105 replies to this topic

[Indy]

Da, to je dobra tema, mislim surovost prehrambene industrije. Verovatno da neke stvari mogu da se rade na ljudskiji način bez velike frke, ali sigurno da bi neka "softly-softly" proizvodnja jezivo mnogo koštala i pitanje je ko bi to platio (da li bi hteo i da li bi mogao). Žao mi je da se pile muči, al' mi je još žalije da neko dete nema dovoljno da jede, drugim rečima. Kako god se okreneš dupe ti pozadi, što bi rekao Mao Ce Tung. Mislim, neko mora da pati što nas ima 6 i po milijardi - ko ima prioritet, pilići ili ljudi?

[Div]

ti se zajebavaj ali ovo prvo je bilo cini mi se i po novinama a ima i smisla.
Za ovo drugo znam od jednog coveka koji ima farmu pilica da im se daje obavezna dnevna doza antibiotika bez koje bi odma riknuli od upale pluca jer ne mogu ni da se mrdnu u boksovima a kamoli da se provetre.
Surova je prehrambena industrija, a neznanje je zlato.

Ne zajebavam se! Pratim o čemu se radi. Za razumevanje među ljudima je jako bitno da usvoje (imaju) dogovorenu terminologiju.
Ja neću više da se javljam po pitanju terminologije, shvatam o čemu se radi, al kad sve ode u troll, jbg.

Kraj.

[leone]

Za sve one koji ce glasati da koriste samo organsku hranu imam jedno pitanje:
Koliko vas to mesecno kosta (u eurima)?

Otpilike, duplo vise!!

S toga mora postojati dobar razlog za kupovinu ovih proizvoda, od ukusa do organske cistoce.

[mile curcic]

Može biti i ideološki razlog.

[leone]

A i religiski, jos cesce!!!
Nazalost, neizbjezne teme, pa makar tema bila i hrana.

[mile curcic]

Не, заиста.
Сви органичари које ја познајем су то, у првом реду, из идеолошких разлога.
Сва њихова прича о здрављу и којечему само им служи да покрију своја идеолошка убеђења.
Међутим, има доста примера да све што расте оним темпом којим иначе расте у природи, и ако није култивисано, далеко је укусније, а често и објективне анализе указују да је здравије.
Ја, рецимо, правим сваке године црно вино од купина. И солидно је.
Једне године сам ишао у шуму да наберем дивље купине. Ово је вино за класу боље него оно од питомих купина.
Само, требало ми је неколико сати времена да наберем количину довољну за само 10 литара вина, и био сам сав изгребан по рукама.
Значи, не радим то више него правим више али мање квалитетног вина.
Тако је то са индустријском храном углавном и почело: свесно одустајање од квалитета за квантитет. Па мало по мало, квалитет се срозао у блато, али зато, бато, има манџе да се гађамо њоме.

[Indy]

Pa ja sam i rekao tamo negde na početku, glad je za mnoge među nama samo teoretsko pitanje. Inače, ima i dalje ekstra kvaliteta, ali mora da se plati (uostalom, tako je uvek i bilo - štaviše, danas je bolje nego ikad u tom pogledu; srednjoj klasi na Zapadu su pristupačne stvari koje su pre nekoliko vekova imali samo po dvorovima).

[modestyblaise]

ja ne jedem organsku hranu iz ideologije??!!!

Vec iskljucivo zbog zdravlja. Pod pretpostavkom, naravno, da ta hrana ima svojstva koja joj se pripisuju, i nije mi zao da platim 2x vise opet pod istom pretpostavkom. Mislim da je mnogo vazno sta unosimo u sebe i zadrti sam label reader.

[Indy]

Pa nisi ti licno nuzno neki "ideolog", ali oni koji stoje iza promocije "organics" to zasigurno jesu. (Vecina njih u tome ne bi ni videla nista lose, pretpostavljam).

[modestyblaise]

Не, заиста.
Сви органичари које ја познајем су то, у првом реду, из идеолошких разлога.
Сва њихова прича о здрављу и којечему само им служи да покрију своја идеолошка убеђења.

Da, ali ovo je glupost, priznaces.

[Indy]

Mile preteruje po svom starom (a ne baš dobrom) običaju. Ja lično znam nekoliko "organičara", uz to i vegana, koji su to samo zato što veruju da je to zdraviji način života. Uopšte nemam problem sa tim, što ne znači da nužno mislim da bi to prošlo jednu objektivnu eksperimentalnu proveru. Daleko od toga da ja sam radim samo ono što je naučno opravdano... sačuvaj bože.

[srcana tegoba]

FLUOR JE BIO NA PRVOM MESTU NA TOP XXX LISTI
NA DRUGOM MESTU JE ASPARTAM
JOŠ JEDNOM DA PODVUČEM, JA NE PRIČAM NI O KAKVIM
TEORIJAMA ZAVERE,VEĆ SAMO PRILAŽEM REZULTATE NAUČNIH ISTRAŽIVANJA,EKSPERIMENATA I DOKAZA.
Pa da počnemo:
Aspartam je tehnički naziv za veštački šećer.Njega je otkrio 1965.g Džejms Šlater
(James Schlatter),hemičar kompanije G.D.Searle,testirajući jedan lek protiv čira na
želudcu.
Apartam je prvi put odobren 26.7.1974,ali je već u avgustu 1974 uložena žalba od
strane dr Džona V. Olnija,neurologa,i Džejmsa Tarnera,advokata američkog
Zavoda za Zaštitu Potrošača.Kao rezultat je sledilo povlačenje upotrebe aspartama
u decembru 1974.g.
Međutim kako to obično i biva,aspartam je odobren za upotrebu u ishrani 1981.g,
a u pićima 1983.g.Gorepomenutu kompaniju G.D.Searle,je 1985.g kupila firma
Monsanto i od nje napravila 2 odvojene ali I te kako povezane kompanije
Searle Pharmaceuticals i The NutraSweet Company.
Od 100% prijava američkom zavodu za zastitu zdravlja(FDA),75% su prijave
vezane za štetne efekte dodataka za hranu koji su u upotrebi. U februaru 1994.g. u izveštaju Zavoda za Zdravlje i Zdravstvene Usluge (Department of Health and Human Services)je objavljeno 90 različitih zabeleženih simptoma izazvanih od strane aspartama, evo samo nekih(da ne dužim):
glavobolja/migrena, vrtoglavica, gubitak svjesti, mučnina, utrnulost, grčenje mišića, povećanje težine, osip na koži, depresija, zamor, razdražljivost, ubrzanje rada srca, nesanica, problemi sa vidom uključujući i gubitak vida, gubitak sluha, palpitacija srca, smetnje kod disanja, napadi nemira i panike, smetnje u govoru, gubitak ukusa, vrtoglavica, tinitus, gubitak pamćenja i bolovi u zglobovima.
Aspartam se sastoji od tri hemikalije: aspartamska kiselina, fenilalanin i metanol. U knjizi, Prescription for Nutritional Healing, (autori James i Phyllis Balch), aspartam je svrstan u kategoriju “hemijskih otrova.”
ASPARTAMSKA KISELINA (40% ASPARTAMA)
Dr Russell L. Blaylock, profesor neurohirurgije na Medical University of Mississippi, nedavno je objavio knjigu u kojoj je detaljno opisao poremećaje koji nastaju ingestijom aspartamske kiseline koja se nalazi u aspartamu. [99% natrijum glutamata (monosodium glutamate - MSG) je glutaminska kiselina. Oštećenja koja ona prouzrokuje takođe su dokumentovana u Blejlokovoj knjizi (natrijum glutamat, koji mnogi od nas svakodnevno unose u svoj organizam uz pomoć Vegete i sličnih dodataka jelima, osim što poboljšava njihov ukus, istovremeno i uništava naše nervne ćelije, jer spada u grupu nervnih otrova.)] Blejlok nam u svoj knjizi, uz pomoć od skoro 500 naučnih beleški pokazuje kako suvišne ekscitativne amino kiseline kao što su aspartamska kiselina i glutaminska kiselina, koje se nalaze u u našoj hrani, prouzrokuju veoma ozbiljne hronične nervne poremećaje kao i ceo spektar drugih akutnih simptoma.
Aspartat i glutamat deluju kao neurotransmiteri u mozgu omogućavajući prenos informacija od jedne nervne ćelije do druge. Ukoliko se u mozgu nalazi prevelika količina ovih supstanci, to dovodi do smrti određenih nervnih ćelija usled stvaranja uslova za ulazak povećanih količina kalcijuma u te ćelije. Ulaskom kacijuma u ćelije, u njima dolazi do oslobađanja većih količina slobodnih radikala koji onda prouzrokuju smrt ćelije. Oštećenja nervih ćelija mogu biti izazvana od strane suvišnog aspartata ili glutamata i zbog toga se ove supstance nazivaju – “ekscitoksinima”. Oni “nadražuju” ili stimulišu nervnu ćeliju sve dok ona ne umre.Neke od mnogih hroničnih bolesti za koje je dokazano da su potpomognute ili uzrokovane dugoročnim izlaganjem ekscitatornim aminokiselinama su: Multipla skleroza (MS), Alchajmerova bolest, sindrom nedostatka pažnje kod djece (Attention Deficit Disorder, prim. prev.), gubitak memorije, hormonalni problemi, gubitak sluha, epilepsija, parkinsonova bolest, hipoglikemija, AIDS demencija, oštećenja na mozgu i neuro-endokrini poremećaji.

Aspartamska kiselina je amino kiselina. U svojoj slobodnoj formi (kada nije vezana za proteine) ona prouzrokuje značajno povećanje nivoa aspartata i glutamata u krvnoj plazmi. Suvišna količina aspartata i glutamata u krvi, kratko nakon ingestije aspartama ili glutaminske kiseline (prekursora glutamata) dovodi do visoke koncentracije ovih neurotransmitera u određenim delovima mozga.
Krvna moždana barijera, koja normalno štiti mozak od suvišnog glutamata i aspartata kao i drugih toksina 1) nije potpuno razvijena za vreme detinjstva, 2) ne pruža potpunu zaštitu svih delova mozga, 3) može biti oštećena posledicama mnogih hroničnih i akutnih oboljenja, i 4) čak i kad je neoštećena, može ponekad da dozvoli da suvišni glutamat i aspartat “procure” u mozak.
Ekscitoksini predstavljaju veliku opasnost za novorođenčad, decu, trudnice, starce i ljude koji pate od određenih hroničnih bolesti. Čak je i Federacija Američkih Društava za Eksperimentalnu Biologiju (FASEB), koja inače zastupa sličnu ‘partijsku liniju’ kao i FDA, nedavno saopštila u jednom svom izveštaju da "bi trudne žene, novorođenčad i deca trebali izbegavati korišćenje dodataka za hranu koji sadrže L-glutaminsku kiselinu. Postoji mnogo dokaza o potencijalnim endokrinim poremećajima kao npr. povećanje nivoa kortizola i prolaktina, kao i različiti efekti kod muškaraca i žena, koji potvrđuju tu vezu sa endokrinim sistemom i sugerišu da dodatno unošenje L-glutaminske kiseline treba da se izbegava od strane žena sposobnih za trudnoću i individua sa afektivnim poremećajima." Aspartamska kiselina iz aspartama ima iste štetne osobine kao i glutaminska kiselina.
Među one eksperte koji su glasno upozoravali javnost na štetnost uzimanja aspartata i glutamata spadaju i Adrienne Samuels, Ph.D., eksperimentalni psiholog, Olney, profesor psihijatrije na School of Medicine, Washington University, koji je ujedno i jedan od najvećih svetskih autoriteta što se ekscitoksina tiče. (On je još 1971.g. obavestio kompaniju Searle da aspartamska kiselina prouzrokuje rupe u mozgu kod miševa.) Tu takođe uključujemo i Francis J. Waickman-a, M.D. (Doktor Medicinskih Nauka, dobitnika priznanja the Rinkel and Forman Awards, koji je priznati stručnjak na području pedijatrije, alergije i imunologije.) Tu su takođe i: John R. Hain, M.D., forenzički patolog, i H.J. Roberts, M.D., FACP, FCCP, specijalista za dijabetes, koji je od strane jednog nacionalnog medicinskog magazina svojevremeno bio proglašen i za “najboljeg doktora u USA."
John Samuels je takođe jedan od onih koji su posvetili ovom problemu više pažnje. On je sastavio i jednu veliku listu naučnih radova koji pružaju više nego dovoljno dokaza o opasnostima vezanim za unošenje u organizam dodatne glutaminske and aspartamske kiseline.
FENILALANIN (50% ASPARTAMA)
Fenilalanin je aminokiselina koja se normalno nalazi u mozgu. Ljudi koji pate od fenilketonurije, nisu u stanju normalno da metabolizuju fenilalanin. To dovodi do velike koncentracije fenilalanina u mozgu, što ponekad može biti smrtonosno. Dokazano je da kod ingestije aspartama, pogotovo zajedno sa ugljenim hidratima, može doći do porasta nivoa fenilalanina u mozgu, čak i kod ljudi koji ne pate od fenilketonurije. Ovo nije samo teorija, jer je dokazano kako ljudi koji koriste aspartam kroz jedan duži vremenski period, imaju povećanu količinu fenilalanina u krvi. Višak fenilalanina u mozgu dovodi do smanjenja nivoa serotonina što onda izaziva emocionalne poremećaje i depresiju. Dokazano je da je nivo fenilalanina u krvi znatno povećan kod ljudi koji koriste aspartam. Čak i kada čovek samo jednom unese u sebe aspartam, količina fenilalanina u krvi se poveća. Prilikom svog svedočenja ispred američkog Kongresa, Dr Louis J. Elsas je pokazao kako povećan nivo fenilalanina u krvi može da dovede do njegove povećane koncentracije u određenim dijelovima mozga i koliko je to opasno, pogotovo po novorođenčad i fetuse u majčinoj utrobi. On je takođe pokazao kako glodari metabolizuju fenilalanin mnogo bolje i brže nego ljudi.
METANOL (10% ASPARTAMA)
Metanol je smrtonosan otrov. Mnogi od nas znaju kako su se mnogi ljudi otrovali nepravilno proizvedenim alkoholnim pićima koja su u sebi sadržavala metanol, koji kod ljudi može da prouzrokuje slepilo i smrt. Metanol se postepeno oslobađa u tankom crevu kada metilna grupa iz aspartama dođe u kontakt sa enzimom himotripsinom.
Apsorpcija metanola u telu je mnogo brža kod ingestije slobodnog ili čistog metanola. Slobodni metanol se stvara iz aspartama kada se ovaj zagreje na temperaturu veću od 30ºC. To se događa kada se namirnice ili napitci koji sadrže aspartam nepravilno skladište.
Metanol se u telu razlaže na mravlju kiselinu i formaldehid. Formaldehid je smrtonosan nervni otrov. Prema podacima Zavoda za Zaštitu Prirodne Okoline (EPA) metanol se smatra tzv. “kumulativnim” otrovom jer se veoma sporo eliminiše iz organizma nakon što je u njega unesen. U čovekovom telu, on se oksidacijom razlaže na formaldehid i mravlju kiselinu; oba ova metabolika su toksična. Prema podacima iste organizacije, čovek ne bi smeo da unosi u svoj organizam više od 7.8 mg/ na dan. Jedan litar pića koji je zaslađen aspartamom sadrži oko 56 mg metanola. Tako neki koji piju ili jedu malo više aspartamom zaslađenih produkata mogu dnevno da unesu u sebe oko 250 mg metanola, što je 32 puta više od onoga što EPA propisuje.Simptomi koji ukazuju na trovanje metanolom su: glavobolja, zujanje u ušima, mučnina, problemi u gastrointerstinalnom traktu, slabost, nesvestica, problemi kod pamćenja, utrnulost ekstremiteta kao i probadajući bol u njima, promene u ponašanju, upala nerava. Najčešći i najpoznatiji simptomi trovanja metanolom su u vezi čula vida. Magljenje i treperenje pred očima, slab vid, oštećenja na mrežnjači i slepilo. Formaldehid je poznat kao kancerogena supstanca, oštećuje mrežnjaču oka, ometa replikaciju DNA, uzrokuje deformacije kod novorođenčadi.
DIKETOPIPERAZIN (DKP)
DKP je sporedni produkt kod metabolizma aspartama. DKP je impliciran kao uzročnik tumora na mozgu. Olni je primetio da DKP, nakon procesa nitrizacije u probavnom traktu stvara jednu komponentu vrlo sličnu N-nitrosourei, koja je vrlo kancerogena. Neki autori tvrde da se DKP stvara odmah nakon ingestije aspartama. Ja nisam siguran da li je to tačno. Ono što je sigurno to je da se DKP stvara u tečnim produktima koji sadrže aspartam nakon dužeg uskladištenja.
Danas postoji već nekoliko stotina proizvoda koji u sebi sadrže aspartam. U svakom slučaju, mi ga najčešće unosimo u sebe pomoću tzv. “diet” proizvoda (kobajagi dijetalnih) kao što su Diet Coke, Diet Pepsi, i druga “diet” pića, pudinzi, jogurti…‘sugar-free’ žvake i bombone, sladoled itd. itd. Zbog opšte korumpiranosti političara, naučnika, zdravstvenog sistema, medija itd. itd., kao i neverovatne ignorantnosti “normalnog” čoveka, za očekivati je da će se ovi biološko-hemijski agensi zadržati u našoj ishrani još duuuuugo,dugo.
P.S. Većina svih istraživanja su rađena u SAD,jer su oni definitivno,svime i svačime,najizdegenerisanija nacija na svetu(bez ikakve uvrede,to je činjenica).

[Indy]

FLUOR JE BIO NA PRVOM MESTU NA TOP XXX LISTI
NA DRUGOM MESTU JE ASPARTAM

Dobro, što ne pokreneš topik o svojim naučnim istraživanjima... ovo je topik o "organskoj hrani", piše lepo. Nemoj da trolluješ.

[Koko Bil]

Malo je cudno da na dve strane diskusije niko nije dao definiciju organske hrane, odnosno razjasnio za sta ustvari glasa...

Organska hrana jeste produkt organske proizvodnje, odnosno organske poljoprivrede. Organska poljoprivreda je "jedan od metoda iz širokog spektra konvencionalnih, intenzivnih, pa i alternativnih poljoprivrednih metodologija kojima se štiti životna sredina. Ona predstavlja potpun sistem upravljanja proizvodnjom koji unapređuje i povećava biodiverzitet, biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta, a zasnovana je na niskom korišćenju spoljnih inputa i nekorišćenju mineralnih đubriva i pesticida."*

I jos:

"Organska proizvodnja, bez obzira na biljnu vrstu ima zajedničke principe regulisane okvirnim standardima Međunarodne Federacije Pokreta za Organsku Poljoprivredu IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements). Ovi standardi su omogućili razvoj organske poljoprivrede u mnogim zemljama sveta i pre donošenja nacionalnih propisa i standarda o ovoj proizvodnji."

Dakle, da bi nesto bilo oznaceno kao "organska hrana", mora zadovoljiti standarde pomenutog IFOAM, sto se potvrdjuje sertifikatom, tako da ona modestyna salata sa pocetka diskusije otpada, bas kao i miletovo vino (ma koliko zdravo bilo).

U nasoj zemlji, hrana proizvedena po metodama organske proizvodnje dobija sertifikat »Yu hrana, proizvod iz organske poljoprivrede« . Model proizvodnje hrane bez primene sintetičko – hemijskih zaštitnih sredstava i mineralnih đubriva u našoj zemlji uspostavljen je istraživačkim radom stručnjaka Udruženja za prirodnu hranu TERRAS iz Subotice, Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada i Zavoda za zaštitu zdravlja iz Subotice. Ovaj model proizvodnje organske hrane danas je poznat i kao model TERRAS, razrađen na bazi globalnih standarda IFOAM i propisa saveta EU 2092/91 i međunarodno je verifikovan. To je bio i osnov za Zakon o organskoj poljoprivredi (Službeni list SRJ, br. 28/2000). Ovim Zakonom utvrđena je proizvodnja poljoprivrednih proizvoda dobijenih metodama organske proizvodnje, njihovo skladištenje, transport, prerada, izdavanje sertifikata, obeležavanje proizvoda i nadzor nad izvršenjem ovog zakona. Zatim, propisuju se načela na kojima se zasniva organska poljoprivreda, metode organske proizvodnje, tehnološki postupci u preradi ovih proizvoda, kao i kazne za neispunjavanje odredbi propisanih ovim Zakonom.

I to nije sve. Da bi Zakon bio primenljiv u praksi, bilo je potrebno doneti i prateće propise. Propisi koji prate Zakon o organskoj poljoprivredi objavljeni su u Sl. listu SRJ br. 51/2002 od 13.09.2002. i sadrže:

- Pravilnik o sadržaju registra proizvođača organske poljoprivrede;
- Pravilnik o obliku i sadržini obrasca prijave za uključivanje u organsku poljoprivredu;
- Pravilnik o evidenciji o načinu korišćenja zemljišne parcele predviđene za organsku poljoprivredu;
- Pravilnik o obliku i sadržini obrasca zahteva za dobijanje sertifikata da je proizvod dobijen metodama organske poljoprivrede;
- Pravilnik o obrascu sertifikata da je proizvod dobijen metodama organske poljoprivrede;
- Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede.

Kao što vidite, da bi se nešto zvalo Organska hrana nije dovoljno da se prodaje u tzv. prodavnicama zdrave hrane ili da se sveže zeleni na pijaci. Dug je put do sertifikata.

* Navodi prikupljeni iz Zbornika radova sa savetovanja Organska proizvodnja – zakonska regulativa, Subotica 2002.

[mile curcic]

Биће да је органска храна сва она која је произведена по режиму другачијем од уобичајеног индустријског. Мислим.
Видео сам овде мноштво различитих етикета за "здраву" храну, и услови производње за сваку су понешто другачији.
Чини ми се да је на најнижем нивоу БИО етикета.
Био сам на једној БИО фарми товних свиња, и да не дужим, то је отприлике режим това какав у Србији имају најмодерније фарме.
С том разликом што је храна за свиње у Србији, и на таквим фармама, ипак значајно квалитетнија јер је на бази кукуруза.
Свеједно, килограм овог меса у малопродаји достиже дупли износ онога обичног, индустријског.
Ако би Србија ушла у ЕУ, а да јој се претходно не уништи традиционална пољопривредна производња, морало би да се смисли још много еколошко-биолошко-органских етикета за квалитет, вишег степена, јер сада, на пример, не постоји никаква класификација за свиње утовљене у шуми.