101 replies to this topic

[Hill Bill]

Na ovom forumu je ranije pokrenuta verovatno jedinstvena rasprava o redefiniciji starosne granice prava glasa, odnosno ukidanju tog ograničenja.
Koliko znam, učestvovali ste u kreiranju nacrta Ustava koji slovi kao "Tadićev Ustav". U njemu je verovatno prvi put do sada otvorena mogućnost za ukidanje starosne diskriminacije po kojoj mlađi od 18 godina nemaju pravo glasa. Pozivanjem na sadašnju formulaciju o glasanju za poslanike Narodne skupštine i starosnom limitu u članu koji to reguliše, svedoci smo da se tako definisano punoletstvo koristi čak i za ograničavanje slobode kretanja diskriminisanih građana našeg društva, naše dece. Mislim da se i samo pravo glasa može regulisati na mnogo racionalniji i humaniji način nego što se to čini sada i do sada, a definitivno ne ustavnim ograničenjem, pa makar i uz opravdanje eurounifikacije zakonske regulative. Ustav Srbije treba da štiti prava svih građana Srbije, a ustav Evropske Unije nek se bavi zaštitom prava svojih (pa i sada maloletnih) građana. Konkretna pitanja bi dakle bila:
1. Da li ste u izradi nacrta Tadićevog Ustava imali u vidu ovaj problem?
2. Da li smatrate da uopšte postoji problem u tome što jedan segment našeg društva nema pravo da odlučuje o svojoj budućnosti?
3. Kako tretirate nesaglasnost Zakona o radu, Zakona o porodici pa i Krivičnog zakona (gde je granica "punoletstva" snižena na 16 i niže godina) sa limitom od 18 godina za pravo glasa. Maloletnici mogu da rade, pa i da krivično odgovaraju kao i punoletni, a uskraćuje im se pravo glasa. Imaju obavezu da plaćaju porez, ali ne i da utiču na njegovo korišćenje.
4. Teoretski, moguće je da budu regrutovani, poslati u rat i usmrćeni a da nikada nisu imali ni mogućnost da se o nečem takvom, makar svojim glasom i izjasne.
5. Kako pomiriti član 25.3 nacrta Ustava koji kaže:

Zabranjena je svaka neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu rase, boje, pola, rođenja, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla ili drugog sličnog statusa, veroispovesti, političkog ili kakvog drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, STAROSTI, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

sa članom 57.2 koji je približno kopija postojeće diskriminacije

Građanke i građani Srbije s navršenih osamnaest godina imaju pravo da biraju i da budu birani. Izborno pravo je opšte, jednako i neposredno, a glasanje je tajno.

6. Poslednje, zapravo prvo pitanje: da li su deca građani ove zemlje? Ovim modelom ustava se pravo glasa daje čak i strancima, a uskraćuje najmlađim građanima ove zemlje.

Pozitivna diskriminacija ne može biti opravdanje za diskriminaciju, negativnu.

Bio bih veoma zahvalan da čujem Vaše mišljenje. Moje je verovatno jasno.

Edited by Hill Bill, 01 February 2006 - 22:36.

[Dubravka]

Poštovani profesore (bila sam Vaš student, ponosim se time... pa volim da se pohvalim ),

Dešava mi se, indisponiranoj našom političkom zbiljom (već hronično), da pomislim - 'ajde dobro, kad bi moglo po tvom - koga bi ti stavila na čelo Srbije, pa da je povede kako valja...?
Elem, pomislila bih na Vas... ali onda se uštinem i kažem si - ma daj, nije čovek lud, šta mu treba to valjanje po blatu?!

Pa Vas pitam - da je bilo takve situacije... sticaja okolnosti... inicijative - da li biste se uhvatili u koštac, i stavili na čelo ruinirane Srbije?

Hvala.

Edited by Dubravka, 02 February 2006 - 00:46.

[Ptteski]

Ptteski, svaka cast na pitanjima. Sa svakim novim gostom sve su bolja i bolja. Menjaj struku ako vec nisi novinar:)))

<{POST_SNAPBACK}>

Zahvaljujem na komplimentu. Trudim se da izvucem iz gosta sto vise mogu, s obzirom na jedinstvenu priliku .

Kako se pravnim recnikom zove kada na forumima kao ovom nije dozvoljeno, ali ni u komentarima na vesti (npr. ovog istog veb-sajta) ne mozete da obajvite svoje misljenje, koje nije niti vulgarno niti uvredljivo, dakle samo misljenje, istina negativno po doticnu kucu.

<{POST_SNAPBACK}>

Privatna svojina?

Edited by Ptteski, 02 February 2006 - 02:29.

[marginalis]

Pozdrav za profesora.

Moje pitanje glasi: da li biste bili ljubazni da date komentar o stanju NVO sektora u Srbiji danas. Na forumu Politika vise puta se vodila polemika o NVO. Smatram da je ovaj sektor (neopravdano) demonizovan, i to posebno u poslednjih par godina.
Dakle, koliko je to posledica propagande, a koliko je u pitanju i odgvornost nekih ljudi iz NVO?
Pozdrav

[hboy]

Pozdrav i postovanje za profesora Dimitrijevica,

evo nekoliko pitanja:

1) Na koje dogadjaje, ili pokrete u kojima ste ucestvovali, ili priznanja koja ste dobili pre 90-ih ste posebno ponosni? Da li mozete da nabrojite i rangirate 3-4 takva vasa angazmana?

2) Vase misljenje o Vojislavu Seselju kao naucnom radniku, makar kao studenta?

3) Terorizam: inhibitor ili katalizator drustvenih promena? I sta se zasigurno u svacijim ocima moze nazvati terorizmom?

4) Sir ili cokolada?

[MarijaS]

Imate li neki savet "iz prve ruke" za brucosa Pravnog fakulteta u Beogradu?

Veliki pozdrav i postovanje!

[Uros]

Поштовани професоре,

Волео бих да чујем Ваше мишљење на следећа питања:

1. Које године је Ваша процена да Србија приступи ЕУ?

2. Када, по Вашој процени, Србија ће завршити започете
преговоре и отпочети затварање поглавља, дакле налазити
се у статусу који данас има Хрватска?

3. Да ли мислите да ће се Србија смирити, дакле прихватити
границе садашње Србије само без Косова као нове границе
државе и у оквиру њих кренути да делује као модерна
организована држава?

4. Можете ли да објасните, ако за то постоји рационално
објашњење, зашто је потребно да се садашња држава СЦГ
подели на три државе па да се са коју деценију те три државе
опет уједине само у ЕУ, јер свака жели придруживање ЕУ,
само засебно(!?) ? Колико је мени познато увек се друштва
прво сједињују на регионалном па тек онда неком вишем
нивоу.

5. Ваше мишљење о предлогу ЕУ за формирање Балканске
уније. Колико је то заиста данас можда прерано или није,
колико је то потребно или није, колико је реално или није?
Изјаве Хрватског руководства су примање земаља Западног
Балкана у удружење ЦЕФТА а не формиранје Уније, као
гарант да се не ствара нова Југославија. Међутим, за пријем
у ЦЕФТА-y је потребно чланство у СТО, а Србија то још увек
није!

6. Да ли мислите да су национализми на Косову, Црној Гори,
Хрватској у ствари индуковани од стране националне политичке
елите како би та иста елита извршила приватизацију у своју
корист под фирмом да привреда остаје у националним рукама
(случај Хрватске), а не да је та политичка елита последица тежњи
народа за одцељењем. Како другачије објаснити тежње
Косовара да живе у сиромашнијој држави него што је Србија,
или рецимо тежњу Мила Ђукановића да створи Независну Црну
Гору док му прети суд у Риму по питању криминала цигаретама.

7. Који је смисао независне државе у савременом свету
глобализације привреда?

Волео бих да ми одговорите што опширније можете, али
имајући у виду да је време ограничено сами процените колико
ће те времена посветити мојим питањима.

Унапред хвала,
Урош

Edited by Uros, 03 February 2006 - 14:45.

[Billy Mahony]

Poštovanje i zahvalnost G-dinu Dimitrijeviću,

Što se odazvao da gostuje na forumu, a i za sav dosadašnji napor u pretvaranju Srbuje u normalno mesto za život i rad.

Strana je počela pitanjem iz predloga Ustava Srbije, pa da nastavim u tom pravcu.
Meni kao laiku, Predlog izgleda odlično. Precizan, jasan, bez puno prostora za "umetničke slobode" tumača. Ljudska prava pokrivena i zaštita pojedinca, gradjanina potpuna. Jezik jednostavan, svima dostupan i nedvosmisleno jasan.

Upravo zato mi sledeće iz Glave II o ljudskim pravima deluje neprecizno.

Član 53 (Sloboda mišljenja i izražavanja)
...
(3) Pravo na slobodu izražavanja se može ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih lica, očuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda, odbrane zemlje, javnog zdravlja i morala ili javnog reda.

Član 55 (Sloboda okupljanja)
...
(3) Sloboda okupljanja može se ograničiti zakonom ako je to neophodno radi zaštite javnog reda, javnog zdravlja i morala ili zaštite prava drugih lica.

Član 56 (Sloboda udruživanja)
...
(4) Pravo na slobodu udruživanja može se ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi zaštite javne bezbednosti, javnog zdravlja i morala, odbrane zemlje ili zaštite prava drugih lica.
...

Koje su to državne ili društvene instance koje odlučuju o moralnosti. Po mom ličnom mišljenju to je rana na inače zdravom, čvrstom i kompaktnom telu Predloga. Prostor koji može inficirati celo telo.
Molim Vas za komentar i tumačenje, objašnjenje pomenutog.

Još jednom hvala što ste se odazvali pozivu i došli na forum.

Sve najbolje,
Od Poštovaoca.

[Gandalf]

Postovanje,

Koji Vam je omiljeni film? Omiljena knjiga?

Sve najbolje.

[milosforum]

Svaki put kada slusam Pescanik pozelim da uradim nesto da bi u Srbiji bilo bolje. Da li neko ko ne zivi u Srbiji moze nekako da pomogne, ako ne mogu ni oni koji zive u Srbiji?

[Gost Pe��anika]

Inspirisan profesorovim nedavno objavljenim clankom Vino i „snobizam“ upitao bih ga koja su mu vina omiljena i zasto.

<{POST_SNAPBACK}>

Mogu da navedem samo strana vina jer onda govorim o sorti i vrsti a ne o proizvođačima, pa nikoga ne reklamiram. U fazi sam belih vina. Od francuskih skupih vina, ako me neko časti ili sam sebe mogu da častim, najviše volim ona iz sliva Loare, kao Sanser i Pui fime. Međutim, ima sjajnih belih vina iz Australije i Južne Afrike. Ova poslednja su naročito privlačna jer su (zbog nekadašnjih sankcija zbog aparthejda) jeftinija no što zaslužuju. Jedan komentator na ranijem sajtu dobro je ukazao na prednosti državnih monopola alkohola. Najviše o stranim vinima naučio sam dok sam predavao na Univerzitetu u Lundu u Švedskoj. Njihov monopol je možda najveci pojedinacni kupac vina na svetu pa moze da postigne povoljne cene i da potrosace uputi u njihov kvalitet. Tamo je, za razliku od nekih drugih zemalja, jasno : vino je onakvo kakva mu je cena.

[Gost Pe��anika]

respect.
`ocemo kao zemlja placati neke ratne odstete i kako bi se moglo to bolje resiti?

<{POST_SNAPBACK}>

Ratna odsteta vise ne postoji u medjunarodnom pravu. Niko, kao nekada, ne placa reparacije samo zato sto je izgubio rat, kao Nemacka posle Prvog i Drugog svetskog rata. Ako SCG izgubi spor protiv Bosne i Hercegovine, zapocet jos 1993, platice samo naknadu zrtrvama genocida.

[Gost Pe��anika]

Da li ste izgubili uticaj u ministarstvu inostranih poslova ???

<{POST_SNAPBACK}>

Nikada ga bas nisam ni imao. Na samom pocetku, krajem 2000. i pocetkom. 2001, bio sam u komisijama za izbor novih saradnika i veliko mi je zadovoljstvo sto su te komisije predlozile najbolje kandidate i sto ih je ministar prihvatio. To se i dalje dobro vidi. Nekada su me vise pitali za strucne stvari, ali to je sasvim prestalo, sem u licnim odnosima, kao npr. s profesorom Radoslavom Stojanovic, s kojim sam ranije pisao udzbenik Medjunarodnih odnosa. Svestan sam price da sam nekada mogao da namestam ambasadore i druge diplomate. To nije tacno, ali sam otkrio da imam mnogo „starih prijatelja“ i „skolskih drugova“, cak i medju simpatizerima SPSa. Medjutim, u tom ministarstvu, kao i u drugima, ima mnogo mojih bivsih studenata, magistranata i doktoranata. Na njih verovatno uticem i kada ni ja ni oni nismo toga svesni.

[Gost Pe��anika]

Veliki pozdrav Prof Dimitrijevicu - i nekoliko pitanja:

1.  zasto se dozvoljava mesanje crkve u drzavne poslove? pa cak i u donosenje zakona ?

2.  ko obstruira reformisanje zakona ?

3. da li se neko zalaze da se iskoreni "milosevicizam" iz srbije?

4.  negde ste rekli da podela na dva dela tj Tadica vs Kostunica i Nikolic nije jasno definisana...da li i sada tako mislite - nekim posmatracima bi se ucinilo da su razlike izmedju njih trojice i njihovih stranaka sve manje i manje

5. da li ce Srbija ikada postati normalna drzava sa normalnih zakonima..i konacno normalnim ustavom.? da li mislite da ima nekoga sposonog da efektno izvede tako nesto...i ko...?

edit: 6.  koju stranku biste ipak podrzali na sledecim izborima ?

<{POST_SNAPBACK}>

1. Ne samo SPC, nego sve crkve koriste priliku koju im pruza ekstremni antikomunizam. Sve sto je „komunizam“ navodno doneo, pa i ono sto je bilo modernizatorsko (npr. polozaj zena) zeli se odbaciti a crkva se smatra olicenjem antokomunizma i najvecom zrtvom komunizma. SPC bi bila luda kada ne bi iskoristila priliku: od identiteta je Srbima ostalo samo pravoslavlje, jer se po drugim stvarima (poreklo, jezik) malo razlikuju od suseda. Impresionirani navodnom moći SPC, politicari joj podilaze a njeni velikodostojnici zaboravljaju na pastirsku misiju crkve i zele da uticu na drustvo preko politickih vrhova. Bliskost s drzavom je boljka mnogih pravoslavnih crkava.
2. Ne toliko reformisanje koliko izvrsavanje. Prvenstveno oni koji su svoju politicku moc iz Milosevicevog vremena pretvorili u ekonomsku. Pametni ljudi su ovu metamorfozu predviđali jos pre desetak godina, ali se posle 5. oktobra nije ucinilo nista da se ona spreci, verovatno zato sto su novim politicarima bili potrebni sponzori.
3. Milosevic vam je kao klin u klin corbi. Izvadili smo njega ali je ostalo sve ono sto je u supu dodato. Zato to ispravno zovete milosevicizam. Te se snage uzajamno pomazu: imaju sta da kriju a zajednicko ucesce u kriminalu svakojake vrste stvara medju ljudima jake veze.
4. Politicari moraju da dobiju izbore jer se sada oni za razliku od prethodnog rezima ne kradu. Coveku koji je kao Tadic dobio izbore u teskim uslovima mora se odati priznanje. To ne znaci da necu ukazivati na njegove gafove, kojih ima dosta – recimo trapava izjava oko odlaska na Rugovinu sahranu. Ipak on olicava jedan vazan segment od tri, dok se dva druga segmenta, radikalski i DSS, priblizavaju. Voleo bih da ima nesto levlje od toga, ali nema.
5. Bice, polako. Prvo da skinemo automobile s trotoara. Moral i pristojnost tesko je povratiti.

[Gost Pe��anika]

Kakav je doprinos Slobodana Vucetica (bivseg clana SPSa) ljudskim pravima da bi on bio clan saveta Beogradskog centra za ljudska prava?

<{POST_SNAPBACK}>

G. Vucetica je Centar izabrao 1995. godine u Savetodavni odbor kao sudiju koji se zalagao za ljudska prava. On je, kao sto znate, kasnije bio protivzakonito otpusten. Verovatno je prvi saradnik S.M. koji je shvatio kuda nas vodi „antibirokratska revolucija“.