Posted 03 December 2006 - 22:10
da prikljucimo i ovo
Jedan od svakako “blistavih umova” Dzon Neš, rođen je 13. juna 1928. godine u mestu Blufild, u američkoj državi Zapadna Virdzinija. Dobio je ime po ocu, koji je bio elektro-inženjer. Njegova majka, Margaret radila je kao profesor engleskog i (povremeno) latinskog jezika, ali je zbog gubitka sluha (posledica infekcije još za vreme studija) ubrzo prestala da predaje.
Još u najranijem detinjstvu Dzon je mnogo čitao. Od roditelja je dobio Komptonovu ilustrovanu enciklopediju, a takođe je čitao sve knjige koje je mogao da nađe u svojoj i kući njegove bake, a koje su, kako on kaže, imale “edukativnu vrednost”.
Dok je pohađao srednju školu, pročitao je klasik “Men of Mathematics”, E.T. Bell-a. Ta kniga je jedan od glavnih “krivaca” što je zavoleo matematiku. U to vreme se bavio i eksperimentima iz oblasti elektronike i hemije i želeo je da bude elektro-inženjer kao i njegov otac.
Zatim na Karnegiju, u Pitsburgu Neš je studirao hemijski inženjering. Posle samo jednog semestra, prešao je da studira matematiku, iako mu je mantor objasnio da je gotovo namoguće imati dobru karijeru matematičara u Americi tog vremena.
Nakon sto je doplomirao, dobio je ponude za doktorske studije na Harvardu i Prinstonu, dva velika i prestižna univerziteta. Odlušio se za Prinston, jer je, kako sam kaže, osećao da su oni više zainteresovani da on dođe baš tamo. Zanimljivo je napomenuti da je u preporuci, njegov profesor sa Karnegija napisao samo jednu jedinu rečenicu: “Ovaj čovek je genije!”
Još na Karnegiju slušao je kurs “Međunarodna ekonomija”, o ekonomskim idejama i problamima. Kasnije, na doktorskim studijama na Prinstonu privukli su mu pažnju radovi o teoriji igara, dva velika autora, von Neumann-a i Morgenstern-a. Počeo je da razvija svoje ideje iz ove oblasti koje su, kako se kasnije ispostavilo, vodile ka “teoriji nekooperativnih igara”. Konačan oblik ta teorija je dobila u knjizi “Nash Equilibrium”, koja je objavljena 1950. godine. Iste godine, objavljena je i knjiga “Nash Bargaining Solution” (NBS) (u kojoj je predstavljeno rešenje kooperativne igre dva igrača). U nekoliko narednih godina došao je do niza izvanrednih rezultata, kako iz oblasi teorije igara i ekonomije, tako i matematike, i postao istinska “zvezda”, u stručnim krugovima pre svega.
Godine 1956-1957. dobio je posao predavača na M.I.T-u (New York), gde je upoznao svoju buduću ženu, Alisiju (koja je u to vreme završavala studije na M.I.T).Već 1958., sa nepunih trideset godina, Neša je na vrhuncu blistave karijere, sputala bolest. Dijagnoza je zastrašujuća, paranoidna šizofrenija (bio je opsednut tajnim službama). Bolest je bila naročito intenzivna početkom 1959. godine, u vreme kada je Alisija bila u drugom stanju. To su bili veoma teški trenuci u životu mlade žene koja se maksimalno trudila da mu pomogne. Međutim, Neš je dugo krivio Alisiju, smatrajući da je zbog nje poslat na lečenje, što je bio glavni razlog raspada njihovog braka. Naravno, izgubio je posao na M.I.T. Naredne dve decenije, prošle su u (uglavom neuspešnoj) borbi sa bolešću. Posle besciljnih putovanja po Evropi i Americi, najzad se vratio na Prinston, gde je uglavnom izgledao tužan, poput duha, i dobio nadimak “the Phantom of the Fine Hall”.
Početkom osamdesetih, bolest je počela da jenjava i Neš se vratio radu. Takođe, ubrzo je ponovo uspostavio najpre prijateljski odnos sa Alisijom, a nešto kasnije su i obnovili bračne zavete. Ustvari, Neš je uspeo da spoji “svoje ludilo” sa svojim životom (da živi sa njim) na jednom “ultralogičnom nivou”.
Američka spisateljica Silvija Nazar, napisala je po Nešovom životu roman “Blistavi um”, koji je kasnije adaptiran i poslužio je kao scenario za istoimeni holivudski film. Obzirom da je film doživeo veliki uspeh ( kod publike i kritike), Neš je postao poznat i van stručnih krugova i njegov život i rad ne prestaju da fasciniraju ljude širom planete.
