Vec neko vreme mi se po glavi vrti misao o renoviranju stare seoske kuce...
Kako su novi materijali i nove tehnike gradnje pregazile tradicionalnu gradnju, imam utisak da su ljudi zaboravili kako se nekada gradilo. Zna li ko od vas kako se pravi kuca od blata?
Srpska ruralna arhitektura
Started by
SummerBreeze
, Oct 13 2006 13:59
18 replies to this topic
#2
Zmitjkoe
-
- Members
- 4,978 posts
Posted 13 October 2006 - 17:07
QUOTE(SummerBreeze @ 13 Oct 2006, 15:59)
Vec neko vreme mi se po glavi vrti misao o renoviranju stare seoske kuce...
Kako su novi materijali i nove tehnike gradnje pregazile tradicionalnu gradnju, imam utisak da su ljudi zaboravili kako se nekada gradilo. Zna li ko od vas kako se pravi kuca od blata?
Kako su novi materijali i nove tehnike gradnje pregazile tradicionalnu gradnju, imam utisak da su ljudi zaboravili kako se nekada gradilo. Zna li ko od vas kako se pravi kuca od blata?
Im'o sam negde recept...
#3
misa82
-
- Members
- 28 posts
Posted 13 October 2006 - 21:54
Posto su te kuce stare verovatno oko 50ak godina najmanje, bilo bi dobro da pitas nekog cicu od najmanje 70ak godina, koji je imao tada oko 20 i pomagao u mesanju blata, a cisto sumnjam da takvi posecuju forume 
Bez sale, mislim da je to samo vestina za koju treba imati malo iskustva i gomilu zivaca.
Bez sale, mislim da je to samo vestina za koju treba imati malo iskustva i gomilu zivaca.
#4
balu
-
- Members
- 896 posts
Posted 13 October 2006 - 22:43
Nisam cica od preko 70, ali sam blizu 60. U takvoj kuci je zivela moja baba Vlaina i obozavao sam tu kucicu od naboja, sa tjeramidom na krovu. Nikada nisam ucestvovao u pravljenju takve kuce, niti video da se neka pravi, ali secajuci se te babine kuce naslucujem kako je pravljena.
Prvo bi morala da se napravi noseca struktura-kostur od neke drvene gradje. Mislim da su za stubove koristili stabla nekog tanjeg drveca i to sve zajedno sa korom (valjda stiti od vlage-truljenja). Onda se izmedju stubova postave pritke, isto sa korom, recimo na po jednu stopu. Zatim se oko tih pritki tanjim granama "isplete" zid, kao kada pravis korpu. Naravno ne mora tako gusto. E na to se nabacuje blato, izmesano sa dosta pleve, a mozda i isitnjene slame. Blato je verovatno neka ilovaca, slicna kao za cigle. Kada se to dobro isusi, sve lepo okrecis i to bas krecom. Krov obavezno mora da bude od tjeramide, inace nista od autenticnosti.
Jednom recju kuca od kompozita, gde su vlakna grane a ispuna je opet kompozit ilovaca-slama-pleva. Mislim da je to najjeftiniji sistem gradnje i kuca sa najboljom izolacijom.
Lep pozdraU.
Prvo bi morala da se napravi noseca struktura-kostur od neke drvene gradje. Mislim da su za stubove koristili stabla nekog tanjeg drveca i to sve zajedno sa korom (valjda stiti od vlage-truljenja). Onda se izmedju stubova postave pritke, isto sa korom, recimo na po jednu stopu. Zatim se oko tih pritki tanjim granama "isplete" zid, kao kada pravis korpu. Naravno ne mora tako gusto. E na to se nabacuje blato, izmesano sa dosta pleve, a mozda i isitnjene slame. Blato je verovatno neka ilovaca, slicna kao za cigle. Kada se to dobro isusi, sve lepo okrecis i to bas krecom. Krov obavezno mora da bude od tjeramide, inace nista od autenticnosti.
Jednom recju kuca od kompozita, gde su vlakna grane a ispuna je opet kompozit ilovaca-slama-pleva. Mislim da je to najjeftiniji sistem gradnje i kuca sa najboljom izolacijom.
Lep pozdraU.
#5
SummerBreeze
-
- Members
- 30 posts
Posted 15 October 2006 - 01:33
Blah, sumnjam da cu na netu naci projekat, izgradnja kuce od drveta i blata... 
Pretpostavljam da mi ostaje da krenem u potragu za starim majstorima po okolnim selima....
Ako ko zna ishta vishe, slobodni ste da napishete koju rec....
Pretpostavljam da mi ostaje da krenem u potragu za starim majstorima po okolnim selima....
Ako ko zna ishta vishe, slobodni ste da napishete koju rec....
#6
misa82
-
- Members
- 28 posts
Posted 15 October 2006 - 20:54
To za stare majstore je najbolja ideja!
Ali, nije ni internet toliko beskoristan:
Kljucna rec za tebe je Natural building, http://en.wikipedia....atural_building
Evo i sajt do kojeg odatle mozes da dodjes: http://www.eartharchitecture.org/, ima neke knjige da se kupe.
Pozdrav!
Ali, nije ni internet toliko beskoristan:
Kljucna rec za tebe je Natural building, http://en.wikipedia....atural_building
Evo i sajt do kojeg odatle mozes da dodjes: http://www.eartharchitecture.org/, ima neke knjige da se kupe.
Pozdrav!
#7
ruskabajka
-
- Members
- 473 posts
Posted 16 October 2006 - 00:47
ili recimo 50E/M3 za projekat, pa da vidis...
#8
SummerBreeze
-
- Members
- 30 posts
Posted 21 October 2006 - 16:16
QUOTE(ruskabajka @ 16 Oct 2006, 01:47)
ili recimo 50E/M3 za projekat, pa da vidis...
50E/M3 ?
#10
Mashinovodja
-
- Members
- 2,454 posts
Posted 26 October 2006 - 11:43
Iz tvojih postova nije sasvim jasno da li te zanima samo renoviranje postojeće kuće od blata ili i gradnja nove od tog materijala? Po selima u okolini Pančeva mogu se još naći kuće sagrađene od nabijene zemlje (ćerpič), ali to se već odavno više ne radi i mislim da ćeš teško naći majstora koji to ume da popravi i/ili napravi.
Tehnologijom koju je opisao Balu još uvek se ponegde grade manje pomoćne zgrade (kokošinjci, ostave) ali za stanovanje mislim da bi bio veći problem.
Ali ako baš ne insistiraš na blatu, a gradio bi nešto novo i "srpskoruralno", možda bi mogao da pogledaš nešto od onoga što radi arh.B. (Boža? Borivoje?) Petrović. To su kuće inspirisane starim seoskim kućama koje se mogu videti na Rudniku, ili u okolini Čačka i G.Milanovca i meni se izuzetno dopadaju po koncepciji. Kuće su prizemne (većina), sa ispuštenim krovom na 4 vode, prostranim tremom s vidljivim gredama i svaka obavezno ima lončanu peć u dnevnom boravku. Najlepše su one srednje veličine i polubrvnare, naročito ako su postavljene na teren s nagibom.
Tehnologijom koju je opisao Balu još uvek se ponegde grade manje pomoćne zgrade (kokošinjci, ostave) ali za stanovanje mislim da bi bio veći problem.
Ali ako baš ne insistiraš na blatu, a gradio bi nešto novo i "srpskoruralno", možda bi mogao da pogledaš nešto od onoga što radi arh.B. (Boža? Borivoje?) Petrović. To su kuće inspirisane starim seoskim kućama koje se mogu videti na Rudniku, ili u okolini Čačka i G.Milanovca i meni se izuzetno dopadaju po koncepciji. Kuće su prizemne (većina), sa ispuštenim krovom na 4 vode, prostranim tremom s vidljivim gredama i svaka obavezno ima lončanu peć u dnevnom boravku. Najlepše su one srednje veličine i polubrvnare, naročito ako su postavljene na teren s nagibom.
#11
SummerBreeze
-
- Members
- 30 posts
Posted 02 November 2006 - 20:19
Interesuje me zapravo gradjenje nove kuce, od drveta, blata sa ceramidom gore
sto se tice tipa kuce , otprilike imam na umu tip kuce koji se gradi u jugoistocnoj Srbiji, ako znate na koji mislim (vuce na tursko-orijentalni stil)
Nisam upoznat sa radom gospodina gore navedenog, ali pogledacu ako mogu da nadjem neshto na netu...
sto se tice tipa kuce , otprilike imam na umu tip kuce koji se gradi u jugoistocnoj Srbiji, ako znate na koji mislim (vuce na tursko-orijentalni stil)
Nisam upoznat sa radom gospodina gore navedenog, ali pogledacu ako mogu da nadjem neshto na netu...
#12
SummerBreeze
-
- Members
- 30 posts
Posted 04 November 2006 - 18:09
e nesto ovako otprilike, ovo je autenticna kuca sa Stare Planine iz sela Crni Vrh
tako nesto sam imao na umu...
tako nesto sam imao na umu...
#14
semele
-
- Members
- 2,102 posts
Posted 07 November 2006 - 00:41
Evo nekoliko sajtova koji ce ti mozda biti od koristi:
http://www.thatched-group.com/
http://www.auroville...a_mudhousei.htm
http://www.indiatoge...eco-lowcost.htm
Srecno!
http://www.thatched-group.com/
http://www.auroville...a_mudhousei.htm
http://www.indiatoge...eco-lowcost.htm
Srecno!
#15
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 08 November 2006 - 03:00
...
Zasto tako skromno - "kuca od blata"?
Ajmo malo hrabrije, - "perspektivnije"!
Pletene koshare, kolibice od pruca, sojenice, zemunice, - pa sve do pecina i "lepenskog coveka".
"Nazad u srBsku shumu!" / "Melodije iz srBske shume"?
Wtf?
Ako neko drustvo vec civilizacijski i istorijski regresira - pa neka pravi unazad korake od hiljadu milja!
Svako onaj ko pogleda neku TV reportazu o seoskoj zapustenoj Srbiji - moze videti ne stotine, vec hiljade i hiljade tih kuca / od "bondruka" / koje propadaju po Srbiji. O selima bez struje i vodovoda, putne mreze, telefona, poste, ambulante. O ljudima koji u danasnjoj Srbiji zive u XIX veku.
U naturalnom domacinstvu. Od dzaka brasna i secera, malo novcanog priloga koje dobiju ako im se posreci da do njih slucajno zaluta neka TV ekipa. Uglavnom ne zaluta.
Tako da i danas zive bez vode, uz petrolejku, visesatno pesacenje, sa "nametnicima", - prepusteni zaboravu, dotrajavanju i neumitnom nestanku.
>> ... Srazmerno brzo smo napredovali od pećina i zemunica do četvrtastih nadzemnih zgrada, sa zidovima od kolja, opletenog prućem i oblepljenog glinom na zemljanom naboju, ali smo onda za deset hiljada godina, sve do napoleonovih ratova i ustanaka, uprkos moćnom rimsko - vizantijsko - tursko - austrijskom graditeljskom kondominijumu, u najstrožijem centru današnjeg Beograda, ostali na neolitskom urbanom nivou. Uz dodatak maltera i kreča, naravno. ... B. Pekic: Jazonove vatre ... <<
Mislim, ako je neko vec toliki ljubitelj "narodnog graditeljstva", - pa sto ne donira novac nekom podrucnom muzeju za projekat nekog etno-sela, obnovu i prenos neke od takvih kuca; kompletnu infrastrukturu: zaposleni moraju stici u etno-selo nekim putem / prevozom; u tom etno-selu moraju imati neke uslove: parking, ogradu, cuvarsku sluzbu 24/7, struju, telefon, internet, vodice / kustose, prigodne stampane / multimedijalne materijale, kapacitete za smestaj / boravak / neka predavanja.
Zar da zaposleni zive u tim istim "muzejskim kucama"?
Znaci treba im privremeni / povremeni smestaj? Na koliko kilometara od tog "etno-sela" (da ne naruse pejzaz / vidik)?
Opet, - ti bi zaposleni kao roditelji / necija deca imali i neke obaveze, da skoluju decu, pripaze na starije? Ko ce da im plati prevoz (koji prevoz) - benzin (koliko to kosta?) ... itd, itd.
Ako je "etno-selo" naucnog karaktera - to potpada pod neko Ministarstvo, za to su potrebna sredstva iz budzeta? Ako je komercijalno-turisticko - gde smestiti goste?
Ko ce da pazi na goste? Sluzi, hrani, zabavlja, pere?
Ako u "etno-selo" dodje vise hiljada gostiju godisnje, - pa valjda tamo postoji i uredjena kanalizacija? Mislim otpadne "skepticke" i druge kuhinjske / sanitarne vode?
Gde se to izliva? Ko ce da plati preradu? Iz cijih sredstava?
Zar neko misli da na Kopaoniku ili Zlatiboru postoji sjajna / po evropskim principima "uredjena kanalizacija" sa preradom otpadnih voda?
Gde se sve to izliva?
Opet, - cudi me da neko ko ima toliko veliku ljubav spram "traditionala" nije prvo konsultovao neku strucnu literaturu - etnolosku?
Kako neko moze napraviti vikend-kucu od naboja i dolaziti u nju jednom u godini / jednom u par godina - ne loziti najmanje 2-3 "mesta"; da po sobama ne spava po 3-5 ljudi koji greju glinene / zemljane zidove svojom toplinom?
Mislim, - udari neka kisetina, padne neki grad / zvekne neki sneg od 1m zimi - "ceramida" ne popuca, ili krov od slame ne procuri, zidovi se ne natope vlagom, drvo ne pocne da trune? Niko od "komsija" nista ne odnese? Kapak sa prozora / prozor, staklo; padnu vrata - ne utera ovce preko noci u kucerak? Ili neko od zaljubljenika misli da ugradi u potleusi "elektronski sikjuriti sistem & metalna vrata sa alarmom"?
Na sta?
A mozda da prolazniku za vrat padne bukova klada kad ih nepozvan otvori?
Zna li neko sta se dogodilo sa "naZiJonalnim projektom u Kostunicima"?
Pa tamo je sve propalo. Nastupio srBski haos.
Evo mali hint za ljubitelje "bondruka".
Neka probaju da naprave tu kucu, kakva jeste, - ali u nekoj srazmeri (tipa srBski "Revell").
Nesto kao "sobnu / podrumsku / tavansku zeleznicu" ili kao "portugalsku karavelu" - sa vise hiljada sati rada. Sve minijaturno i sve verno. Da se krov, pa i sprat skidaju: da se vidi podrum / tavan.
Pa posle neka to pokloni nekom muzeju. Stranom / domacem.
Garantujem, ako je minijaturna kopija verna - svi ce muzealci vrisnuti od srece.
Oni nemaju vreme za to. Njih brine pretezno egzistencija.
Mogu zamisliti kako neki dijasporac delje originalni volovski jaram visine 5, duzine 12 cm. Rezbari ga, ukrasava, dodaje sve minijaturne detalje; minijaturni okov, minijaturne "palice za košenje" (kad sе jaram podigne i živinčetu vikne: "Koš!", - a ono žmirkajući gurne glavu u jaram ...
Btw, to je zivince pocesto pametnije od vlasnika.
Sad, neko ce da se izleti i da me pita - a otkud ja znam za to?
(Pa, jednostavno - umem ja sa srBskim volovima).
...
Zasto tako skromno - "kuca od blata"?
Ajmo malo hrabrije, - "perspektivnije"!
Pletene koshare, kolibice od pruca, sojenice, zemunice, - pa sve do pecina i "lepenskog coveka".
"Nazad u srBsku shumu!" / "Melodije iz srBske shume"?
Wtf?
Ako neko drustvo vec civilizacijski i istorijski regresira - pa neka pravi unazad korake od hiljadu milja!
Svako onaj ko pogleda neku TV reportazu o seoskoj zapustenoj Srbiji - moze videti ne stotine, vec hiljade i hiljade tih kuca / od "bondruka" / koje propadaju po Srbiji. O selima bez struje i vodovoda, putne mreze, telefona, poste, ambulante. O ljudima koji u danasnjoj Srbiji zive u XIX veku.
U naturalnom domacinstvu. Od dzaka brasna i secera, malo novcanog priloga koje dobiju ako im se posreci da do njih slucajno zaluta neka TV ekipa. Uglavnom ne zaluta.
Tako da i danas zive bez vode, uz petrolejku, visesatno pesacenje, sa "nametnicima", - prepusteni zaboravu, dotrajavanju i neumitnom nestanku.
>> ... Srazmerno brzo smo napredovali od pećina i zemunica do četvrtastih nadzemnih zgrada, sa zidovima od kolja, opletenog prućem i oblepljenog glinom na zemljanom naboju, ali smo onda za deset hiljada godina, sve do napoleonovih ratova i ustanaka, uprkos moćnom rimsko - vizantijsko - tursko - austrijskom graditeljskom kondominijumu, u najstrožijem centru današnjeg Beograda, ostali na neolitskom urbanom nivou. Uz dodatak maltera i kreča, naravno. ... B. Pekic: Jazonove vatre ... <<
Mislim, ako je neko vec toliki ljubitelj "narodnog graditeljstva", - pa sto ne donira novac nekom podrucnom muzeju za projekat nekog etno-sela, obnovu i prenos neke od takvih kuca; kompletnu infrastrukturu: zaposleni moraju stici u etno-selo nekim putem / prevozom; u tom etno-selu moraju imati neke uslove: parking, ogradu, cuvarsku sluzbu 24/7, struju, telefon, internet, vodice / kustose, prigodne stampane / multimedijalne materijale, kapacitete za smestaj / boravak / neka predavanja.
Zar da zaposleni zive u tim istim "muzejskim kucama"?
Znaci treba im privremeni / povremeni smestaj? Na koliko kilometara od tog "etno-sela" (da ne naruse pejzaz / vidik)?
Opet, - ti bi zaposleni kao roditelji / necija deca imali i neke obaveze, da skoluju decu, pripaze na starije? Ko ce da im plati prevoz (koji prevoz) - benzin (koliko to kosta?) ... itd, itd.
Ako je "etno-selo" naucnog karaktera - to potpada pod neko Ministarstvo, za to su potrebna sredstva iz budzeta? Ako je komercijalno-turisticko - gde smestiti goste?
Ko ce da pazi na goste? Sluzi, hrani, zabavlja, pere?
Ako u "etno-selo" dodje vise hiljada gostiju godisnje, - pa valjda tamo postoji i uredjena kanalizacija? Mislim otpadne "skepticke" i druge kuhinjske / sanitarne vode?
Gde se to izliva? Ko ce da plati preradu? Iz cijih sredstava?
Zar neko misli da na Kopaoniku ili Zlatiboru postoji sjajna / po evropskim principima "uredjena kanalizacija" sa preradom otpadnih voda?
Gde se sve to izliva?
Opet, - cudi me da neko ko ima toliko veliku ljubav spram "traditionala" nije prvo konsultovao neku strucnu literaturu - etnolosku?
Kako neko moze napraviti vikend-kucu od naboja i dolaziti u nju jednom u godini / jednom u par godina - ne loziti najmanje 2-3 "mesta"; da po sobama ne spava po 3-5 ljudi koji greju glinene / zemljane zidove svojom toplinom?
Mislim, - udari neka kisetina, padne neki grad / zvekne neki sneg od 1m zimi - "ceramida" ne popuca, ili krov od slame ne procuri, zidovi se ne natope vlagom, drvo ne pocne da trune? Niko od "komsija" nista ne odnese? Kapak sa prozora / prozor, staklo; padnu vrata - ne utera ovce preko noci u kucerak? Ili neko od zaljubljenika misli da ugradi u potleusi "elektronski sikjuriti sistem & metalna vrata sa alarmom"?
Na sta?
A mozda da prolazniku za vrat padne bukova klada kad ih nepozvan otvori?
Zna li neko sta se dogodilo sa "naZiJonalnim projektom u Kostunicima"?
Pa tamo je sve propalo. Nastupio srBski haos.
Evo mali hint za ljubitelje "bondruka".
Neka probaju da naprave tu kucu, kakva jeste, - ali u nekoj srazmeri (tipa srBski "Revell").
Nesto kao "sobnu / podrumsku / tavansku zeleznicu" ili kao "portugalsku karavelu" - sa vise hiljada sati rada. Sve minijaturno i sve verno. Da se krov, pa i sprat skidaju: da se vidi podrum / tavan.
Pa posle neka to pokloni nekom muzeju. Stranom / domacem.
Garantujem, ako je minijaturna kopija verna - svi ce muzealci vrisnuti od srece.
Oni nemaju vreme za to. Njih brine pretezno egzistencija.
Mogu zamisliti kako neki dijasporac delje originalni volovski jaram visine 5, duzine 12 cm. Rezbari ga, ukrasava, dodaje sve minijaturne detalje; minijaturni okov, minijaturne "palice za košenje" (kad sе jaram podigne i živinčetu vikne: "Koš!", - a ono žmirkajući gurne glavu u jaram ...
Btw, to je zivince pocesto pametnije od vlasnika.
Sad, neko ce da se izleti i da me pita - a otkud ja znam za to?
(Pa, jednostavno - umem ja sa srBskim volovima).
...
