377 replies to this topic

[Ragnar]

Znam 100% da španski i portugalski imaju i deminutive i augmentative. Mislim da ih imaju i ostali romanski, a i slovenski jezici.

Slučaj engleskog je tu veoma zanimljiv.

[Crveniautobus]

Engleski koliko znam nema ni deminutive,

piglet
kitchenette
snippet
tablet
gosling
birdie
piggy

Neki nastavci su okamenjeni, drugi su produktivni.

You get the point.

Spanski augmentativi:

pinchazo
golpeazo

[Amelija]

Spanci imaju super augmentative.
A imaju i more deminutiva, i obilno koriste sve.
Portugalski ne znam, ali pretpostavljam da je manje-vise ista prica.

Engleski i nemacki imaju deminutive ali augmentative ne.


Srpski je tu prilicno produktivan, npr zmija, zmijica, zmijuljica, zmijuljce, zmijetina, zmijcuga, itd, itd.

[Marcus Lupus]

Уопште, словенски језици су у овој причи закон. У сваком има гомила аугментатива, деминутива, хипокористика...

[Crveniautobus]

Italijanski augmentativi:

cartone, minestrone, provolone...

[Amelija]

u nemackom mi je zanimljivo i to sto se razlikuje "ici", "voziti" i "leteti"

npr ako si u Belgiji pa ides u Srbiju, ne mozes da kazes "idem sutra u Srbiju" nego "letim sutra u Srbiju" ili "vozim sutra u Srbiju"
ako si u Americi onda samo preostaje "letim"

a i na autoputevima nema "izlaza" nego "izvoza"

[Nimrod]

u nemackom mi je zanimljivo i to sto se razlikuje "ici", "voziti" i "leteti"

npr ako si u Belgiji pa ides u Srbiju, ne mozes da kazes "idem sutra u Srbiju" nego "letim sutra u Srbiju" ili "vozim sutra u Srbiju"
ako si u Americi onda samo preostaje "letim"

a i na autoputevima nema "izlaza" nego "izvoza"

<{POST_SNAPBACK}>

Jeste, da se precizira sta tacno radis Zato mi se i dopada. "Abfall" - "od pad" da se zna da to nesto otpada od necega drugog

[Amelija]

jos neke nemacke perverzijice:

herausgehen = otici napolje od negde
hinausgehen = otici negde napolje

a oba su u principu "izaci"

[Amelija]

Na italijanskom se "auto sa vozacem" (za iznajmljivanje npr) kaze "auto con autista", meni mnogo smesno.

[intrepid]

Rodbinske veze u srpskom su .

Pravimo razliku između strica, ujaka i teče (kao i strine, ujne i tetke), a nemamo jedinstvenu reč za 'brat/sestra od tetke'. Razlikujemo taštu i svekrvu, a imamo jednu reč za sestrinog muža i ćerkinog muža - zet.

<{POST_SNAPBACK}>

Pa dobro, jesu malo čudne rodbinske veze. Ali moramo priznati da imamo daleko veći izbor reči u opisivanju rodbine u odnosu na zapadnoevropske jezike.

Nisi u pravu za jedinstvenu reč koja opisuje brata, odnosno sestru, od strica i tetke, reč je "bratučed". Samo sam jednom čuo da se koristi i to u Crnoj Gori, dok je u Makedoniji bratučed, odnosno bratučedka (za sestru) u svakodnevnoj upotrebi.

Pokretač teme je rekao da se začudio kad je čuo da u rumunskom postoji član kao postfiks imenice. Isto je u makedonskom.

Određeni član se u makedonskom gradi pomoću postfiksa -ta, -to ili -ot, a imenice koje nemaju ovaj postfiks se smatraju neodređenim. Npr. majka - majkata. Ali u makedonskom, član može da pređe i na pridev, pa tako imamo "so negovata majka" - "sa njegovom majkom".

Oprostićete malo zbog nepreciznosti, moje znanje makedonskog nije akademsko već empirijsko.

[Ragnar]

Nisi u pravu za jedinstvenu reč koja opisuje brata, odnosno sestru, od strica i tetke, reč je "bratučed". Samo sam jednom čuo da se koristi i to u Crnoj Gori, dok je u Makedoniji bratučed, odnosno bratučedka (za sestru) u svakodnevnoj upotrebi.

<{POST_SNAPBACK}>

Zaista? Nikad nisam čuo tu reč. Dobro, sad je pitanje zašto nije ušla u širu upotrebu.

[Nimrod]

Pa dobro, jesu malo čudne rodbinske veze. Ali moramo priznati da imamo daleko veći izbor reči u opisivanju rodbine u odnosu na zapadnoevropske jezike.

Nisi u pravu za jedinstvenu reč koja opisuje brata, odnosno sestru, od strica i tetke, reč je "bratučed". Samo sam jednom čuo da se koristi i to u Crnoj Gori, dok je u Makedoniji bratučed, odnosno bratučedka (za sestru) u svakodnevnoj upotrebi.

Pokretač teme je rekao da se začudio kad je čuo da u rumunskom postoji član kao postfiks imenice. Isto je u makedonskom.

Određeni član se u makedonskom gradi pomoću postfiksa -ta, -to ili -ot, a imenice koje nemaju ovaj postfiks se smatraju neodređenim. Npr. majka - majkata. Ali u makedonskom, član može da pređe i na pridev, pa tako imamo "so negovata majka" - "sa njegovom majkom".

Oprostićete malo zbog nepreciznosti, moje znanje makedonskog nije akademsko već empirijsko.

<{POST_SNAPBACK}>

Manji je problem sto je clan na kraju reci, u bugarskom i makedonskom se reci ne menjaju po padezima, dok u rumunskom, em uglavis clan, em takvu onda imenicu menjas po padezima. Pa bude :copilul, copilului itd

[nickie]

Novootkrivena interesantna nemacka rec (a izgleda da je ima i u engleskom, mada je nikad nisam cula u upotrebi): Halbwaise- polusiroce. Ima li je u drugim jezicima? Jel mi imamo rec polusiroce?
Odnosi se na dete kome je jedan od roditelja umro.

[pippin]

mislim da su holandjani ipak prvaci u koristenju deminutiva - dodas sufiks -je i svi sretni.

isto tako se i clan menja ispred deminutiva, tj. ako je pas "de hond", u deminutivu ce biti "het hondje".

[tamarindajuice]

Portugalski ne znam, ali pretpostavljam da je manje-vise ista prica.

<{POST_SNAPBACK}>

Koriste se oba. Deminutiv se gradi uglavnom dodavanjem inho/inha, dok augmentativ dodavanjem ão na kraju. Naravno ima izuzetaka, ali i mesta za izmisljanje/improvizaciju.