Javna preduzeca su posle 5. oktobra postala pravi azil za razne sps-jul kadrove koji su pobegli sa javnih funkcija na kojima su "zaradili" ne samo licno bogatstvo, nego i po koju krivicnu prijavu, a one opet zavrsile uz malo srece i pomoz bog brate lopove - u fioci nekog lokalnog inspektora
Elem svoje karijere su nastavili u javnim preduzecima, uglavnom na visokim polozajima kao direktori tako mnogobrojnih sektora i direkcija glomazne organizacione strukture. Manje vise uspesno, uspevajuci da bar malo zamazu oci javnosti ne bi li se zaboravilo njihovo pred petooktobarsko delovanje, igranje kozarackih kola na kontramitinzima, itd. Opet sve to zahvaljujuci nepostojanju tzv. 6. oktobra...
Obicno se od tzv. strucne javnosti moze cuti: nije bilo a i sada nema politickog kapaciteta da se izvrsi restrukturiranje do kraja.
Sta znaci imati politicki kapacitet za takvo nesto? Ja sam to shvatila kao dobru podrsku od strane javnosti, takvu da posle izvrsenih mera, nepopularnih kod obicnog sveta, popularnost onih koji to uradise ostane bar priblizno ista pre pocetka restrukturiranja.
Ostaje cuveno pitanje da li su oni gore da cuvaju svoj rejting ili da rade ono cega su se prihvatili. Nije da ne znaju, nego nece.
Valjda zbog toga su cekali poslednji momenat da se krene sa rezovima u javnom sektoru i trenutno se ponasaju kao hirurug kome drhti ruka u kojoj drzi skalpel i nespretno pokusava da napravi rez na pacijentu.
Koliko ce zapravo dobra samim preduzecima doneti restrukturiranje zavisi od toga ko je i kako napravio sam program.
Koliko sam shvatila, uglavnom postojece rukovodstvo u javnim preduzecima je to preuzelo da odradi, tzv. menadzment.
Recimo jedna od stvari koja se uvodi je i kako oni zovu: "uspostavljanje sistema menadzmenta kvalitetom". Inace poznato pod imenom Total Quality Managment - menadzment ukupnog kvaliteta, koncept koji se pojavio na zapadu 80-ih godina proslog veka, a znaci kvalitet i stalno poboljsanje kvaliteta svake funkcije i nivoa u organizaciji.
Tako dojucerasnji Slobini fanovi, Titovi samoupravljaci, zderaci prasica posle svakog sastanka radnih&samostalnih&samoupravnih&itd organizacija se hvale da uspostavljaju sistem menadzmenta kvalitetom izmedju ostalog. Bas lepo. Jos javno isticu kako samo restrukturiranje i nece biti neki problem za to.
Prirodno je da pre kupovine nekog super karmina, krezava zena mora da ode kod zubara da ugradi odgovarajuce i/ili nedostajuce zube, tako i rukovodstva, pardon, menadzment mora da smisli sta ce da radi sa ljudima koji su visak, jer TQM ne mogu uspostaviti, funkcije ne mogu imati kvalitet ako u kancelariji sedi i po 8 zaposlenih, ako nista, ono zbog zakona o opadajucim prinosima.
Za pocetak ponudjene su otpremnine radnicima koji zele da napuste preduzeca. To bi bio i jedan od prvih koraka u restrukturiranju.
Uslovi da se neko prijavi su razliciti, a obicno se ide na to da se firma oslobodi ljudi koji su pred penzijom, onih koji vec imaju uslov za odlazak u penziju ali im je mnogo lepo u firmi pa ne zele da se penzionisu, zatim invalidi rada itd.
Po starom pravilu nekome je firma majka a nekome maceha neko zaradi svoju platu, a mnogi ne, neko treba da zaradi i za onih 8 sto lakiraju nokte... Produktivnost nije ista, niti je adekvatno nagradjena.
E posto su ponudjene otpremnine, pitamo se ko ih je prihvatio. Najveci je broj onih koji su zapravo u tim firmama i nesto radili, koji su ugrozili svoje zdravlje na radnom mestu bez dana beneficija (primer ljudi koji rade na benzinskim pumpama ili u rafineriji, pomenucu samo udisanje isparenja - dovoljno je).
Kada odu ovi "obicni radnici", ovi tzv. neproduktivni ce ostati, a firma ce morati na mesto ovih prvih da uposli neke nove. Pitanje je koje - insajdere (move from office to gas station!)? Ili neke od onih 900000 sa trzista rada?
U prvom slucaju te stimulativne mere za odlazak iz preduzeca ce imati neke efekte - ukupno smanjenje broja zaposlenih. Pitanje je samo koliko ce biti onih koji ce zeleti da padnu "s konja na magarca".
U drugom slucaju, efekat smanjenja broja zaposlenih je nula, samo ce se poboljsati starosna struktura time sto ce stare radnike zaposliti mladji.
Zivi bili pa videli da li ce ova guzva oko restrukturiranja doneti stvarne promene i poboljsanje ili ce se napraviti jedan korak napred a dva nazad, pa opet nanovo.
Moj utisak je da postojeca rukovodstva nikako ne mogu u celoj prici biti objektivna i sumnjam u to da ce ovaj posao odraditi valjano. Jedan od razloga je i neizvesnost njihovih funkcija u ne tako dalekoj buducnosti. Njihov interes je da stvari idu polako, traljavo, kao sto obicno i idu.
Jedan pokazatelj je i taj sto su firme koje su "sacinile program za restrukturiranje" dobile i kratkorocne pozajmice od Vlade iz kojih treba da isplate radnike koji zele da napuste preduzece. Sa tim isplatama se jako dosta kasni - bez konkretnog razloga (primer NIS-a), neckaju se, odugovlace, izazivaju strajkove (rafinerija), itd.
Pod velikim znakom pitanja ostaje i da li ce sva dobijena sredstva namenski potrositi. Ako nista drugo, oni su super mastr of dizastr za takve stvari, imaju iskustva
edit: Za utehu ostaje MMF i striktno pridrzavanje njihovih uslova. Stap i sargarepa su za glupe i pokvarene raja izasli
Edited by DjA, 10 April 2005 - 22:40.
