6 replies to this topic

[Drosophilia]

Tražio sam po internetu ali nikako da nađem nekakav članak u kojem se opisuje odnos energije elektrona i fotona u vremenu. Koliko je meni poznato elektron ima određeni broj energetskih razina, a prelazi iz jednu u drugu putem ispuštanja ili absorbiranja fotona.

Da li je tehnološki izvodivo konstruirati izvor koji bi ispuštao elektrone određene energetske razine i pripadajuće vremenske konstante u kojoj bi takav elektron prelazio iz više energetske razine na nižu energetsku razinu putem ispuštanja fotona?

Ako je to tehnološki izvedivo i ako je odnos između određene energetske razine elektrona i ispuštanja fotona vremenski konstantan u potpuno istim uvjetima okoline...

Recimo da imamo takav izvor elektrona koji ispušta elektrone ( jedan po jedan ) određene energetske razine koji nakon određenog konstantnog vremena prelaze na nižu energetsku razinu ispuštajući foton. Recimo da smo takav izvor elektrona upotrebili u DS eksperimentu i recimo da smo udaljenost izvora elektrona od pregrade uskladili sa brzinom ispuštenog elektrona i vremenom nakon kojeg takav elektron ispušta foton na način da bi elektron trebao ispustiti foton ili unutar jednog od proreza ili netom nakon što je prošao jedan od proreza, a tako da se detekcijom ispuštenog fotona može zaključiti da li je elektron koji je ispustio foton prošao kroz lijevi ili desni prorez.

Tehnološki moguće i izvedivo?

Ako i nije tehnološki moguće provesti ovakav eksperiment, bilo trenutno ili principjelno, da li je moguće zamisliti što bi se događalo u takvoj postavci DS-a?

Da li bi na ovakav način detekcijom ispuštenog fotona bilo barem hipotetički moguće odrediti kroz koji je prorez elektron prošao a da mu se ne naruši interferencija?

Anton

[Carlos]

Tražio sam po internetu ali nikako da nađem nekakav članak u kojem se opisuje odnos energije elektrona i fotona u vremenu. Koliko je meni poznato elektron ima određeni broj energetskih razina, a prelazi iz jednu u drugu putem ispuštanja ili absorbiranja  fotona.

Da li je tehnološki izvodivo konstruirati izvor koji bi ispuštao elektrone određene energetske razine i pripadajuće vremenske konstante u kojoj bi takav elektron prelazio iz više energetske razine na nižu energetsku razinu putem ispuštanja fotona?

Ako je to tehnološki izvedivo i ako je odnos između određene energetske razine elektrona i ispuštanja fotona vremenski konstantan u potpuno istim uvjetima okoline...

Recimo da imamo takav izvor elektrona koji ispušta elektrone ( jedan po jedan ) određene energetske razine koji nakon određenog konstantnog vremena prelaze na nižu energetsku razinu ispuštajući foton. Recimo da smo takav izvor elektrona upotrebili u DS eksperimentu i recimo da smo udaljenost izvora elektrona od pregrade uskladili sa brzinom ispuštenog elektrona i vremenom nakon kojeg takav elektron ispušta foton na način da bi elektron trebao ispustiti foton ili unutar jednog od proreza ili netom nakon što je prošao jedan od proreza, a  tako da se detekcijom ispuštenog fotona može zaključiti da li je elektron koji je ispustio foton prošao kroz lijevi ili desni prorez.

Tehnološki moguće i izvedivo?

Ako i nije tehnološki moguće provesti ovakav eksperiment, bilo trenutno ili principjelno,  da li je moguće zamisliti što bi se događalo u takvoj postavci DS-a?

Da li bi na ovakav način detekcijom ispuštenog fotona bilo barem hipotetički moguće odrediti kroz koji je prorez elektron prošao a da mu se ne naruši interferencija?

Anton

<{POST_SNAPBACK}>

Hm. Nije mi baš najjasnije šta imaš u vidu, ali da probam malo da pojasnim stvar.

Energetski nivoi postoje samo u okviru atoma i molekula. Slobodan elektron nema energetski nivo, ali ima energiju. U atomu ili molekulu elektron, apsorbcijom fotona, ako taj foton ima dovoljnu energiju, prelazi na viši energetski nivo, gde se kratkovremeno zadržava i vraća se u prvobitnu orbitalu ispuštajući foton.

Izvor elektrona može biti, recimo, bilo koji radioaktivna supstanca koja se raspada beta raspadom, a postoje i drugi načini dobijanja slobodnih elektrona, koji nemaju veze sa radioaktivnošću.

Pročitaj ovaj članak, možda će ti posle biti jasnije: Bohr model

[Drosophilia]

Carlos,17
Apr 2007, 15:39]
Hm. Nije mi baš najjasnije šta imaš u vidu....

Ako se detektira položaj subatomske čestice/vala ruši joj valna funkcija, kao što se to dogodi kada je čestica/val detektrirana u prolasku kroz jedan od proreza u DS eksperimentu.


Kada subatomska čestica ( one koje to mogu, ako postoje takve subatomske čestice ) izgubi dio energije ispuštajući neku subatomsku česticu da li joj se u tom trenutku također ruši valna funkcija?

Anton

[Carlos]

Ako se detektira položaj subatomske čestice/vala ruši joj valna funkcija, kao što se to dogodi kada je čestica/val detektrirana u prolasku kroz jedan od proreza u DS eksperimentu.
Kada subatomska čestica ( one koje to mogu, ako postoje takve subatomske čestice ) izgubi dio energije ispuštajući neku subatomsku česticu da li joj se u tom trenutku također ruši valna funkcija?

Anton

<{POST_SNAPBACK}>

Ne razumem se mnogo u kvantnu mehaniku, a ovo što pitaš spada u domen iste, kao i u domen fizike čestica.

Elem, opet mi nije jasno šta imaš u vidu pod "subatomska čestica"? Da li je to čestica koja je sastavni deo atoma (znači proton, elektron ili neutron) , ili imaš u vidu bilo koju česticu koja je "manja" od atoma? U prvom slučaju, samo slobodan neutron može da se raspadne, i tada emituje proton i elektron. U drugom slučaju zavisi od tipa čestice. U svakom slučaju, dobijaš nekoliko čestica sa različitim talasnim funkcijama. Naravno, važe svi zakoni održanja - naelektrisanja, momenta inercije, linearnog momenta, energije, kao i još nekih zakona, kojih se sada ne sećam najbolje, a važe u fizici čestica.

[Drosophilia]

Ne razumem se mnogo u kvantnu mehaniku, a ovo što pitaš spada u domen iste, kao i u domen fizike čestica.

Elem, opet mi nije jasno šta imaš u vidu pod "subatomska čestica"? Da li je to čestica koja je sastavni deo atoma (znači proton, elektron ili neutron) , ili imaš u vidu bilo koju česticu koja je "manja" od atoma? U prvom slučaju, samo slobodan neutron može da se raspadne, i tada emituje proton i elektron. U drugom slučaju zavisi od tipa čestice. U svakom slučaju, dobijaš nekoliko čestica sa različitim talasnim funkcijama. Naravno, važe svi zakoni održanja - naelektrisanja, momenta inercije, linearnog momenta, energije, kao i još nekih zakona, kojih se sada ne sećam najbolje, a važe u fizici čestica.

<{POST_SNAPBACK}>

Pod "subatomska čestica" podrazumjevam sve čestice/valove koji se ponašaju u skladu sa predviđanjima koja izviru iz kvantne mehanike, točnije iz kopenhagenskog tumačenja/interpretacije kvantne mehanike. A to tumačenje pretpostavlja da je opažanje čestice/vala trenutak kada ta čestica/val prelazi iz probabilističkog stanja takozvane valne funkcije u aktualizirano stanje čestice koje ima više manje definiran položaj u trenutku opažanja.

Mene zanima što se događa sa česticama/valovima u trenutku ispuštanja neke druge čestice/vala , a u kontekstu takozvane valne funkcije.

Anton

[Carlos]

Mene zanima što se događa sa česticama/valovima u trenutku ispuštanja neke druge čestice/vala , a u kontekstu takozvane valne funkcije.

Anton

<{POST_SNAPBACK}>

Sorry, to već ne znam - moje poznavanje kvantne mehanike je vrlo površno.

[Drosophilia]

Sorry, to već ne znam - moje poznavanje kvantne mehanike je vrlo površno.

<{POST_SNAPBACK}>

U svakom slučaju hvala na pokušaju odgovora.

Anton