Vracajuci se od druga u 11:34 nocu, iz mracne aleje pritrcao mi je pas, bez laveza. Na moj odgovor :"Mrsh dzukelo" gazda se oglasio za nekih 20 metara sa:" sta se deres to je samo stene vucjaka nece on nista, debilcino".
Vlasnik psa je moja najomrazenija kategorija ljudi. Ja ljude koje vole pse, a to se da zakljuciti iz postova predhodih, zapravo dozivljavam kao nekog pa sad, kako da kazem, iskonskog varvarina. Ona fora kad konan jase a pored njega je sabljozubi tigar jer se oni razumeju u prirodi pa je to tako. Savez izmedju kucko pacenika i njihovih ljubimaca je po meni patoloska simbioza ali to sam ja tako da ne mora da bude istinito.
E sad samo za vlasnike pasa, odgovorite na sledeca pitanja:
1.Zasto covek koji ima stene vucjaka, a vucjak se pored dobremana, rotvajlera uvrstava u sluzbene pse, smatra da je u redu da se pas krece slobodno nocu bez korpe i povoca?
2. Zastp covek koji ima stene vucjaka smatra da sam ja debil sto sam na tiho trcanje psa ka meni reagovao odbrambeno u pola 12 nocu?
3. Ko Boga vas molim dajte mi jedan racionalan a ne zakonski razlog da ne pocnem sa trovanjem pasa u naselju veceras.
S postovanjem,
Macoljub
Bilo bi dobro da se kod nas to uvede/primeni
Started by
Svemirko
, Jul 12 2007 22:45
20 replies to this topic
#2
FranziskaKafka
-
- Banned
- 1,099 posts
Posted 12 July 2007 - 22:55
Ako vec imas trovacke nagone, otruj vlasnike...
#3
Rastko
-
- Members
- 4,352 posts
Posted 13 July 2007 - 09:46
Svemirko,
Odlika čoveka da se plaši onoga što ne razume, po meni je daleko više varvarska, nego tvoja Konan predstava. Ti ne razumeš odnos čoveka i psa pa iz tog razloga zauzimaš defensive-agressive stavove. Neki ljudi osećaju pse kao druge ljude i kao prijatelje.
Taj vlasnik je možda preterao - nisam bio tamo a čuo sam samo tvoju stranu priče.
Tvoja pitanja - moji odgovori:
1. "Službeni pas" ne znači da se radi o krvoločnoj zveri, već da se pas može uspešno koristiti u određene svrhe (njušenje, čuvanje, hvatanje). Po tebi, decu kriminalaca, policajaca i vojnika trebalo bi držati vezane za klupe u školama? Sasvim sam siguran da je više ljudi nastradalo od ruke drugih ljudi, nego od pasa.
2. Ko može da ti odgovori na pitanje zašto osoba X smatra da si ti debil zbog nečega između vas i psa? Uostalom, šta ako je pas jako mator, šta ako je jako dobroćudan?
3. Zakonski - zabranjeno je. Moralni - ne postoje, pošto je samo tvoj moral ograničenje. A predaleko je od mog shvatanja morala da bih uopšte pokušao da ti nešto objasnim.
Odlika čoveka da se plaši onoga što ne razume, po meni je daleko više varvarska, nego tvoja Konan predstava. Ti ne razumeš odnos čoveka i psa pa iz tog razloga zauzimaš defensive-agressive stavove. Neki ljudi osećaju pse kao druge ljude i kao prijatelje.
Taj vlasnik je možda preterao - nisam bio tamo a čuo sam samo tvoju stranu priče.
Tvoja pitanja - moji odgovori:
1. "Službeni pas" ne znači da se radi o krvoločnoj zveri, već da se pas može uspešno koristiti u određene svrhe (njušenje, čuvanje, hvatanje). Po tebi, decu kriminalaca, policajaca i vojnika trebalo bi držati vezane za klupe u školama? Sasvim sam siguran da je više ljudi nastradalo od ruke drugih ljudi, nego od pasa.
2. Ko može da ti odgovori na pitanje zašto osoba X smatra da si ti debil zbog nečega između vas i psa? Uostalom, šta ako je pas jako mator, šta ako je jako dobroćudan?
3. Zakonski - zabranjeno je. Moralni - ne postoje, pošto je samo tvoj moral ograničenje. A predaleko je od mog shvatanja morala da bih uopšte pokušao da ti nešto objasnim.
#4
djordje geprat
-
- Members
- 1,455 posts
Posted 13 July 2007 - 10:45
Beše jedan topik ne tako davno sa sličnom temom. Pokretač je bio strašno zabrinut za sudbinu svoje mačke. Ne da mi se da kopam po arhivi.
#5
Svemirko
-
- Members
- 103 posts
Posted 14 July 2007 - 02:37
Ovaj...hmmm.
Poenta posta je bila u tome da mi se objasni zasto vlasnici pasa ne osecaju potrebu da svoje ljubimce vode na povocu i da ti isti ljubimci imaju korpu na njuskama.
Da neki su u pravu, neki ljudi zaista dozivljavaju pse kao druge ljude i kao prijatelje ali takodje ima i onih koji pse dozivljavaju kao zveri.
Poenta posta je bila u tome da mi se objasni zasto vlasnici pasa ne osecaju potrebu da svoje ljubimce vode na povocu i da ti isti ljubimci imaju korpu na njuskama.
Da neki su u pravu, neki ljudi zaista dozivljavaju pse kao druge ljude i kao prijatelje ali takodje ima i onih koji pse dozivljavaju kao zveri.
#6
FranziskaKafka
-
- Banned
- 1,099 posts
Posted 14 July 2007 - 12:59
QUOTE(Svemirko @ 14 Jul 2007, 03:37) <{POST_SNAPBACK}>
Poenta posta je bila u tome da mi se objasni zasto vlasnici pasa ne osecaju potrebu da svoje ljubimce vode na povocu i da ti isti ljubimci imaju korpu na njuskama.
Da neki su u pravu, neki ljudi zaista dozivljavaju pse kao druge ljude i kao prijatelje ali takodje ima i onih koji pse dozivljavaju kao zveri.
Da neki su u pravu, neki ljudi zaista dozivljavaju pse kao druge ljude i kao prijatelje ali takodje ima i onih koji pse dozivljavaju kao zveri.
To je zato sto NE MORAJU, tj. zakon ih obavezuje, ali ko to jos proverava. Odn. zakoni postoje, ali se ne sprovode... Kad bi ih rebnuli (kao i za sve drugo... npr. postoji propis koji zabranjuje sirenje vesa na terasi zgrade (ne znam za kuce)
: moze, ali da je do visine ograde, da je ograda "neprovidna", odn. da se makar zaogrne cebetom i sl.), bilo bi drugacije. Ma kako mala da je kazna (za ovaj ves je kanda bila 200 dinara pre 2-3 godine), dojadilo bi im da je placaju...Pse (i ostale ljubimce) mozes da dozivljavas i kao zveri, i kao maze, drugare, igracke, sluge itd. - sve zavisi od vlasnika. A delimicno i od tebe.
#7
dig_chohano
-
- Banned
- 617 posts
Posted 14 July 2007 - 16:44
QUOTE(Svemirko @ 12 Jul 2007, 23:45) <{POST_SNAPBACK}>
1.Zasto covek koji ima stene vucjaka, a vucjak se pored dobremana, rotvajlera uvrstava u sluzbene pse, smatra da je u redu da se pas krece slobodno nocu bez korpe i povoca?
2. Zastp covek koji ima stene vucjaka smatra da sam ja debil sto sam na tiho trcanje psa ka meni reagovao odbrambeno u pola 12 nocu?
3. Ko Boga vas molim dajte mi jedan racionalan a ne zakonski razlog da ne pocnem sa trovanjem pasa u naselju veceras.
S postovanjem,
Macoljub
2. Zastp covek koji ima stene vucjaka smatra da sam ja debil sto sam na tiho trcanje psa ka meni reagovao odbrambeno u pola 12 nocu?
3. Ko Boga vas molim dajte mi jedan racionalan a ne zakonski razlog da ne pocnem sa trovanjem pasa u naselju veceras.
S postovanjem,
Macoljub
1. Zato što je u pitanju pas, a ne ljudožder.
2. Zato što si "odbrambeno reagovao" bez ikakvih indicija da ćeš biti napadnut.
3. Evo ti jedan racionalan razlog: prvi od vlasnika pasa koji bi provalio da si mu ti otrovao psa bi te ubio od batina. Sa ili bez tvoje "odbrambene reakcije"
Ljubazno bih zamolio da se ovaj topic zatrpa u dubinama deponije.
#8
Voo
-
- Members
- 1,037 posts
Posted 14 July 2007 - 17:02
1. Zato sto si ti, kao wannabe trovac, opasnost po okolinu, a pas nije.
2. Odgovor ti je u pitanju.
3. Izgleda nisi sposoban da 'racionalno' rasudjujes.
(Pridruzujem se ljubaznim molbama za deponijom i predlazem permanentni odmor, uz mnogo tecnosti.)
2. Odgovor ti je u pitanju.
3. Izgleda nisi sposoban da 'racionalno' rasudjujes.
(Pridruzujem se ljubaznim molbama za deponijom i predlazem permanentni odmor, uz mnogo tecnosti.)
#9
Svemirko
-
- Members
- 103 posts
Posted 15 July 2007 - 09:46
QUOTE(Vuh @ 14 Jul 2007, 18:02) <{POST_SNAPBACK}>
1. Zato sto si ti, kao wannabe trovac, opasnost po okolinu, a pas nije.
2. Odgovor ti je u pitanju.
3. Izgleda nisi sposoban da 'racionalno' rasudjujes.
(Pridruzujem se ljubaznim molbama za deponijom i predlazem permanentni odmor, uz mnogo tecnosti.)
2. Odgovor ti je u pitanju.
3. Izgleda nisi sposoban da 'racionalno' rasudjujes.
(Pridruzujem se ljubaznim molbama za deponijom i predlazem permanentni odmor, uz mnogo tecnosti.)
Kada saberem "bodycount" pasa u mojoj naseobini, dolazim do zakljucka da su vecine zrtvi bile pudle, pekinezeri i ostala zgadija a da su oni koji su napade izvrsili bili vucjaci,dobermani i posebno bokseri. Prateci ovaj fenomen, video sam, kao duboko umni covek, jednu matricu ponasanja koja izgleda od prilike ovako.
Vlasnik psa od 40 kg vodi svog ljubimca bez povoca i korpe. Susrece vlasnika psa od 2 kg koji svog psa vodi na povocu. Posto pas nije na povocu, vlasnik psa od 40 kg vice sa 30 metara vlasniku psa od 2 kg sledece reci:" Uzmi ga bre, pocepace ga". Vlasnik psa od 2 kg uzima kuce, koje u strahu za svoj zivot pocinje da laje, dok pas od 40 kg skace po vlasniku u nameri da api ovoga sto kevce. Susreti se zavrsavaju na psovkama, odlasku kod hirurga ili kod veterinara. Medjutim, zaustavimo film na onom :"Uzmi ga,bre,pocepace ga".
Da recenica je izgovorna na nacin koji je svojstven neo Srbinu, artikulisan u ritmu pesama srpskog "repa" toliko ljubljenog od Brate-generacije. Taj zvuk, ta gestikulacija je zapravo vise pretnja nego upozorenje i iza sebe krije ustvari recenicu :"Dok ja spartam sa svojim psom niko da nije izasao, jel jasno, jer ja sam baya". A ako neko naidje sa psom manjim od mojeg moj pas ce ga pocepati. Ne napasti, ne ujesti, ne ozlediti nego POCEPATI. Pocepati je opis koji nagovestava nesto nevidjeno brutalno, puno komadanja, krvi i jauka. Ta recenica sa toliko STRASTI opisuje cin ubistva da se logicno izvodi veza da onaj ciji pas cepa druge zivotinje voli to da gleda. To ga uzbudjuje, to ga cini silnim, to ga cini mocnim. I on se oseca dobro zbog toga. Zapravo vlasnici pasa VOLE to da gledaju oni VOLE CEPANjE. I iz tog razloga njihovi ljubimci ne nose korpe niti su na povocu. Jer iako se javno deklarise kao ljubimac zivotinja, vlasnik psa duboko u dusi cezne za CEPANjEM.
No nema veze...idemo dalje
#10
djordje geprat
-
- Members
- 1,455 posts
Posted 15 July 2007 - 18:23
U ovom tvom prikazu ponašanja vlasnik 40 kg teških pasa se slažemo. Što je veći pas, veći je nemar vlasnika. Imao sam sličan slučaj kada je mog, na povodcu, vučjaka napao pušteni bokser. S obzirom da su tu negde po gabaritu, završilo se sa samo jednim ugrizom za nogu. tip se nije ni izvinio.
Generalno, po okolinu, bilo da su u pitanju red i mir u kući ili napadi na prolaznike, opasniji od "lutalica" su "kućni ljubimci".
Generalno, po okolinu, bilo da su u pitanju red i mir u kući ili napadi na prolaznike, opasniji od "lutalica" su "kućni ljubimci".
Edited by djordje geprat, 15 July 2007 - 18:24.
#11
Shedou
-
- Members
- 2,502 posts
Posted 16 July 2007 - 14:37
QUOTE(Svemirko @ 12 Jul 2007, 22:45) <{POST_SNAPBACK}>
Vracajuci se od druga u 11:34 nocu, iz mracne aleje pritrcao mi je pas, bez laveza. Na moj odgovor :"Mrsh dzukelo" gazda se oglasio za nekih 20 metara sa:" sta se deres to je samo stene vucjaka nece on nista, debilcino".
Vlasnik psa je moja najomrazenija kategorija ljudi. Ja ljude koje vole pse, a to se da zakljuciti iz postova predhodih, zapravo dozivljavam kao nekog pa sad, kako da kazem, iskonskog varvarina. Ona fora kad konan jase a pored njega je sabljozubi tigar jer se oni razumeju u prirodi pa je to tako. Savez izmedju kucko pacenika i njihovih ljubimaca je po meni patoloska simbioza ali to sam ja tako da ne mora da bude istinito.
E sad samo za vlasnike pasa, odgovorite na sledeca pitanja:
1.Zasto covek koji ima stene vucjaka, a vucjak se pored dobremana, rotvajlera uvrstava u sluzbene pse, smatra da je u redu da se pas krece slobodno nocu bez korpe i povoca?
2. Zastp covek koji ima stene vucjaka smatra da sam ja debil sto sam na tiho trcanje psa ka meni reagovao odbrambeno u pola 12 nocu?
3. Ko Boga vas molim dajte mi jedan racionalan a ne zakonski razlog da ne pocnem sa trovanjem pasa u naselju veceras.
S postovanjem,
Macoljub
Vlasnik psa je moja najomrazenija kategorija ljudi. Ja ljude koje vole pse, a to se da zakljuciti iz postova predhodih, zapravo dozivljavam kao nekog pa sad, kako da kazem, iskonskog varvarina. Ona fora kad konan jase a pored njega je sabljozubi tigar jer se oni razumeju u prirodi pa je to tako. Savez izmedju kucko pacenika i njihovih ljubimaca je po meni patoloska simbioza ali to sam ja tako da ne mora da bude istinito.
E sad samo za vlasnike pasa, odgovorite na sledeca pitanja:
1.Zasto covek koji ima stene vucjaka, a vucjak se pored dobremana, rotvajlera uvrstava u sluzbene pse, smatra da je u redu da se pas krece slobodno nocu bez korpe i povoca?
2. Zastp covek koji ima stene vucjaka smatra da sam ja debil sto sam na tiho trcanje psa ka meni reagovao odbrambeno u pola 12 nocu?
3. Ko Boga vas molim dajte mi jedan racionalan a ne zakonski razlog da ne pocnem sa trovanjem pasa u naselju veceras.
S postovanjem,
Macoljub
Pasa ima raznih. Vlasnika takodje. Naleteo si na jednu plemenitu zivotinju (vucjak) i jednu polu-urbanizovanu (vlasnik).
1.U pravu si za prvo. Psi treba da su vezani ili sa korpom. Pse ovih rasa treba obavezno dresirati. Doberman koji je "neposlusan" nije bash ok stvar. Inace sluzbeni psi napadaju samo one koji su im u opisu posla. Ti ocigledno nisi bio.
2. Kao sto rekoh. Nisu psi za svakoga. Ima ih i takvih, vec zalim njegovog psa.
3. U naselju imas i dece?
Sovjet: umesto masovne mrznje prema psima, konkretizuj je i usmeri prema pojedinim vlasnicima.
edit: sad videh i drugi post. Ja sam imao manjeg psa. Iako nisam nasilna osoba, za nju sam bio bezgranicno sposoban da uradim sve. To je uvideo vlasnik jednog staf. terijera, i on beshe neki baki, tebra sta li. Udario sam ga posred lica i onda odveo mog psica na shivenje. Nisu mi prilazili ni on ni pas mu njegov vishe.
Edited by Shedou, 16 July 2007 - 14:41.
#12
sai_mino
-
- Members
- 34 posts
Posted 23 July 2007 - 13:04
Jbt Svemirko, ti dolazis ovde samo da bi tupio neke gluposti, pravio se pametan i nervirao ostale! Smaras covece! Nemam zivaca da se svadjam..
#13
Cica83
-
- Members
- 242 posts
Posted 23 July 2007 - 13:28
Strah od životinja - zoofobija
Prema definiciji, svaka fobija je iracionalni, nekontrolisani strah od određenih objekata, bića ili situacija. Neke osobe sa fobijama imaju toliko izražen strah od neke pojave da su u stanju da svoj svakodnevni život drastično menjaju i prilagođavaju izbegavanju pojava od kojih se plaše.
Neki će u cilju izbegavanja ostajati kod kuće čak i kada im je neophodno da izađu napolje a u ekstremnim slučajevima osobe sa fobijama u slučaju suočavanja sa izvorom straha doživljavaju I nekontrolisane napade panike.
Ovaj psihološki fenomen je primećen kod ljudi svih doba starosti, svih kultura, nacija i kod oba pola mada su žene po svemu sudeći nešto podložnije.
Ukupan broj zabeleženih fobija se kreće oko broja 530 a postoji i podela na tri glavne vrste:
- socijalne fobije, strahovi koji obuhvataju druge ljude I društvene situacije, kao što je npr. Strah od ismejavanja ili prezira od strane drugih zbog nekog postupka.
- specifične fobije koje izaziva pojedinačna pojava, a u ovu grupu spadaju I strahovi od životinja.
- agorafobija, uopšteni strah od napuštanja svog doma ili svog poznatog I sigurnog životnog prostora.
Prema najnovijim medicinskim klasifikacijama psiholoških poremećaja, sve vrste fobija su podgrupe anxious disorder-a tj. anksioznosti.
Iako može biti preteran, strah je zapravo jako koristan osećaj tj. urođeni instinkt. Biološki proces koji se događa kada je osoba preplašena povećava joj sposobnost da se suprotstavi ili da pobegne od izvora straha/opasnosti. Izlučeni adrenalin povećava broj otkucaja srca što ubrzava protok krvi i povećava broj udisaja. Krv se takođe usmerava od perifernih delova tela u vitalne – mozak i srce. Sistem za varenje prestaje sa radom i oslobađa se sećer u krvi što povećava snagu. Zenice se šire kako bi primile više svetla.
Iako je gorepomenuti biološki mehanizam prirodan, kod osoba sa fobijama on je preteran pošto ga najčešće izaziva pojava koja uopšte ne ugrožava život.
Panični strahovi se “dobijaju” na razne načine. Dete može od majke naučiti da je reakcija na neku životinju histerična i time je u svakoj sledećoj sličnoj situaciji povezati sa opasnošću.
Fobija se takođe može razviti iz traumatičnog iskustva. Dete je recimo kao malo bilo napadnuto od jednog psa i nakon toga se kao odrasla osoba plaši i potpuno bezazlenog psa. Masovni mediji takođe donekle utiču na ovaj tip strahova, pa tako neki fimski producenti uspešno eksploatišu strahove od npr. insekata praveći filmove u kojima ljudsku rasu napadaju hiljade “mutiranih” ogromnih paukova ili sl. Čak i nakon toliko godina, svi dobro pamte serijal “Ajkula” o neprirodno izrasloj beloj ajkuli koja napada brodove.
Svi slični strahovi su zapravo neka vrsta neželjene “nadogradnje” instinkta koji su ljudi u prošlosti morali imati kako bi se držali podalje od otrovnih insekata, gmizavaca, velikih sisara mesoždera...
Statistički, velika većina osoba sa fobijama nikada ne zatraži medicinsku pomoć iako su njihovi problemi sasvim rešivi.
Vrste terapija su brojne i zavise od prirode fobije: od antidepresivnih lekova (za kratkotrajne efekte), preko hipnoterapije, neurolingvističkog programiranja, energetske psihologije do alternativnih medicinskih pristupa, homeoterapije…
Šta vlasnici kućnih ljubimaca mogu korisno uraditi kako bi pomogli osobama sa povećanim ili paničnim strahom od životinja?
Pre svega, ne trebaju igrati ulogu psihoterapeuta suočavajući nepripremljene i preplašene ljude sa izvorom njihovog straha.
Iz tog razloga, budite uviđavan i fin (nije teško biti fin!) vlasnik ili vlasnica svog kućnog ljubimca. Ako primetite strah kod svoje komšinice, pridržite svog psa na kratkom povocu, pomilujte psa kako slučajno ne bi zalajao, i uopšte na svaki način ih pokušajte učiniti prijateljima.
Pažljivo i strpljivo, malo po malo.
Imajte na umu da nemaju svi ljudi sreću da vole životinje i da sa njima imaju normalan odnos.
Svojim lepim primerom izazvećete nepodeljene simpatije i poštovanje i ljudi koji nisu ljubitelji životinja.
Za kraj, evo naziva nekih od poznatih fobija od životinja:
ailurofobija: mačke
alektorofobia: živina
apifobija: pčele
arahnofobija: paukovi
bacteriofobia: bakterije
baktrahofobija: reptili
knidofobija: ubod insekta
kinofobija: psi
entomofobija: insekti
ekvinofobija: konji
helmintofobija: crvi
ihtiofobija: ribe
motefobija: moljci
musofobija: miševi
ofidiofobija: zmije
ornithofobija: ptice
parazitofobija: paraziti
pedikulofobija: vaši
pteronofobija: perje
rodentofobija: glodari
spermofobija: mikrobi
sfeksofobija: stršljeni
zoofobija: životinje
Pripremio: Goran Ćatić
Preuzeto sa www.zivotinjsko-carstvo.com
Prema definiciji, svaka fobija je iracionalni, nekontrolisani strah od određenih objekata, bića ili situacija. Neke osobe sa fobijama imaju toliko izražen strah od neke pojave da su u stanju da svoj svakodnevni život drastično menjaju i prilagođavaju izbegavanju pojava od kojih se plaše.
Neki će u cilju izbegavanja ostajati kod kuće čak i kada im je neophodno da izađu napolje a u ekstremnim slučajevima osobe sa fobijama u slučaju suočavanja sa izvorom straha doživljavaju I nekontrolisane napade panike.
Ovaj psihološki fenomen je primećen kod ljudi svih doba starosti, svih kultura, nacija i kod oba pola mada su žene po svemu sudeći nešto podložnije.
Ukupan broj zabeleženih fobija se kreće oko broja 530 a postoji i podela na tri glavne vrste:
- socijalne fobije, strahovi koji obuhvataju druge ljude I društvene situacije, kao što je npr. Strah od ismejavanja ili prezira od strane drugih zbog nekog postupka.
- specifične fobije koje izaziva pojedinačna pojava, a u ovu grupu spadaju I strahovi od životinja.
- agorafobija, uopšteni strah od napuštanja svog doma ili svog poznatog I sigurnog životnog prostora.
Prema najnovijim medicinskim klasifikacijama psiholoških poremećaja, sve vrste fobija su podgrupe anxious disorder-a tj. anksioznosti.
Iako može biti preteran, strah je zapravo jako koristan osećaj tj. urođeni instinkt. Biološki proces koji se događa kada je osoba preplašena povećava joj sposobnost da se suprotstavi ili da pobegne od izvora straha/opasnosti. Izlučeni adrenalin povećava broj otkucaja srca što ubrzava protok krvi i povećava broj udisaja. Krv se takođe usmerava od perifernih delova tela u vitalne – mozak i srce. Sistem za varenje prestaje sa radom i oslobađa se sećer u krvi što povećava snagu. Zenice se šire kako bi primile više svetla.
Iako je gorepomenuti biološki mehanizam prirodan, kod osoba sa fobijama on je preteran pošto ga najčešće izaziva pojava koja uopšte ne ugrožava život.
Panični strahovi se “dobijaju” na razne načine. Dete može od majke naučiti da je reakcija na neku životinju histerična i time je u svakoj sledećoj sličnoj situaciji povezati sa opasnošću.
Fobija se takođe može razviti iz traumatičnog iskustva. Dete je recimo kao malo bilo napadnuto od jednog psa i nakon toga se kao odrasla osoba plaši i potpuno bezazlenog psa. Masovni mediji takođe donekle utiču na ovaj tip strahova, pa tako neki fimski producenti uspešno eksploatišu strahove od npr. insekata praveći filmove u kojima ljudsku rasu napadaju hiljade “mutiranih” ogromnih paukova ili sl. Čak i nakon toliko godina, svi dobro pamte serijal “Ajkula” o neprirodno izrasloj beloj ajkuli koja napada brodove.
Svi slični strahovi su zapravo neka vrsta neželjene “nadogradnje” instinkta koji su ljudi u prošlosti morali imati kako bi se držali podalje od otrovnih insekata, gmizavaca, velikih sisara mesoždera...
Statistički, velika većina osoba sa fobijama nikada ne zatraži medicinsku pomoć iako su njihovi problemi sasvim rešivi.
Vrste terapija su brojne i zavise od prirode fobije: od antidepresivnih lekova (za kratkotrajne efekte), preko hipnoterapije, neurolingvističkog programiranja, energetske psihologije do alternativnih medicinskih pristupa, homeoterapije…
Šta vlasnici kućnih ljubimaca mogu korisno uraditi kako bi pomogli osobama sa povećanim ili paničnim strahom od životinja?
Pre svega, ne trebaju igrati ulogu psihoterapeuta suočavajući nepripremljene i preplašene ljude sa izvorom njihovog straha.
Iz tog razloga, budite uviđavan i fin (nije teško biti fin!) vlasnik ili vlasnica svog kućnog ljubimca. Ako primetite strah kod svoje komšinice, pridržite svog psa na kratkom povocu, pomilujte psa kako slučajno ne bi zalajao, i uopšte na svaki način ih pokušajte učiniti prijateljima.
Pažljivo i strpljivo, malo po malo.
Imajte na umu da nemaju svi ljudi sreću da vole životinje i da sa njima imaju normalan odnos.
Svojim lepim primerom izazvećete nepodeljene simpatije i poštovanje i ljudi koji nisu ljubitelji životinja.
Za kraj, evo naziva nekih od poznatih fobija od životinja:
ailurofobija: mačke
alektorofobia: živina
apifobija: pčele
arahnofobija: paukovi
bacteriofobia: bakterije
baktrahofobija: reptili
knidofobija: ubod insekta
kinofobija: psi
entomofobija: insekti
ekvinofobija: konji
helmintofobija: crvi
ihtiofobija: ribe
motefobija: moljci
musofobija: miševi
ofidiofobija: zmije
ornithofobija: ptice
parazitofobija: paraziti
pedikulofobija: vaši
pteronofobija: perje
rodentofobija: glodari
spermofobija: mikrobi
sfeksofobija: stršljeni
zoofobija: životinje
Pripremio: Goran Ćatić
Preuzeto sa www.zivotinjsko-carstvo.com
#14
mightygears
-
- Members
- 264 posts
Posted 23 July 2007 - 14:13
QUOTE(Cica83 @ 23 Jul 2007, 12:28) <{POST_SNAPBACK}>
Strah od životinja - zoofobija
Prema definiciji, svaka fobija je iracionalni, nekontrolisani strah od određenih objekata, bića ili situacija. Neke osobe sa fobijama imaju toliko izražen strah od neke pojave da su u stanju da svoj svakodnevni život drastično menjaju i prilagođavaju izbegavanju pojava od kojih se plaše.
Neki će u cilju izbegavanja ostajati kod kuće čak i kada im je neophodno da izađu napolje a u ekstremnim slučajevima osobe sa fobijama u slučaju suočavanja sa izvorom straha doživljavaju I nekontrolisane napade panike.
Ovaj psihološki fenomen je primećen kod ljudi svih doba starosti, svih kultura, nacija i kod oba pola mada su žene po svemu sudeći nešto podložnije.
Ukupan broj zabeleženih fobija se kreće oko broja 530 a postoji i podela na tri glavne vrste:
- socijalne fobije, strahovi koji obuhvataju druge ljude I društvene situacije, kao što je npr. Strah od ismejavanja ili prezira od strane drugih zbog nekog postupka.
- specifične fobije koje izaziva pojedinačna pojava, a u ovu grupu spadaju I strahovi od životinja.
- agorafobija, uopšteni strah od napuštanja svog doma ili svog poznatog I sigurnog životnog prostora.
Prema najnovijim medicinskim klasifikacijama psiholoških poremećaja, sve vrste fobija su podgrupe anxious disorder-a tj. anksioznosti.
Iako može biti preteran, strah je zapravo jako koristan osećaj tj. urođeni instinkt. Biološki proces koji se događa kada je osoba preplašena povećava joj sposobnost da se suprotstavi ili da pobegne od izvora straha/opasnosti. Izlučeni adrenalin povećava broj otkucaja srca što ubrzava protok krvi i povećava broj udisaja. Krv se takođe usmerava od perifernih delova tela u vitalne – mozak i srce. Sistem za varenje prestaje sa radom i oslobađa se sećer u krvi što povećava snagu. Zenice se šire kako bi primile više svetla.
Iako je gorepomenuti biološki mehanizam prirodan, kod osoba sa fobijama on je preteran pošto ga najčešće izaziva pojava koja uopšte ne ugrožava život.
Panični strahovi se “dobijaju” na razne načine. Dete može od majke naučiti da je reakcija na neku životinju histerična i time je u svakoj sledećoj sličnoj situaciji povezati sa opasnošću.
Fobija se takođe može razviti iz traumatičnog iskustva. Dete je recimo kao malo bilo napadnuto od jednog psa i nakon toga se kao odrasla osoba plaši i potpuno bezazlenog psa. Masovni mediji takođe donekle utiču na ovaj tip strahova, pa tako neki fimski producenti uspešno eksploatišu strahove od npr. insekata praveći filmove u kojima ljudsku rasu napadaju hiljade “mutiranih” ogromnih paukova ili sl. Čak i nakon toliko godina, svi dobro pamte serijal “Ajkula” o neprirodno izrasloj beloj ajkuli koja napada brodove.
Svi slični strahovi su zapravo neka vrsta neželjene “nadogradnje” instinkta koji su ljudi u prošlosti morali imati kako bi se držali podalje od otrovnih insekata, gmizavaca, velikih sisara mesoždera...
Statistički, velika većina osoba sa fobijama nikada ne zatraži medicinsku pomoć iako su njihovi problemi sasvim rešivi.
Vrste terapija su brojne i zavise od prirode fobije: od antidepresivnih lekova (za kratkotrajne efekte), preko hipnoterapije, neurolingvističkog programiranja, energetske psihologije do alternativnih medicinskih pristupa, homeoterapije…
Šta vlasnici kućnih ljubimaca mogu korisno uraditi kako bi pomogli osobama sa povećanim ili paničnim strahom od životinja?
Pre svega, ne trebaju igrati ulogu psihoterapeuta suočavajući nepripremljene i preplašene ljude sa izvorom njihovog straha.
Iz tog razloga, budite uviđavan i fin (nije teško biti fin!) vlasnik ili vlasnica svog kućnog ljubimca. Ako primetite strah kod svoje komšinice, pridržite svog psa na kratkom povocu, pomilujte psa kako slučajno ne bi zalajao, i uopšte na svaki način ih pokušajte učiniti prijateljima.
Pažljivo i strpljivo, malo po malo.
Imajte na umu da nemaju svi ljudi sreću da vole životinje i da sa njima imaju normalan odnos.
Svojim lepim primerom izazvećete nepodeljene simpatije i poštovanje i ljudi koji nisu ljubitelji životinja.
Za kraj, evo naziva nekih od poznatih fobija od životinja:
ailurofobija: mačke
alektorofobia: živina
apifobija: pčele
arahnofobija: paukovi
bacteriofobia: bakterije
baktrahofobija: reptili
knidofobija: ubod insekta
kinofobija: psi
entomofobija: insekti
ekvinofobija: konji
helmintofobija: crvi
ihtiofobija: ribe
motefobija: moljci
musofobija: miševi
ofidiofobija: zmije
ornithofobija: ptice
parazitofobija: paraziti
pedikulofobija: vaši
pteronofobija: perje
rodentofobija: glodari
spermofobija: mikrobi
sfeksofobija: stršljeni
zoofobija: životinje
Pripremio: Goran Ćatić
Preuzeto sa www.zivotinjsko-carstvo.com
Prema definiciji, svaka fobija je iracionalni, nekontrolisani strah od određenih objekata, bića ili situacija. Neke osobe sa fobijama imaju toliko izražen strah od neke pojave da su u stanju da svoj svakodnevni život drastično menjaju i prilagođavaju izbegavanju pojava od kojih se plaše.
Neki će u cilju izbegavanja ostajati kod kuće čak i kada im je neophodno da izađu napolje a u ekstremnim slučajevima osobe sa fobijama u slučaju suočavanja sa izvorom straha doživljavaju I nekontrolisane napade panike.
Ovaj psihološki fenomen je primećen kod ljudi svih doba starosti, svih kultura, nacija i kod oba pola mada su žene po svemu sudeći nešto podložnije.
Ukupan broj zabeleženih fobija se kreće oko broja 530 a postoji i podela na tri glavne vrste:
- socijalne fobije, strahovi koji obuhvataju druge ljude I društvene situacije, kao što je npr. Strah od ismejavanja ili prezira od strane drugih zbog nekog postupka.
- specifične fobije koje izaziva pojedinačna pojava, a u ovu grupu spadaju I strahovi od životinja.
- agorafobija, uopšteni strah od napuštanja svog doma ili svog poznatog I sigurnog životnog prostora.
Prema najnovijim medicinskim klasifikacijama psiholoških poremećaja, sve vrste fobija su podgrupe anxious disorder-a tj. anksioznosti.
Iako može biti preteran, strah je zapravo jako koristan osećaj tj. urođeni instinkt. Biološki proces koji se događa kada je osoba preplašena povećava joj sposobnost da se suprotstavi ili da pobegne od izvora straha/opasnosti. Izlučeni adrenalin povećava broj otkucaja srca što ubrzava protok krvi i povećava broj udisaja. Krv se takođe usmerava od perifernih delova tela u vitalne – mozak i srce. Sistem za varenje prestaje sa radom i oslobađa se sećer u krvi što povećava snagu. Zenice se šire kako bi primile više svetla.
Iako je gorepomenuti biološki mehanizam prirodan, kod osoba sa fobijama on je preteran pošto ga najčešće izaziva pojava koja uopšte ne ugrožava život.
Panični strahovi se “dobijaju” na razne načine. Dete može od majke naučiti da je reakcija na neku životinju histerična i time je u svakoj sledećoj sličnoj situaciji povezati sa opasnošću.
Fobija se takođe može razviti iz traumatičnog iskustva. Dete je recimo kao malo bilo napadnuto od jednog psa i nakon toga se kao odrasla osoba plaši i potpuno bezazlenog psa. Masovni mediji takođe donekle utiču na ovaj tip strahova, pa tako neki fimski producenti uspešno eksploatišu strahove od npr. insekata praveći filmove u kojima ljudsku rasu napadaju hiljade “mutiranih” ogromnih paukova ili sl. Čak i nakon toliko godina, svi dobro pamte serijal “Ajkula” o neprirodno izrasloj beloj ajkuli koja napada brodove.
Svi slični strahovi su zapravo neka vrsta neželjene “nadogradnje” instinkta koji su ljudi u prošlosti morali imati kako bi se držali podalje od otrovnih insekata, gmizavaca, velikih sisara mesoždera...
Statistički, velika većina osoba sa fobijama nikada ne zatraži medicinsku pomoć iako su njihovi problemi sasvim rešivi.
Vrste terapija su brojne i zavise od prirode fobije: od antidepresivnih lekova (za kratkotrajne efekte), preko hipnoterapije, neurolingvističkog programiranja, energetske psihologije do alternativnih medicinskih pristupa, homeoterapije…
Šta vlasnici kućnih ljubimaca mogu korisno uraditi kako bi pomogli osobama sa povećanim ili paničnim strahom od životinja?
Pre svega, ne trebaju igrati ulogu psihoterapeuta suočavajući nepripremljene i preplašene ljude sa izvorom njihovog straha.
Iz tog razloga, budite uviđavan i fin (nije teško biti fin!) vlasnik ili vlasnica svog kućnog ljubimca. Ako primetite strah kod svoje komšinice, pridržite svog psa na kratkom povocu, pomilujte psa kako slučajno ne bi zalajao, i uopšte na svaki način ih pokušajte učiniti prijateljima.
Pažljivo i strpljivo, malo po malo.
Imajte na umu da nemaju svi ljudi sreću da vole životinje i da sa njima imaju normalan odnos.
Svojim lepim primerom izazvećete nepodeljene simpatije i poštovanje i ljudi koji nisu ljubitelji životinja.
Za kraj, evo naziva nekih od poznatih fobija od životinja:
ailurofobija: mačke
alektorofobia: živina
apifobija: pčele
arahnofobija: paukovi
bacteriofobia: bakterije
baktrahofobija: reptili
knidofobija: ubod insekta
kinofobija: psi
entomofobija: insekti
ekvinofobija: konji
helmintofobija: crvi
ihtiofobija: ribe
motefobija: moljci
musofobija: miševi
ofidiofobija: zmije
ornithofobija: ptice
parazitofobija: paraziti
pedikulofobija: vaši
pteronofobija: perje
rodentofobija: glodari
spermofobija: mikrobi
sfeksofobija: stršljeni
zoofobija: životinje
Pripremio: Goran Ćatić
Preuzeto sa www.zivotinjsko-carstvo.com
uh covece....
#15
Miralem
-
- Banned
- 815 posts
Posted 24 July 2007 - 12:10
QUOTE(Svemirko @ 15 Jul 2007, 10:46) <{POST_SNAPBACK}>
Kada saberem "bodycount" pasa u mojoj naseobini, dolazim do zakljucka da su vecine zrtvi bile pudle, pekinezeri i ostala zgadija a da su oni koji su napade izvrsili bili vucjaci,dobermani i posebno bokseri.
he he. bokseri su izuzetno miroljubivi psi. obozavaju decu i igru. imao sam 2 komada, i nikada nisu nekog ujeli. sem mene, ali tu sam sam kriv- cackao sam ih dok su jeli. ili druge pse, kad se posibaju. sto je opet normalno, cak i preuzvisena egipatska bozanstva- macke to rade. po ceo dan frkcu i vijaju mi se po dvoristu.
gore navedena sitna zgadija su ujedno i najagresivniji psi. ludi su i histericni, bez pardona napadaju mnogo vece zivotinje. ako zaginu, uglavnom su sami krivi.
e sad, sta bih ti preporucio: da uvek pri sebi imas jednu macku. pa kad ti se neko stene priblizi u nameri da se igra sa tobom (ili da te prikolje, nikad se ne zna), ti je pustis. pas ce te, naravno, izgubiti iz fokusa, pa mozes mirno da nastavis svojim putem
