15 replies to this topic

[Ptteski]

Izgleda da je, u poslednje vreme, nekoliko nepoznatih domacih autora uspelo da svoje tekstove postavi na daske koje zivot znace i da se u tom pravcu (mada sporo) nastavlja.

Da li postoji neki uslov da bi novi domaci (nepoznat) autor mogao da da tekst na procenu zainteresovanosti nekom nasem pozoristu?
Da li je manjak domacih tekstova posledica nedostatka kvalitetnih novih domacih tekstova, nedostatka zainteresovanosti pisaca za rad u teatru ili nedostatka zainteresovanosti pozorista?

Neka pitanja radi udovoljenja znatizelje:
Da li autor ili pozoriste trazi odgovarajuce dozvole za koriscenje tudjih autorizovanih materijala u predstavi (kao pesme recimo)?
Da li autori koriste copyright da zastite svoj tekst i gde mogu da ga dobiju?
Da li je posteno reci da je sistem postavljanja predstava u BG u (vecini) pozorista pomalo "sektaski" jer ista ekipa (narocito glumaca i reditelja) radi na 70 posto predstava u gradu?

Jedno (naizgled glupo) pitanje, nevezano za gornju tematiku:
Sta se koristi u predstavama umesto pravih alkoholnih pica i cigareta?

[Ptteski]

Dakle nema insajdera iz pozorisnog zivota?

[apotekarica]

Ugljesa Sajtinac

Njegov Banat nedavno sy postavili u JDP-u (ako se ne varam)

Maticno pozoriste mu je Zrenjaninsko, mada se predstave po njegovim tekstovima izvode i u drugim gradovima. Inace je svog Rekvizitera pre par godina uspesno postavio u Londonu

Izguglaj ga, naci ces svasta zanimljivog, a ujedno i linkove ka drugim domacim autorima

Sto se tice tvojih ostalih pitanja, autori moraju da traze prava na ubacivanje tudjih dela u svoj komad, osim ako autor tog "pozajmljenog" dela nije blazenopocivsi duze od 50 godina, u kom slucaju njegov opus valjda postaje javno dobro

Autori svoj rad mogu da zastite u Zavodu za intelektualnu svojinu

Ti lobiji (ili "sekte") valjda postoje u svakoj javnoj delatnosti, ali uporan i najpre talentovan uvek moze da se probije

U predstavama se koriste prava pica i prave cigare (osim ako reziser ne odluci drugacije ili glumcima smeta npr. alkohol, sto je retkost)

Edited by apotekarica, 16 February 2007 - 00:15.

[Ptteski]

Hvala na odgovorima.

[Kapetan Kuki]

Dramski tekstovi:
http://www.tvorac-gr...wforum.php?f=63

Edited by Kapetan Kuki, 17 February 2007 - 16:21.

[dedazec]

u okviru ovog podforuma je bio topik o novim dramskim tekstovima, sa sve sajtom na koji se mogu tekstovi okachiti.
a mozesh poslati i tekst na sterijino pozorje, u svakom broju scene shtampaju se dva nova dramska teksta (www.pozorje.org.yu/scena ).
pravi alkohol se ipak retko koristi na sceni, obichno je u pitanju neki chaj, sok, voda, neshto shto se lako pije a ima istu boju. to da glumcima ne smeta alkohol je dodushe tachno, ali retko se bash pije na sceni.
ugljesha pak nije vezan za zrenjaninsko pozorishte, vec predaje dramaturgiju na ns akademiji. a pre banata pored rekvizitera igran mu je i komad pravo na rusa, u snpu, kao i hadersfild, u britaniji i u jdpu, a snima se i film...
tekstova mladih autora ima dosta, nema tu nikakve krize, samo je nasha pozorishna produkcija u kurcu. manja pozorishta nemaju para da plate tekst, pa blagu prednost ipak imaju autori koji su pokojni pedeset i vishe godina, ili tekstovi zivih pisaca koji su vec izvodjeni, jer to znachajno manje koshta... ali uvek postoji shansa. u snpu (srpsko narodno pozorishte u novom sadu) postoji, nadam se josh uvek, projekat tri, u okviru koga se svake godine izvedu tri nova dramska teksta mladih autora, pa poshalji i njima, ko zna...

Edited by dedazec, 17 February 2007 - 16:30.

[Ptteski]

pravi alkohol se ipak retko koristi na sceni

<{POST_SNAPBACK}>

S obzirom na kolicine (i cenu) "alkohola" koje se konzumiraju na sceni u nekoj predstavi (iz izodjenja u izvodjenje), a glumci uspesno privedu predstavu kraju i deluje tako.

manja pozorishta nemaju para da plate tekst, pa blagu prednost ipak imaju autori koji su pokojni pedeset i vishe godina, ili tekstovi zivih pisaca koji su vec izvodjeni, jer to znachajno manje koshta...

<{POST_SNAPBACK}>

Ovo znaci da, ako pisac ponudi tekst besplatno, sanse su vece da tekst bude prihvacen (pod uslovom da ima kvaliteta, naravno)?
Bilo ko, moze da ponudi bilo kakav tekst, bilo kom nasem pozoristu i jedino od uprave zavisi da li ce tekst biti odobren?

Razlog za sva ova pitanja je samo znatizelja sta sve utice da se tekst postavi na scenu, a drugi ne, s obzirom na (kvalitativnu) raznolikost ponude tekstova mladih domacih autora u teatru.

Uz gornja pitanja (jos uvek) jedna nedoumica:
Kada se u predstavi, domaceg autora, pusta (na primer) poznata strana ili domaca pesma. Dozvolu za upotrebu je dobio (i platio) pisac ili samo pozoriste? Gde moze da utvrdi cije je vlasnistvo autorskih prava?

[dedazec]

to sa autorskim pravima ide od sluchaja do sluchaja. za neshto se placa sokoju, za neshto samim autorima, neshto naplate agencije koje uteruju autorska prava, a za neshto se pak uopshte ne placa i ako bi trebalo. nije bash skroz do kraja regulisano, zapravo jeste regulisano, ali se ne drze bash svi regulative. kao uostalom i za sve u ovoj zemlji. ako koristish neshto shto kod nas nije licencno izdato, dakle ako niko ovde ne zastupa prava autora, onda najcheshce nikom ne placash nishta. ili pak idesh zaobilaznom strategijom- prearanzirash, izmiksujesh, promenish malo tekst i eto. bregovic sistem.
da li ce neko delo biti postavljeno ili pak ne najcheshce zavisi od dva choveka- umetnichkog direktora ili nekoga ko vec sklapa repertoar pozorishta i od reditelja, s tim shto ceshce zavisi od reditelja.
ako npr. neki od poznatijih reditelja dogovori posao u pozorishtu i pri tom ima jaku zelju da radi tvoj komad to ce najverovatnije tako i da bude.
u drugoj varijanti umetnichki direktor/upravnik/ko vec nudi tvoj tekst rediteljima tokom pregovora i nalazi reditelja za tekst, jer mu se tekst uklapa u repertoar, koncepciju... ovo se redje deshava ali moze da bude.
ne moj niposhto nuditi u startu neshto za dzabe, jer te niko nece shvatiti ozbiljno. ponudi, a tokom pregovora ce te vec zavuci za pare, ne boj se.

[apotekarica]

ugljesha pak nije vezan za zrenjaninsko pozorishte, vec predaje dramaturgiju na ns akademiji. a pre banata pored rekvizitera igran mu je i komad pravo na rusa, u snpu, kao i hadersfild, u britaniji i u jdpu, a snima se i film...

<{POST_SNAPBACK}>

Zaboravila Hadersfild (ili Hadersfeld, cini mi se da je tako stajalo u zvanicnom press materijalu => nisam sigurna)

Davno behu moji pozorisni dani... (da budem preciznija, posle raskida sa rediteljem, nisam od srdzbe usla u pozoriste ima vec tri godine, ludo zensko )

Da, i da se nadovezem na autorska prava. Sad su se tu stvari malo zakomplikovale, ali je i dalje lov u mutnom. Uzecu za primer muziku. Postoje mnoge kuce preko kojih se mogu kupiti autorska prava za npr. strane songove: Mascom, Multimedia records itede. I dalje postoji neka fantomska prica po kojoj je moguce koristiti free sempolove u trajanju do 30 s (to se najcesce koristi za reklame po lokalnim tv i radio stanicama, koje nisu toliko na udaru kontrole). Ove pak sa nacionalnom frekvencijom, moraju da povedu vise racuna, mada se i njima desava da zalepe neku stvar i onda se prave nevesti (iako je to sad zakonom regulisano posredstvom nekakvih deklaracija koje mora da izda proizvodjac reklamne poruke). Mislim da pozorista nisu na udaru kao televizije, tako da semplovana i umiksana muzika moze bez vecih stresova da prodje. Ako producent poseduje dvoljno novca, niko mu ne brani da kupi originalnu muziku (pravljenu specijalno za tu predstavu) - znam da neki autori na glasu ovo rade za otprilike 1.500 eura (mada je opseg prilicno sirok, ali cena autorske muzike ne bi smela da predje 3.000 eura. Ipak, sve zavisi od dogovora, a ponekad i licnog interesa autora da se pojavi u takvom projektu). Sa druge strane, ne znam koliki su produkcioni budzeti i bojim se da ova stavka moze da bude previsoka.

Kao sto je dedazec pomenuo, to je jos uvek prilicno neuredjena oblast, ne samo spram pozorista, vec i filma, tv-a, radija, stampe.

[Kapetan Kuki]

Zaboravila Hadersfild (ili Hadersfeld, cini mi se da je tako stajalo u zvanicnom press materijalu => nisam sigurna)

<{POST_SNAPBACK}>

Hadersfeld. Banat je u originalu Das Banat.

Slažem se sa Dedazecom: novih tekstova ima dovoljno,nedostaje interes.
A što se autorskih prava tiče,ne zaboravimo prevodioce.

[Ptteski]

Hvala puno svima na odgovorima.
Samo jos par stvari.

ne moj niposhto nuditi u startu neshto za dzabe, jer te niko nece shvatiti ozbiljno.

<{POST_SNAPBACK}>

U kom smislu nece shvatiti ozbiljno i kakve su posledice toga, ako im se tekst svidi? Zar to ne znaci isplativij dil za pozoriste i to za (aksiomno) dobar tekst?

Dakle, tekstovi se nose rediteljima, odnosno umetnickim direktorima teatra. Samo za vreme konkursa ili su uvek spremni na saradnju?

Ko placa autorska prava SOKOJu? Pisac pre ponude teksta ili teatar posle prihvatanja postavke teksta?

[Kapetan Kuki]

U kom smislu nece shvatiti ozbiljno i kakve su posledice toga, ako im se tekst svidi? Zar to ne znaci isplativij dil za pozoriste i to za (aksiomno) dobar tekst?

<{POST_SNAPBACK}>

(Aksiomno) dobar tekst ne mora da znači da će i predstava biti dobra.
Puno dobrih tekstova je upropašteno vizijama režisera,lošom glumačkom podelom ili rogobatnom scenografijom/kostimom. Karel Čapek u svom delu kod nas izdatom pod imenom "Kako što nastaje/Pozorišna predstava)" veoma dobro opisuje kako stoje stvari u pozorišnom svetu, i veruj mi na reč da se do danas to nije promenilo za milimetar.

Dakle, tekstovi se nose rediteljima, odnosno umetnickim direktorima teatra. Samo za vreme konkursa ili su uvek spremni na saradnju?

Zavisi od direktora. Probaj da odneseš tekst nekom režiseru ili glumcu,čitaju ih i oni ponekad. Ako im se dopadne,pola posla je gotovo.

Ko placa autorska prava SOKOJu? Pisac pre ponude teksta ili teatar posle prihvatanja postavke teksta?

Zašto bi pisac sam sebi plaćao autorska prava?

Edited by Kapetan Kuki, 26 February 2007 - 11:22.

[Ptteski]

(Aksiomno) dobar tekst ne mora da znači da će i predstava biti dobra.
Puno dobrih tekstova je upropašteno vizijama režisera,lošom glumačkom podelom ili rogobatnom scenografijom/kostimom. Karel Čapek u svom delu kod nas izdatom pod imenom "Kako što nastaje/Pozorišna predstava)" veoma dobro opisuje kako stoje stvari u pozorišnom svetu, i veruj mi na reč da se do danas to nije promenilo za milimetar.

<{POST_SNAPBACK}>

Hocete reci, da treba, naravno, pregovarati o uslovima adaptacije.
Pitanje se odnosilo na besplatnu ponudu, u novcanom, a ne kreativnom smislu.

Zašto bi pisac sam sebi plaćao autorska prava?

<{POST_SNAPBACK}>

Pitanje se odnosilo na SOKOJ. Dakle, da li autor drame placa SOKOJu, recimo, tudju muziku koju bi upotrebio u drami ili to placa samo pozoriste kada odobri adaptaciju?

[Mioba]

producent reguliše autorska prava - dakle, pozorište (ili ko god da se nađe u ulozi producenta)
ako dramski pisac u didaskalijama odredi muziku, to još ne znači da je ona izvedena, a plaća se za "javno izvođenje" (češći je slučaj da se autor muzike - ukoliko je dostupan - pita za dozvolu, pa se direktno s njim napravi neki dil, ili za dž, uz navođenje imena)

čini mi se da bi bilo pametno najpre tekst isprobati u odgovarajućem ambijentu - sa dramaturzima, kritičarima, piscima... preporuke su uvek poželjne, možda zato što su ljudi po pozorišnim serklovima gomila arogantnih idiota, a možda i zato što su mnogi od njih stvarno prezauzeti i često na meti uzaludnih traćera vremena... prosto su naučili da se štite od nepoznatih i teško se upuštaju u rizik

edit: svako veće pozorište ima dramaturga + možeš da zaštitiš svoj tekst u autorskoj agenciji, ali bi u eventualnom sporu bio dovoljan bilo koji dokaz da je to tvoje delo

Edited by Mioba, 26 February 2007 - 22:33.

[Ptteski]

Hvala na odgovorima . To je otprilike to sto se tice nedoumica.

Edited by Ptteski, 28 February 2007 - 01:03.