1200 replies to this topic

[Constantin]

Znaš...u Srbiji je moguće da "radne mašine" rade 25 sati, a da poljski WC nekog političara vredi koliko i godišnji priliv na ovom našem faking aerodromu. Znaš odakle si otišao pa nemoj mnogo da se čudiš. Sam kažeš da je u Srbiji sve moguće, a budi siguran da je ovo pravi put. U principu, tebi ni iz džepa ni u džep, ali eto, što kažu ljudi....pričamo. Do sada su se davale pare ni za šta, šuplje-prazno, a sada počinje da se prihoduje, i što je najvažnije prihod raste. Najgore je bilo dok je sve to zvrjalo sablasno prazno, a glavnu reč o tome da li će se koristii ili neće je imala "prestonica". Verujem i ubeđen sam u to da je ovo što se sada radi isplativije i za Grad Niš i za Srbiju, nego subvencije ovim Korejcima

[alberto.ascari]

Sve razumem osim subvencija za Korejce.

Šta je to?

[Constantin]

Srbija najveći "strani investitor"

 

Spoiler

Od početka 2017. godine Vlada Srbije potpisala je nove ugovore o subvencijama sa devet kompanija koje bi trebale da zaposle 4000 radnika. Najavljujući te investicije ministar privrede Goran Knežević je još jednom ocenio da vladina politika podsticaja za strane investitore daje odlične rezultate kada je reč o zapošljavanju. Međutim, prema istraživanju Insajdera, tokom 10 godina subvencionisanja investitora, nije urađena nijedna sveobuhvatna analiza o realnim efektima ovih davanja. Takođe, zvanična statistika Nacionalne službe za zapošljavanje pokazala je da je skoro tri četvrtine radnika zaposlenih u firmama koje su dobile državne subvencije u periodu od 2011. do 2013, dobilo otkaz kad su te subvencije istekle.

 

 

Koncept privlačenja stranih investitora uz subvencije države počeo je 2006.godine usvajanjem Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija. Tada je investitorima koji su mogli da zaposle više od 50 novih radnika, država po svakom otvorenom radnom mestu davala između 2000 i 10 000 evra.

 

Nakon donošenja Zakona o kontroli državne pomoći 2010, direktno subvencionisanje po radnom mestu, zamenjeno je sistemom davanja državne pomoći investitorima pod određenim uslovima, pre svega na osnovu planiranog broja novozaposlenih i pokretanja proizvodnje u nerazvijenim područjima. Prema poslednjoj uredbi koja je doneta 2014.godine predviđeno je da za velike investitore drzava odobrava subvencije i do 50 posto ukupne vrednosti investicija.

 

Prema analizi Insajdera, ugovorima o dodeli državne pomoći investitori se po pravilu obavezuju da radnicima koje zaposle isplaćuju minimalac u najboljem slučaju uvećan za minimum 20 posto. Ugovori o subvencijama između države i stranih investitora traju uglavnom od tri do pet godina.

 

Šta se sa zaposlenim radnicima dešava nakon toga, najbolje govore podaci koje je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) dostavila listu Danas, a koji pokazuju da je skoro tri četvrtine radnika zaposlenih u firmama koje su dobile državne subvencije, dobilo otkaz kad su te subvencije istekle.

 

Umesto odgovora na pitanje koje firme su nakon ugovorenog perioda drastično smanjile broj zaposlenih, iz NSZ su za Insajder naveli da su u u to vreme isplaćivane subvencije u iznosu od 150 000 do 250 000 dinara a da su investitori imali obavezu da zadrže zaposlene najmanje 24 meseca.

 

Iz Nacionalne službe su objasnili da poslodavaci uglavnom poštuju ugovorne obaveze, a da kada to nije slučaj NSZ traži povraćaj sredstava dodeljenih za subvencije.

Prema računici NSZ koja je dostavljena Insajderu troškovi poslodavca kada su u pitanju zaposleni su daleko veći od iznosa subvencija.

 

„Ilustracije radi, poslodavac koji je dobio 250 000 po zaposlenom, je na mesečnom nivou zapravo dobio subvenciju od 10.400 dinara, a njegova obaveza prema tom zaposlenom, uz uplatu odgovarajućih poreza i doprinosa, iznosi i do 38.000 dinara“. Navodi se u odgovoru NSZ.

 

Međutim, ono što se nije našlo u ovoj računici Nacionalne službe je podatak da se za ovakvu vrstu podsticaja ne izdvaja novac samo za otvaranje radnih mesta. Postoje i brojna dodatna ulaganja države na razne načine : od ustupanja zemljišta bez naknade, preko ulaganja u infrastrukturu ali i oslobađanja od pdva, poreza i doprinosa.

U nekim slučajevima investitor od države praktično dobija besplatnu radnu snagu ćak i dodatna sredstva koje ulaže u industrijske pogone svoje kompanije u kojoj drzava nema udeo u vlasnistvu.

 

Jedan od takvih primera je investicija kineske kompanije Mei Ta u Obrenovcu. Prema istraživanju Insajdera do kraja investicionog ciklusa država će u novcu uložiti 21 milion evra , a kroz plate radnicima i poreze i doprinose za šest godina,  Mei Ta će imati troškove u iznosu od 10.122.000 evra. Osim toga drzava daje investitoru I zemljiste od 14 ha čija je vrednost prema proceni poreske uprave , 1.710.000 evra. 

Otkazi za radnike na bolovanju

Iako, zahvaljujući ovakvoj politici Vlade prema stranim investitorima, oni uživaju brojne privilegije, radnici zaposleni u tim kompanijama su nezaštićeni kao i svi ostali u Srbiji.

Za poslednjih nedelju dana otpuštene su dve radnice kompanije Jura koje boluju od karcinoma. Violeti Pavlović i Sanji Javanović javljeno je da su ostale bez posla u ovoj korejskoj kompaniji za vreme dok su bile na bolovanju. Obe su radile u Juri po osnovu ugovora na određeno vreme.

 

Nam Đin Čoi, generalni direktor Jure za Srbiju, govoreći o slučaju otpuštene samohrane majke Violete Pavlović, rekao je za N1 da ova firma nije ničim povredila zakon.

„Kompanija vrši evaluaciju svih radnika i odlučili smo da u konkretnom slučaju njoj ne produžimo ugovor posle dve godine, na šta kao kompanija imamo apsolutno pravo. Njeno zdravstveno stanje nema nikakve veze s prekidom naše saradnje. Ako neko više ne može da radi, mi ne možemo da zaposlimo nove ljude. To može da bude problem za samu kompaniju“, rekao je Nam Đin Čoi.

 

On je prethodno za emisiju Insajder bez ograničenja naveo da je moto ove kompanije „Ljubav prema naciji, ljubav prema kompaniji, ljubav prema čoveku“ i da se rukovodstvo tom parolom rukovodi u svim Jurinim fabrikama u Srbiji.

 

Nasuprot tim tvrdnjama, već godinama su aktuelne optužbe sindikata i bivših radnika Jure da radnici u njihovim pogonima trpe torturu i rade u nehumanim uslovima.

Prema istraživanju Insajdera, država Srbija je dolazak ove južnokorejske kompanije subvencionisala s ukupno 25 miliona evra.

 

Na ime državne pomoći, Jura je u Nišu i Leskovcu takođe dobila na korišćenje zemljište, bez nadoknade.

 

 

Jedan mali deo priče...

[alberto.ascari]

To je sasvim normalna ponuda, nije to srBski specijalitet. U svim postkomunističkim zemljama je tako.

Generalno, neke specifičnosti se razlikuju.

[Constantin]

To je sasvim normalna ponuda, nije to srBski specijalitet. U svim postkomunističkim zemljama je tako.

Generalno, neke specifičnosti se razlikuju.

Ja sam tu potencirao ekonomski aspekt, pre svega. Zašto je nužno da to bude strani investitor ? ...između ostalog. Ako poslušamo našeg...štagod daje  .............precednikpremijerkralj ...da je Srbija raj za investitore i da se u Srbiji najviše investira, kako to da kaskamo za svima u regionu. Evropu da ne pominjem.

Da li je bolje što smo investirali preko 25 miliona € u motanje kablova i prfotirali koliko....????.....750 000 € je za subvenciju aerodroma "mala maca"...

[alberto.ascari]

Srbija najveći "strani investitor"
 

Spoiler

Od početka 2017. godine Vlada Srbije potpisala je nove ugovore o subvencijama sa devet kompanija koje bi trebale da zaposle 4000 radnika. Najavljujući te investicije ministar privrede Goran Knežević je još jednom ocenio da vladina politika podsticaja za strane investitore daje odlične rezultate kada je reč o zapošljavanju. Međutim, prema istraživanju Insajdera, tokom 10 godina subvencionisanja investitora, nije urađena nijedna sveobuhvatna analiza o realnim efektima ovih davanja. Takođe, zvanična statistika Nacionalne službe za zapošljavanje pokazala je da je skoro tri četvrtine radnika zaposlenih u firmama koje su dobile državne subvencije u periodu od 2011. do 2013, dobilo otkaz kad su te subvencije istekle.

 

 
Koncept privlačenja stranih investitora uz subvencije države počeo je 2006.godine usvajanjem Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija. Tada je investitorima koji su mogli da zaposle više od 50 novih radnika, država po svakom otvorenom radnom mestu davala između 2000 i 10 000 evra.
 
Nakon donošenja Zakona o kontroli državne pomoći 2010, direktno subvencionisanje po radnom mestu, zamenjeno je sistemom davanja državne pomoći investitorima pod određenim uslovima, pre svega na osnovu planiranog broja novozaposlenih i pokretanja proizvodnje u nerazvijenim područjima. Prema poslednjoj uredbi koja je doneta 2014.godine predviđeno je da za velike investitore drzava odobrava subvencije i do 50 posto ukupne vrednosti investicija.
 
Prema analizi Insajdera, ugovorima o dodeli državne pomoći investitori se po pravilu obavezuju da radnicima koje zaposle isplaćuju minimalac u najboljem slučaju uvećan za minimum 20 posto. Ugovori o subvencijama između države i stranih investitora traju uglavnom od tri do pet godina.
 
Šta se sa zaposlenim radnicima dešava nakon toga, najbolje govore podaci koje je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) dostavila listu Danas, a koji pokazuju da je skoro tri četvrtine radnika zaposlenih u firmama koje su dobile državne subvencije, dobilo otkaz kad su te subvencije istekle.
 
Umesto odgovora na pitanje koje firme su nakon ugovorenog perioda drastično smanjile broj zaposlenih, iz NSZ su za Insajder naveli da su u u to vreme isplaćivane subvencije u iznosu od 150 000 do 250 000 dinara a da su investitori imali obavezu da zadrže zaposlene najmanje 24 meseca.
 
Iz Nacionalne službe su objasnili da poslodavaci uglavnom poštuju ugovorne obaveze, a da kada to nije slučaj NSZ traži povraćaj sredstava dodeljenih za subvencije.
Prema računici NSZ koja je dostavljena Insajderu troškovi poslodavca kada su u pitanju zaposleni su daleko veći od iznosa subvencija.
 
„Ilustracije radi, poslodavac koji je dobio 250 000 po zaposlenom, je na mesečnom nivou zapravo dobio subvenciju od 10.400 dinara, a njegova obaveza prema tom zaposlenom, uz uplatu odgovarajućih poreza i doprinosa, iznosi i do 38.000 dinara“. Navodi se u odgovoru NSZ.
 
Međutim, ono što se nije našlo u ovoj računici Nacionalne službe je podatak da se za ovakvu vrstu podsticaja ne izdvaja novac samo za otvaranje radnih mesta. Postoje i brojna dodatna ulaganja države na razne načine : od ustupanja zemljišta bez naknade, preko ulaganja u infrastrukturu ali i oslobađanja od pdva, poreza i doprinosa.
U nekim slučajevima investitor od države praktično dobija besplatnu radnu snagu ćak i dodatna sredstva koje ulaže u industrijske pogone svoje kompanije u kojoj drzava nema udeo u vlasnistvu.
 
Jedan od takvih primera je investicija kineske kompanije Mei Ta u Obrenovcu. Prema istraživanju Insajdera do kraja investicionog ciklusa država će u novcu uložiti 21 milion evra , a kroz plate radnicima i poreze i doprinose za šest godina,  Mei Ta će imati troškove u iznosu od 10.122.000 evra. Osim toga drzava daje investitoru I zemljiste od 14 ha čija je vrednost prema proceni poreske uprave , 1.710.000 evra. 

Otkazi za radnike na bolovanju
Iako, zahvaljujući ovakvoj politici Vlade prema stranim investitorima, oni uživaju brojne privilegije, radnici zaposleni u tim kompanijama su nezaštićeni kao i svi ostali u Srbiji.
Za poslednjih nedelju dana otpuštene su dve radnice kompanije Jura koje boluju od karcinoma. Violeti Pavlović i Sanji Javanović javljeno je da su ostale bez posla u ovoj korejskoj kompaniji za vreme dok su bile na bolovanju. Obe su radile u Juri po osnovu ugovora na određeno vreme.
 
Nam Đin Čoi, generalni direktor Jure za Srbiju, govoreći o slučaju otpuštene samohrane majke Violete Pavlović, rekao je za N1 da ova firma nije ničim povredila zakon.
„Kompanija vrši evaluaciju svih radnika i odlučili smo da u konkretnom slučaju njoj ne produžimo ugovor posle dve godine, na šta kao kompanija imamo apsolutno pravo. Njeno zdravstveno stanje nema nikakve veze s prekidom naše saradnje. Ako neko više ne može da radi, mi ne možemo da zaposlimo nove ljude. To može da bude problem za samu kompaniju“, rekao je Nam Đin Čoi.
 
On je prethodno za emisiju Insajder bez ograničenja naveo da je moto ove kompanije „Ljubav prema naciji, ljubav prema kompaniji, ljubav prema čoveku“ i da se rukovodstvo tom parolom rukovodi u svim Jurinim fabrikama u Srbiji.
 
Nasuprot tim tvrdnjama, već godinama su aktuelne optužbe sindikata i bivših radnika Jure da radnici u njihovim pogonima trpe torturu i rade u nehumanim uslovima.
Prema istraživanju Insajdera, država Srbija je dolazak ove južnokorejske kompanije subvencionisala s ukupno 25 miliona evra.
 
Na ime državne pomoći, Jura je u Nišu i Leskovcu takođe dobila na korišćenje zemljište, bez nadoknade.

 

 
Jedan mali deo priče...

Tendenciozna demagogija - kupujte domaće.

[Constantin]

Tendenciozna demagogija - kupujte domaće.

Eh....u tuđega tatka, pogolema... tj.klasična gastarbajterska floskula... "Kod nas tamo je sve bolje"

[alberto.ascari]

Eh....u tuđega tatka, pogolema... tj.klasična gastarbajterska floskula... "Kod nas tamo je sve bolje"

Ne, nego vam je uvek neko kriv za nešto.

Vidi sa nekim drugim to gastarbajtersko.

N/A kod mene.

[berti]

Voleo bih da se varam ali mi se cini da bi neki jedva docekali da pukne taj niski aerodrom. Razlozi? Od "eto, ja sam bio u pravu", pa do nekog unutrasnjeg "crknite tamo".

Neka traje dok traje. Meni je lepo kada vidim da je grad pun stranaca koji uglanom stizu avionima na taj jebeni aerodrom. Dolaze da obidju grad i okolinu, normalno se ponasaju. Ne dolaze da bi jurili kurvetine po splavovima "najpopularnije destinacije u Evropi" i "najboljeg grada za nocni provod u kosmosu".

Kazem, neka traje dok traje, dok nekom ne padna na um da eto sve to moze sa Batajnice da krece. A posle neka taj jebeni aerodrom u Nisu bude centar jebenih nocnih letova raspalih migova i ostalih krsotina.

[chilli]

Ima li u taj Niš nešto drugo osim ajeroplana? Recimo, da li su uklonjeni sramni nacistički grafiti u spomen-parku Bubanj? Poče li da se gradi naselje na mestu kasarne? Šta bi s Ambasadorom? Kako napreduju radovi kroz Sićevačku? Kako je prošao Nišvil? Ajde be Nišlija, udavi više s ti letovi...

[Constantin]

Ima li u taj Niš nešto drugo osim ajeroplana? Recimo, da li su uklonjeni sramni nacistički grafiti u spomen-parku Bubanj? Poče li da se gradi naselje na mestu kasarne? Šta bi s Ambasadorom? Kako napreduju radovi kroz Sićevačku? Kako je prošao Nišvil? Ajde be Nišlija, udavi više s ti letovi...

Letovi su namenski....dok se hejteri ne izbore sa svojim unutrašnjim predrasudama, a bogami i kompleksima. Jbg. neko u svaki svoj upis umeće  prangije i šajkače, ja eto smaram s aerodromom. Samo zato što je većina ovde rekla da to neće uspeti. Na žalost, sve nas je manje i manje na forumu, ali to je posebna priča.

 

Što se tiče grafita, uklonjeni su. Taman posla da stoje tu 10 godina. Koliko znam, to se desilo jednom 2012, jednom 2015. Budaletine. Ne bih ja to kažnjavo zatvorom, ni novčano, već da sve to lepo dovedu u red, a onda društveno koristan rad....dovođenje u red svih takvih obležja na visoki nivo.

 

Što se tiče Hotela Ambasador, renoviranje ide punom parom. Dobio je novog vlasnika. Poznatog niškog kafedžiju zvanog Spasa Randes.

 

 

Nišvil je prošao odlično. Izviždali smo Gradonačelnika kada je predavao priznanje za počasnu Nišlijku, Kendi Dalfer....

 

Auto-put.....šta znam. Tu vazda dolazi precedniukpremijerkralj Vučić i svečano otvara po nekih stotinak metara...biće i to gotovo. Nekad.

[Constantin]

Ne, nego vam je uvek neko kriv za nešto.

Vidi sa nekim drugim to gastarbajtersko.

N/A kod mene.

Što ? Ti si rođeni Čeh ?

[BeIgrade]

Eh....u tuđega tatka, pogolema... tj.klasična gastarbajterska floskula... "Kod nas tamo je sve bolje"

 

... a na kraju, sve ce se svesti na:

[alberto.ascari]

Voleo bih da se varam ali mi se cini da bi neki jedva docekali da pukne taj niski aerodrom. Razlozi? Od "eto, ja sam bio u pravu", pa do nekog unutrasnjeg "crknite tamo".
Neka traje dok traje. Meni je lepo kada vidim da je grad pun stranaca koji uglanom stizu avionima na taj jebeni aerodrom. Dolaze da obidju grad i okolinu, normalno se ponasaju. Ne dolaze da bi jurili kurvetine po splavovima "najpopularnije destinacije u Evropi" i "najboljeg grada za nocni provod u kosmosu".
Kazem, neka traje dok traje, dok nekom ne padna na um da eto sve to moze sa Batajnice da krece. A posle neka taj jebeni aerodrom u Nisu bude centar jebenih nocnih letova raspalih migova i ostalih krsotina.

 

Meni je apsolutno svejedno, samo nemoj da mi drvite o bizMisu kad ti pola prihoda i kompletan profit idu od dotacija. Da nemate još jedan takav da ga uzmem u arendu, boli te qratz kako posluješ a kinta pada sa neba


 

Što ? Ti si rođeni Čeh ?

Ne nego nemam rezervno ognjište u zavičaj/otadžbinu.

Gasterbeiter = na privremenom radu, bukvalno radnik u gostima.

[alberto.ascari]

... a na kraju, sve ce se svesti na:

Daj ne smaraj 'leba ti.

U globalizovanom svetu, żal za opanci...

Ovu skulpturu kače po fejsu moji školski drugovi i drugarice, pritislo ih srBstvo i eseferjot nostalgija sa pet banki.

Što kvalitetnija zemlja za život, utoliko više takvih bedastoća. Prednjače Australija i Kanada.

Edited by alberto.ascari, 20 August 2017 - 12:37.