589 replies to this topic

[Gonzo]

Alefe, jedno veoma prosto pitanje:


Ako su dve tvrdnje u suprotnosti jedna drugoj, onda je jedna neistinita. Mozemo je nazvati smecem, kao sto ti radis ponekad ovde. Dakle imamo:

1. Po hriscanstvu, Isus je bio bog/sin bozji.
2. Po islamu, Isus je bio obican covek (poslanik, doduse, ali ne i bog/sin bozji).


Koja od ove dve tvrdnje je djubre?

[dawkins]

Сајт о еволуцији не даје неке опипљиве доказе, нити оповргава постојање Бога.

A ko je uopste spomenuo Boga u ovom kontekstu? Problem sa Bogom nije sto niko nije dokazao da ne postoji, vec suprotno, sto niko nije dokazao da postoji.

Не могу да дају одговор на питање како је настао живот, покушавајући да сведу све на неке хемијске процесе у којима се губи разлика између живог и мртвог.

Sta da ti kazem-nije nauka bas za svakoga...Ko nije u stanju da razume da izmedju "zive" i "mrtve" materije ne postoji ostra granica i pored ociglednih primera, bolje nek se i dalje drzi kandila...

Поставља се нека детективска прича , којом се још више заплићу у немогоћност објашњавања необјашњивог.

Nemoj da mi kazes da ni ovu pricu nisi razumeo?

„Све што је до сада произведено је још увек мртва материја.Додуше органска-али мртва.И на основу те чињенице закључујемо да живот није исто што и органска материја.Постоји разлика  између аминокиселина које постају у живим бићим и оних које су постале абиогеним путем.Све то потврђује да живот ние исто што и органска материја.

Auuuu, ocajan vam je ovaj popovski udzbenik, mnogo vas laze. Ovaj autor tesko da bi imao prelaznu ocenu iz biologije za srednju skolu. Inace, ideja da izmedju aminokiselina u zivim bicima i onih dobijenih u laboratoriji postoji razlika potice od verovanja starog oko 300 godina, koje je poznato kao "vis vitalis" ili "zivotna sila". Dugo se smatralo da su (organska) jedinjenja koja postoje u zivim bicima posebna po tome sto sadrze ovu silu, pa ih je stoga nemoguce dobiti u laboratoriji.
Ovo ucenje je, naravno, odbaceno kao pogresno poprilicno odavno.
Dakle, izmedju aminokiselina u zivim bicima i onih nastalih u laboratoriji (abiogenim putem kako ovde pise) ne postoje nikakve razlike.

Ако научници успеју вештачким путем да направе органске материје, а те материје остају мртве, то још не значи да су тиме решили тајну живота, нити су доказали да је живот исто што и органска материја.

A ko je to rekao da je zivot isto sto i organska materija?

Ако чак успеју да вештачки произведу живо биће, онда ће само показати да то живо биће није постало случајно, него као резултат њиховог умног напора.

Ha, ha, zanimljiv sofizam...
Ako naucnici uspeju da dobiju zivo bice u laboratoriji, to ce biti samo jos jedan dokaz tacnosti nasih naucnih saznanja. Jer, zamisli, naucnici nece to bice dobiti molitvom, nego znanjem biologije, biohemije, genetike, evolucije. A one se sve zasnivaju na prirodnim procesima, bez upliva natprirodnog.

Осим тога живот није само физичко-хемијски процес, него једна посебна нематеријална суштина, а мртва материја је способна само за физичко-хемијске процесе, па према томе живот није могао сам од себе постати од мртве материје.Он је нешто суштински различито од физичко-хемијске материје, а беланчевина је само физички неопходан услов за његов  настанак  и испољавање  материјалном  у  свету.

Jos jedna "teska" nebuloza. Zivot nije nikakva "nematerijalna sustina". Sve u nasim telima je materijalno, podleze svim fizickim i hemijskim zakonima, kao i bilo sta drugo nezivo. Isti je slucaj i sa svescu i svim ostalim psihickim funkcijama. One su sve smestene u mozgu, neurofizioloski procesi u mozgu su materijalni, oni mogu da se registruju, izmere. Prestankom rada mozga, prestaju i svi ovi procesi...

Сад би могло да се расправља и о контигентности материје, да се васиона шири тј. да није вечна како је учила атеистичка наука, Зелингеровом парадоксу, атомској и међуатомској празнини.

Ha, ha, uvek se odusevim kada ljudi zamisljaju da postoje neke dve nauke: jedna ateisticka, i druga vernicka, ili kako je vec zovu. Za informaciju svima onima koji ne znaju kako nauka funkcionise: nauka je jedna, to vam nije kao Biblija, pa postoje protestanti, pravoslavci, katolici, svaki je tumaci na svoj nacin. Nauka je jedna i ista i za pravoslavce, i za katolike i za protestante i za muslimane i za ateiste...
Zanima me, koji je to Zelingerov paradoks, i kakvi su to paradoksi o atomskoj i medjuatomskoj praznini, ajde i ja da prirodnjak nesto naucim od popova...

То је веома занимљиво, да када би се материја сабила имала би малу запремину, али би тежина остала иста.Тако пречник Земље не би био 12.000 километара него само 800 метра.Џејмс Џинс говорећи о количини метерије у васиони пореди је  са  Евопом у којој би биле само три мушице, па чак и у том случају ваздух Европе би би насељенији мушицама , него васиона  звездама.

Gomila nabacanih podataka, ali nikakav smisao ni na pomolu...

Такође Жолио и Тибо су још 1934. приметили да када се сударе позитрон и електрон, различито наелектрисани, они се поништавају и на њиховом месту појављује се енергија у виду два гама фотона.Ова појава је право уништење материје, не само као неког хемијско елемента, него баш масе.То је нестанак масе.Ово није само неки лабораторијски раритет, него се та појава стална у природи.

Obavestite tog Lazara Milina da za ovakve izjave obaraju na prvoj godini, i ne daju onom ko kaze ovako nesto da polaze jos narednih nekoliko rokova.
Izgleda da je fizika jedina stvar na svetu koju ovaj covek manje zna od biologije. Jadni Paul Dirac se sada prevrce u grobu, jer i dan danas postoje ljudi koji misle da sudarom elektrona i pozitrona dolazi do unistenja materije...
A sta su, leba ti, ona dva gama fotona? Nematerija?

Edited by dawkins, 29 June 2006 - 23:59.

[dawkins]

Ове и још многе друге чињенице из биологије, психологије, онтологије, етике, телеологије...налазе се у Апологетици, Лазара Милина, уџбенику за пети разред богословија СПЦ.  

<{POST_SNAPBACK}>

Ovakvo izvrgavanje ruglu nauci kao u ovom nazovi "udzbeniku" samo pokazuje da je izgleda krajnje vreme da se neko ozbiljan pozabavi nivoom udzbenika za bogosloviju. Jer kako stvari sada stoje, nikakvi naucni kriterijumi za njih ne postoje.
Oni su i slika i prilika nasih polupismenih popova. Patetican pokusaj "svercovanja" vere u nauku i nista vise od toga. Pri tome onaj koji "svercuje" ne zna ni n od te nauke o kojoj pise...

[dawkins]

Kao sto vidim, jedan prosecan srednjoskolac nauci vise od prirodnih nauka nego pop na svom fakultetu. Znate, popovi, malo je neozbiljno da onaj ko o prirodnim naukama zna manje od jednog srednjoskolca prica price o Univerzumu, njegovim silama, nastanku, zivim bicima, njihovom nastanku i razvoju ljudima koji su iz tih oblasti zavrsili neke ozbiljnije skole...

[dawkins]

A da onda pojednostavimo. Odakle materija?

A sto bih ti pricao ista o tome kada ionako neces nista da razumes?

Sve sto naucnici danas znaju o nastanku univerzuma je cista spekulacija koja se bazira na dokazima koji nisu nista konkertniji i detaljniji od raznih neobjasnjivih pojava sirom svjeta, kao sto su pojave Djevice Marije itd.

Vidjenje tipicno za neuke vernike, ali to nije nista cudno: onaj ko od znanja prirodnih nauka ima veliki odmor u osnovnoj skoli, ne moze drugacije ni da vidi nauku, nego kao vid vere. Inace, sve ono sto naucnici znaju o Univerzumu, pa i o njegovom nastanku, dokumentovano je naucnim dokazima, i to onim od kojih se tebi verovatno dize kosa na glavi: matematickim. Dakle, cista nuklearna fizika, kvantna mehanika, teorija relativnosti. Stiven Hoking je matematicki dokazao da je Svemir nastao Velikim praskom. A ti probaj da dokazes isto svojim kandilom. Ja cu ipak imati vise poverenja u ono prvo.

Ti naravno kao i mnogi drugi ne shvatas koliko ne znas pa mislis da danasnje znanje nekoliko stotina naucnika moze objasniti sve.

Ja odlicno znam koliko ne znam, pre bih rekao da je to tvoj problem.

Ajde molim te dokazi da Bog nije ozivjeo materiju? Od kud ti to znas? procitao negdje, pretpostavljam! Medjutim nije ni bitno.

Teret dokazivanja necega je na onome koji to tvrdi, a ne na onom koji porice. Dakle, to ovde znaci da niko nema razloga da veruje u Boga, dok ti ili neki drugi vernik ne da pozitivan dokaz da je Bog oziveo materiju.
Nauka je za sve sto tvrdi dala dokaze.
A tvoja Biblija?
Kakav nam ono bese dokaz da postoji zbunje koje govori?

Ti imas pravo na svoje misljenje, al' cinjenica je da Bogoslovija pruza dobro generalno obrazovanje, za razliku od mnogih drugih fakulteta a sto se tice kolicine gradiva i akademske rigoroznosti, u svakom slucaju ne zaostaje za drugim fakultetima.

Sve zavisi od toga sta smatras pod "generalnim obrazovanjem". Sto se tice prirodnih nauka, obrazovanje je ocajno, kao sto sam vec pisao. Knjige im pisu ljudi koji fiziku i biologiju u sake nisu dohvatili.

[martinj]

Alefe, jedno veoma prosto pitanje:
Ako su dve tvrdnje u suprotnosti jedna drugoj, onda je jedna neistinita. Mozemo je nazvati smecem, kao sto ti radis ponekad ovde. Dakle imamo:

1. Po hriscanstvu, Isus je bio bog/sin bozji.
2. Po islamu, Isus je bio obican covek (poslanik, doduse, ali ne i bog/sin bozji).
Koja od ove dve tvrdnje je djubre?

<{POST_SNAPBACK}>

Obe

[Jr]

Inace, sve ono sto naucnici znaju o Univerzumu, pa i o njegovom nastanku, dokumentovano je naucnim dokazima, i to onim od kojih se tebi verovatno dize kosa na glavi: matematickim. Dakle, cista nuklearna fizika, kvantna mehanika, teorija relativnosti. Stiven Hoking je matematicki dokazao da je Svemir nastao Velikim praskom. A ti probaj da dokazes isto svojim kandilom. Ja cu ipak imati vise poverenja u ono prvo.

<{POST_SNAPBACK}>

Ok, imam jedno pitanjce, cisto da ne gubim svoje vrijeme objasnjavajuci gluvima...
Koliko je tvoje matematicko obrazovanje?

[Schrodinger]

Ova rasprava je ocigledno otisla veoma daleko od prvobitne teme, koja nije losa, jer treba, posle vojske, svakako detabuizirati i crkvu u ovim krajevima u kojima je kriticki diskurs retka pojava. Medjutim, slozio bih se sa Henryijem da je gore u savremenoj Srbiji biti politicar, "menadzer", bizmismen ili korektivni hirurg nego samo pop (ako si oboje, onda je to premija ).

Ali treba reci par stvari i ovima sto prave od nauke idolatriju. Takve gluposti naucnicima samim upravo najvise smetaju i najbesmislenije su. Npr. starter misli da kad je napisao "kvazi-naucni" da je time izrekao nesto pezorativno; kao da nauka nekim cudom obuhvata sva casna i dostojna zanimanja, a ne samo mali podskup istih. Sto ne napisa za likovnu akademiju, ili sumarski fakultet ili dif ili vojnu akademiju da su "kvazi-naucni"? Sve ove discipline (a bogami i niz drugih, poput knjizevnosti, politickih "nauka" i mnogih drugih) nemaju sa naukom blage veze, cak i kad se tako idiotski zovu (pazi oksimorona: politicke "nauke"! ili je i ono "oksi" suvise), jer nije dovoljno zvati se, vec treba razumeti i naucni metod i epistemologiju, a to je ono sto cesto najvatrenijim "braniteljima" nauke najvise fali. Jesu li nesto losiji sumar, oficir, trener ili umetnik zato sto se ne bave "naukom", niti im je potreban neki "naucni" pogled na svet (stogod to bilo). Jesmo li mi ziveli u jednom od najidiotskijih zamislivih sistema koji se dicno zvao, stariji ce se prisetiti, "naucnim socijalizmom", a ne da "n" od nauke nije imao, vec je bio 101%-na suprotnost kritickom racionalizmu na kome pociva naucni pogled na svet?

Neki drugi tu potegose pitanja da li nauka moze ili ne moze da kaze zasto postoji materija ili zivot. Pa naravno da ne moze, nauka se uglavnom ni ne bavi pitanjima "zasto" i sa velikim zadovoljstvom to prepusta filozofiji ili teologiji (protiv koje se ozbiljna i autenticna nauka, da razjasnimo za one sa jeftinijim kartama, ne bori, niti ih sagledava kao neke protivnike i neprijatelje). Ono sto bi decu trebalo uciti u osnovnoj skoli, umesto gomile glupe faktografije, jeste upravo epistemologija, koja lepo objasnjava da se nauka ne bavi ni Istinom, a ni istinom, ponajmanje "cinjenicama". Nauka se bavi objasnjavanjem i predvidjanjem fenomena; to sa istinom nema ama bas nikakve veze (izuzetak je matematika, ali tamo pojam istinitosti ima sasvim drugacije znacenje od onog u svakodnevnom zivotu, kao sto bi bar ove godine kad slavimo 100 godina od rodjenja i 75 od najveceg otkrica Kurta Gedela, mogli da naucimo).

Istorijski gledano, teologija i teolozi su dali ogroman doprinos nauci i razvijanju savremenog pogleda na svet. Ljudi poput Rodzera Bekona, Williama Occama, Albertus Magnusa, Rudjera Boskovica, Isaka Njutna (covek se smatrao podjednako teologom kao i fizicarem i alhemicarem), pa u novije vreme i ljudi kakav je bio Teillhard de Chardin, dali su ogroman doprinos razvitku nauke i bili su intelektualci prvog reda. Albert Ajnstajn je smatrao teologiju izuzetno vrednim zanimanjem, i nije se nimalo vredjao kad mu je vise sagovornika, ukljucujuci i Wolfganga Paulija, zameralo da na naucnim skupovima govori kao teolog. U tom smislu, a priori orijentisani kriticari bi mogli malo da se obrazuju, a narocito da se emancipuju od tzv. vigovskog tumacenja istorije, tj. ocenjivanja istorijskih pojava po kriterijumima danasnje korisnosti.

Sve ovo nazalost ne menja cinjenicu da je kod nas teoloski diskurs (cast izuzecima) na jezivo niskom nivou, i savrseno odslikava sumrak civilizacije u ovim krajevima (koji ni nauku nije mimoisao, za one koji ne prate; to sto se ljudi formalno vise upisuju na, sta ja znam, fiziku, matematiku, medicinu nego na teologiju ne govori nimalo da su nase fizika, matematika, medicina ista znacajnije u svetskim okvirima nego sto je nasa teologija). Za razliku od katolicke i jednog dela protestantskih crkava, pravoslavna nikada nije stavljala takav naglasak na znanje, obrazovanje, a posebno ne na spekulativno misljenje. To je i uzrok zasto je debelo zaostala za ovima i u dogmatskom i u intelektualnom smislu. Sa tim se treba hrabro suociti, mada je hrabrost Srbima (i vecem delu pravoslavnih naroda) uvek bila, nasuprot uobicajenoj na(r )cistickoj autosugestiji, slaba tacka.

Edited by Schrodinger, 30 June 2006 - 00:51.

[slow]

Ova rasprava je ocigledno otisla veoma daleko od prvobitne teme, koja nije losa, jer treba, posle vojske, svakako detabuizirati i crkvu u ovim krajevima u kojima je kriticki diskurs retka pojava. Medjutim, slozio bih se sa Henryijem da je gore u savremenoj Srbiji biti politicar, "menadzer", bizmismen ili korektivni hirurg nego samo pop (ako si oboje, onda je to premija    ). 

Ali treba reci par stvari i ovima sto prave od nauke idolatriju. Takve gluposti naucnicima samim upravo najvise smetaju i najbesmislenije su. Npr. starter misli da kad je napisao "kvazi-naucni" da je time izrekao nesto pezorativno; kao da nauka nekim cudom obuhvata sva casna i dostojna zanimanja, a ne samo mali podskup istih. Sto ne napisa za likovnu akademiju, ili sumarski fakultet ili dif ili vojnu akademiju da su "kvazi-naucni"? Sve ove discipline (a bogami i niz drugih, poput knjizevnosti, politickih "nauka" i mnogih drugih) nemaju sa naukom blage veze, cak i kad se tako idiotski zovu (pazi oksimorona: politicke "nauke"! ili je i ono "oksi" suvise), jer nije dovoljno zvati se, vec treba razumeti i naucni metod i epistemologiju, a to je ono sto cesto najvatrenijim "braniteljima" nauke najvise fali. Jesu li nesto losiji sumar, oficir, trener ili umetnik zato sto se ne bave "naukom", niti im je potreban neki "naucni" pogled na svet (stogod to bilo). Jesmo li mi ziveli u jednom od najidiotskijih zamislivih sistema koji se dicno zvao, stariji ce se prisetiti, "naucnim socijalizmom", a ne da "n" od nauke nije imao, vec je bio 101%-na suprotnost kritickom racionalizmu na kome pociva naucni pogled na svet?

Neki drugi tu potegose pitanja da li nauka moze ili ne moze da kaze zasto postoji materija ili zivot. Pa naravno da ne moze, nauka se uglavnom ni ne bavi pitanjima "zasto" i sa velikim zadovoljstvom to prepusta filozofiji ili teologiji (protiv koje se ozbiljna i autenticna nauka, da razjasnimo za one sa jeftinijim kartama, ne bori, niti ih sagledava kao neke protivnike i neprijatelje). Ono sto bi decu trebalo uciti u osnovnoj skoli, umesto gomile glupe faktografije, jeste upravo epistemologija, koja lepo objasnjava da se nauka ne bavi ni Istinom, a ni istinom, ponajmanje "cinjenicama". Nauka se bavi objasnjavanjem i predvidjanjem fenomena; to sa istinom nema ama bas nikakve veze (izuzetak je matematika, ali tamo pojam istinitosti ima sasvim drugacije znacenje od onog u svakodnevnom zivotu, kao sto bi bar ove godine kad slavimo 100 godina od rodjenja i 75 od najveceg otkrica Kurta Gedela, mogli da naucimo).

Istorijski gledano, teologija i teolozi su dali ogroman doprinos nauci i razvijanju savremenog pogleda na svet. Ljudi poput Rodzera Bekona, Williama Occama, Albertus Magnusa, Rudjera Boskovica, Isaka Njutna (covek se smatrao podjednako teologom kao i fizicarem i alhemicarem), pa u novije vreme i ljudi kakav je bio Teillhard de Chardin, dali su ogroman doprinos razvitku nauke i bili su intelektualci prvog reda. Albert Ajnstajn je smatrao teologiju izuzetno vrednim zanimanjem, i nije se nimalo vredjao kad mu je vise sagovornika, ukljucujuci i Wolfganga Paulija, zameralo da na naucnim skupovima govori kao teolog. U tom smislu, a priori orijentisani kriticari bi mogli malo da se obrazuju, a narocito da se emancipuju od tzv. vigovskog tumacenja istorije, tj. ocenjivanja istorijskih pojava po kriterijumima danasnje korisnosti.

Sve ovo nazalost ne menja cinjenicu da je kod nas teoloski diskurs (cast izuzecima) na jezivo niskom nivou, i savrseno odslikava sumrak civilizacije u ovim krajevima (koji ni nauku nije mimoisao, za one koji ne prate; to sto se ljudi formalno vise upisuju na, sta ja znam, fiziku, matematiku, medicinu nego na teologiju ne govori nimalo da su nase fizika, matematika, medicina ista znacajnije u svetskim okvirima nego sto je nasa teologija). Za razliku od katolicke i jednog dela protestantskih crkava, pravoslavna nikada nije stavljala takav naglasak na znanje, obrazovanje, a posebno ne na spekulativno misljenje. To je i uzrok zasto je debelo zaostala za ovima i u dogmatskom i u intelektualnom smislu. Sa tim se treba hrabro suociti, mada je hrabrost Srbima (i vecem delu pravoslavnih naroda) uvek bila, nasuprot uobicajenoj na(r )cistickoj autosugestiji, slaba tacka.

<{POST_SNAPBACK}>

Jednostavno

[mile curcic]

Zasto je ova tema skrenula u matematicko dokazivanje da Bog ne postoji?

Bio je neki matematicar-filozof koji je tvrdio da se sve ponavlja jer broj kombinacija atoma u kosmosu je ogranicen i kad tad se ponovi ista kombinacija.

[Gojko & Stojko]

Bio je neki matematicar-filozof koji je tvrdio da se sve ponavlja jer broj kombinacija atoma u kosmosu je ogranicen i kad tad se ponovi ista kombinacija.

<{POST_SNAPBACK}>

... ostali samo dugmici!

SaE

[Gojko & Stojko]

Ma džabe sve to kad i dalje traže 300 a imaju samo 44 a crkve niču kao pečurke posle kiše...

Na kraju će da 'vataju ljude na ulici i da ih rukopolažu kako bi imali dovoljno kadra da opsluže sve bogomolje...

<{POST_SNAPBACK}>

Smesi im se svetla buducnost - i ovde je pocelo sa nedostatkom popova:

http://www.realestat... sale/103267067





Share & Enjoy

Edited by Gojko & Stojko, 30 June 2006 - 08:59.

[AlefShin]

Neki drugi tu potegose pitanja da li nauka moze ili ne moze da kaze zasto postoji materija ili zivot. Pa naravno da ne moze, nauka se uglavnom ni ne bavi pitanjima "zasto" i sa velikim zadovoljstvom to prepusta filozofiji ili teologiji (protiv koje se ozbiljna i autenticna nauka, da razjasnimo za one sa jeftinijim kartama, ne bori, niti ih sagledava kao neke protivnike i neprijatelje). Ono sto bi decu trebalo uciti u osnovnoj skoli, umesto gomile glupe faktografije, jeste upravo epistemologija, koja lepo objasnjava da se nauka ne bavi ni Istinom, a ni istinom, ponajmanje "cinjenicama". Nauka se bavi objasnjavanjem i predvidjanjem fenomena; to sa istinom nema ama bas nikakve veze (izuzetak je matematika, ali tamo pojam istinitosti ima sasvim drugacije znacenje od onog u svakodnevnom zivotu, kao sto bi bar ove godine kad slavimo 100 godina od rodjenja i 75 od najveceg otkrica Kurta Gedela, mogli da naucimo).

Istorijski gledano, teologija i teolozi su dali ogroman doprinos nauci i razvijanju savremenog pogleda na svet. Ljudi poput Rodzera Bekona, Williama Occama, Albertus Magnusa, Rudjera Boskovica, Isaka Njutna (covek se smatrao podjednako teologom kao i fizicarem i alhemicarem), pa u novije vreme i ljudi kakav je bio Teillhard de Chardin, dali su ogroman doprinos razvitku nauke i bili su intelektualci prvog reda. Albert Ajnstajn je smatrao teologiju izuzetno vrednim zanimanjem, i nije se nimalo vredjao kad mu je vise sagovornika, ukljucujuci i Wolfganga Paulija, zameralo da na naucnim skupovima govori kao teolog. U tom smislu, a priori orijentisani kriticari bi mogli malo da se obrazuju, a narocito da se emancipuju od tzv. vigovskog tumacenja istorije, tj. ocenjivanja istorijskih pojava po kriterijumima danasnje korisnosti.

Upravo tako! Vladajuci katastrofalni/diletantski epistemoloski nivo je razlog sto mi ne pada na pamet da vodim neke besmislene rasprave o `(ne)postojanju Boga`.

Drago mi je da si pomenuo velikog Gedela, pa koristim priliku da svima preporucim odlican Hofstadterov esej `Gedel, Escher, Bach` koji je svojevremeno izasao u casopisu `Delo`-jun 1989.

Edited by AlefShin, 30 June 2006 - 09:12.

[Mashinovodja]

Generalno odličan post. Hvala.

Istorijski gledano, teologija i teolozi su dali ogroman doprinos nauci i razvijanju savremenog pogleda na svet. Ljudi poput Rodzera Bekona, Williama Occama, Albertus Magnusa, Rudjera Boskovica, Isaka Njutna (covek se smatrao podjednako teologom kao i fizicarem i alhemicarem), pa u novije vreme i ljudi kakav je bio Teillhard de Chardin, dali su ogroman doprinos razvitku nauke i bili su intelektualci prvog reda. Albert Ajnstajn je smatrao teologiju izuzetno vrednim zanimanjem, i nije se nimalo vredjao kad mu je vise sagovornika, ukljucujuci i Wolfganga Paulija, zameralo da na naucnim skupovima govori kao teolog. U tom smislu, a priori orijentisani kriticari bi mogli malo da se obrazuju, a narocito da se emancipuju od tzv. vigovskog tumacenja istorije, tj. ocenjivanja istorijskih pojava po kriterijumima danasnje korisnosti.

Dodao bih samo da nije nikakva tajna da je puno poznatih i priznatih naučnika verovalo (i veruje) u Boga. Međutim, problem je u tome što Bog u koga oni veruju svakako nije onaj "zvanični" ili "atestirani" crkveni Bog. Osim toga, crkvene dogme im ništa ne znače jer po prirodi posla kojim se bave, barataju dokazima, što je suprotnost dogmama. Na primer, teško bi ih neko ubedio da je Eva nastala od Adamovog rebra. A tu i druge slične tvrdnje i dogme mora da prihvati svako ko sebe smatra vernikom onako kako to crkva definiše. Ne može i ne sme da je podvrgava kritičnoj analizi. Ili veruje i prihvata sve, ili ga crkva ne prihvata kao vernika. Drugog izbora nema. U stvari, ima: da sebe smatra vernikom koji nema nikakve veze s crkvom. Dakle, obostrano ignorisanje. ((Što na kraju, mnoge gurne u nekakvu sektu, ali to je druga priča.)

Sve ovo nazalost ne menja cinjenicu da je kod nas teoloski diskurs (cast izuzecima) na jezivo niskom nivou, i savrseno odslikava sumrak civilizacije u ovim krajevima (koji ni nauku nije mimoisao, za one koji ne prate; to sto se ljudi formalno vise upisuju na, sta ja znam, fiziku, matematiku, medicinu nego na teologiju ne govori nimalo da su nase fizika, matematika, medicina ista znacajnije u svetskim okvirima nego sto je nasa teologija). Za razliku od katolicke i jednog dela protestantskih crkava, pravoslavna nikada nije stavljala takav naglasak na znanje, obrazovanje, a posebno ne na spekulativno misljenje. To je i uzrok zasto je debelo zaostala za ovima i u dogmatskom i u intelektualnom smislu.

Tako je. Problem je u sadašnjem konceptu "biti pravoslavan" To se, nažalost, bukvalno tumači kao "ja Boga slavim pravo". Reč "pravo" je ovde u smislu tačno, ispravno, dakle, suprotno od pogrešno. Iz toga proizilaze dve stvari:
1. Svi ostali hrišćani i vernici drugih religija su jeretici u odnosu na nas, jer Boga slave pogrešno.
2. Nije na nama da razmišljamo i teoretišemo o dogmama koje su definisane pravo jednom zauvek. One se moraju prihvatiti u potpunosti. Pošto je čovek prolazan i vrlo je kratko na ovom svetu, njegovo je samo da dalje prenosi dogme onima koji dolaze za njim. Nikakva analiza i, ne daj Bože, kritika ne dolaze u obzir.
Ovo su dva izuzetno tvrda stava. Nekad su možda imala smisla, ako ne zbog drugog, onda zbog očuvanja pravoslavlja. Međutim, ovo je XXI vek i vremena su se značajno promenila. Pravoslavlje se mora tome prilagoditi, ako hoće da preživi. Koncept "mi smo najbolji i ne treba ništa da menjamo kod sebe" vremenom vodi samo u marginalizaciju i nestajanje. Ne može biti nikakvog napretka ako se u ime očuvanja "pravog" guši svaka kritička misao i svako preispitivanje postojećeg, a svako ko na to pomisli odmah se ispljuje i prilepi mu se etiketa "komunista".

[AlefShin]

Smesi im se svetla buducnost - i ovde je pocelo sa nedostatkom popova:

S&E