Jump to content


Photo
* * * * * 1 votes

Vino


  • Please log in to reply
2525 replies to this topic

#16 makaronee

makaronee
  • Members
  • 1,164 posts

Posted 26 February 2005 - 23:40

pa sad, posebna su SVA vina - kada ubodes PRAVI trenutak, drustvance, klopu & salatu.

a hrast i vince?

pa smatra se da vino najbolje "izduvava" upravo kroz hrastovinu, koja moze da mu preda arome kokosovog oraha, karanfilica ili vanile, a kad se malo "opali" dobija se nota korice hleba, koze, kafe ili karamele.
  • 0

#17 mile curcic

mile curcic
  • Members
  • 10,837 posts

Posted 26 February 2005 - 23:41

"Sto se tice Bordoa, to sto nije mediteranskog geografskog podrucja uopste mu ne smanjuje kvalitet,cinimi se da ih Mile nazva drugorazrednim, cak naprotiv mnoga kvalitetna vina stizu bas iz ovog regiona."

A nijesam ja, jadan, Bordeaux vina nazvao drugorazrednim!
Ko je Mile Ćurčić da najpoznatije i najznačajnije vinogorje u svetu proglašava drugorazrednim?
Ja sam se samo žalio kako mi ona klasifiacija već sa prvim primerom (Bordoa) pada u vodu.
Lično volim sva vina. Ali kao i svaki dobar lokalpatriota malu prednost dajem kontinetalnim vinima.
Nažalost, nema više dobri svete one lepe šeestpete, nema više onih lepih seljačkih rozea od kalamljene slankamenke. .
Nema ni portugezera, koji su seljaci različito izgovarali; kod nas kao potokizer.
Retko srećem kadarku.
Nema ni otele, ali toga mi i nije toliko žao. Otela je vino za junačka vremena. Nama treba nešto savremeno.
Raduje me povratak rajnskom rizingu u mom starom raju - tati svih belih vina.
Ne raduje me tolika rasprostranjenost frankovke; loš izbor za dominantnu crnu sortu na kontinentu.
itd.itd.
  • 0

#18 toal

toal
  • Members
  • 662 posts

Posted 27 February 2005 - 05:22

Cela ta prica oko vina zaista zvuci sjajno.
Istorijat,tradicije itd.To jeste umetnost u prici.Bar zvuci tako,i ova vasa i mnoge druge, sve sam iscitao sa zadovoljstvom.
Ipak,ne volim da pijem vino.Ne svidja mi se ukus i rad.
Preciznije,ne volim da se napijem od vina.Smuci mi se na duzi period,sto nije dobra preporuka.
Mozda ce vremenom i to da se promeni,za sada je tako.
Zato, pitam vas kako i koliko konzumirate ta vrhunska vina?
Da li pijuckate lagano casu dve posle rucka ili se sabijate?
Koliko vina pijete?
  • 0

#19 TBoneSteak

TBoneSteak
  • Banned
  • 639 posts

Posted 27 February 2005 - 05:58

licno, vino pijem na italijansko-seljacki nacin biggrin.gif kao sto neki piju vodu u toku vecere.

par casa par puta nedeljno uz pastu, ribu, govedinu ili, naravno, kruh francuz i sir...

nakon bukvalno svakog zalogaja, mali gutljaj vina, pa tako casa od 1 deci 'traje' i vise od pola sata. dolazi do hemijsko/enzimske reakcije hrane i vina, o kojoj zaista ne znam gotovo nista, na zalost.

vino na relativno prazan stomak ili nakon vecere zaista ne podnosim. postaje nekako otuzna kisela tekucina koja ne ide down smoothly a ne vidim razlog za forsiranje.

vino nakon vecere ili kao alkoholni napitak bez hrane smatram drugom vrstom/kulturom pijenja vina.
  • 0

#20 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 27 February 2005 - 12:43

Najdavnija secanja imam na dalmatinska vina koja se kupuju u konobama, bez etiketa na flasi. Crna, gusta, pomalo trpka. Po vrelom danu, u hladu pergole, kao bevanda, sa hladnom vodom iz frizidera.

Moj vrlo nesofisticirani put kroz svet vina nastavlja se takodje kombinacijom vino + voda (ili, bolje, voda + vino: "popravljajmo vodu, a ne kvarimo vino"). Spricer, naravno - baziran, u boljim slucajevima na Karlovackom, a u losijim na Banatskom Rizlingu (ne pomesati ovo vino sa sortom rajnski rizling). I sa soda-vodom ili, prosto, kiselom.

Okeanima tog spricera koje sam isusio prolelujao sam kroz teske rane devedesete. Prilicno dobro. Postoji nesto sto u tom beskonacnom ispijanju (kad se iskombinuje litar belog i litar vode, pa vise puta tako, to ima tendenciju da bude puno tecnosti i da dugo traje) sto je jako 'sklono' poeziji. Nisam ja otkrio, naravno. Ustanovio sam (prakticnim opitima) da mogu u sebe da sabijem daleko veci volumen spricera u odnosu na pivo pre nego sto odem u aut - sto je produzavalo period poetskog lelujanja.

Skolovaniji vinopija postajem, silom profesije, tek po odlasku na Juznu hemisferu, tome ima skoro 10 godina. Istorija se dramaticno ubrzava, u svaku godinu komprimujem deceniju nedostajuceg iskustva. Pre 10 godina nisam imao pojma sta je, ili gde je, Chianti, a ne daj boze kakvo je to vino moelleux.

To je tezak posao, ali neko mora da ga uradi.

Nije sve bas zabava, ima tu i puno sljake. Od kopanja rovova (na srecu ne vojne vrste), ostajanja u laboratoriji do 11 nocu, krckanja megalomanskih multidimenzionalnih baza podataka u statistickim analizama neprijateljskih naziva kao PCA ili PLS.

I samo degustiranje ("senzorna ocena", tacnije) je skola koja nikad ne prestaje. Svaka serija ocena vina pocinje 'treniranjem' cula mirisa i ukusa na "standardima". "Obicno" potrosacko uzivanje u vinu je mnogo zabavnije, no ono sto se nauci u senzornom treningu je zaista fascinantno. Kao da si prvo video sve "monohromatski", a onda pocnes da vidis u 16, pa 256, itd boja, na kraju ... true colour! Trening je vrlo intenzivan (po ceo dan, sa manjim pauzama). Kasnije cula ponovo otupe i pred svaku sledecu seriju senzornih ocena, trening se prolazi ponovo (u skracenoj verziji).

Cemu sve to, pitace se neko (s pravom). Ukratko, oni koji su sa "ove strane flase" moraju da znaju tacno sta rade. Zbog toga se arome i degustacioni termini moraju rasclaniti do maksimuma i, koliko je moguce, konzistentno prepoznavati. Naravno, prosecnog (pa i natprosecnog) potrosaca sve to ne mora nista da se tice*. On ili ona jednostavno nesto vole, ili ne vole. Ogledi su pokazali da to nije ni u kakvoj korelaciji sa onim sto eksperti preferiraju. Tako da, na kraju krajeva, eksperti analiziraju, a konzumenti - preferiraju. To su dva odvojena procesa.

(*Pisci clanaka po vinskim magazinima ovde vole da izazivaju zabunu, od toga zive - medjutim, situacija je kristalno jasna: eksperti se tu ne pitaju, musterija je bog; vino koje niko ne kupuje, nestaje sa trzista).

Tako da imamo razvijenu metodologiju i za istrazivanje onoga sta potrosaci vole; u danasnja vremena to je pocetna tacka za proces proizvodnje: vreme kada su uslovi sezone i zemljiste (terroir) uz pomoc vinara-vinogradara odredjivali kakav ce finalni proizvod biti polako zalazi iza horizonta. To se nigde jasnije ne primecuje nego kada se pogledaju statistike svetskog trzista vina zadnjih desetak godina: silovito nadiranje proizvodjaca neopterecenih tradicijom (Australija, Juzna Amerika, Kalifornija), kriza u redovima tradicionalnih lidera, pre svega Francuske.

Zivot je surov, kapital vrti gde se sentimenti slabo cene. Globalizacija je donela i dobre stvari, ali postoji opasnost efekta 'slona u staklarskoj radnji'. Nemilosrdnoj logici racunovodja (koji su, u stvari, bossovi celog ovog procesa) lako promicu finese. Tradicionalni sistem gajenja ili prerade koji izgleda "besmislen" pod lupom hladne ekonomske analize, moze imati i te kako smisla u nekom drugom aspektu (kulturnom, aspektu odrzivosti proizvodnje, ekoloskom, itd).

Za kraj, mala zanimljivost: u regionu Langedok (juzna Francuska), multionacionalac Mondavi, sa sedistem u Kaliforniji, resio da kupi neke stare vinograde. (Njima jako ekonmski igra faktor da na etiketu mogu da stave neki Chateau de...) Naravno, stari vinogradi, sadjeni u razmaku 1x1 m, nepodobni modernoj mehanizaciji, bili bi momentalno iskrceni i ustupili bi mesto modernom "industrijskom" vinogradu kalifornijskog-australijanskog tipa. U toj opstini su na vlasti, medjutim, bili lokalni komunisti. Pogadjate - rekli su istorijsko "ne" imperijalistima! I tako je cika Roberto Mondavi ostao kratkih rukava...
  • 0

#21 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 28 February 2005 - 03:51

Da spustim koji lepi link za zainteresovane.

Vina dezele ...now, ovo je za 10 zvezdica! Ne samo sto su nasa ex-braca, nego su i prvoklasne fotke, vidi dole, tekst je bez greske, informativno, sazeto. Doduse, ne menjaju ga vec jedno 4-5 godina, ali ni nema zasto.


photo by Joco Znidarsic: Flowering cherry trees in Brda.


photo by Joco Znidarsic: Ripening Modra Frankinja


photo by Joco Znidarsic: Izola


photo by Joco Znidarsic: Ptujska klet



photo courtesy of Mercator Metlika: The 1968 Metliska Crnina in two-litre bottles
  • 0

#22 mile curcic

mile curcic
  • Members
  • 10,837 posts

Posted 28 February 2005 - 08:38

Zaista lepe fotografije (mislim na hudiče). Oduvek su znali da upakuju prosečnost.
Na jednoj se fotografiji vidi ta frankovka protiv koje sam podigao glas. Lepo izgleda kad sazri. Možda se i može napraviti dobro vino od nje, ne znam. Možda grešim dušu. Ali ja sam od frankovke pio samo ordinarna stona vina. A ubedljivo preovladava kao crna sorta u Slavoniji. Zato sam se izderao na nju.
Sećam se vremena kad su Slovenci dolazili u Erdut (i druge podrume u Slavoniji i Podunavlju), pa u vojvođanske podrume, a i širom Srbije, sa velikim kamionima cisternama i kupovali već odnegovana dobra vina za bagatelu, a onda ih u Slovinu malo picnuli nekom modernom tehnološkom kerefekom i buteljirali kao, recimo, Laški rizling, i prodavali po ceni koja je nama bila previsoka.
Ali jednu butelju tog Laškog rizlinga nikad neću zaboraviti. Godinu-dve pred rat nađem se slučajno u Ljubljani. Setim se jednog starog prijatelja kojeg nisam video 7-8 godina i za kojeg je šansa da je u Ljubljani bila mala jer je stalno lutao po svim geografskim širinama i dužinama.
Stari notes mi u ruksaku i vidim da stoji i njegov telefonski broj. Nazovem, javi se gospođa sa "prosim". Mama, poznam joj glas. Jeste, Anton je baš pre par dana došao kući, posle tri godine lutanja po indonežanskim ostrvima. Da se nađemo? Gde si? Evo u centru, kod Tromostovja. Stižem odmah!
Ruke raširismo, i u lica se ižljubismo, kao u narodnim pesmama! Uželeo se svojih, kaže. Primećujem da još nije sagledao realnost Jugoslavije. "Svoji" su njemu Jugosloveni. Pojma nema da nas dvojica više nismo svoji.
-E, moramo ovo zaliti sa ednega laškega - reče na simpatičnoj mešavini slovenačkog i srpskog.
Uđe u prvi kafić, vrlo otmen, ali prepun. -Čekaj me, odmah ću.
Zaista, nakon dve-tri minute se vraća sa rashlađenom bosom Laškog rizlinga i dve skupe kristalne čaše.
Seli smo na ogradu jednog od ona tri mosta i iz, za vino neprimerenih, ali otmenih i skupih čaša, na ulici, kao klošari, nazdravljali jedan drugom do dna boce.
Događaj je bio toliko nabijen simbolikom da se prelivala preko ruba čaša. Ako nam to tada i nije bilo najjasnije, ubzo je postalo.
  • 0

#23 Karlo79

Karlo79
  • Members
  • 83 posts

Posted 28 February 2005 - 09:22

Quel avenir pour le vin?

Au cours de sa longue histoire, le vin ne s'est trouvé qu'une seule fois sur un front dangereux, en 1789, lorsque toutes les structures sociales sur lesquelles il reposait se sont effondrées. Il s'est retrouvé comme en rase campagne, dans les mains des banquiers, des maréchaux d'Empire et des émigrés allemands... et le vin, nous pouvons l'affirmer, n'a jamais été meilleur. A croire qu'il est capable de survivre à bien des bouleversements. Cet optimisme fondamental ne peut toutefois nous empêcher de nous poser quelques questions qui sont autant d'énigmes.

Approchons-nous de l'âge d'or du vin? Jamais son rayonnement ne fut aussi grand. Pourtant, certains professionnels et observateurs se demandent s'ils n'ont pas connu leur " belle époque " au cours des années 1980. Il est incontestable que, durant la décennie 1980-1990, les vignobles français ont bénéficié d'une conjoncture particulièrement favorable: à l'arrivée de nouveaux consommateurs sur le marché des vins de qualité s'est ajouté un phénomène de mode porté par les médias.

Cette vogue aurait pu être inquiétante Si elle avait été à l'origine du mouvement, car cela n'aurait été alors qu'un engouement artificiel et passager. Mais elle n'a fait qu'accentuer un processus plus long, traduisant un changement de mentalité. Si la consommation des vins de table a régulièrement baissé de 1950 à 1990 (avec une chute de 40 %), celle des vins d'appellation d'origine, en revanche a été multipliée par trois durant la même période.

Les vins et les vignobles français de qualité n'ont, semble-t-il, pas trop à craindre pour le futur. Toutefois, leur avenir ne s'écrira pas seulement dans l'Hexagone; demain, les productions nationales seront confrontées à une concurrence européenne, voire mondiale. Longtemps limitée à l'Ancien Continent, l'expansion de la vigne a également touché l'Afrique du Sud, l'Amérique, l'Australie, la Nouvelle-Zélande, et même le Japon et la Chine. Certains de ces pays représentent des concurrents potentiels pour la France. Mais l'apparition de ces jeunes vignobles reflète aussi celle de nouveaux pays de consommation. Dans les années 1950, beaucoup estimaient que le vin était sans lendemain ils le regardaient avec une certaine nostalgie, un peu comme les grands transatlantiques, qui disparaissaient progressivement à l'époque, vaincus par la rivalité de l'avion. Vestige d'un monde ayant vécu, le vin semblait devoir être balayé par la vague des sodas. Ce fut justement la montée de régions viticoles dans les pays neufs, ayant pour certains connu la prohibition comme la Californie aux Etats-Unis, qui permit d'inverser la tendance.

Mais le vin de demain sera-t-il exactement le même que celui que nous connaissons? Lire l'avenir est toujours hasardeux. Il est probable que les progrès de l'œnologie et le changement des goûts modifieront certaines caractéristiques des vins. Toutefois, il y a fort à parier que les grands vins français conserveront leurs caractères majeurs, qui sont l'expression de la personnalité des terroirs, et qu'ils feront " trinquer le monde à la santé de la France" (Gaston Roupnel).


Za vise detalja>http://vindelice.fre...c/histoire.html
  • 0

#24 banacanin

banacanin
  • Members
  • 547 posts

Posted 28 February 2005 - 09:43

QUOTE(mile curcic @ 28 Feb 2005, 08:38)
Zaista lepe fotografije (mislim na hudiče). Oduvek su znali da upakuju prosečnost.
Na jednoj se fotografiji vidi ta frankovka protiv koje sam podigao glas. Lepo izgleda kad sazri. Možda se i može napraviti dobro vino od nje, ne znam. Možda grešim dušu. Ali ja sam od frankovke pio samo ordinarna stona vina. A ubedljivo preovladava kao crna sorta u Slavoniji. Zato sam se izderao na nju.
Sećam se vremena kad su Slovenci dolazili u Erdut (i druge podrume u Slavoniji i Podunavlju), pa u vojvođanske podrume, a i širom Srbije, sa velikim kamionima cisternama i kupovali već odnegovana dobra vina za bagatelu, a onda ih u Slovinu malo picnuli nekom modernom tehnološkom kerefekom i buteljirali kao, recimo, Laški rizling, i prodavali po ceni koja je nama bila previsoka.
Ali jednu butelju tog Laškog rizlinga nikad neću zaboraviti. Godinu-dve pred rat nađem se slučajno u Ljubljani. Setim se jednog starog prijatelja kojeg nisam video 7-8 godina i za kojeg je šansa da je u Ljubljani bila mala jer je stalno lutao po svim geografskim širinama i dužinama.
Stari notes mi u ruksaku i vidim da stoji i njegov telefonski broj. Nazovem, javi se gospođa sa "prosim". Mama, poznam joj glas. Jeste, Anton je baš pre par dana došao kući, posle tri godine lutanja po indonežanskim ostrvima. Da se nađemo? Gde si? Evo u centru, kod Tromostovja. Stižem odmah!
Ruke raširismo, i u lica se ižljubismo, kao u narodnim pesmama! Uželeo se svojih, kaže. Primećujem da još nije sagledao realnost Jugoslavije. "Svoji" su njemu Jugosloveni. Pojma nema da nas dvojica više nismo svoji.
-E, moramo ovo zaliti sa ednega laškega - reče na simpatičnoj mešavini slovenačkog i srpskog.
Uđe u prvi kafić, vrlo otmen, ali prepun. -Čekaj me, odmah ću.
Zaista, nakon dve-tri minute se vraća sa rashlađenom bosom Laškog rizlinga i dve skupe kristalne čaše.
Seli smo na ogradu jednog od ona tri mosta i iz, za vino neprimerenih, ali otmenih i skupih čaša, na ulici, kao klošari, nazdravljali jedan drugom do dna boce.
Događaj je bio toliko nabijen simbolikom da se prelivala preko ruba čaša. Ako nam to tada i nije bilo najjasnije, ubzo je postalo.

Zaista lepe fotografije (mislim na hudiče). Oduvek su znali da upakuju prosečnost.
Na jednoj se fotografiji vidi ta frankovka protiv koje sam podigao glas. Lepo izgleda kad sazri. Možda se i može napraviti dobro vino od nje, ne znam. Možda grešim dušu. Ali ja sam od frankovke pio samo ordinarna stona vina. A ubedljivo preovladava kao crna sorta u Slavoniji. Zato sam se izderao na nju.


________________

Potpuno si u pravu za frankovku Mile, i nemoj da razmišljaš, od nje izgleda stvarno ne može dobro vino
prošle godine, neki april - maj, u NS organizovaše neki kao madjunarodni Festival vina, no to nit je bio festival, nit medjunarodni, iako je bilo par stvari za videti i probati.
E tu sam probao frankovku, koju puni neki privatni podrum (Vinum se zove, mislim) i koja im je ono, nosilac proizvodnje i na koju su jako ponosni. Čak je na štandu bila izložene i neka ogromna plaketa sa medaljom za tu frankovku sa nekog festivala vina u Francuskoj. Bilo mi je to zanimljivo, još mi nahvališe tu frankovku ka staru, zapostavljenu , a neprevazidjenu sortu. Probam je, a ono...... Ni našta ne liči, neka prejaka aroma prosto davi, nit tanina, nit kiseline, a slatkooooo...jedino da se služi ko desertno, na kraju obroka. Sve u svemu - baš ništa.

A kad smo kod Slovenaca, na festivalu su bila i dva mala podruma iz Vipavske doline, probao sam lepi, vrhunski roze nekih vinara iz Marten Broda, dobijen od Merlota po tehnologiji za belo vino. Definitivno jedan od najboljih rozea koji sam pio. Po intenzivnom mirisu na kozije mleko, usudio bih se da tvrdim da je dobijeno po barik metodi..

Inače, o tome gde je naše vinarstvo ne vredi trošiti reči. Opet na istom festivalu, ne jednom od najvećih štandova, naš gigant Nav... Na štandu brkata baba u borosanama, obučena ko šefica sale u državnom restoranu, a pred njom naslagane plastične (!) čaše i litraška flajka nekog djubreta od 80 dinara... za degustaciju. Treba li reći da je štand bio pust?
  • 0

#25 Akibono

Akibono
  • Members
  • 616 posts

Posted 28 February 2005 - 12:06

QUOTE(Teja @ 26 Feb 2005, 11:47)
Ide vikend ( ja jedem , a narocito pijem vino samo za vikend, preko nedelje
se hranim pivom), pa koj voli nek izvoli!

U XV stoljecu, flamanci su smatrani prostacima i ordinarnim seljacinama jer su pili pivo i to javno: Viktor Igo "Zvonar Bogorodicne crkve" ohmy.gif
Vladimir Ilic Lenjin: "Pivo sluzi da se sirotinja drzi pod kontrolom" tongue.gif
Predlazem da nastavis sa pivom, ostavi vino onima koji znaju o cemu se radi... thumbup.gif
  • 0

#26 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 28 February 2005 - 12:24

QUOTE(Akibono @ 28 Feb 2005, 12:06)
QUOTE(Teja @ 26 Feb 2005, 11:47)


Ide vikend  ( ja jedem , a narocito pijem vino samo za vikend, preko nedelje
se hranim pivom), pa koj voli nek izvoli!

U XV stoljecu, flamanci su smatrani prostacima i ordinarnim seljacinama jer su pili pivo i to javno: Viktor Igo "Zvonar Bogorodicne crkve" ohmy.gif
Vladimir Ilic Lenjin: "Pivo sluzi da se sirotinja drzi pod kontrolom" tongue.gif
Predlazem da nastavis sa pivom, ostavi vino onima koji znaju o cemu se radi... thumbup.gif

U Holandiji i Belgiji ne postoje vinogradi , ali zato u Belgiji ima piva da Te glava
zaboli od izobilja i kvaliteta. Ne shvatam vezu sa Kvazimodom al valjda Ti znas
sta si mislio.

A ono sa Lenjinom Ti je prva liga. Uvek sam se trudila da slusam korisne
savete i uputstva koja dolaze iz majcice Rusije poznatoj po kulinarstvu
i tradiciji konzumiranja vina.

Nisam bas sasvim razumela Tvoju poruku al artija i internet trpe sve.
  • 0

#27 Jutro

Jutro
  • Members
  • 343 posts

Posted 28 February 2005 - 13:42

Postovani poznavaoci istine,

Da sam svoje znanje o vinu uvecavao sa svakom popijenom casom u kojoj sam uzivao danas bi sigurno mogao sebe da nazovem autoritetom u ovoj oblasti. Medjutim, praksa mi je bila daleko vaznija od teorije, tako da je moje poznavanje tecnosti u kojoj se krije istina ograniceno na tongue.gif , rolleyes.gif , blink.gif , huh.gif ili ohmy.gif .

Svakom laiku, a posebno laiku sa dugogodisnjom praksom u ispijanju vina sa svih meridijana, poznato je da je ono ukusnije, kvalitetnije i skuplje sa godinama kojima odstoji pod odredjenim temperaturnim i ostalim uslovima (vlaznost podruma, popunjenost boce, ugao pod kojim je uskladistena flasa, kvalitet pampura ...).

E sad, hteo sam ovde da izlozim jedno naizgled nezanimljivo druzenje sa buteljkom jeftinog, industrijskog vina 'Aleksandrovacki rizling'. Prica pocinje u vreme kada sam se upoznao ljubav svog zivota, danas moju zenu, i prvi put je pozvao kuci 'na veceru' i svece. Tog dana, preko prijatelja iz Budve, sabajle organizujem da mi se avionom iz Tivta za Beograd, posalju dve sveze Orade, sir u ulju, prsut i domace masline sa Lustice. Sacekam dragocenu posiljku na Surcinu, caletu maznem Chivas Regal, a od prijatelja pozajmim rostilj. Dok sam na terasi roditeljskog stana raspalio rostilj i solo se 'zagrejao' sa 2-3 aperitiva, ding-dong ... princeza na vratima. I tako, smejemo se mi i ljubimo, pijuckamo burbon i grickamo bademe, Orade se lagano prze, dok 'se budi zelja medju nama i svaki dodir krije otrov ljubavi'. Elem, zanesen strascu i brigom da svi detalji budu doterani do hedonistickog maksimuma ... zaboravim da obezbedim najvaznije: Vino! Sta cu kud cu, dok odem do prodavnice ohladice se i riba i zelja ... pogledam u bife - nema vina ni za lek. Obrni-okreni, levo-desno, ovo-ono u vrhu plakara nadjem sakriveno i od pogleda i od secanja jednu buteljku belog vina postavljenu u kich imitaciji topa (drveni tockovi, flasa 'glumi' cev topa)...valjda je zato i zagubljena. Pogledam marku: 'Aleksandrovacki rizling'... bedak, a toliko sam se potrudio da sve bude 'savrseno'... sta je tu je. Medjutim, pogledam boju vina ... tamno zuta, kao bistri sok od jabuke. Zainteresujem se ... proverim datum punjenja na etiketi : 25 godina staro. Otvorimo vino, a ono gusto kao konjak (rekli bi k'o ulje), miris fantastican ... ukus jos bolji. Da li zbog atmosfere ili objektivnog kvaliteta ... ja bolje vino u zivotu probao nisam. Svega dva meseca posle ove vecere nas dvoje smo se vencali, ali to je druga prica.

PS. Hteo bih da priupitam poznavaoce tehnologije spravljanja ove cudesne tecnosti da li je istina da se efekat koji se dobija dugogodisnjim odstajanjem vina pod specijalnim uslovima, vestacki dobija i izlaganjem vina (kao i viskija) radioaktivnim zracenjima?
  • 0

#28 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 28 February 2005 - 21:25

QUOTE(Jutro @ 28 Feb 2005, 13:42)
. Pogledam marku: 'Aleksandrovacki rizling'... bedak, a toliko sam se potrudio da sve bude 'savrseno'... sta je tu je. Medjutim, pogledam boju vina ... tamno zuta, kao bistri sok od jabuke. Zainteresujem se ... proverim datum punjenja na etiketi : 25 godina staro. Otvorimo vino, a ono gusto kao konjak (rekli bi k'o ulje), miris fantastican ... ukus jos bolji. Da li zbog atmosfere ili objektivnog kvaliteta ... ja bolje vino u zivotu probao nisam. Svega dva meseca posle ove vecere nas dvoje smo se vencali, ali to je druga prica.

PS. Hteo bih da priupitam poznavaoce tehnologije spravljanja ove cudesne tecnosti da li je istina da se efekat koji se dobija dugogodisnjim odstajanjem vina pod specijalnim uslovima, vestacki dobija i izlaganjem vina (kao i viskija) radioaktivnim zracenjima?

Mislim da si ipak pogresno procitao datum na flasi, tako da se radi o broju
2,5 a ne 25. Ili si pio nesto, pa u euforiji u kojoj si bio nisi ni primetio
da to nije vino.

Pozdrav
Teja
  • 0

#29 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 28 February 2005 - 21:57

QUOTE(Indy @ 27 Feb 2005, 12:43)
I samo degustiranje ("senzorna ocena", tacnije) je skola koja nikad ne prestaje. Svaka serija ocena vina pocinje 'treniranjem' cula mirisa i ukusa na "standardima".


: silovito nadiranje proizvodjaca neopterecenih tradicijom (Australija, Juzna Amerika, Kalifornija), kriza u redovima tradicionalnih lidera, pre svega Francuske.

Da li se standardi razlikuju u zavisnosti od toga odakle je vino.
Mislim da li u Australiji vaze isti standardi kao u Nemackoj, gde nema
bas mnogo sunca i u Kaliforniji gde je od jutra do sutra toplo i suncano.

Kakvi su vinogradi u Australiji i ko su vlasnici. Predpostavljam da
je isti sistem kao u Kaliforniji (Nappa i Sonoma Valley) gde su vinogradi
ogromni a u sredini jedan divan i otmen zamak po ugledu na francuske
barone.(ovo za francuske barone odnosi se uglavnom na Bordo vinogorja).

Ako imas ( a imas) neki link "ikone" australijskog vina , stavi ga.

U Nemackoj su vinari uglavnom seljaci i nema dinastija kao u Francuskoj,
Kaliforniji, a predpostavljam u medjuvremenu i u Australiji.

Vinogradi su samo i iskljucivo na obalama reka (Rajna.Majna,Neckar,Mosel).
Obale su strme tako da je to bio ( i ostao) tezak i mukotrpan fizicki rad
obrade tih vinograda. Jedini predeo gde nema reke , a za moj ukus ima
najboljeg belog vina je Kaiserstuhl u Nemackoj koji se nastavlja
u Alzas u Francuskoj.
  • 0

#30 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 01 March 2005 - 02:04

QUOTE(Teja @ 1 Mar 2005, 07:57)
Da li se standardi razlikuju u zavisnosti od toga odakle je vino.
Mislim da li u Australiji vaze isti standardi kao u Nemackoj, gde nema
bas mnogo sunca i u Kaliforniji gde je od jutra do sutra toplo i suncano. 

Nisu isti (identicni), nemoguce ih je napraviti istim. Oni se prave po recepturi (za odredjene tipove vina): malo ovoga, malo onoga, promuckas, itd. Naravno sirovine su razlicite svud po svetu, tako da ne ispadne nikad bas isto. (A i kad se naprave cesto ih dodatno "steluju" oni sa iskusnijim nosem, da budu bas "kako treba").

Prvo se uradi tzv "bench test" (brzo i relativno povrsno ocenjivanje svih uzoraka poredjanih na veliki sto - otuda ime). Stvori se generalna "slika" o tome kakvih aroma uopste ima u vinima koja se analiziraju.

Prema toj slici napravi se "lista za kupovinu": kupis sve sto nadjes sa npr. jagodama u bilo kom vidu (sokove, prelive, smrznuto, itd), pa onda to promuckas u malo "osnovnog" vina i vidis sta je ispalo. Tek mu onda lupis etiketu: "sveze jagode", "odmrznute jagode", "vestacka aroma jagoda"... itd. (Prema konsenzusu nasta najvise lici).

Ista procedura za svo "bitno" voce. Onda cupkas razne travke/lisce, kupis i iseckas zelene babure (pa u vino) - za "zelene" standarde ("travasta aroma"). Pa jos, maslinke (crne/zelene), biber (crni/beli), kakao, cokolada, grozdjice, suve sljive, duvan, koza, itd.

E kad imas standarde, buduce sudije, tj. degustatori, prolaze vise sesija sa njima, mirisuci i diskutujuci (cela procedura za culo ukusa je mnogo laksa, jer postoje svega 4 osnovna ukusa: slatko, slano, kiselo, gorko; docim aroma/mirisa ima ne zna se koliko: mi takodje mirisemo i "kroz usta", tj arome prolaze kroz usta i ulaze u receptore za miris koji se nalaze u vrhu nosa "sa druge strane").

Onda se sudije testiraju, da li mogu da identifikuju standarde (na slepo), i da li su u tome konzistentni. Ako postoji puno gresaka, trening se nastavlja, ako je vecina OK, a par nije, onda se sa ovima radi pojedinacno (retko se neko odbacuje, osim ako nema neki zdravstveni razlog da ne moze propisno da mirise).

Kad je jednom to sve "nastelovano", onda se pristupa samim uzorcima, sada u zamracenim pojedinacnim kabinama. To ide u vise sesija, sa ponavljanjima, a case su obelezene kodovima za propisnu statisticku obradu rezultata (pre svega o samom vinu, ali se moze "prelomiti" i po sudijama, da se vidi ko je konzistentan, a ko ne).

To je sve kompjuterizovano, tako da rezultate imas "u realnom vremenu".

----
Vise informacija o tome ima na sajtu Wine Aroma Wheel:



Tu imate i proceduru koju mozete da izvedete u svom aranzmanu.

----

(O ostalom, drugom prilikom).
  • 0