377 replies to this topic

[Amelija]

Svaki jezik je po meni sasav na svoj nacin.

Evo upravo sam saznala da se na rumunskom clanovi pisu kao sufiksi reci, svasta.
Jedna od teskih egzotika za mene je cinjenica da u srpskom proslo vreme povratnih glagola u trecem licu jednine nema pomocni glagol (npr on se iznervirao a ne on je se iznervirao).
U srpskom mi je isto sasavo sto se za tri glagola negacija pravi pomocu prefiksa.
A kad smo kod negacije, u finskom se ista menja po licima dok glagolu ostaje samo koren (npr kao kad bi u srpskom bilo ja nem pije, ti nes pije, on ne pije, itd).
U francuskom i spanskom - glupi subjunktiv i ko li ga samo izmislii.

Itd.

[Crveniautobus]

Moj prilog temi je nesto sto sam na ovom forumu davno postovao. Pejstiracu.

Pazi ovo:

Nootka (zapadna Kanada) recenica:

"Tlihisma."

znaci "Camac je nasukan na plazi".

Da se analizirati na sledeci nacin:

Tlih- = vektorski pokret, pokret siljatog izduzenog tela u pravcu jednog od dva siljka kojima se zavrsava. Ova morfema nije imenica. Vise je kao neki vektor u fizici.

-is- = predlog za mesto; znaci "na plazi"

-ma = trece lice indikativa (jednine ili mnozine)

Nit je pomenut 'camac', nit nasukavanje, nit vreme kada se radnja dogodila.

...

Pazi jos jednu recenicu:

"Lashtskwiqistama." = "Camac ima posadu koja se sastoji od izabranih ljudi."

Analiza:

lash- = izabrati
-tskwiq- = ostatak, rezultat ; lashtskwiq = izabran
-ista- = u camcu u funkciji clana posade (="camcoposadski")
-ma = trece lice indikativa (jednine ili mnozine)

Ponovo, nikakav camac se nigde ne pominje.

...

Porediti jezike je vrlo zaludan posao, jer se cesto svodi na babe i zabe.

Beat this!

[Gonzo]

Ne vidim zasto bi nesto ovako uopste bilo cudno. Stavite se u kozu nekom Eskima i zamislite kako bi vam zvucale najobicnije reci tipa secer, ikona, destilacija itd.

[Crveniautobus]

Ne vidim zasto bi nesto ovako uopste bilo cudno. Stavite se u kozu nekom Eskima i zamislite kako bi vam zvucale najobicnije reci tipa secer, ikona, destilacija itd.

<{POST_SNAPBACK}>

Inuit, makar ovde u Kanadi, a sasvim izvesno, i u Danskoj (na Grenlandu) sve to sto si naveo vrlo dobro znaju.

...

Dopada mi se ova ideja da ovo bude tema za slavljenje jezicke raznolikosti.

[Gonzo]

OK, mozda nisam izabrao dobre primere, ali pogadjas poentu.

meni je najludje menjanje prvog sloga kod keltskih jezika.

Edited by Gonzo, 12 April 2006 - 23:56.

[Ragnar]

U francuskom i spanskom - glupi subjunktiv i ko li ga samo izmislii.

<{POST_SNAPBACK}>

blasfemija!

[Amelija]

Ne vidim zasto bi nesto ovako uopste bilo cudno. Stavite se u kozu nekom Eskima i zamislite kako bi vam zvucale najobicnije reci tipa secer, ikona, destilacija itd.

<{POST_SNAPBACK}>

Ma nisam ni mislila da se nesto cudom cudimo i ismejavamo druge jezike nego prosto da se pise o interesantnim i neobicnim stvarima u raznim jeziciima i uopste jezickoj raznolikosti kao sto rece autobus. Mozda nisam lepo precizirala u uvodnom postu.

[PeraZdera]

what's subjunktiv?

(disklejmer: još sam početnik u francuskom)

[mmilovan]

Jedna od teskih egzotika za mene je cinjenica da u srpskom proslo vreme povratnih glagola u trecem licu jednine nema pomocni glagol (npr on se iznervirao a ne on je se iznervirao).

<{POST_SNAPBACK}>

Tako nešto je postojalo. Sada je teški arhaizam.

[redridinghood]

Davno i kratko sam ucila ali koliko se secam u italijanskom se persira trecim licem jednine? Nikako nisam mogla na to da se naviknem....

[papapavle]

Davno i kratko sam ucila ali koliko se secam u italijanskom se persira trecim licem jednine? Nikako nisam mogla na to da se naviknem....

<{POST_SNAPBACK}>

Aha, i to u zenskom rodu. Ne znam tacno odakle potice (nisam ucio latinski), ali to dozivljavam otprilike ovako:

"Vasa Visost je vrlo ljubazna" -> "Ona je vrlo ljubazna" -> "Lei è molto gentile".

(Sto me uvek podseti na to kako Cezar govori o sebi u trecem licu :-))

Sto se tice navikavanja, priznajem da isprva nije bilo lako, no sad mi je lakse da persiram nego da sam na "ti" s nekim - svo vreme smo persirali profesorkama, pa mi to nekako prirodnije... :-) Stvar vezbe, kao i sve ostalo.

[Crveniautobus]

I na spanskom se persira trecim licem (usted, ustedes). Kazu da dolazi od "vuestra merced" (vasa milost), mada je moguce da dolazi i od arapskog "ustad" (nastavnik, ako se ne varam).

Inace, sa obracanjem u drugom i trecem licu u spanskom vlada pravi haos, i postoje, u zavisnosti od zemlje i socijalnog statusa, mnogi nacini da se neko oslovi, sa neverovatnom varijacijom u obliku glagola koji prati zamenicu.

[Crveniautobus]

Sad sam se seito jos necega u vezi sa persiranjem: u farsiju je moguce persirati trecem licu (licna zamenica "ishtan"). Ova zamenica ima oblik mnozine, a ako se dobro secam, koristi za i za trece lice jednine i za trece lice mnozine.
...
A tek japanski i korejski sistemi honorifichkog govora... E to je vec egzoticno!

[Amelija]

joj ja persiranje mrzim kao takvo ali to je posebna prica

inace dobra stvar u Spaniji je sto se generalno sve manje i manje persira


uzgred, jos jedna ezgotika finskog: ne postoje rodovi, i to ne postoje uopste, ne samo da predmeti nemaju rod kao u engleskom npr nego ne postoje ni dve licne zamenice "on" i "ona" vec samo jedna rec ("hän" )
inace jednom sam malo zezala Fince zbog toga na sta su mi rekli "pa sta, svi smo ljudi"

[Ragnar]

what's subjunktiv? 

(disklejmer: još sam početnik u francuskom) 

<{POST_SNAPBACK}>

Subjunktiv ili konjunktiv je glagolski način koji se uglavnom koristi u zavisnim rečenicama i koristi se za izražavanje želje, sumnje, naredbe, potrebe, mogućnosti, tj. uglavom nekog ličnog stava (otuda i ime subjunktive - radi se o nečem subjektivnom)

Postoji u romanskim jezicima, latinskom, nemačkom, čak i u engleskom (I wish I were... to "were" je subjunktiv).

Ne znam na šta se tačno Amelija žali, ali upotreba subjunktiva u francuskom (a i u španskom i portugalskom) je šematizovana. Meni je čak lakša i od upotrebe određenog člana.

Evo nekoliko primera:
Vous êtes gentil = Vi ste ljubazni. (najobičnija rečenica u kojoj je glagol être u indikativu prezenta)
Il faut que vous soyez gentil (trebalo bi da budete ljubazni)
Je veux que vous soyez gentil (želim da budete ljubazni)
Je demande que vous soyez gentil (zahtevam da budete ljubazni)
Je doute que vous soyez gentil (Sumnjam da ste ljubazni)
Il est nécessaire que vous soyez gentil (Neophodno je da budete ljubazni)
Je ne pense pas que vous soyez gentil (Ne mislim da ste ljubazni)

Ovde sam upotrebio prezent subjunktiva, postoje i druga vremena čija je upotreba u opadanju. Pa čak i prezent može da se zameni infinitivom u mnogim situacijama.