Jump to content


Photo

NESOVA RAVNOTEZA


  • Please log in to reply
30 replies to this topic

#1 bobos

bobos
  • Members
  • 61 posts

Posted 10 November 2006 - 14:27

'Dilema zatvorenika' standardna je metafora za konflikt između opcije uzajamne pomoći i sebičnog nastupa interaktivnih igrača.

Dilema zatvorenika

Kako će se ponašati zatvorenik i da li će priznati krivicu, suočen sa različitim ponudama policije,ali i zavistan od ponašanja svog saučesnika.

Policija je sigurna da su dva osumnjičena počinila zločin, ali nema dovoljne dokaze za to. Osumnjičeni su odvojeni i nudi im se dogovor. Ako jedan prizna dopuštajući policiji da osudi drugog, policija će pokazati dobru volju prema onome koji prizna. Ako oboje priznaju, oboje će dobiti niže kazne. Ukoliko niko ne prizna, policija će obojicu osuditi za krivično delo.

Znači Nešova ravnoteža je da svaka osoba pravi optimalni izbor, prema datom izboru druge osobe.

Zasto se samo on spominje?
http://nobelprize.or...1994/index.html

Edited by bobos, 10 November 2006 - 14:28.


#2 bobos

bobos
  • Members
  • 61 posts

Posted 11 November 2006 - 16:02

Evo pa malo bistrite...

http://www.abeautifu...d.com/main.html

#3 reg

reg
  • Members
  • 4,229 posts

Posted 11 November 2006 - 18:51

QUOTE
Ukoliko niko ne prizna, policija će obojicu osuditi za krivično delo.


Zasto ih policija ispituje kada moze obojicu da "osudi za krivicno delo"?

#4 morgana

morgana
  • Members
  • 1,815 posts

Posted 12 November 2006 - 10:10

ne razumijem sta je problem?
nes je prvi istrazivao igre sa nenultim ishodom.sto mu se ne bi pripisale zasluge za to?
uostalom, nema potrebe da laici do tancina poznaju istoriju ekonomske misli.holivudu idu zasluge sto siroki auditorijum zna za nesa.

#5 bobos

bobos
  • Members
  • 61 posts

Posted 12 November 2006 - 13:46

EVO PA SE IGRAJTE DILEME ZATVORENIKA

http://www.princeton...iels/PD/PD.html

#6 ockham

ockham
  • Members
  • 1,004 posts

Posted 12 November 2006 - 16:16

QUOTE(bobos @ 12 Nov 2006, 12:46)
EVO PA SE IGRAJTE DILEME ZATVORENIKA

http://www.princeton...iels/PD/PD.html

bezvezne su kompjuterove strategije

#7 yossarian

yossarian
  • Members
  • 2,431 posts

Posted 12 November 2006 - 21:50

QUOTE(reg @ 11 Nov 2006, 17:51)
Zasto ih policija ispituje kada moze obojicu da  "osudi za krivicno delo"?


Dilema zatvorenika:

Stos je u tome da policija nema dovoljno dokaza za sve optuzbe i treba im necije priznaje.
Drze vas u odvojenim celijama i nemate mogucnosti kontakta.
Ako "propevas" a tvoj ortak junacki cuti, ti dobijes godinu dana a on 5 godina. Ako on propeva a ti cutis, ti dobijes 5 godina, a on se jeftino izvuce. Ako obojica cutite, prodjete sa po dve godine (jer za toliku kaznu imaju dovoljno dokaza), a ako obojica propevate dobicete obojica po 4 godine. Inspektor je ovo obojici ispricao i obojici rekao da i je i onom drugom dao istu ponudu.

#8 bobos

bobos
  • Members
  • 61 posts

Posted 02 December 2006 - 13:44

Zanimljivo je da je Nes za tu doktorsku disertaciju na 27 strana dobio Nobelovu nagradu tek 44 godine kasnije, i to tek posto je predstavnik komiteta za dodelu nagrade posetio Nesa da bi se uverio u njegovo zdravstveno stanje i psihicku stabilnost, sto je prilicno nekorektan postupak.

#9 bobos

bobos
  • Members
  • 61 posts

Posted 03 December 2006 - 22:10

da prikljucimo i ovo

Jedan od svakako “blistavih umova” Dzon Neš, rođen je 13. juna 1928. godine u mestu Blufild, u američkoj državi Zapadna Virdzinija. Dobio je ime po ocu, koji je bio elektro-inženjer. Njegova majka, Margaret radila je kao profesor engleskog i (povremeno) latinskog jezika, ali je zbog gubitka sluha (posledica infekcije još za vreme studija) ubrzo prestala da predaje.

Još u najranijem detinjstvu Dzon je mnogo čitao. Od roditelja je dobio Komptonovu ilustrovanu enciklopediju, a takođe je čitao sve knjige koje je mogao da nađe u svojoj i kući njegove bake, a koje su, kako on kaže, imale “edukativnu vrednost”.

Dok je pohađao srednju školu, pročitao je klasik “Men of Mathematics”, E.T. Bell-a. Ta kniga je jedan od glavnih “krivaca” što je zavoleo matematiku. U to vreme se bavio i eksperimentima iz oblasti elektronike i hemije i želeo je da bude elektro-inženjer kao i njegov otac.

Zatim na Karnegiju, u Pitsburgu Neš je studirao hemijski inženjering. Posle samo jednog semestra, prešao je da studira matematiku, iako mu je mantor objasnio da je gotovo namoguće imati dobru karijeru matematičara u Americi tog vremena.

Nakon sto je doplomirao, dobio je ponude za doktorske studije na Harvardu i Prinstonu, dva velika i prestižna univerziteta. Odlušio se za Prinston, jer je, kako sam kaže, osećao da su oni više zainteresovani da on dođe baš tamo. Zanimljivo je napomenuti da je u preporuci, njegov profesor sa Karnegija napisao samo jednu jedinu rečenicu: “Ovaj čovek je genije!”

Još na Karnegiju slušao je kurs “Međunarodna ekonomija”, o ekonomskim idejama i problamima. Kasnije, na doktorskim studijama na Prinstonu privukli su mu pažnju radovi o teoriji igara, dva velika autora, von Neumann-a i Morgenstern-a. Počeo je da razvija svoje ideje iz ove oblasti koje su, kako se kasnije ispostavilo, vodile ka “teoriji nekooperativnih igara”. Konačan oblik ta teorija je dobila u knjizi “Nash Equilibrium”, koja je objavljena 1950. godine. Iste godine, objavljena je i knjiga “Nash Bargaining Solution” (NBS) (u kojoj je predstavljeno rešenje kooperativne igre dva igrača). U nekoliko narednih godina došao je do niza izvanrednih rezultata, kako iz oblasi teorije igara i ekonomije, tako i matematike, i postao istinska “zvezda”, u stručnim krugovima pre svega.

Godine 1956-1957. dobio je posao predavača na M.I.T-u (New York), gde je upoznao svoju buduću ženu, Alisiju (koja je u to vreme završavala studije na M.I.T).Već 1958., sa nepunih trideset godina, Neša je na vrhuncu blistave karijere, sputala bolest. Dijagnoza je zastrašujuća, paranoidna šizofrenija (bio je opsednut tajnim službama). Bolest je bila naročito intenzivna početkom 1959. godine, u vreme kada je Alisija bila u drugom stanju. To su bili veoma teški trenuci u životu mlade žene koja se maksimalno trudila da mu pomogne. Međutim, Neš je dugo krivio Alisiju, smatrajući da je zbog nje poslat na lečenje, što je bio glavni razlog raspada njihovog braka. Naravno, izgubio je posao na M.I.T. Naredne dve decenije, prošle su u (uglavom neuspešnoj) borbi sa bolešću. Posle besciljnih putovanja po Evropi i Americi, najzad se vratio na Prinston, gde je uglavnom izgledao tužan, poput duha, i dobio nadimak “the Phantom of the Fine Hall”.

Početkom osamdesetih, bolest je počela da jenjava i Neš se vratio radu. Takođe, ubrzo je ponovo uspostavio najpre prijateljski odnos sa Alisijom, a nešto kasnije su i obnovili bračne zavete. Ustvari, Neš je uspeo da spoji “svoje ludilo” sa svojim životom (da živi sa njim) na jednom “ultralogičnom nivou”.



Američka spisateljica Silvija Nazar, napisala je po Nešovom životu roman “Blistavi um”, koji je kasnije adaptiran i poslužio je kao scenario za istoimeni holivudski film. Obzirom da je film doživeo veliki uspeh ( kod publike i kritike), Neš je postao poznat i van stručnih krugova i njegov život i rad ne prestaju da fasciniraju ljude širom planete.

#10 Marko

Marko
  • Members
  • 2,046 posts

Posted 04 December 2006 - 14:00

Najbolji Nesovi rezultati su najraniji, u oblasti Algebarske topologije. Objavio ih je prije nego je obolio.

Njegovi rezultati u matematickoj teoriji igara, za koje je dobio Nobelovu nagradu, mi ne zvuce kao nesto posebno originalno.

Meni je interesantno drugo - zasto savremeni ekonomisti u svijetu, a posebno kod nas smatraju da se moze biti dobar ekonomista, a da se pri tome nema blage veze iz matematike? T.j. tesko cete naci covjeka na Ekonomskom fakultetu u Bg koji je dovoljno matematicki potkovan da bi mogao razumjeti pojam ravnoteze po Nesu.

#11 parko

parko
  • Members
  • 27 posts

Posted 04 December 2006 - 17:04

QUOTE(Marko @ 4 Dec 2006, 14:00)
Meni je interesantno drugo - zasto savremeni ekonomisti u svijetu, a posebno kod nas smatraju da se moze biti dobar ekonomista, a da se pri tome nema blage veze iz matematike? T.j. tesko cete naci covjeka na Ekonomskom fakultetu u Bg koji je dovoljno matematicki potkovan da bi mogao razumjeti pojam ravnoteze po Nesu.


To je donekle tacno... Medjutim, pretpostavka da je potrebno znanje matematike da bi se bio dobar ekonomista, takodje ne stoji. Mislim, uglavnom zavisi od oblasti kojom se ekonomista bavi. Ukoliko se covek ne bavi teorijskom ekonomijom, napredna matematika mu ne treba. Ako se bavi ekonometrijom, potrebna je samo elementna matematika, pre svega linearna algebra, a i tu sada softver odradi najveci deo posla. Kao dodatni dokaz navodim sledece - socijalisticki teorijski ekonomisti su sasvim sigurno bili dobri matematicari... Da li to znaci da su bili i dobri ekonomisti, buduci da su se zalagali za drzavnu/drustvenu svojinu?

Meni se recimo cini da su i na Zapadu, posebno u Americi, preterali sa matematizacijom ekonomije i da su potpuno izgubili iz vida relevantnost toga cime se bave. Teorija igara je jedan od takvih primera. Iako je cela ta oblast definitivno od ogromne vaznosti za ekonomiju, sociologiju, politicke nauke, medjunarodne odnose, evolucionu biologiju i ko zna za sta sve jos, mislim da su sa time, makar u ekonomiji, preterali. Imamo gomilu pametno resenih modela koji su potpuno irelevantni. Naravno, uleti i po neki relevantan.

Ono sto je meni zanimljivo je da je Nash dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju. Verovatno je i sam pao u nesvest kada je za to cuo, buduci da se ekonomijom nije nikada bavio. I postavljam pitanje - da li neko ko osmisli neki novi nacin resavanja nekog (matematickog ili bilo kog drugog) problema, za koji se sasvim slucajno ispostavi da ima primenu u ekonomiji, treba da dobije Nobela za ekonomiju?

#12 Marko

Marko
  • Members
  • 2,046 posts

Posted 05 December 2006 - 08:29

Parko,
Jedino u cemu se slazem sa tobom jeste da ima mnogo nevaznih matematickih modela u ekonomiji.

Medjutim, meni apsolutno nije jasno u cemu se sastoji ekonomska nauka, ako se ne oslanja na matematiku. U zakonu ponude-traznje, po kome tvoj proizvod ne vrijedi nista ako nikome ne treba? Pa to zna svaka baba na pijaci i nije joj potreban fakultet za takvo nesto. Osim toga, i takav zakon ima matematicku interpretaciju.

Socijalisticki ekonomisti generalno nisu dobro znali matematiku. Oni koji su je dobro znali, bili su i dobri ekonomisti. Naravno, pri tome su mozda mogli imati pogresan ideoloski stav. Prosto, bolji je naucnik koji grijesi od onoga koji nista ne zna. Tesko je sporiti da su onih nekoliko sovjetskih nobelovaca ekonomista bili zaista dobri ekonomisti.

Linearna algebra na ozbiljnom nivou nije elementarna, vec visa matematika.

Postoji ekonomska statistika. To je prije svega pitanje dobre administracije, a zatim i dobre statisticke obrade podataka. Naravno, statisticki metodi u nalazenju ekonomskih zakonitosti mogu biti veoma vazni i korisni.

Postoji ekonomija malih i srednjih preduzeca. To je nekakav menadzment i to, po mome misljenju, nije nauka.

Postoji teorija ekonomske ravnoteze, sa problemima optimalnosti te ravnoteze, i nacinima da se ravnoteza dostigne. To su matematicke osnove ekonomije.

Dakle, mozda ja grijesim, ali apsolutno ne vidim nikakvu nauku u ekonomiji, ao ova nije tijesno povezana sa matematikom.

#13 Isis

Isis
  • Members
  • 513 posts

Posted 05 December 2006 - 13:06

QUOTE(Marko @ 4 Dec 2006, 13:00)
Meni je interesantno drugo - zasto savremeni ekonomisti u svijetu, a posebno kod nas smatraju da se moze biti dobar ekonomista, a da se pri tome nema blage veze iz matematike?

savremeni ekonomisti u svetu ne smatraju da se moze biti bilo kakav ekonomista (ne samo dobar), a bez primene matematike. no, ta zabluda jos vazi na ef-u u beogradu.

#14 Budja

Budja
  • Members
  • 1,368 posts

Posted 05 December 2006 - 18:10

QUOTE(parko @ 4 Dec 2006, 17:04)
To je donekle tacno... Medjutim, pretpostavka da je potrebno znanje matematike da bi se bio dobar ekonomista, takodje ne stoji. Mislim, uglavnom zavisi od oblasti kojom se ekonomista bavi. Ukoliko se covek ne bavi teorijskom ekonomijom, napredna matematika mu ne treba. Ako se bavi ekonometrijom, potrebna je samo elementna matematika, pre svega linearna algebra, a i tu sada softver odradi najveci deo posla. Kao dodatni dokaz navodim sledece - socijalisticki teorijski ekonomisti su sasvim sigurno bili dobri matematicari... Da li to znaci da su bili i dobri ekonomisti, buduci da su se zalagali za drzavnu/drustvenu svojinu?

Meni se recimo cini da su i na Zapadu, posebno u Americi, preterali sa matematizacijom ekonomije i da su potpuno izgubili iz vida relevantnost toga cime se bave. Teorija igara je jedan od takvih primera. Iako je cela ta oblast definitivno od ogromne vaznosti za ekonomiju, sociologiju, politicke nauke, medjunarodne odnose, evolucionu biologiju i ko zna za sta sve jos, mislim da su sa time, makar u ekonomiji, preterali. Imamo gomilu pametno resenih modela koji su potpuno irelevantni. Naravno, uleti i po neki relevantan.

Ono sto je meni zanimljivo je da je Nash dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju. Verovatno je i sam pao u nesvest kada je za to cuo, buduci da se ekonomijom nije nikada bavio. I postavljam pitanje - da li neko ko osmisli neki novi nacin resavanja nekog (matematickog ili bilo kog drugog) problema, za koji se sasvim slucajno ispostavi da ima primenu u ekonomiji, treba da dobije Nobela za ekonomiju?


Vec je na nauci bilo reci o ovome.

Naravno da ima gomila nerelevantnih modela, ali nije li tako sa svakom naukom?

Ne moze svaki rad ili model da bude revolucionaran.

#15 parco

parco
  • Members
  • 5 posts

Posted 05 December 2006 - 19:23

Marko,

Meni se cini da se mi u sustini ne slazemo oko toga sta se smatra visom matematikom... Ja imam svoje predrasude da je ono sto ja ne znam visa matematika (recimo, matematika koja je potrebna da bi se shvatila Kakutanijeva teorema ili teorema o fiksnoj tacki), a da je ono sto ja znam elementarno (recimo statistika, ekonometrija, algebra, izvodi i integrali...).

Matematika je naravno neophodna za ekonomiju. Prvo, matematika je neophodna da bi se utvrdila logicnost dokaza. Drugo, neophodna je ekonometrija da bi mogle da se provere predvidjanja modela.

Medjutim, reci za jednog Hajeka, (koji je dobio Nobela cini mi se 1972.) da nije dobar ekonomista jednostavno ne stoji. A to je covek koji je, prema Bruce-u Caldwel-u (koji je napisao Hajekovu biografiju) rekao "the highly mathematical and ahistorical turn that academic economics has taken in recent years is as much an abuse of reason as the socialist planning of earlier generations."

Sto se sovjetskih ekonomista tice, svaki ekonomista koji se zalaze za to da traktore i pivo prave drzavna preduzeca NIJE dobar ekonomista, pa makar shvatao i Kakutanijevu teoremu.