Jebote, koji sam ljakse, zaboravio sam najvecu zivotnu romansu: upoznam se sa ribom u Belorusiji, poljakinja, san snova. Minus 30C, vodka, jurnjava sa KGBom, deportuju nas posle par dana...ja se zaljubim ko nikad! Ostanemo u kontaktu, smuvamo se i zvanicno i krenemo da furamo long distans relejshnship...e da, zaboravih - kao jedna od stvari na koje smo se zajedno isekli u Belorusiji je bio Njujork i provukla se neka pijana prica o (mislim) "Stigla vam je posta!" filmu (ili bese Besani u Sijetlu)...enivej, ona scena kad se oni dogovore da se nadju na Impajeru
...i kao i mi se dogovorimo za to isto, nekad, negde, ako...pijana romanticna prica.
Odem na specijalizaciju u US posle godinu dve, mi vec furamo uveliko, a ona resi da me poseti za svoj rodjendan. Setim se te price, isplaniram zajednicki put u Njujork (is DC-a) i JA KUPIM PRSTEN
...odemo u veliku jabuku, pada kisa ali sizimo-ludimo, ja je sve navodim ka Impajeru taj dan, na kome, jelte, 'ocu da "kleknem"
Jebem ti zivot - dodjemo do zgrade, a njena gornja polovina cela u oblaku, "zatvoreno za posetioce!"
...kako sam se sjebo'! Ali moram i dalje da glumatam veselu budalu...a sve razmisljam o alternativnoj lokaciji. Smorimo se posle tog kvasenja po Menhetnu i krenemo nazad u Kvins, na gajbu. Ja beeeesan, ne znam sta da radim, njoj taj dan rodjis, nije red da prenosim u sledeci dan...i tu mi u metrou, alkoholicarski receno, dodje lucidan trenutak - AKO NE MOGU NA SAMOM VRHU SVETA, MOGU NA NJEGOVOM DNU! Kleknem u vagonu, izvadim kutijicu i pred 20tak crnaca i portorikanaca koji freneticno aplaudiraju i navijaju, je "pitam"
(e, da ste joj videli facu, dok ovi kraljevi urlaju)
...jok i nije pristala, prihvatila bi i mnogo gore samo da ustanem sa poda vagona
Par crnaca izaslo na nasoj stanici, ja se otvorio za neke limenke vopsa, oni nam svirali na plasticnim kantama i tako...romanticno i originalno
