Ukućanima je dopušteno da se provode i piju alkohol do 5 sati ujutru, ali onda je došlo do neprijatne situacije. Nikola iz Bara i Dragana iz Banja Luke spontano su počeli da pevaju pesme o đeneralu Draži, na šta je Edin iz Sarajeva reagovao tako što je počeo da plače.
Stav Nikole i onih koji ga podržavaju bio je taj da, ako su mogli da proslavljaju bajram pre određenog vremena i pevaju pesme ,,Sarajevo ljubavi moja'', i Edin treba da se prilagodi većini i ne bi trebalo da mu smeta pevanje ,,srpskih'' pesama.
Ukućani se ipak nisu složili. Izbila je svađa, na kraju su posvađene strane počeli da teraju druge u tri lepe..., a ostalo je nejasno ko je reagovao prenaglo.
Mislim da je problem u tome što mi u Srbiji nismo razdvojili šta su obične patriotske pesme sa neprelaženjem dobrog ukusa, a šta nenormalne i ekstremne.
NORMALNE I NENORMALNE PATRIOTSKE PESME
Po mojoj definiciji NORMALNE bi bile one koje pevaju o zemlji, samo kao o teritoriji (svih, a ne samo jednog etnosa), pesme u kojima nema izražene ideologije (političke ili religiozne) već se vuče samo na prirodne lepote (planine, reke, jezera, mora) ili na određene štosne generalne osobine (Mi smo meraklije, ne možemo bez rakije i slično), koje nikoga ne vređaju.
S druge strane NENORMALNE bi bile one pesme, kojima nije dovoljno samo da spominju zemlju u pozitivnom kontektsu već se ide dalje, na opasan teren i veličaju određene ideologije, religije i problematične istorijske ličnosti.
PRIMER ZA NORMALNE PATRIOTSKE PESME
- bile bi recimo pesme o BRAZILU gde se zaista često spominje Brazil, ali tako da ceo svet kao asocijaciju ima lepe stvari, brendove ove zemlje kao što su: samba, rumba i karneval u Riju. U tim spotovima vidimo plaže, lepe Brazilke u kupaćim kostimima i provod, ali ne i ikakvu ideologiju, ne veličanje predsednika Brazila, katoličanstva, protestantizma ili poruke protiv recimo Argentine, Paragvaja ili Portugala, čija je kolonija Brazil bio.
- Normalne su pesme o Crnoj Gori, koje se mogu čuti na RTCG gde se jednostavno hvali lepota mora i gora, ali bez ikakve ideologije.
- Normalna je i većina pesama iz vremena bivše Jugoslavije kao što su ,,Igra rokenrol cela Jugoslavija, sve se oko mene ispravlja i savija''. U pitanju je numera, u kojoj se niko ne vređa, uz koju smo proslavljali sportske pobede. Poenta pesme je da se ceo narod raduje i nema isticanja samo pravoslavnih Srba ili određene sumnjive istorijske ličnosti.
- Normalna mi je Blažine pesma ,,Srbijo'' jer govori na duhovit način o gastarbajteru, koji se vraća u rodno selo jer nikog ne vređa.
NENORMALNE PATRIOTSKE PESME
- bile bi pesme u kome autorima nije bilo dovoljno da iskažu prostu ljubav prema zemlji već se na sva zvone hvale: Ante Pavelić, đeneral Draža, Ratko Mladić, Sloba Milošević, Šešelj ili Radovan Karadžić. Hvaljenje sumnjivih pokreta (četništva), za koje se sumnja da su učinili zločine. (Ako neko misli da je i hvala partizana i Tita takođe nenormalna slobodno neka kaže)
- Ne sviđaju mi se pesme o Srbiji DND-ija jer se uz Srbiju ističe crkva i bog, to isto rade i momci iz grupe 357, a uradila je i Slađana Milošević (u pesmi ,,Pod zlatnim suncem Srbije'' hvale se crkve. Isticanjem pravoslavlja ovi izvođači učinili su da se ja kao ateista ili nepravoslavno stanovništvo, osećamo kao uljezi u državi, koju su oni opevali.
PROBLEM je možda u tome što naša zemlja sa ovim nazivom ,,Srbija'' i nema mejnstrim patriotske pesme. Sve normalne (one u kojima se ideologije ne ističu) su pevale o Jugoslaviji.
Kad se naši sportisti vraćaju sa zlatom na trgu se više nikad neće pevati ,,Igra rokenrol cela Jugoslavija'' , ,,Od Vardara pa do Triglava'', ,,Jugosloveni'' itd. To je logično jer Jugoslavije nema, ali je problem što narod nema mejnstrim alternativu.
Normalnih pesama o Srbiji još uvek nema (osim 2,3), što znači da pijanim narodnim masama na dočeku sportista (a nekima i ne treba taj povod) i ne ostaje ništa drugo nego da pevaju pesme o Draži, četnicima i Ratku Mladiću.
Najgore od svega je što su narodne mase nesvesne onoga što rade (bar se ja tako nadam). Ne umeju da naprave razliku između pesme s dobrim ukusom od onih, koje zaista veličaju nešto užasno. Sve im je isto.
Hoćemo li dobiti modernu i hitičnu pesmu o Srbiji u kojoj će se jednostavno, manje ili više duhovito pevati o Kopaoniku, Dunavu, Savi, Beogradu, Novom Sadu, Palićkom ili Srebrnom jeziku, o proslavama, šljivovici, leskovačkim ćevapima, koje će biti ideološki neutralne ili će sve ostati na pesmama (Vero moja pravoslavna, Oj Šešelju srpska diko, Dragi mi je kod Draže u vojsci itd). Ako se narodu ostave samo ove druge a ne da mejnstrim altenrnativa neće biti dobro.
DA LI JE KOD NAS UOPŠTE MOGUĆ UPRISTOJEN PATRIOTIZAM ILI SE SVE MORA PRETVORITI U EKSTREM?
HOĆEMO LI IKAD DOBITI PESME U KOJIMA ĆE BITI SPOMINJENA SRBIJA, ALI DA ASOCIRAJU NA NEKE LEPE (IDEOLOŠKI NEUTRALNE) STVARI? (Kao što pesme o Brazilu ceo svet asociraju na sambu, rumbu i karneval)
Edited by Lavirint Li, 15 November 2006 - 16:02.
