji. Oni se tako medjusobno nadopunjuju. Medjutim, ako se covek ponasa neodgovorno (nezrelo, gresno), onda ce on zloupotrebiti ono sto ima na raspolaganju, pa ce zena zloupotrebljavajuci svoja osecanja da postane sebicna, a muskarac ce zloupotrebljavajuci svoju umnost da postane sujetan. Sebicnost je kada covek ima potrebu za odredjenim osecanjima da bi njom ugusio svest o unutrasnjem problemu, a sujeta (ponositost) je kada covek ima potrebu za odredjenim umnim predstavama sa istim uzrokom. Dakle, razlike u iskusenju su uzrokovane razlicitim nivoom muskih i zenskih hormona. One populacije za koje je poznati da imaju visak zenskih hormona (veci deo zute rase, na primer, mongoli) one ce biti sklone sebicnosti. One populacije koje je poznati da imaju visak muskih hormona (dinarci, mediteranci) jesu sujetniji. Oni koji imaju manjak i jednih i drugih hormona (ugrofinci), imaju prevagu osecanja krivice nad svojim motivima, jer su im motivi oslabljeni. Oni koji imaju visak i muskjih i zenskih hormona (semicani), nisu ni sebicni, ni sujetni, nego su telesni. Oni ne robuju niti emocijama, niti umnim predstavama, vec culnim uzicima. Dakle, covek zloupotrebljava karike svog odnosa sa stvarnoscu (cula, um i osecanja) u zavisnosti od toga sta ima najvise na raspolaganju, a to zavisi od nasledja (ima adaptivnu funkciju). Sada to ostaje da se proveri sa psiholoskim testovima, zatim sa testovima koji analiziraju zastupljenost hormona, i sa genetickim markerima. Saradjujem sa jednom grupom psihijatara i geneticara koji ce mi pomoci da se to istrazivanje sprovede.