72 replies to this topic

[zazie]

...

Hm, ... - kakav slinavi trash!
"Ozbiljnja prevencija od anorekcije - ne postoji".
Zaista?
A i zasto bi?
Zar grobari, za pristojnu sumu, sve sa mermerom, - ne ukapaju?

Zamisli samo, "bogatstvo izoluje", - "siromatvo sputava".
Bogatuni ne znaju sta bi sa sobom, siromasi nemaju mogusnosti da se ostvare.

Hebi ga, - toliki milioni umiru od istinske gladi, da je nebitno hoce li nekoliko stotina tisuca nakaradnih / devijantnih umreti od "anoreksije / bulimije".

Kako ja to vidim?
Neka crknu!

Svet je, u svakom slucaju, prenaseljen.

>> ... dozvoljeni primeri iz zivota ... <<
Pa, hm ... recimo - Darfur.

...

<{POST_SNAPBACK}>

shto si toliko besan, kinik? na shta, u stvari? ne mogu da zamislim da neko ima ovakvu reakciju - na ovu prichu.
mislim, anoreksija je psihichko oboljenje, ozbiljna bolest. ono o chemu ti prichash (ne jedu, dok toliki stvarno umiru od gladi) su samo njeni simptomi. da li imash isti odnos prema svima koji su ozbiljno psihichki (ili fizichki) oboleli? "neka crknu" (ili nek pobiju komshiluk, u napadu bolesti...) necemo ih lechiti...
jedan od simptoma te bolesti je i da obolei zivi u denial-u. odatle i ta pricha o "life-choice".
od anoreksije obichno oboljevaju lepa i inteligentna deca, koja imaju tendenciju prema perfekcionizmu. toliko se zna i vidi iz aviona. najmladji pacijent koji je poznat je devojchica od 4 godine.
da li zapadno drushtvo, opterecujuci svuda promovisanom idejom vitkog kao idealnog izgleda (95% devojchica u britaniji smatra za sebe da su debele, sa druge strane, nove generacije i jesu deblje nego generacije njihovih roditelja) stimulishe pojavu anoreksije, moze biti. da nije to, bilo bi neshto drugo, i psihichki poremecaj bi se javio nekom u drugom obliku. mozda i opasnom po okolinu?

ono shto je interesantno sa anoreksijom je to shto je ona chist shkolski primer kako obolela psiha utiche na percepciju sebe i sveta. ono shto vazi za anoreksiju, vazi i za ostale psihichke bolesti - ljudi ne vide svet onakav kakav je, nego iskrivljeno.

svaki put kada se naljutimo, popizdimo, neshto nam je ne znamo shta nam je, pritiso zivot, shta li, mi, shto zamishljamo da smo zdravi, pokazujemo, u mnogo manjoj meri, ali ipak - iste simptome, u smislu - pogled na svet onakav kakav je nam se iskrivi - da bi se poklopio sa nashim trenutnim psihichkim stanjem. odatle i anoreksichar u dushi, kinik, i ovaj drugi mahoni - danas smatraju da anoreksichare treba pustiti da CRKNU. jer su nakaradni (chuj) i devijantni (chuj i ovo). ja bih rekla, kinik, da je tvoj odnos prema bliznjem svom nakaradan. nedostatak sucuti za bolesnog je simptom greshke. kazi shta te muchi, u stvari?

kod nas, masovna frustracija je sebi dala odushka u ljutom nacionalizmu, koji je isto oblik poremecenog vidjenja sveta. malo od medija i drzave orkestriranog ventila i da vidish kako radi... i odjednom onoliko ubica, kradljivaca, otimacha, kapoa po logorima itd. medju nashim sugradjanima - nismo ni znali da ih toliko ima. a to samo njihova psihichka oboljenja nashla u tom trenutku dozvoljen ventil - iskrivljenu sliku sveta koja podrzava i gaji ispoljavanje njihovog lichnog psihichkog oboljenja.

[Indy]

Sve je to tacno, medjutim, da ponovim, na planeti postoji ogranicena kolicina resursa da se pomogne, i pomoc treba da ide onima koji je zele, pre svega.

Jos: ko smo mi da nekom, posebno punoletnom, kazemo da je njihov pogled na svet i izbor "iskrivljen"? Kakav je taj pogled, da je, buduci da nisu mentalno zaostali, treba ga postovati.

[kingmaker]

et indi:
da li je surovo ili ne, imam 'stomak' za to (mislim, ako je do surovosti). vrlo su cesti ti odgovori, te ih ja shvatam kao prirodne.

a na drugo nemam odgovor. ima smisla to sto si napisao, ali postoji mnogo situacija i stanja gde ljudi ne traze pomoc (vrlo cesto su psihicki poremecaji, ali ne moraju biti). u momentu trazenja pomoci, osoba shvata da ima problem. to je veliki korak (gledano sa aspekta psihoteraoije). ali, kao sto rekoh, ne zelim da se ovo pretvori u 'strucnu' (strukovnu) raspravu.

a nevezano za to, nisam sigurna da je bas etika povlaci jasnu crtu izmedju onih koji zele pomoc i onih koji ne zele.
u tom slucaju ispada da je merilo zapravo nasa procena da li nekome treba pomoci ili ne. mi odlucujemo da treba pomoci onima koji to zele, jer to znaci da im vise treba (ako sam dobro uhvatila?).

Edited by kingmaker, 01 December 2005 - 12:36.

[Indy]

Kingmaker, nisam strucan za psihologiju, a ni za etiku, ali se ne bih slozio sa tvojim rezonovanjem. Ovde se ne radi o bilo kakvim osobama koje bi se mogle smatrati neodgovornim za svoje ponasanje (gledao sam par emisija o anoreksiji, i na osnovu toga zakljucujem to).

[kingmaker]

Sve je to tacno, medjutim, da ponovim, na planeti postoji ogranicena kolicina resursa da se pomogne, i pomoc treba da ide onima koji je zele, pre svega.

Jos: ko smo mi da nekom, posebno punoletnom, kazemo da je njihov pogled na svet i izbor "iskrivljen"? Kakav je taj pogled, da je, buduci da nisu mentalno zaostali, treba ga postovati.

<{POST_SNAPBACK}>

part two za indija:
to sto pricas je bila osnovna teza relativno jakog pokreta u psihijatriji, tzv. antipsihijatrija (si cuo mozda za njih?).
teza je da je oboljenje izbor nacina zivota, i da su zapravo nesvaceni od drustva pishicki bolesnici.

medjutim, sta cemo sa genetskim i drugim bio osnovama psiholoskih oboljenja?

ovo sad nije nikakav argument sto cu reci, vec iskljucivo licni utisak sa prakse i iz kontakata sa ljudima koji su leceni: osecaj srece i olaksanja kad se 'otarase' bolesti, kao i uocljiva velika patnja dok su bolesni.

[msmodesty]

Oziljnan probmle o kome izgleda jako malo znamo, pa tako lako odustajemo od rasprave.

Prosle godine je TV ekipa francuskog M6, pratila 20-to godisnju devojku sa klinickom anoreksijom tokom 5-6 meseci. Kamere su bile postavljene i u stanu, i ti sati dok je devojka bila sama, bez novinarke i snimatelja su bili vise nego potresni.

Impresivni su bili rezultati biohemijskih i histoloskih testova, jer je njeno telo bilo telo zene od 60 godina.

A razlog svemu, bar u njenom slucaju nisu bile ni mankenke i nervoza, vec neopisiva zelja da NE ODRASTE.
Posle divnog detinjstva na jugu Francuske, dete bogatih roditelja, uz prelepu i uspesnu majku, mala jednostavno nije htela da preuzme odgovornost da odraste i zivi zivot odrasle osobe. Majka kao model, bila je, po njoj, nedostizna, te je izlaz bio - ostacu mamina mala mrsava devojcica za uvek.

Posle nebrojenih nedelja provedenih po lokalnim bolicama, gde su zapravo samo ublazivali simptome, na kraju je hospitalizovana u specijalizovanom centru negde kod Toulouse-a (ako se ne varam).

Posle tih nedekoliko nedelja naucismo da razloga ima milion, i da pojednostavljivanje mrsave manekenke = anoreksija ne objasnjava problem.

[Indy]

medjutim, sta cemo sa genetskim i drugim bio osnovama psiholoskih oboljenja?

<{POST_SNAPBACK}>

Znam samo malo o tim stvarima, vise slucajno i fragmentarno.

Moj 'osecaj' je da bi svaka osoba, u stvari, trebalo da bude odgovorna za svoje postupke. Prosto, ako se pocnu praviti izuzeci, dolazi se u besmislenu situaciju: cinjenica je da pocinioci, npr, monstruoznih zlocina ne mogu biti 'normalni', dakle, ne treba da odgovaraju? Vecina njih (psihopata) ima fizicke razlike u korteksu u odnosu na normalnu osobu, dakle, odgovorni, ili ne?

Po meni, "to si sto si", takav si kakav si, u paketu. Priroda ili odgoj, genetika ili memetika, poremecaj ili posebna licnost: ako odgovornost pocne da se uslovljava bilo cime, potreban je samo dovoljno dobar advokat da te izbavi od odgovornosti za bilo sta.

(Kao sto je bilo jako puno slucajeva da potvrdi besmisao i, u krajnjem, nehumanost 'umanjene odgovornosti').

[kingmaker]

i moj 'osecaj' je takav. jedino sto kod mene nisu u koliziji genetske i bioloske osnove, vaspitanje (i ostalo pobrojano) sa odgovornoscu.

hocu da kazem da je odgovornost tu, bez obzira da li je genetika, vaspitanje i sl. nebitno. to ne znaci da problemi ne postoje.

vec sam rekla, ako neko ne zeli pomoc, ne moze se mnogo uraditi.
da li to znaci da ne treba ni da se bavimo prevencijom ili lecenjem uopste?

resursi mozda jesu ograniceni, ali opet, isplatljivije (sa aspekta resursa) prevenirati i leciti, nego se ne baviti time.



sto se tice 'privremene neuracunljivosti', nije to tako cesto kao sto nam se cini iz filmova (po statistikama AmericanLawInstitute 1% slucajeva se brani na osnovu toga), pri cemu je jako tesko dokazivo.
ali taj 'pravni koncept licnosti' je dosta zgodan.

Edited by kingmaker, 01 December 2005 - 13:09.

[Indy]

Da dodam jos, dosta to ima veze sa time u sta verujes. Ideja da onaj ko ima neki 'fizioloski razlog' nije u potpunosti odgovoran za svoje ponasanje implicitno podrazumeva veru u um/svest kao nesto sto "gostuje" u mozgu. Uverenje (kao sto je moje) da je svest upravo ono sto se "fizicki" dogadja u mozgu, znaci da je sve sto pomislimo "fizicke/fizioloske prirode", dakle, nije moguce povuci granicu i reci "e za ovo odavde nisi odgovoran, a do ovde jesi". Sve si to ti, i za sve si odgovoran, takav kakav si.

[kingmaker]

enivej, zazi i msmodesti, lepi su vam postovi (na 'nelepoj' temi).

cini mi se da je objasnjavanje uzroka anoreksije 'diktaturom izgleda' vise odmoglo nego pomoglo. time se uzrok vidi u modi, par mrsavih glumica (puno, nebitno) i skrece fokus sa sustine.
jedino sto nakon takvih prica svi sada znaju za anoreksiju, ali mogu (oni koji su skloni tome - odricanju od odgovornosti) da se pozivaju na medije i sl. kao 'krivce'.

i jos trista nekih bezveznih implikacija koje nicemu ne sluze.

[precog]

i moj 'osecaj' je takav. jedino sto kod mene nije u koliziji genetske i bioloske osnove, vaspitanje (i ostalo pobrojano) sa odgovornoscu.

hocu da kazem da je odgovornost tu, bez obzira da li je genetika, vaspitanje i sl. nebitno. to ne znaci da problemi ne postoje.

vec sam rekla, ako neko ne zeli pomoc, ne moze se mnogo uraditi.
da li to znaci da ne treba ni da se bavimo prevencijom ili lecenjem uopste?

resursi mozda jesu ograniceni, ali opet, isplatljivije (sa aspekta resursa) prevenirati i leciti, nego se ne baviti time.
sto se tice 'privremene neuracunljivosti', nije to tako cesto kao sto nam se cini iz filmova (po statistikama AmericanLawInstitute 1% slucajeva se brani na osnovu toga), pri cemu je jako tesko dokazivo.
ali taj 'pravni koncept licnosti' je dosta zgodan.

<{POST_SNAPBACK}>

da bi se bavili prevencijom, moramo se prvo baviti etiologijom poremecaja. da li su radjena istrazivanja (verovatno jesu) anoreksije i koji su rezultati? koji su rizicni faktori za javljanje anoreksije? da li postoji predispozicija ili je to uzrokovano, odnosno koji su precipitirajuci faktori? bez odgovora na ova pitanja tesko da se mozemo baviti ozbiljno prevencijom. + sto za vecinu psihickih poremecaja postoji problem njihove kategorizacije. bla, bla,bla.
moje misljenje da se o anoreksiji ne moze nacelno raspravljati, mora strucno. ako ne, onda se rasprava svodi na opstu pricu o pomaganju osoba koje ne zele pomoc i da li je to opravdano ili ne, o etici ili humanosti, o cemu je vec pisao indy.

[kingmaker]

da bi se bavili prevencijom, moramo se prvo baviti etiologijom poremecaja. da li su radjena istrazivanja (verovatno jesu) anoreksije i koji su rezultati? koji su rizicni faktori za javljanje anoreksije? da li postoji predispozicija ili je to uzrokovano, odnosno koji su precipitirajuci faktori? bez odgovora na ova pitanja tesko da se mozemo baviti ozbiljno prevencijom. + sto za vecinu psihickih poremecaja postoji problem njihove kategorizacije. bla, bla,bla.

sve to postoji (ima knjiga i knjiga). sve ostalo je navedeno u uvodnom postu, procitaj.

moje misljenje da se o anoreksiji ne moze nacelno raspravljati, mora strucno. ako ne, onda se rasprava svodi na opstu pricu o pomaganju osoba koje ne zele pomoc i da li je to opravdano ili ne, o etici ili humanosti, o cemu je vec pisao indy.

zasto ne moze nacelno? 'strukovno' (bolje nego 'strucno') nije ni za ovaj forum, niti ljudi znaju sve to. niti treba da znaju, ali to ne znaci da ne mogu da imaju svoje misljenje, koje nije nista manji faktor u suocavanju sa nekom bolescu. i meni je zanimljivo da ih cujem, i zato sam i postavila temu tako.

i ovo sto je indi pisao (i ja sam se rado nadovezala na to) je sasvim ok.

o svemu moze da se prica i sa laickog (kako ti kazes 'nacelnog' aspekta) nivoa.

[precog]

pod strucnom raspravom mislim na raspravu sa aspekta naucnih saznanja i istrazivanja, a ne lepih zelja. znam da postoji more knjiga, posto je to vrlo "in" bolest u zapadnom drustvu.
u uvodnom postu spomenula si posledice neuzimanja hrane, a ne i pretpostavljene uzroke. dobro, nabacila si ovlas nesto o tome da im je izgled bitan i potreba za savrsenstvom. zatim pises da te ne zanima "strukovno" misljenje nego "laicko". kako mislis da se suocis sa bolescu anoreksije i da pricas o prevenciji iste (osim kao izjasnjavanje za ili protiv) ako ne spominjes istrazivanja?
za nacelnu raspru o pitanjima morala, etike i pomoci u nevolji onima koji to odbijaju nisi morala da iskoristis temu anoreksije.

edit: hteo sam samo da kazem da je trebalo da ponudis primere, neke podatke, pristupe ili tako nesto oko cega bi konkretno moglo da se raspravlja. ne mislim da je tema nezahvalna, naprotiv vrlo je zanimljiva.

Edited by precog, 01 December 2005 - 14:13.

[kingmaker]

to nije vrlo 'in' bolest u zapadnom drustvu vise nego sto je 'in' u istocnim zemljama, a i poremecaji ishrane dugo postoje. ali, nije mi jasno zasto se guras da pricas strucno, kad nisi procitao savremena istrazivanja o ovome?

namerno nisam navela pretpostavljenje uzroke, vec samo simptome, jer sam zelela da vidim kakvu sliku o anoreksiji (i mentalnim poremecajima) imaju ucesnici ovog foruma, cije misljenje cenim, i od kojih sam svasta zanimljivo procitala.

nije da me ne zanima strucno misljenje, nego ga nalazim tamo i gde mu je izvor. strukovne rasprave o anoreksiji se vode na drugom mestu.

niti zelim da se suocavam sa bolescu, vec smatram da je korisno i zgodno razmeniti misljenja (i informacije, i istrazivanja, kad dodju na red).

za nacelnu raspravu sam mogla da iskoristim sta sam htela (narkomanija, suicid, bolesti zavisnosti, i jos neke sa fatalnim ishodom).
elem, anoreksija je psihicko oboljenje koja u javnosti ima etiketu 'poremacaja uticaja modnih pista, holivuda, imperativa dobrog izgleda itd'. dakle, bolest pojedinca koja nastaje kao posledica medijske propagande. e, htedoh da pricam o tome. da vidim sta ljudi misle. ne vidim u cemu je problem.

Edited by kingmaker, 01 December 2005 - 15:28.

[Artur Dent]

elem, anoreksija je psihicko oboljenje koja u javnosti ima etiketu 'poremacaja uticaja modnih pista, holivuda, imperativa dobrog izgleda itd'. dakle, bolest pojedinca koja nastaje kao posledica medijske propagande.

<{POST_SNAPBACK}>

A ta etiketa je neopravdana? Ili "ima tu necega"? Ne znam, pitam.