377 replies to this topic

[jvujuc]

Cuo sam da  srpski,albanski,grcki jezik ima isto gradjenje recenice u buducem vremenu koristeci isti pomocni glagol HTETI(cu,ces,cemo,cete,ce).
Ako neko zna o ovome vise neka pise.  

<{POST_SNAPBACK}>

Zanimljivo da se u engleskom, nemackom, holandskom... sa "hteti" gradi proslo vreme

[Amelija]

sa "hteti"?

mozda si mislila na "imati"

inace zanimljivo je sto se u nemackom i francuskom proslo vreme moze graditi sa "biti" i "imati" i postoje i pravila koji glagoli idu sa kojim (i naravno da nisu ista za oba jezika) dok npr u spanskom su svi i uvek sa "imati" a u srpskom su svi i uvek sa "biti".

a u nemackom se buduce vreme gradi pomocu glagola "postati"

[jvujuc]

Da, imati.

Ali u sustini i nije bas neka zanimljivost. Srodni jezici

[Ragnar]

Evo jedne zanimljivosti: Tonganski (govori se u Pacifiku), poseduje ne samo neodređeni i određeni član, već i poluodređeni:

neodređeni - ko ha pālangi = 'a caucasian', but it could have been almost any other human being
poluodređeni - ko e pālangi = 'the caucasian' in the sense that the person does not belong to some other race, but still rather 'a caucasian' if there several of them
određeni - ko e pālangí = 'the caucasian', that particular person there and no one else ((naglasak se pomera na poslednji slog, inače je obično na pretposlednjem)

Zanimljivo je da tonganski ima i 'emotivne' članove: si‘a (neodređeni) i si‘i (određeni)

Te u fakata‘u si‘i pusí - Kupiću (malu) macu.

[Recycle Bin]

Da, imati.

Ali u sustini i nije bas neka zanimljivost. Srodni jezici

<{POST_SNAPBACK}>

i makedonski ima isto to...
A nije srodan sa nemackim ni engleskim...

[Nimrod]

A turski nema pomocne glagole uopste. Kao i arapski. Zna li neko za hebrejski?

[Marcus Lupus]

Ја сам чуо да ни словенски језици нису имали помоћне глаголе у почетку.

[Nimrod]

E pa u pocetku Najverovatnije nismo imali ni potrebe za slozenim vremenima (sta bi rekao u pluskvamperfektu ako ti secanje seze do prethodne sezone jer je pleme nomadsko i ne vodi mnogo racuna o vremenu)

[Amelija]

ja sam isto nesto slicno cula

tj konkretno, pitala sam se zasto u proslom vremenu treceg lica jednine povratnih glagola nema pomocnog glagola, pa su mi onda objasnili da je to zbog "starih vremena"

npr "ja sam se pitala"
ali, "ona se pitala" a ne "ona je se pitala"

i ajde, to je relikt starih vremena, ali mi opet nije jasno - a zasto samo u trecem licu jednine?

[Nimrod]

Hm...........koliko se meni cini, u hrvatskom je sasvim pravilna recenica "ona je se pitala". Istina, cini mi se da u srpskom ne cuh....

[Amelija]

U srpskom ne moze sigurno.
Za hrvatski nisam skroz sigurna, koliko ja znam ni tamo ali mozda se nesto i promenilo a mozda nisam dovoljno dobro upucena. Javice se mozda neko iz Hrvatske da razjasni.

Sve u svemu, na srpskom:

ona se pitala
on se zeznuo
ona se zabunila
on se najeo
ona se napila
...

Nikako ni pod razno ne mozes da ubacis i "je".


Barem ne u knjizevnom srpskom

[Marcus Lupus]

У руском у прфекту нема помоћног глагола уопште. Дакле, Ја купил( купио сам), ми сказали( рекли смо)...
То је вероватно све последица историјског развоја језика. Изгледа да стари језици( латински, старосл) једноставно имају прост перфекат, а то се негде очувало, негде не, а негде делимично, као у српском.

[Quizmaster]

Inace, odusevljavaju me Eskimi koji neuomorno udvajaju i suglasnike i samoglasnike, evo nekoliko stihova :

Nunarput, utoqqarsuanngoravit niaqqut ulissimavoq qiinik.
Qitornatit kissumiaannarpatit tunillugit sineriavit piinik.

<{POST_SNAPBACK}>

[/quote]


Pozdravio te Jaap de Hoop Sheffer

[Amelija]

Inace, odusevljavaju me Eskimi koji neuomorno udvajaju i suglasnike i samoglasnike,

<{POST_SNAPBACK}>

pa dobro, to rade i Finci

a Holandjani uglavnom samoglasnike

[Poo]

Ko jos osim nas ima augmentative?
Engleski koliko znam nema ni deminutive, ali njemacki ih ima i to vrlo jednostavne, za sve rodove se dodaje isti nastavak, ali im nije palo na pamet primjeniti istu stvar i za uvecanje.