Jump to content


Photo

Studije Fizike


  • Please log in to reply
41 replies to this topic

#1 Ljisha

Ljisha
  • Members
  • 137 posts

Posted 07 July 2007 - 19:45

U Novom Sadu je upisalo preko 100 studenata fiziku ove godine a u Beogradu oko njih 30. Sta to znaci? Da li su studenti shvatili da je Novi Sad povezaniji sa ostatkom sveta i da im se vise isplati da studiraju u NS ili je Beograd drasticno oslabio tokom ovih godina? Kada se prica o ispitivanju radioaktivnosti obavezno o tome pricaju profesori Novosadskog univerziteta, kada se govori o katedri za teorijsku fiziku, nema ko nije cuo za Novosadske teoreticare....

Sta vi mislite o tome?

#2 revolucionar

revolucionar
  • Banned
  • 2,408 posts

Posted 08 July 2007 - 00:47

QUOTE(Ljisha @ 7 Jul 2007, 19:45) <{POST_SNAPBACK}>
U Novom Sadu je upisalo preko 100 studenata fiziku ove godine a u Beogradu oko njih 30. Sta to znaci? Da li su studenti shvatili da je Novi Sad povezaniji sa ostatkom sveta i da im se vise isplati da studiraju u NS ili je Beograd drasticno oslabio tokom ovih godina? Kada se prica o ispitivanju radioaktivnosti obavezno o tome pricaju profesori Novosadskog univerziteta, kada se govori o katedri za teorijsku fiziku, nema ko nije cuo za Novosadske teoreticare....

Sta vi mislite o tome?

O tome ne treba da se misli vec ako je to tacno : Bravo za "Novi Sad"
Steta sto takva kompeticija ne postoji i medju drugim gradovima u Srbiji.
Medjutim, reci da Beograd nije povezan sa ostatkom sveta je netacno.

#3 DJ_Vasa

DJ_Vasa
  • Members
  • 5,177 posts

Posted 08 July 2007 - 02:26

QUOTE(Ljisha @ 7 Jul 2007, 20:45) <{POST_SNAPBACK}>
U Novom Sadu je upisalo preko 100 studenata fiziku ove godine a u Beogradu oko njih 30...

Sta vi mislite o tome?

Iako moja branša nema veze sa fizikom, ne smatram da BG univerzitet mora biti stalno najjači u svim pogledima. Uostalom, najjači univerziteti mnogih zemalja nisu nužno u glavnom gradu (UK, Nemačka, USA...) niti je sama lokacija presudna. Ne znam kakvi su ostali parametri (cene studiranja, odakle su studenti, program, uslovi rada itd.), osim onoga što je navedeno u uvodnom postu.

Pretpostavljam da je za diskusiju relevantno navesti da su mnogi sa PMF-a u BG kukali na televiziji kako nema dovoljno studenata (za hemiju, fizičku hemiju, fiziku), ali ne znam da li su to ranijih godina govorili i u NS. Ukoliko je u pitanju konkurencija koja je odnela pobedu (ovde mislim na NS fizičare), dobro je da se na našim univerzitetima konačno pojavila trka za studente i ukoliko ima mogućnosti da se na "tržištu" univerziteta uspostavi ovakva utakmica, onda će sami univerziteti početi da se takmiče za studente.

Nevezano za fiziku ili odnos BG:NS, mislim da nastupa vreme kada će svaki fakultet ili univerzitet morati da se izbori za studente, što jeste korisno za domaći sistem obrazovanja. Iako je trka tek počela, biće potrebno bar deset godina da domaći univerziteti zaista budu nalik stranim. Pošto sada sve više studenata plaća školarinu, mnogi će se zapitati šta zapravo dobijaju za svoj novac, tj. kakav je odnos cene i kvaliteta pruženog znanja, njegova praktična primenljivost, aktuelnost, zapošljivost, mogućnost stručnog usavršavanja itd. Koliko mi je poznato, još neki fakulteti imaju problem sa brojem studenata i sa opadanjem interesovanja za pojedine smerove.

Jedan od razloga su sigurno i školarine, jer mnogi roditelji ne mogu da dozvole da im dete studira deset godina na fakultetu čija se diploma može jedino uramiti. Pošto je država rešila da prekine s finansiranjem društveno nepotrebnih studija ili onih za kojima postoji malo interesovanje, polako počinje da raščišćava teren za ono što je potrebno. Zanimljivo je spomenuti da na nekim fakultetima postoje smerovi sa čijom diplomom je svršeni student na birou rada neklasifikovan. U današnje vreme nestaju instituti puni kvaziintelektualaca čiji je doprinos nauci ili kulturi ravan nuli (za društvene fakultete), dok je prirodnjacima i inženjerima sve teže da nađu posao u struci (bar kod nas), ili je taj posao, zbog nerazvijene industrije, ograničen na rad u školama, ponekoj privatnoj ili polumrtvim državnim firmama.

Pretpostavljam da je jedan od razloga za manji broj interesenata za pojedine smerove i to što je nekima prevelik rizik da se upišu na takav fakultet/smer, jer znaju da zapadnjaci ne vuku za rukav svakog domaćeg studenta, odnosno da će mesto u nekoj prestižnoj kompaniji uglavnom čekati najbolje. Oni koji nisu na vreme učili strane jezike, poseduju osrednje znanje iz onoga što bi hteli da studiraju, nemaju mogućnosti da se kockaju sa pozajmljenim novcem za školarinu i sl. obično se upisuju na "narodne" fakultete ili rade sa srednjom školom. Napominjem da ni ovo ne želim da povežem sa fizikom ili pomenutim univerzitetima, već sa studijama uopšte.

Nekadašnja nepisna doktrina da svi moraju da studiraju i da su fakulteti socijalne ustanove koje moraju primiti svakoga ko ne zna šta će sa sobom polako odlazi u zaborav. Prosvetne vlasti (i bivše i sadašnje) nisu imale hrabrosti da povuku crtu kako ih birači ne bi kaznili na izborima, pa polako pretvaraju studije u otvoreno komercijalnu granu, koja se naplaćuje kao i bilo koja druga i gubi status parkinga za one koji ne znaju šta će raditi u životu. Pretpostavljam da će se u narednim godinama situacija još više promeniti i da će fokus biti na potrebi za finansiranje određenih studijskih grupa, tako da će ono što neki već nazivaju "hobi fakulteti" ili biti 100% samofinansirajući, ili će se zatvoriti.

#4 sloba_uk

sloba_uk
  • Members
  • 59 posts

Posted 08 July 2007 - 06:15

Daj molim te otkud ti ideja da je fizika na NS jaca nego u BG?Teoreticari su OK sve ostalo je katastrofa.Uveli su one idiiotske studije optiometrije da bi prikupili dovoljan broj studenata,otud magicnih 100.Inace svi najbolji studenti i asistenti su otisli u inostranstvo.

#5 revolucionar

revolucionar
  • Banned
  • 2,408 posts

Posted 08 July 2007 - 06:33

QUOTE(DJ_Vasa @ 8 Jul 2007, 02:26) <{POST_SNAPBACK}>
Jedan od razloga su sigurno i školarine, jer mnogi roditelji ne mogu da dozvole da im dete studira deset godina na fakultetu čija se diploma može jedino uramiti. Pošto je država rešila da prekine s finansiranjem društveno nepotrebnih studija ili onih za kojima postoji malo interesovanje, polako počinje da raščišćava teren za ono što je potrebno. Zanimljivo je spomenuti da na nekim fakultetima postoje smerovi sa čijom diplomom je svršeni student na birou rada neklasifikovan. U današnje vreme nestaju instituti puni kvaziintelektualaca čiji je doprinos nauci ili kulturi ravan nuli (za društvene fakultete), dok je prirodnjacima i inženjerima sve teže da nađu posao u struci (bar kod nas), ili je taj posao, zbog nerazvijene industrije, ograničen na rad u školama, ponekoj privatnoj ili polumrtvim državnim firmama.

Pretpostavljam da je jedan od razloga za manji broj interesenata za pojedine smerove i to što je nekima prevelik rizik da se upišu na takav fakultet/smer, jer znaju da zapadnjaci ne vuku za rukav svakog domaćeg studenta, odnosno da će mesto u nekoj prestižnoj kompaniji uglavnom čekati najbolje. Oni koji nisu na vreme učili strane jezike, poseduju osrednje znanje iz onoga što bi hteli da studiraju, nemaju mogućnosti da se kockaju sa pozajmljenim novcem za školarinu i sl. obično se upisuju na "narodne" fakultete ili rade sa srednjom školom. Napominjem da ni ovo ne želim da povežem sa fizikom ili pomenutim univerzitetima, već sa studijama uopšte.

Nekadašnja nepisna doktrina da svi moraju da studiraju i da su fakulteti socijalne ustanove koje moraju primiti svakoga ko ne zna šta će sa sobom polako odlazi u zaborav. Prosvetne vlasti (i bivše i sadašnje) nisu imale hrabrosti da povuku crtu kako ih birači ne bi kaznili na izborima, pa polako pretvaraju studije u otvoreno komercijalnu granu, koja se naplaćuje kao i bilo koja druga i gubi status parkinga za one koji ne znaju šta će raditi u životu. Pretpostavljam da će se u narednim godinama situacija još više promeniti i da će fokus biti na potrebi za finansiranje određenih studijskih grupa, tako da će ono što neki već nazivaju "hobi fakulteti" ili biti 100% samofinansirajući, ili će se zatvoriti.

Verovatno si u Evropi te ovako rezonujes. Po meni, jadna je svaka drzava koja ne zna sta ce sa diplomiranim ljudima. Nisam primetio da diplomci u Americi imaju probleme da nadju posao. Vec ako se uvode kriterijumi za studente, istovremeno, to pravilo treba uvesti i za profesore. Da li je normalno da profesori imaju dozivotni posao bez obzira sto su profesionalno daleko ispod proseka. Kako mi je poznato kompetenciju ne stvaraju studenti vec profesori na univerzitetima. Drugo, nije tacno da je jezik presudan za posao. Vazno je znanje ali kreativnost je na prvom mestu. Oni koji to nemaju bolje i da ne studiraju. Ovo pravilo vazi za prirodne nauke. Tesko je da me ubedis kad je u pitanju trziste. Znam neke matematicare koji u Srbiji nemaju posao. Ne znam samo koja to masina moze da se napravi bez matematike ali Srbiji takvi nisu potrebni !!! Interesantno da se u mnogim evropskim zemljama vodi politika - sve na stetu buducih kadrova ali da se ne diraju oni koji vec imaju svoje mesto na trzistu rada.

#6 DJ_Vasa

DJ_Vasa
  • Members
  • 5,177 posts

Posted 08 July 2007 - 12:54

@Revolucionar:

Izgleda da se nismo razumeli, pa idemo po stavkama tvog odgovora:

Oko kompetencije profesora se sasvim slažem i tu nema ničeg spornog. Što se tiče "nepotrebnih" zanimanja i profila, mislio sam na ona sa kojima zaista ne možeš ništa uraditi ili se praktično ne možeš zaposliti u struci. Nisam čak ni mislio na prirodnjake i inženjere, kako se vidi iz poslednje rečenice pasusa sa boldovanim tekstom, već prvenstveno na one smerove društvenih fakulteta s kojima zaista ne možeš ništa, a čija je statistika zapošljivosti slaba. Trenutno mi pada na pamet andragogija, koja se studira na Filozofskom u BG, a kako sam čuo od nekoga ko tamo radi, za oko trideset godina postojanja tog smera, posao u struci je našlo oko pedeset svršenih diplomaca. Isto tako, ukoliko završiš lingvistiku na Filološkom, na birou ćeš biti neklasifikovan, a o radu u struci teško je govoriti, osim ako ne ostaneš kao asistent na istom fakultetu.

QUOTE
Oni koji nisu na vreme učili strane jezike, poseduju osrednje znanje iz onoga što bi hteli da studiraju, nemaju mogućnosti da se kockaju sa pozajmljenim novcem za školarinu i sl. obično se upisuju na "narodne" fakultete ili rade sa srednjom školom.


Što se tiče dela mog teksta koji si boldovao i na koji odgovaraš, evo i razrade - pošto je kontekst eventualni odlazak na zapad, znanje jezika je neophodno da bi se u inostranstvu radio posao u struci. Ovde, naravno, govorim o poslovima koji zahtevaju diplomu fakulteta, iako se manuelni poslovi mogu raditi ako se poznaje nekoliko fraza na jeziku zemlje domaćina. A ako neko ode npr. u Norvešku, engleski je još potrebniji dok se ne nauči njihov jezik. Mnoge firme u Srbiji (bilo strane bilo domaće) traže bar neko znanje engleskog ukoliko hoćeš da radiš kod njih, a za više pozicije u stranim firmama engleski se podrazumeva. Praćenje stručne literature na stranom jeziku takođe je bitno za stručno usavršavanje, jer kod nas sve stiže uglavnom kasnije. Naravno, ne sporim važnost znanja, kreativnosti i drugih kvaliteta, ali je za uspeh potrebna kombinacija svih faktora. Što se tiče onoga o osrednjem znanju, pretpostavljam da ćeš se složiti da je studentu sa većim znanjem matematike, fizike, hemije ili biologije biti lakše da uspešno savlada studije ovih predmeta, neki inženjerski fakultet, medicinu, stomatologiju, veterinu i sl. jer ne mora da troši vreme nadoknađujući rupe u znanju. Naravno, ako nekoga studije ne zanimaju (a ima i takvih), uzalud je da mu i Marija Kiri ili Ajnštajn drži privatne časove fizike ukoliko ga to ne zanima.

Što se tiče boldovanog teksta za one koji ne znaju šta će u životu, i dalje stojim iza toga. I ovde sam prvenstveno mislio na neke društvene fakultete. Ne računajući struke koje imaju relativno pristojnu zapošljivost (prava, ekonomija i sl.), mnogi studenti ne znaju šta žele da rade kada diplomiraju. Ne računajući one koji su upisali fakultet jer ih ta struka zaista zanima, mnogi studenti su upisali neki smer jer nisu mogli da odu na neki bolji ili zahtevniji. Nažalost, ne mogu da navedem izvor za neka istraživanja Univerziteta ili Ministarstva prosvete od pre nekoliko godina, ali čudi da su mnogi studenti ovako rezonovali.

Što se tiče tržišta, na njega sam mislio sa više aspekata. Ako je u pitanju ponuda univerzitetskih studija, to pomalo podseća na sajam automobila - dođu proizvođači kao što su npr. Toyota, Zastava, Citroen, Volkswagen, Lada, Mercedes, FIAT, Hyundai, Opel ili Honda. Student (kupac) kupuje ono šta može ili se opredeljuje za ono što smatra najboljim za sebe. Ukoliko je u pitanju tržište radne snage, velika je šteta što Srbija ne može da ponudi odgovarajuće poslove mnogim kvalitetnim stručnjacima iz raznih oblasti, pa mnogi beže na zapad glavom bez obzira. Što se tiče fakulteta ili smerova koje država neće finansirati ili će ih naprosto ukinuti, mislim pre svega na pomenute andragoge, lingviste i slične. Ukoliko studije ne mogu da donesu posao u struci, sama država nema potrebu za radnim mestima koja će popunjavati kadrovi izvesne struke, a za koje je sama do juče bila poslodavac, velika je šansa da će se takvi fakulteti/smerovi ili ukinuti ili će se izdržavati isključivo od školarina. Pretpostavljam da će situacija biti teža nego na zapadu, jer je naš prosvetni budžet relativno skroman, a trpi velika opterećenja.

#7 Ljisha

Ljisha
  • Members
  • 137 posts

Posted 08 July 2007 - 13:21

QUOTE(sloba_uk @ 8 Jul 2007, 07:15) <{POST_SNAPBACK}>
Daj molim te otkud ti ideja da je fizika na NS jaca nego u BG?Teoreticari su OK sve ostalo je katastrofa.Uveli su one idiiotske studije optiometrije da bi prikupili dovoljan broj studenata,otud magicnih 100.Inace svi najbolji studenti i asistenti su otisli u inostranstvo.


Cak i da ne postoje studije optometrije ima vise nego duplo upisanih studenata u Novom Sadu nego u BG. Inace za taj smer je dekan obezbedio predavace iz inostranstva, videcemo jos kako ce se stvari razvijati u tom pravcu.

Sto se tice istrazivackog smera sva mesta su popunjena,ostalo je jos nekolicina na samofinansiranju. A i to je prva godina koja je zajednicka i mnogi se prebace kasnije.

Hocu samo da kazem da je program u NS sto se tice i istrazivackog smera mnogo originalniji nego u BG.Konkretno, matematicka fizika 2 u BG nema smisla, to je sve ispricana teorija konacnih grupa koju bi trebalo da predaju matematicari ako se predaje u takvom obliku. U toj knjizi ima vrlo malo ili ni malo fizickih primera. Dok je kod nas taj kurs vrlo originalan i nije prepisan iz matematickih knjiga iz teorije grupa. Inace u toj skripti iz MF2 ima puno gresaka.

Slazem se da treba da postoji borba univerziteta oko studenata i licno smatram da je borbu vec dobio Univerzitet u Novom Sadu, samim ophodjenjem prema studentu kao osobi. Mozemo da pricamo o odnosu studenata i profesora u BG i u NS, i svi znaju da je u Novom Sadu mnogo bolji i prisniji odnos, da profesori studentima izlaze u susret i svakog studenta znaju ponaosob. Konsultacije u NS su prirodna stvar, i ukoliko se student istakne i pokaze zanimanje u odredjenim oblastima profesori mu izlaze u susret maksimalno.

#8 kborisha

kborisha
  • Members
  • 10 posts

Posted 08 July 2007 - 17:23

Apsolutno nisi u pravu.
Oni koji vrede ni ne idu na konsultacije, koji idu, idu da bi se slihtali.

kvalitet tih koji se istaknu je neuporedivo manji od onih koji se istaknu u bgu

nisi svesna sta pricas

#9 kborisha

kborisha
  • Members
  • 10 posts

Posted 08 July 2007 - 17:25

a i kad smo kod fizike, raspitaj se sta rade student tamo u bgu

koji je to nivo znanja

i koliko su ti STUDENTI priznati u medjunarodnim okvirima

ne znam sta ti je bilo da uopste pocnes raspravu

#10 revolucionar

revolucionar
  • Banned
  • 2,408 posts

Posted 08 July 2007 - 21:23

QUOTE(DJ_Vasa @ 8 Jul 2007, 12:54) <{POST_SNAPBACK}>
Što se tiče dela mog teksta koji si boldovao i na koji odgovaraš, evo i razrade - pošto je kontekst eventualni odlazak na zapad, znanje jezika je neophodno da bi se u inostranstvu radio posao u struci. Ovde, naravno, govorim o poslovima koji zahtevaju diplomu fakulteta, iako se manuelni poslovi mogu raditi ako se poznaje nekoliko fraza na jeziku zemlje domaćina. A ako neko ode npr. u Norvešku, engleski je još potrebniji dok se ne nauči njihov jezik. Mnoge firme u Srbiji (bilo strane bilo domaće) traže bar neko znanje engleskog ukoliko hoćeš da radiš kod njih, a za više pozicije u stranim firmama engleski se podrazumeva.

Naravno treba znati jezike. Imao sam prilike da dobijem posao u struci i ne mogu reci da sam predhodno vladao tim jezikom. Medjutim, sto se tice znanja profesionalnog jezika za to nisam imao probleme. Znam mnoge koji su tvdili da znaju engleski (Francuze) a u praksi jedva sastavljaju recenice. Drugo, cak i da znas da pricas na stranom jeziku pitanje je kako pises. Na primer, na engleskom postoje pravila kako tekst treba da bude organizovan i onaj ko to cita moze da prepozna tvoj nivo edukacije. Nece ti niko zameriti ako pravis gramaticke greske ali ako sadrzaj teksta nije napisan kako to prilici za neke struke onda ces sigurno imati probleme. Na francuskom i srpskom mozes da pravis nebeske recenice ili tako da odgovaras i niko ti za to nece zameriti... Ne postoje slucajno motivaciona pisma ili pitanja kad dodjes na razgovor kod poslodavca. Na primer, svrha motivacionog pisma je kako odgovaras na pitanja i kako si organizovan...

#11 Ljisha

Ljisha
  • Members
  • 137 posts

Posted 08 July 2007 - 23:02

Strasno... Tokom prethodnih godina dok je u BG bilo vise studenata onda su ga ljudi upisivali zato sto je jaci, a sada ga ne upisuju zato sto je jaci... hm... Bas me zanima kako je doslo do takvog preokreta????

Inace nije samo FF u BG priznat, svako ko ode sa Fizike iz Novog Sada u inostranstvo preskace Master i ide direktno na PhD studije.

Ono jedino u cemu je BG bio u prednosti jeste da je imao vise studenata pa je vise dobrih ljudi mogao da proizvede. A sada vise nemaju ni to.

Edited by Ljisha, 08 July 2007 - 23:05.


#12 kborisha

kborisha
  • Members
  • 10 posts

Posted 08 July 2007 - 23:35

QUOTE(Ljisha @ 9 Jul 2007, 00:02) <{POST_SNAPBACK}>
Strasno... Tokom prethodnih godina dok je u BG bilo vise studenata onda su ga ljudi upisivali zato sto je jaci, a sada ga ne upisuju zato sto je jaci... hm... Bas me zanima kako je doslo do takvog preokreta????

Inace nije samo FF u BG priznat, svako ko ode sa Fizike iz Novog Sada u inostranstvo preskace Master i ide direktno na PhD studije.

Ono jedino u cemu je BG bio u prednosti jeste da je imao vise studenata pa je vise dobrih ljudi mogao da proizvede. A sada vise nemaju ni to.


ti si iz nsa? jel da?

ja sam upucen

i kazem ti

ne znas sta pricas

#13 Marko

Marko
  • Members
  • 2,046 posts

Posted 09 July 2007 - 00:51

Ne znam za trenutnu situaviju u BG i NS, ali mislim da je los odziv na studije fizike u ex-YU posljedica niskog nivoa predavanja fizike u srednjim skolama. Prosto, rijetko koji talentovani i zainteresovani srednjoskolac ima priliku da sazna sta je to stvarno fizika. Ovo mi daje mogucnost da pretpostavim da je kod nas (ukupno gledano) fizika na slabom nivou, cak i na fakultetima. Naravno, NE KAZEM da su fakulteti fizike u BG i NS losi.

Inace, fizika je jedna od struka koja pruza velike mogucnosti za zaposlenje u inostranstvu. Mladi fizicari sa solidnim obrazovanjem su vrlo potrebni i EU i SAD i svima.

Vaso,
U pravu su da fakulteti moraju da se bore za studente, ali takve studije kao sto su matematika, fizika i slicno moraju biti podrzane. Trend opadanja interesovanja za tu vrstu studija je jos izrazeniji u Evropi nego kod nas. Razlozi su prilicno jasni. No, vecini je jasno i to da ove nauke moraju opstati i razvijati se za dobro planete.

#14 DJ_Vasa

DJ_Vasa
  • Members
  • 5,177 posts

Posted 09 July 2007 - 01:15

Što se tiče navedenih opštih problema obrazovanja, čini se da je naš najveći problem je što država ne zna koji su joj prioriteti niti kako da rasporedi budžet namenjen univerzitetskim studijama. Iz jednog ekstrema (fakulteti svuda i za svakoga) ide se ka drugom. Slažem se sa Markovom konstatacijom da za razvojem fizike i matematike postoji opšta potreba, uz dodatak da tu spadaju i njihovi "derivati", tj. sve ono što je zasnovano na njihovim dostignućima, kao i mnoge druge nesrodne nauke. Naprosto, stvar je u tome kako će onaj ko ima novca isti uložiti u obrazovanje. Ne kažem da bi svet bio bolji sa manje matematičara, istoričara umetnosti, arheologa, informatičara, pravnika, lekara ili inženjera, već da se obrazovna politika kroji na osnovu budžeta i trenutnih potreba za nekim kadrom. Možda grubo zvuči, ali vlasti (ne samo domaće) koje finansiraju neki obrazovni profil, sve češće gledaju i na to kako će se svršeni studenti zaposliti. Ukratko, ako naše vlasti konstatuju da npr. usled nedostatka građevinskih firmi ili malog budžeta Ministarstva zdravlja neće biti radnih mesta za buduće građevinske inženjere ili lekare, vrlo lako se može desiti da studije medicine ili građevine još više poskupe, jer će se onaj koji daje novac iz budžeta možda voditi logikom da ne želi da finansira radna mesta koja će otvoriti privatnik.

Ne kažem da treba zatvoriti fakultete, već samo konstatujem kojim pravcem je krenulo finansiranje obrazovanja. Fiziku ću ipak ponovo preskočiti, ovoga puta ne zato što mi to nije struka, već zato što je problem mnogo širi i treba ga sagledati iz odgovarajuće perspektive. Ovde već započinjemo razgovor o nedostatku visokoborazovanog kadra, koji ćemo tek osetiti kroz nekoliko godina, jer za razliku od bogatih zemalja, ovde neće biti nekog ozbiljnog "uvoza" visokoobrazovane radne snage bar još nekoliko decenija.

Edited by DJ_Vasa, 09 July 2007 - 01:24.


#15 betty

betty
  • Members
  • 1,130 posts

Posted 09 July 2007 - 01:43

QUOTE(Ljisha @ 9 Jul 2007, 00:02) <{POST_SNAPBACK}>
Strasno... Tokom prethodnih godina dok je u BG bilo vise studenata onda su ga ljudi upisivali zato sto je jaci, a sada ga ne upisuju zato sto je jaci... hm...

A koliko ih je bilo? Meni je tamo negde od pocetka srednje ('94) fizika poznata kao faks koji su malo bistriji momci upisivali da bi izbegli vojsku. Bistriji, jer su shvatali da je interesovanje malo i da se svako upise, a ne zato sto su znali fiziku. Nisam znala da je u nekom momentu skocila popularnost?

Da nije opala sa uvodjenjem civilnog sluzenja? laugh.gif